У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 6. децембра 2019. године у 11 часова, др Марко Војиновић одржаће предавање:

Формирање црних рупа у сударним процесима

САЖЕТАК:

Често се може чути аргумент да се физика на веома високим енергијама
(нпр. близу Планкове скале) не може директно изучавати сударањем
елементарних честица, јер би се у судару формирале црне рупе, које би
својим хоризонтом догађаја онемогућавале детекцију излазних честица из
судара. Штавише, што више енергије уложимо у сударни процес, то ће се
већа црна рупа направити, и на тај начин се природа „опире“ нашој
инспекцији све мањих растојања тј. виших енергија. Међутим, када се
погледају детаљи, испоставља се да оваква аргументација није скроз
оправдана. Презентоваћемо елементарну анализу под којим условима се црне
рупе могу формирати у сударним процесима, а под којим не, и
продискутоваћемо колико је (не)оправдан исказ да црне рупе ометају
изучавање физике у околини Планкове скале.

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 5. децембра 2019. године у 14 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Љупчо Коцарев (члан Македонске академије наука и уметности, професор на Факултету компјутерских наука и инжењерства на Универзитету Ћирило и Методије у Скопљу, и Калифорнијски универзитет у Сан Дијегу) одржаће предавање:

Exchangeability and symmetry

САЖЕТАК:

The close relationships between exchangeable sequences of random
variables, ergodic theory, and symmetry will be reviewed. Exponential
random graph models and exchangeable random graphs will be discussed. By
combining models from statistics and sociology, stochastic block models,
with tools from computer science and machine learning, consensus and
Bayesian consensus clustering, the Bayesian consensus stochastic block
model for multiplex networks will be suggested.

Поводом предстојећег избора у звање виши научни сарадник, у петак, 29. новембра 2019. у 12 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Александра Нина одржаће предавање:

Ниска јоносфера: мониторинг, детекције утицаја из свемира и Земље, и моделовање

САЖЕТАК:

На институту за физику у Београду се од 2003. године врши посматрање јоносфере помоћу пријема радио сигнала емитованих широм света. На тај начин формирана је база података која нам омогућава изучавање утицаја бројних појава како у свемиру тако и на Земљи којима је константно
изложен овај атмосферски слој (између око 50 км и 90 км). У овом излагању биће представљена истраживања детекција јоносферских поремећаја у периодима упада гама зрака (gamma ray bursts), почетака тропских циклона, земљотреса у Краљеву а биће представљене и методе за моделовање параметара јоносферског Д-слоја током утицаја сунчевих X флерова. Поред тога, биће речи и о практичним применама ових истраживања које се односе на утицаје поремећене ниске јоносфере на
простирање телекомуникационих и сателитских сигнала.

У оквиру семинара Групе за честице и гравитацију Института за физику у Београду, у петак, 29. новембра 2019. у 11 часова, у сали 360, Јан Новак (Технички универзитет у Либерецу, Чешка) одржаће предавање:

Ring paradigm as a new approach to quantum gravity

САЖЕТАК:

One of the quickly developing mathematical disciplines is algebraic
geometry. We will study plabic (planar bicolored) graphs. We define
LE-diagrams and decorated permutations and we mention that these three
notions are interconnected. We further introduce winding index and
formal boundary measurements. The Amplituhedron $A_{n,k,m}$ is the image
in the Grassmannian $Gr_{k(k+m)}$ of the totally nonnegative part of
$Gr_{k,n}$ under a linear map. It was introduced in 2013 in order to
give a geometric basis for the computation in physics.

We show a completely different possible usage of plabic graphs in
quantum gravity, which is a work in progress. We will start with
philosophical background. We explain the basic idea in physics and then
we state the basic directions in future research.

(НАЈАВА) Наша научнопопуларна трибина догађа се поново на старом месту, у Великој сали СКЦ, у четвртак, 28. новембра, у 19 часова, али сада открива нешто – неочекивано. Након што је радознала београдска публика претходних сезона пунила дворану до последњег места како би слушала о ономе што из разних наука знамо, окупљамо се сада да погледамо у другом смеру – колико не знамо?

На трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” разговарамо о нерешеним проблемима савремене науке, са циљем да из ове узбудљиве перспективе научимо нешто више и нешто дубље. Улаз је слободан.

Као вишевековни човеков подухват да разуме свет и његове мистерије, наука се одувек суочавала са изазовима. И то једнако чини и данас, остајући без одговора пред питањима каква су тамна материја, стрела времена, порекло живота или истинска вештачка интелигенција. Непознанице као што су порекло вируса, дељење ћелија, бездимензионалност физичких константи или такозвана оса зла у дубоком свемиру можда у себи крију будуће нове теорије које ће, разумевањем и применама, променити свакодневни живот људи.

Путујући кроз неодговорена питања, на другачији, непретенциозан начин, учесници трибине, наши угледни научници из више области, заправо ће указати на стање и разноликост савремених истраживања, осветлити сложени пут научног сазнања и – подстаћи на размишљање.

На трибини „Колико не знамо“ говоре:

• Др Антун Балаж, Институт за физику у Београду
• Др Алексеј Тарасјев, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
• Др Милан Стојановић, Астрономска опсерваторија у Београду
• Др Миљана Милојевић, Филозофски факултет Универзитета у Београду

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“. Улаз је слободан.

Добро дошли!

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. новембра 2019. године у 14 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Патрик Бегел (Институт за квантну физику, Универзитет у Улму, Немачка) одржаће предавање:

Self-focusing of interacting matter waves

САЖЕТАК:

A common way to control the position and the strength of maximal focusing of a matter-wave is to use a lens which imprints a position-dependent phase on the initial wave. However, quantum mechanics allows focusing even without a lens [1,2], based on diffractive focusing, where the initial wave function is real-valued with a non-Gaussian shape. Hence, the optimal focusing relies on a smart choice of this initial wave function [3]. In this talk, we will discuss the phenomenon of diffractive focusing of an atomic Bose-Einstein condensate in the regime where the resonant atom-atom interaction plays a key role, and describe this effect in phase space within the Wigner function approach.

[1] W. B. Case, et al., Optics Express 20, 27253 (2012).
[2] D. Weisman et al., Phys. Rev. Lett. 118, 154301 (2017).
[3] K. Vogel, et al., Chem. Phys. 375, 133 (2010).

У оквиру семинара Лабораторије за нелинеарну фотонику Центра за фотонику Института за физику, у понедељак, 25. новембра 2019. у 12:30 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Јадранка Васиљевић одржаће предавање:

Матијеови зраци у фоторефрактивним кристалима

На почетку предавања Драгана Јовић Савић ће изложити преглед научних активности и резултата Лабораторије за нелинеарну фотонику.

САЖЕТАК:

Међу разним недифрагујућим зрацима издвајају се Матијеови зраци као решења Хелмхолцове једначине у елиптично цилиндричним координатама. Поједине врсте Матијеових зрака у нелинеарном режиму могу произвести самоиндуковану дискретну дифракцију и то уз постепени прелаз из једнодимензионалног ка дводимензионалном систему.Елиптични Матјеови зраци у разним нелинеарним режимима могу формирати веома интересантне хиралне структуре које имају облик хеликоидних таласовода, односно хеликоидних фотонских решетки. Помоћу величине полазних зрака као и јачине нелинеарности контролише се број филаментана на које се иницијални зрак распада, односно број таласовода, затим брзина ротације, као и нагиб хеликоидалних структура.

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику, у понедељак, 25. новембра 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Соња Предин (Institute for Information Systems at Hof University, Hof, Germany) одржаће предавање:

Simulation and optimization of public transport supply

САЖЕТАК:

Peripheral regions in Germany are particularly affected by demographic changes (aging population, migration to attractive centers, falling population density). The big-data project Mobilität Digital Hochfranken (MobiDig) ), which is funded by the Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure (BMVI) of Germany, aims to make transport mobility, especially public transport in peripheral regions, more economical, attractive and environmentally friendly. In actuality, public transportation in these regions typically exhibits limited operation hours, low frequencies of services, inconsistent connections between modes and generally indirect routes. As a result, mobility heavily relies on individual motorized vehicle ownership and usage. Cases of social hardship occur where people without a car or driving license such as children, elderly or disabled people are isolated.

In this talk we present an innovative, comprehensive mobility model for the region of Hochfranken, as an example, which we have conceptually developed, experimentally tested and evaluated from digital data sources, such as demographic census data and GPRS data. To analyze these data, we have used existing components for statistical analysis and methods of machine learning (Neural network, Bayes net, Random forest). The predictive models of transport are designed as simulation models in the programming language Java through the object-oriented MATSim package, such that the utilization of new or modified offers in local public transport can be simulated.