Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.26: Тајна Њутнове револуције

06/25/2021

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 26
Тајна Њутнове револуције
Гост: др Марко Војиновић

„Њутнов допринос у уједињавање физике, небеске механике и земаљске механике, први је тог типа у модерној физици. Он представља својеврсну револуцију у нашем разумевању начина на који размишљамо о природним појавама“, објашњава др Марко Војиновић из Института за физику у 26. епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у ком објашњава у чему се огледа Њутнова револуција у науци и како би свет изгледао без његових запажања.

„У Њутново време физика није била формулисана као наука у данашњем смислу већ су се људи бавили нечим што се називало филозофијом природе“, наводи др Војиновић у епизоди „Тајна Њутнове револуције“ описујући другу половину 17. века и период велике куге која је захватила Европу. Током две године епидемије куге, Њутн се изоловао у родном селу и у потпуној самоћи успео да дође до својих најзначајнијих увида у различитим областима физике и математике.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

Вести

ПАРТНЕРСТВА: Дигитална трансформација европске науке

06/24/2021

У оквиру Европских дана истраживања и иновација, годишњег догађаја Европске комисије који окупља доносиоце одлука, истраживаче и јавност, 23. јуна 2021. године потписан је Меморандум о разумевању између Комисије и EOSC асоцијације чији је члан Институт за физику у Београду. Потписивање овог документа означава почетак партнерства на имплементацији EOSC (European Open Science Cloud), иницијативе која тежи ка отвореној науци.

Како објашњава др Душан Вудраговић који је испред Института за физику у Београду делегат скупштине EOSC, идеју за стварање ове асоцијације је обликовала Европска комисија на основу визије о паневропској инфраструктури намењеној развоју отворене науке и отворених иновација. „Kако би ову идеју претворили у стварност, тимови широм Европе раде на удруживању расположивих и дистрибуираних истраживачких ресурса и података. Очекује се да ће то омогућити лакши и ефикаснији приступ постојећим сервисима и подацима. После вишегодишњег припремног периода, EOSC би требало да постане стварност ове године и да истраживачима понуди иновативно окружење за складиштење, управљање и анализу података“.

Марија Габриел, европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и омладину, приликом потписивања Меморандума о разумевању навела је да ће EOSC омогућити истраживачима да пронађу, креирају, деле и поново користе све облике дигиталног знања – попут публикација, података и софтвера – што доводи до нових увида и иновација, веће продуктивности истраживања и побољшане поновљивости у науци. „Да би успешно подржало дигиталну трансформацију науке, ово важно партнерство мора укључити све актере – истраживачке заједнице, наше универзитете и истраживачке институције, пружаоце услуга као и наше државе чланице“, навела је комесарка.

Фотографија: Depositphotos/alexraths

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Сара Конти

06/21/2021

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. јуна 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Сара Конти (Департман за физику, Универзитет у Антверпену), одржаће предавање:

Electron-hole superfluidity and strongly correlated excitonic phases in double layer systems

САЖЕТАК:

In recent years there have been a lot of theoretical and experimental studies in double electron-hole layers. Systems include GaAs double quantum wells (DQW) [1] and, more recently, double graphene bilayers (DBLG) [2], double transition metal dichalcogenides (DTMD) [3] and Ge-Si heterostructures [4]. A big motivation for the studies has been that a Coulomb interaction generate bound states of electron-hole pairs in these solids. These may condense into a superfluid/BEC at low temperatures, and there is now experimental evidence that this indeed happens. In this talk we will discuss the efforts done in these systems to maximize the strength of the electron-hole pairing with the aim to increase the critical temperature for superfluidity [5, 6].

To study electron-hole superfluidity, most of the attention has focused on minimizing the layer separation. However, the full zero-temperature phase diagram that encompasses very large values of separation also is extraordinarily rich. The phases include coupled electron-hole plasma liquid, electron-hole superfluid, exciton supersolid, and coupled electron-hole Wigner crystals. The second significant parameter of the phase space is the average spacing between the electrons or holes within their layers, that can be experimentally tuned by controlling the density. We will present the unified phase diagram for systems with equal carrier densities and equal masses, and map out the phase boundaries.

[1] S. Saberi-Pouya et al., Phys. Rev. B 101, 140501(R) (2020).
[2] A. Perali, et al., Phys. Rev. Lett. 110, 146803 (2013); S. Conti et al., Phys.  Rev. B 99, 144517 (2019).
[3] S. Conti et al., Phys. Rev. B 89, 060502(R) (2020).
[4] S. Conti et al., npj Quantum Materials 6, 41 (2021).
[5] S. Conti et al., Condens. Matter 5, 22 (2020).
[6] M. Van der Donck et al., Phys. Rev. B 102, 060503(R) (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 824 3890 1459
Passcode: 976027

*На фотографији је зграда Универзитета у Антверпену

Вести

ДОГАЂАЈИ: Састанак Матичног одбора на ИПБ

06/18/2021

Јунски састанак Матичног одбора за физику одржан је у башти Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године.

Уз чланове Матичног одбора, састанку је присуствовала и помоћница министра за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, др Марина Соковић.

Матични одбор за физику, који броји 9 чланова, у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

06/16/2021

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

A review of some research programs in classical and quantum gravity

САЖЕТАК:

We will give a brief overview of the following three research programs: (1) influence of curvature and torsion on the motion of bodies, (2) constructions of quantum gravity models based on higher gauge theories, and (3) quantum information theoretical approach to quantum gravity. The first program is mostly completed, while the second and third are still ongoing. We will discuss both the main results obtained so far, and the open problems that are yet to be studied.

Приступите предавању

Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.25: Како предвидети загађење

06/11/2021

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 25
Како предвидети загађење
Гошћа: др Мирјана Перишић

„Атмосферу је тешко симулирати и направити услове који су у том комплексном систему заступљени“, каже др Миријана Перишић из Института за физику у Београду у двадесетпетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како предвидети загађење ваздуха.

Пре две деценије у Лабораторији за физику животне средине започета су пионирска истраживања хемијског састава аеросола како би се утврдило које су честице имају лош утицај на здравље људи и животну средину. „Истраживања квалитета ваздуха почињу од елементарног нивоа који подразумева мерења концентрација загађујућих супстанци“, објашњава др Перишић напомињући да се у тим ситуацијама мере и метеоролошке варијабле, попут температуре и притиска.

Др Мирјана Перишић једна је од истраживача Института за физику коју учествују на пројекту Атлас. Др Перишић наводи како је идеја овог пројекта да се искористе постојеће базе података о загађењу прикупљане током последње деценије широм света, као и напредне аналитичке методе и да се тако добију информације „које ће нам помоћи у глобалном и фундаменталном сагледавању проблема загађења ваздуха“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

Вести, Новости

САРАДЊА: У посети Истраживачкој станици Петница

06/05/2021

Управа Института за физику у Београду боравила је у петак, 4. јуна, у радној посети Истраживачкој станици Петница. Том приликом су директор Института, др Александар Богојевић и заменик директора, др Антун Балаж, разговарали са новоизабраним директором ИС Петница, Николом Божићем и доскорашњим директором ове установе за изваншколско образовање који је од 1. јуна на месту саветника, Вигором Мајићем.

„Институт искрено подржава континуитет у раду станице“, рекао је директор Института, др Александар Богојевић, подсећајући да је након 40 година рада и 50.000 полазника који су прошли кроз њене програме, Петница постала једна од кључних позитивних тековина нашег друштва. Институт са овом институцијом непрекидно сарађује, док су многи активни истраживачи са Института, данас препознати у светској науци, своје научно образовање започели у Петници.

„Желимо да наставимо деценијски квалитетну сарадњу са Институтом за физику како бисмо унапредили наше образовне програме, али и како бисмо развили и заједничке пројекте у области научног образовања”, рекао је нови директор станице, Никола Божић, додајући да су за рад станице врло важни партнерски и пријатељски односи са врхунским институцијама домаће науке, какав је Институт за физику у Београду.

Фотографија приказује др Богојевића, др Балажа, Божића и Мајића у кампусу ИС Петница.

Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.24: Неподношљива хладноћа суперпроводности

06/04/2021

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 24
Неподношљива хладноћа суперпроводности
Гост: др Дарко Танасковић

„Са становишта фундаменталне физике суперпроводност је и даље веома активна тема истраживања, а потпуно објашњење високотемпературне суперпроводности још не постоји“, каже др Дарко Танасковић из Института за физику у Београду у 24. епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

Говорећи о суперпроводницима, др Танасковић објашњава да кроз суперпроводник струја протиче без икаквог отпора. „Али, да бисмо успоставили супрерпроводност, потребне су веома ниске температуе“, додаје др Танасковић.

Феномен суперпроводности је открио холандски физичар Кармелинг Онес 1911. године. „Он је први успео да охлади хелијум до температуре испод четири Келвина и да га тиме преведе у течно стање“, објашњава др Танасковић, додајући да је то омогућило експерименте у условима ниске температуре, па и откривање суперпроводности.

„Једна од најзначајнијих примена је у уређајима за магнетну резонанцу у медицини. Ти уређаји, који су данас једна од незаобилазних дијагностичких техника, у себи садрже велики број суперпроводних магнета који се хладе течним хелијумом“, каже др Танасковић и додаје да би велики утицај на човечанство могла да има примена суперпроводника у производњи електричне струје и контроли великих енерго-система.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.23: Ајнштајнов кошмар

05/28/2021

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 23
Ајнштајнов кошмар
Гост: др Душко Латас

„Данас сматрамо да је Ајнштајнова највећа грешка што није прихватио квантну механику. Међутим, он није тако мислио“, објашњава др Душко Латас са Физичког факултета Универзитета у Београду у новој епизоди „Врт физике“. У јубиларној 60. години Института за физику у Београду, емитује се друга сезона овог научнопопуларног видео-серијала занимљивих прича из науке који је привукао огромну пажњу на друштвеним мрежама и у заједници љубитеља популарне науке.

У епизоди посвећеној Алберту Ајнштајну др Латас подсећа да је славни физичар био један од утемљевича квантне механике и да је присуствовао готово свим значајним окупљањима пионира ове области, али да је на известан начин није прихватио и није разумео.

У епизоди “Ајнштајнов кошмар”, др Латас говори о Ајнштајновим највећим достигнућима али и о грешкама које је направио током живота – о томе како је доживљавао свемир, о гравитационим таласима и теорији свега коју је Ајнштајн дуго покушавао да постави.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

Вести

АКЦИЈА: Помоћ Института народнoj кухињи манастира Грачаница

05/25/2021

На позив Рашко-призренске епархије и владике Теодосија, прошле недеље запослени Института за физику у Београду, као и сарадници, пензионисане колеге и некадашње колеге које данас живе у иностранству, прикупили су новчану помоћ за очување рада народне кухиње при манастиру Грачаница. У овој народној кухињи припрема се око 2000 топлих оброка за социјално најугроженија подручја Епархије.

У току недељу дана акцији се прикључило чак 111 особа које су приложиле појединачне донације. Захваљујући томе, Институт је обезбедио укупну донацију народној кухињи у износу од 800,000 динара.

Институт за физику се више пута одазивао хуманитарним акцијама Рашко-призренске епархије кроз које је купована стока, реконструисана урушена кућа, као и кроз новчану помоћ, а неколико колега је у претходним годинама имало прилику да посети Епархију и да се лично увери у драматичне услове у којима људи тамо живе.

Фотографија: Quinn Dombrowski/Wikimedia commons