ДОГАЂАЈИ: Годишњица Института за физику 2022.

Институт за физику у Београду обележио је 61. годишњицу у својој башти на обали Дунава у четвртак, 12. маја 2022. године. „Поново смо се окупили да обележимо дан Института након три године“, рекао је др Александар Богојевић, подсетивши да претходних година ове традиционалне прославе није било услед епидемије Ковида-19. Овогодишњој прослави у такозваном Врту физике присуствовали су запослени и гости Института.

У свом обраћању запосленима, др Богојевић је подсетио како кризе попут оне која је иза нас, али и оне која долази, истовремено представљају изазов за институције, али могу бити и прилика за нови развој. Такође, директор је нагласио да је Институт за физику током претходних година одржао завидан ниво научне продукције, да је привукао рекордан пројеката и задржао статус једне од водећих научних установа у Србији.

Институт за физику у Београду је основан 6. маја 1961. године одлуком тадашње владе Србије, а томе је претходио убрзани развој ове науке у послератној Југославији. У наредних шест деценија Институт је прошао кроз различите фазе развоја и значајно допринео даљем развоју физике и сродних области, као и међународном угледу наших истраживача. Године 2018. Институт је први стекао статус института од националног значаја за Републику Србију, који јеове године реакредитован.

Поводом годишњице, уочи прославе, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда које су ове године добили др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић. У оквиру програма обележавања дана Институтаа, добитник Годишње награде, др Вучичевић је колегама одржао занимљив семинар на коме је представио бројна интригантна сазнања, а потом је у башти Института приређен и традиционални коктел.

Фото: Бојан Џодан/IPB

ПРИЗНАЊА: Годишња и Студентска награда Института за физику за 2022. годину

др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић

На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, 12. маја 2022. године традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.

др Јакша Вучичевић

Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Јакши Вучичевићу за његов значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.

У образложењу жирија се наводи да је др Вучичевић у претходном периоду постигао значајне резултате који доприносе међународном угледу Института, а при доношењу одлуке су узели у обзир квалитет радова, лауреатов лични допринос овим радовима и њихов утицај на развој области. Наиме, у претходне две године др Вучичевић је објавио шест научних радова укупног импакт фактора 22,943, о његовим радовима су објављене вести у угледним часописима, а руководио је домаћим и међународним пројектима.

др Ана Милосављевић

Студентску награду добила је др Ана Милосављевић за докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2Д материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

Др Ана Милосављевић је докторске студије физике уписала на Физичком факултету Универзитета у Београду 2013. године, а од 2015. године је запослена на Институту за физику у Центру за физику чврстог стања и нове материјале где се под менторством др Ненада Лазаревића током израде дисертације бавила испитивањем вибрационих особина материјала са јаким електронским корелацијама. Жири јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, узимајући у обзир квалитет дисертације и објављених радова и њихов утицај на проблематику којој припадају, стваралачки удео кандидаткиње, дужину трајања студија и удео Института у оствареним резлутатима.

Чланови жирија који је донео одлуку о овогодишњим наградама су др Игор Франовић, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш, а признања је лауреатима уручио председник Научног већа др Ненад Лазаревић. Након свечаног проглашења лауреата, добитник Годишње награде је традиционално одржао предавање у ком је представио теме на којима тренутно ради и резултате до којих је дошао у претходне две године.

Фото: Бојан Џодан/IPB

СЕМИНАР: др Предраг Поповић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 05. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Предраг Поповић (Институт за физику Земље у Паризу), одржаће предавање:

Critical percolation threshold controls Arctic sea ice melt pond evolution

САЖЕТАК:

Arctic sea ice covers a vast area of nearly 15 million square kilometers at its peak annual extent. However, in recent years, it has been rapidly disappearing at a rate underestimated by most climate models. A likely reason for this underestimate are processes on scales smaller than tens of kilometers, which the large-scale models cannot resolve. One such small-scale process that contributes to the disappearance of the Arctic ice are meter-sized melt ponds that form on the ice’s surface during summer and absorb significant amounts of solar radiation. During the summer, these ponds evolve in a complicated manner that we do not yet fully understand. In this talk, we will show how the critical point of a connectivity transition – the percolation threshold – controls the melt pond evolution. The ponds evolve by draining through large holes that open over the summer on the ice’s surface so that above the percolation threshold, they can drain easily, while below the threshold, their drainage is impaired. In this way, the percolation threshold is an approximate upper bound on the pond coverage fraction. In fact, in a manner typical for critical phenomena, pond drainage is universal. This universality enables us to write an equation for their evolution below the threshold that compares well with field and satellite observations over most of the summer. Our work, thus, might help resolve some of the uncertainty present in the large-scale climate models and help better predict the fate of the Arctic ice.

Приступите предавању
Meeting ID: 845 0021 3601
Passcode: 019682

СЕМИНАР: Михаило Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Михаило Ђорђевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Coleman-Mandula theorem

САЖЕТАК:

Coleman-Mandula theorem is a no-go theorem in theoretical physics. It states that space-time symmetries and internal symmetries cannot be combined in any but a trivial way. The main consequence of the theorem is impossibility of finding functional dependence between parameters of irreducible representations of the Poincare group (mass and spin), and parameters of irreducible representations of internal symmetry group (charge, color etc.). Finding a „loophole“ of the theorem would give a new insight into the relations between properties of elementary particles, and by doing that, it would also reduce the number of fundamental constants of the theory. In this seminar, we will give a precise formulation of the theorem, show its detailed proof based on very general physical assumptions and talk about possible ways of the generalization of the theorem and of „loopholing“ it.

Приступите предавању

НАЈАВЕ: Конференција младих истраживача YOURS 2022

У оквиру Сајма технике на Београдском сајму часопис JAES 25. маја 2022. године четврти пут за редом организује конференцију YOURS у циљу афирмисања младих истраживача. Конференцију која младима нуди прилику да представе резултате свог рада и повежу се са својим колегама подржава Универзитет у Београду чија је чланица Институт за физику у Београду.

Истраживачи млађи од 35 година могу слати апстракте радова чији су они први аутор до 18. маја на мејл office@jaes-series.com. На основу апстракта ће бити изабрани радови који се представљају на конференцији, а након тога ће аутори узевши у обзир коментаре присутних писати рад који се рецензира уз могућност објављивања у часопису Journal of Applied Engineering Science.

Конференција је на енглеском језику.

Сајт YOURS конференције

СЕМИНАР: др Марија Вранић и др Томас Грисмајер

У оквиру дуплог семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Вранић (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:

Sources of electrons, positrons, and gamma-rays from lasers within plasma channels

САЖЕТАК:

The recent rise in laser intensities accompanied by the ongoing construction of new laser facilities such as ELI, the Vulcan 10 PW, and APOLLON will place intensities above 10^23 W/cm^2 within reach. While propagating through a pre-formed plasma channel, a laser of such intensity allows for direct laser acceleration (DLA) of leptons in the radiation reaction dominated regime. The DLA scheme has already been demonstrated to provide high-charge electron beams (at a nC level) with moderate laser intensities  (10^20 W/cm^2). In this talk we will show what can be accomplished with near-future laser facilities. We find that increasing the laser power is bound to augment the charge content even further. The field structure formed due to electron beam loading allows for accelerating positrons. What is more, the interaction in the radiation dominated regime will provide a high flux of emitted photons, in hard x-ray and gamma-ray range. These photons can then be used as a seed for electron-positron pair creation, as well as a radiation source for applications.

Након тога др Томас Грисмајер (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:

Electron-positron-photon cascades in ultrastrong electromagnetic fields

САЖЕТАК:

Electron-positron pair plasmas are tightly related to extreme astrophysical objects such as pulsar magnetospheres or gamma-ray bursts. Due to the inherent difficulties of studying these remote objects, it is desirable to study dense pair plasmas in the laboratory, both for fundamental purposes and astrophysical applications. The magnitude of the laser fields expected in the next generation of laboratories overlaps with the estimated fields of milliseconds pulsars. Producing pair plasmas in ultrastrong fields may demonstrate that we can mimic the conditions appropriate to these astrophysical environments in laboratories. The pair creation in such energy density environments is caused by the decay of gamma rays in intense fields. As pulsars efficiently convert the large-scale Poynting flux to gamma rays, the laboratory analog of a pulsar isexpected to efficiently convert optical laser light into gamma rays. This process usually leads to quantum electrodynamics (QED) cascades, as the pairs created re-emit hard photons that decay anew in pairs, eventually resulting in electron-positron-photon plasmas. In this talk we will present the QED cascades in the laboratory where the electromagnetic trap is comprised of colliding lasers, and in Pulsar magnetospheres.

Приступите предавању
Meeting ID: 827 0093 8432
Passcode: 008340

ИЗБОР ДИРЕКТОРА: Научно веће са 80 одсто гласова подржало кандидатуру др Александра Богојевића

Научно веће Института за физику у Београду, са 80 одсто гласова присутних чланова, дало је већинску подршку др Александру Богојевићу, кандидату за директора Института.

Ово тело које репрезентује истраживаче Института одлучивало је о томе на седници одржаној у петак, 15. априла. Од присутних 41 члана Научног већа за подршку кандидату гласало је 33 члана, подршку није дало 5 чланова, док су 3 листића била неважећа.

На Институту за физику у току је редовна процедура за избор и именовање директора коју је 15. марта 2022. године започео Управни одбор расписивањем конкурса, а на који се као једини кандидат јавио досадашњи директор, др Александар Богојевић.

У оквиру процедуре, а након што су Комисија и Управни одбор констатовали кандидатуру, Научно веће даје мишљење о предложеном кандидату, поводом чега је и заказана ванредна седница овог тела.

На седници се члановима обратио кандидат који је у кратком говору представио досадашње резултате и свој план за наредни четворогодишњи мандат. Потом су чланови већа приступили тајном гласању.

Након што је добио мишљење већа, о кандидату ће одлучивати Управни одбор, а за његово именовање ће бити потребна и сагласност надлежног министра.

У духу традиције, као и током претходних избора за директора, ова седница Научног већа уживо је преношена на YouTube каналу и сајту Института.

ПРОЈЕКТИ: Медијска лабораторија освојила средства на Јавном позиву

Упоредо са рекордним бројем пројеката које истраживачи освајају на домаћим и међународним конкурсима, Институт за физику у Београду остварује резултате и на позивима за промоцију и комуникацију науке. Тако је пројекат „Медијска лабораторија (MEDIALAB)“ Института за физику у Београду освојио средства на овогодишњем Јавном позиву Центра за промоцију науке (ЦПН).

Према прелиминарним резултатима које је 12. априла објавио ЦПН, овај пројекат Института се нашао међу 24 пројекта промоције науке који су за финансијску подршку одабрани од 84 колико их је ове године било предложено у другој категорији. Средства за пројекте промоције науке по Јавном позиву ЦПН дели од 2011. године, а како ЦПН наводи, Јавни позив у 2022. организован је у две категорије – прва је намењена пројектима за Научне клубове, а друга за пројекте научно-истраживачких организација и удружења.

„Медијска лабораторија“ је подухват који је покренуло Одељење комуникација Института за физику, а који представља једносеметралну обуку за научне новинаре. Пројекат су, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, покренули научни новинари Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, а прва MEDIALAB обука организована је 2018. године. Овогодишњи МEDIALAB ће бити организован на јесен 2022. када ће бити отворен позив за селекцију полазника.

Погледајте резултате Јавног позива ЦПН за 2022. годину

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић о науци у Србији

„Наука у малој земљи као што је наша треба да буде покретач одређених процеса који су друштву потребни“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, осврћући се и на околност да је наука релевантна за друштво јер представља узбудљиву авантуру за многе људе.

Др Богојевић је био гост у емисији „Научни портал“, емитованој 12. априла 2022. године на Другом програму Радио-телевизије Србије. У разговору са уредницом Александром Шарковић, директор Института се осврнуо на различите улоге које наука има и друштву, како их обавља и колико је труда потребно да се језик науке преведе тако да га што већи број грађана разуме.

Део разговора био је посвећен и два велика пројекта која су покренута на Институту за физику – Процес акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) који се реализује у сарадњи Светске банке, Европске уније и Владе Републике Србије и Верокио пројекат. „Сарадњу са Светском банком смо започели пре десет година, али сада кроз најновији пројекат SAIGE, та сарадња има велики утицај на нас и нуди нам да неке ствари ојачамо уз помоћ наше државе, Светске банке и Европске уније“, каже др Богојевић и објашњава да овај пројекат којим се подстиче иновативно предузетништво на институтима пружа прилику да се развије шири приступ науци.

„Други такав инструмент је Верокио пројекат. Оваква институција не треба да буде само научна него да има и важне образовне улоге и то не само у смислу да правимо уске стручњаке који нам требају за будући рад“, наглашава др Богојевић додајући да је поред науке и образовања трећи неопходан аспекат иновационо-технолошки. „Ако на једном месту имате та три врло различите капе које носите тек сте онда комплетна институција“, закључује др Богојевић.

„Научни портал“ је нова колажна емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године са идејом да доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 15. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Noncommutative D=5 Chern-Simons Gravity: Kaluza-Klein Reduction and Chiral Gravitational Anomaly

САЖЕТАК:

Chern-Simons (CS) theory has greatly influenced physics and physicists during the past half-century. In this seminar, we will review some basic facts about Chern-Simons Lagrangians defined on some (2n-1)-dimensional manifold. We will then show how CS theory can be connected with gravity. Our focus will be on an SO(4,2) CS gravity in five dimensions and its connections with four-dimensional gravitation. Furthermore, we will analyse the noncommutative deformation of SO(4,2) CS gravity using the geometric Siberg-Witten map. This theory has a nontrivial first-order correction in \theta. By performing Kalutza-Klein dimensional reduction and suitable symmetry breaking, we obtain an effective, four-dimensional gravity theory that has Einstein-Hilbert action with (negative) cosmological constant as its classical (commutative) limit. We then proceed to analyse some concrete solutions of the field equations. We show that AdS space-time remains a solution after including the first-order corrections. On the other hand, AdS-Schwarzschild black hole solution develops a torsion that we explicitly compute. Moreover, we will see that this modified solution implies the existence of a chiral gravitational anomaly if one couples massless Dirac fermions to this NC background.

This seminar is based on arXiv:2203.05020

Приступите предавању