Институт за физику у Београду, заједно са конзорцијумом партнера – истраживачких и образовних институција из Србије – освојио је пројекат Европске комисије у области вештачке интелигенције вредан 3,8 милиона евра који ће довести до стварања такозване антене фабрике вештачке интелигенције у Србији. 

Пројекат под називом SAIFA (The Serbian Artificial Intelligence Antenna Factory), чији је Инстиутут део, постаће национална платформа за развој и тестирање вештачке интелигенције, односно центар који подржава иновације вештачке интелигенције током целог њеног животног циклуса. SAIFA ће понудити приступ рачунарским ресурсима, алатима вештачке интелигенције, скуповима података и консултантским услугама за академску заједницу, јавну управу, стартапове и индустрију. ”Фабрика” ће се фокусирати на области као што су култура и језик, животна средина, здравље и енергeтика.

Као огранак две постојеће фабрике вештачке интелигенције — Pharos из Грчке и италијанске IT4LIA — SAIFA ће унапредити процесе валидације, тестирања и имплементације AI решења на европском нивоу у европском простору. Паралелно, интеграција са националном инфраструктуром рачунара високих перформанси омогућиће јачање развоја AI технологија на националном нивоу.

Партнери на овом пројекту уз Институт за физику у Београду су Електротехнички факултет Универзитета у Београду (који координише пројектом), Институт Михајло Пупин, Институт за вештачку интелигенцију, Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, Факултет за економију, финансије и администрацију Универзитета Метрополитан, као и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу.

Одлука о новим антенама фабрика вештачке интелигенције стигла је у тренутку када председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен обилази Западни Балкан. Управо она је најавила две нове локације европских фабрика вештачке интелигенције, у Србији и Северној Македонији. 

Фон дер Лајен је навела да се ради о кључном кораку у интеграцији региона у растући екосистем вештачке интелигенције у Европи, као и да ће нове локације понудити локалним компанијама, истраживачима и стартаповима приступ напредној инфраструктури и стручности у области вештачке интелигенције, подстичући прекограничну сарадњу и охрабрујући иновације широм континента.

Панел „Фокус на: Сагледавање проблема жена у науци”, одржан је у понедељак, 6. октобра у Институту за физику у Београду, у оквиру ERA Chair пројекта Hidden Phases in 2D Quantum Materials и The Diversity and Gender Dimension Board који делује у оквиру Центра за физику чврстог стања и нове материјале.

Организаторке догађаја биле су др Бојана Вишић и др Јелена Пешић из овог Центра. Поздрављајући окупљене у сали Таван, др Вишић је објаснила како је у питању скуп које су организаторке дуго планирале, као и да се надају да ће разговори еволуирати у будуће предлоге и иницијативе за побољшање положаја положаја жена у науци.

Учеснице панела биле су др Марија Митровић Данкулов која руководи Центром за изучавање комплексних система и Иновационим центром Института и председава Научним већем Института, Слађана Савић Јовановић, асистенткиња на Kатедри за примењену хемију и повереница за равноправност на Хемијском факултету Универзитета у Београду, др Јована Деспотовић из Групе за генску регулацију у туморима Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, као и др Тијана Милићевић и Мира Аничић Урошевић из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду. Панел је модерирала Марија Ђурић, научна новинарка из Одељења комуникација Института.

У разговор је током читавог панела била укључена публика која је личним искуствима и увидима допринела живости дискусије и помогла да се сагледају неки од проблема жена у науци.

Циљ првог скупа био је да се отворе теме и укаже на основне проблеме и питања која се затим могу изнети пред ширу публику и доносиоце одлука. Неке од тема које су покренуте на панелу биле су такозвани стаклени плафон у напредовању жена ка вишим академским и руководећим позицијама, заступљеност у одлучивању, прекид каријере због родитељства и повратак на посао, положај на пројектима у случају трудничког и породиљскјог одсуства, стереотипи, сексизам, присутност и слика научница у медијима, као и импостер синдром.

Фотографије: Бојан Џодан/Институт за физику у Београду

Ученици другог и четвртог разреда београдске приватне основне школе ”Михајло Пупин” посетили су у четвртак, 2. октобра Институт за физику у Београду како би се упознали са физичарима и биолозима запосленим у Институту, њиховим радом и неким од лабораторија.

Ученици су обишли Лабораторију за експерименталну астробиологију где су слушали о ”прављењу ванземаљаца”, посматрали како се узгајају микроби и сами узимали узорке. Затим су посетили Лабораторију за примену рачунара у науци и открили зашто постоје суперкомпјутери и због чега наш суперрачунар Парадокс нема екран. У другом делу посете, млади гости су присуствовали малим експериментима са кока-колом и фантом о агрегатним стањима и о моменту силе, које је за њих извео др Дејан Ђокић.

На растанку, неки од њих су нам рекли да ће кад порасту бити – физичари.

Панел „Фокус на: Сагледавање проблема жена у науци” биће одржан у понедељак, 6. октобра у 12 часова у Институту за физику у Београду, у сали “Таван”.

Ово је први у низу догађаја који ће бити организовани у оквиру ERA Chair пројекта Hidden Phases in 2D Quantum Materials и The Diversity and Gender Dimension Board, који делује у оквиру Центра за физику чврстог стања и нове материјале. Организаторке догађаја су др Бојана Вишић и др Јелена Пешић.

Догађај отвара тему о положају жена унутар научне заједнице, током кога ће бити указано на основне проблеме и питања, која ћемо затим изнети пред ширу публику и доносиоце одлука.

На панелу ће говорити:

• Др Марија Митровић Данкулов, научна саветница, руководитељка Центра за изучавање комплексних система и Иновационог центра, Институт за физику у Београду

• Др Јована Деспотовић, научна сарадница, Група за генску регулацију у туморима, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду

• Др Тијана Милићевић, виши научни сарадник, Лабораторија за физику животне средине, Институт за физику у Београду

• Мрс Слађана Савић Јовановић, асистенткиња на Kатедри за примењену хемију и повереница за равноправност, Хемијски факултет Универзитета у Београду

• Др Мира Аничић Урошевић, научна саветница, Лабораторија за физику животне средине, Институт за физику у Београду

Трибину ће модерирати Марија Ђурић, научна новинарка, запослена у Одељењу комуникација Института за физику у Београду.

Панел у ком је предвиђено учешће како панелисткиња тако и публике, трајаће од 12:00 до 13:30 часова, а након питања из публике од 14:00 часова планиран је разговор уз послужење.

Трибина је намењена запосленима и сарадницима у Институту за физику у Београду, као и у другим институцијама научне заједнице Србије. Молимо госте који долазе из других научно-истраживачких институција да долазак најаве на: hip2dqm-admin@ipb.ac.rs

Детаље о догађају можете видети на страници: https://www.hip2dqm.solidstate.ipb.ac.rs/?page_id=431

Нови, октобарски задатак назван ”Космотеорос на ивици равнотеже: феномен максималне истурености” у оквиру иницијативе Загонетни истраживачки задатак месеца, објављен је 1. октобра 2025.

Рок за слање претходног, септембарског изазова, продужен је до 6. октобра.

Подсетимо, Загонетни истраживачки задатак месеца покренула је група физичара који долазе из Института за физику у Београду и са Физичког факултета Универзитета у Београду. Осмишљени као занимљиви задаци за ученике и студенте који су заинтересовани за физику, загонетни истраживачки задаци треба да заинтересују и мотивишу младе да се у даљем образовању посвете овој науци.

Сваког радног месеца на страници mpc.ipb.ac.rs поставља се нови задатак намењен ученицима средњих школа који гаје страст према физици, као и студентима физике и сродних наука до истека прве године основних студија. 

Млади који реше задатак, своја читко написана и образложена решења шаљу на електронску адресу mpc@ipb.ac.rs и то у једном PDF документу, најкасније првог дана у месецу који следи (на пример, изазов за октобар може се решавати до 1. новембра). У електронској поруци ученик или студент обавезно треба да наведе пуно име и презиме, датум рођења, као и назив и седиште школе односно факултета/универзитета који похађа. Зависно од месеца и године, наслов електронске поруке треба да буде по обрасцу: IPB MPC 10 2025

Ученике и студенте који успешно реше задатак, чека изненађење!

Неки од циљева овог необичног и једноставног изазова су да се кроз дугорочну активност и повезивање Института и Факултета са ученицима, откривају посебни таленати за физику, стварају тесне везе са школама и наставницима физике, да се промовише физика и таленти у физици, затим да се повећа број будућих студената физике, као и да се допринесе у борби са „одливом мозгова“.

Загонетни истраживачки задатак месеца осмислила су четири физичара са Института за физику у Београду и Физичког факултета Универзитета у Београду, Ненад Вукмировић, Дејан М. Ђокић, Марко Опачић и Душан Ђорђевић. Сва четворица имају богато предавачко и истраживачко искуство, искуство у раду са средњошколцима и студентима, као и у припремама за национална и међународна такмичења из физике.

Позивамо ученике, студенте и њихове наставнике да се укључе у изазов! Срећно!

Сазнајте више о Космотеоросу.