Вести, Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Никола Бошковић

05/14/2025

У оквиру семинара Центра за фотонику Института за физику у Београду, у уторак, 20. маја 2025. године у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Никола Бошковић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Нумеричка симулација микроталасне аблације тумора

САЖЕТАК:

Микроталасна аблација је минимално инвазиван третман за уклањање ћелија рака, користећи топлоту генерисану микроталасним зрачењем. Поред експерименталних метода, рачунарско моделовање представља један од кључних алата за оптимизацију овог процеса како би се постигла некроза тумора уз минимално оштећење здравих ткива [1]. У циљу што реалније симулације, развили смо апликацију за тродимензионално моделовање микроталасне аблације засноване на компонентама софтвера отвореног кода који је погодан за употребу, не само од стране научника већ и инжењера и медицинског особља [2]. Математички модел процеса аблације се састоји од три основне компоненте. Прва компонента модела описује генерисање топлоте која настаје као последица микроталаса чији је извор антена постављена у канцерозно ткиво. Ширење ових таласа кроз тумор и околно здраво ткиво одвија се у наносекундама, па се одговарајућа таласна једначина решава у фреквентном домену методом ивичних коначних елемената. Друга компонента описује простирање топлоте у ткиву. Овај процес је много спорији, и једначине преноса топлоте се стога решавају временски зависном варијантом методе нодалних коначних елемената. Трећа компонента описује деловање топлоте на туморске ћелије и динамику њиховог уништавања. С обзиром да је за ефикасност методе коначних елемената од кључне важности квалитетна прорачунска мрежа, развили смо поступак за генерисање оптималне хибридне мреже која значајно смањује време трајања симулације, као и њене меморијске захтеве. Резултати оваквих симулација су основа за планирање ефикасне и безбедне аблативне процедуре [3].

[1] Radmilović-Radjenović M, Bošković N, Sabo M, Radjenović B,“An Analysis of Microwave Ablation Parameters for Treatment of Liver Tumors from the 3D-IRCADb-01 Database”, Biomedicines, 2022; 10(7):1569.

[2] Bošković N, Radmilović-Radjenović M, Radjenović B, “Finite Element Analysis of Microwave Tumor Ablation Based on Open-Source Software Components”, Mathematics, 2023; 11(12):2654.

[3] Bošković N, Nikolić S, Radjenović B, Radmilović-Radjenović M, “Safety and Effectiveness of Triple-Antenna Hepatic Microwave Ablation”, Bioengineering, 2024;11:1133.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: проф. др Ђорђе Минић

05/07/2025

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у петак, 9. маја 2025. године, у 11:15 у сали 360 Инститзута за физику у Београду, проф. др Ђорђе Минић (Департман за физику, Virginia Tech) одржаће предавање:

Quantum Foundations, Dynamical Born Rule and Intrinsic Triple Interference in Quantum Gravity 

САЖЕТАК:

I will discuss the rigid information geometry of quantum theory, tied to the apparently rigid form of the Born rule, and its necessary generalization in quantum gravity, together  with experimental implications that involve intrinsic triple and higher order quantum interference phenomena. This calls for a new understanding of quantum gravity as gravitized quantum theory.

Вести, Новости

ПРОЈЕКТИ: Истраживачи Института освојили три пројекта у оквиру програма Дијаспора

05/07/2025

Фонд за науку Републике Србије објавио је листу одобрених 45 пројеката које ће финансирати у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором – Подршка за истраживачке посете научника из дијаспоре (Дијаспора: истраживачке посете).

Међу изабраним пројектима су и три пројекта чији су руководиоци истраживачи Института за физику у Београду. По броју освојених поена пројекти Института се налазе у првих шест.

У оквиру овог програма одобрени су пројекти 2D material Field Effect Transistor based PhotoDetectors којим руководи др Зорица Константиновић и у оквиру ког се развија сарадња са истраживачима Универзитета у Чилеу, Development of GaN Nanowire Based Quantum Light Emitters, којим руководи др Ненад Вукмировић и у оквиру ког се развија сарадња са истраживачима са Техничког универзитета у Мадриду и пројекат Nano/Micro/Macro-Structuring of Graphene-based Clay Materials for Sustainable Buildings and Storage Applications којим руководи др Тијана Томашевић Илић у сарадњи са Факултетом примењених уметности Универзитета уметности у Београду и који ће развијати сарадњу са истраживачима Универзитета технологије у Грацу.

Поред ових пројеката, истраживачи Института за физику у Београду ће учествовати и на пројекту Aerosols of copper-silver based nanomaterials for absorbers in solar cells којим руководи др Радован Дојчиловић из Института за нуклеарне науке „Винча“.

Према саопштењу Фонда за науку, циљеви овог програма су развој научне сарадње са дијаспором ради успостављања или унапређења научне сарадње, унапређење и размена знања, заједничког рада на научноистраживачким и истраживачко-развојним проблемима и изазовима.

На јавни позив стигао је 91 предлог од чега је одобрено 45 пројеката са укупним буџетом 800.000 евра. Средства обезбеђују Светска банка кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицање раста предузетништва у Републици Србији (Пројекат SAIGE), партнерски пројекат Републике Србије, Европске уније и Светске банке.

Коначна листа одобрених пројеката

Вести, Врт физике, Новости

ВИДЕО: Студенти о физици и избору каријере у Институту

05/07/2025

Зашто неки студенти воле физику? Студенти основних студија физике из Београда и Новог Сада током посете Институту за физику у Београду 19. марта 2025. године говорили су о томе зашто је према њиховом виђењу ова наука важна и зашто су изабрали каријеру у физици.

„Открила сам да желим да се бавим физиком у средњој школи када сам била у Петници и када сам схватила да ме занима како космос и свет око нас функционише“, каже Јелена Минић, студенткиња физике.

Студент Давид Дугоњић признаје да га је у основној школи најпре заинтересовала математика. „Физику сам касније препознао као добар начин да се задржим у дисциплинама које имају математичку ригорозност а дају леп поглед на остале природне науке“, објашњава Дугоњић.

„Увек су ме привлачиле природне науке а физику сам изабрала јер их обједињује“, каже студенткиња Милица Милетић и додаје да воли изазове и жели да покаже себи да може да студира тешку науку као што је физика.

Студенткиња физике Драгана Николић, као и њене колеге, каже да је од основне школе волела природне науке. „Физику сам изабрала као нешто што покрива највећу област“, објашњава Драгана Николић.

Студенти су Институт за физику у Београду посетили у склопу једне од највећих научних конференција посвећених физици. Конференцију Global Physics Summit организује American Physical Society (APS), а ове године студенти и истраживачи из Србије су учествовали у сателитској виртуелној сесији поводом стогодишњице квантне механике.

Најаве, Новости

НАЈАВЕ: Приступна беседа академика из Института

05/07/2025
др Бранислав Јеленковић, фото: Бојан Џодан

Новоизабрани редовни чланови Српске академије наука и уметности одржаће од 12. до 15. маја 2025. године од 11 часова у Свечаној сали САНУ приступне беседе. Првог дана, у понедељак, 12. маја, представиће се др Бранислав Јеленковић из Инстутута за физику у Београду, новоизабрани редовни члан Одељења за математику, физику и гео-науке.

Директан пренос

Uncategorized

ДОГАЂАЈИ: Физика балета

05/06/2025

Др Дејан Ђокић, истраживач Института за физику у Београду биће специјални гост уметничко-научног догађаја који спаја физику и – балет. Догађај организују Школа класичног и модерног балета БеоБалет и Палата науке, у среду 7. маја у 18 часова, у Палати науке у Београду (Краља Милана 11).

Уз пажљиво осмишљену кореографију БеоБалета, гледаоци ће имати прилику да открију неке од закона природе који ће на сцени оживети кроз балетске покрете – гравитација, инерција, закон акције и реакције. Др Дејан Ђокић ће гледаоцима открити како се иза пируета, скока и ротације крију прецизне математичке формуле и универзални закони природе.

Присуство је бесплатно.

Новости

ПРЕДАВАЊЕ: Проф. Петар Аџић о Хигсовом бозону

04/29/2025

У оквиру Семинара за теорију релативности и космолошке моделе, у среду 30. априла у соби 301ф Математичког института, трећи спрат и online у 12 часова проф. др Петар Аџић са Физичког факултета Универзитета у Београду одржаће предавање:


„Хигс бозон: неопходност постојања и откриће„



После уводног дела који обухвата основне поставке Стандардног модела,
владајуће теорије у физици честица, биће речи о разлозима претпоставке за
постојање Хигс бозона као кључног елемента Хигсовог механизма. 

Проблем порекла и разумевања масе честица, као и уопште проблем постојања масе у природи, представља једно од централних питања у оквиру Стандардног модела, а истовремено и један од приоритетних задатака у физици честица. У даљем излагању следи опис експерименталне поставке, методе истраживања и детаљи самих експеримената у којима је регистрован Хигс бозон после скоро 60 година од претпоставке за постојање ове честице и више од 40 година
активних покушаја за њено регистровање. 

Коначно, то је успело 2012. године у експериментима ATLAS и CMS захваљујући беспрекорном функционисању највеће и најсложеније експеримантале инсталације данас, Великом хадронскомсударачу LHC у CERN-у који је обезбедио довољно енергије да се Хигс бозон креира, а онда детектује посредством продуката његовог распада. 

Ово историјско откриће довело је до Нобелове награде за физику 2013. године
двојици сјајних теоријских физичара Франсоа Англеру и Питеру Хигсу који су
предвидели у својим изучавањима постојање Хигсовог механизма и бозона као
његовог кључног преносиоца.

Најаве, Новости

НАЈАВЕ: Отворена врата пројекта DYNAMIQS

04/22/2025

Центар за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду организује у уторак, 22. априла 2025. године отворена врата пројекта DYNAMIQS – Dynamics of CDW Transition in Quasi-1D Systems.

Програм почиње кратком презентацијом у 12:20 у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, где ће бити представљени истраживачки циљеви пројекта, најновија достигнућа и будући правци.

Након ове презентације, студенти и други посетиоци могу да обиђу лабораторију Центра и на лицу места виде како се спроводе истраживања у оквиру овог пројекта. Лабораторија ће бити отворена од 10 до 16 часова.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Лука Илић

04/22/2025

У уторак, 22. априла 2025. године у 14 часова у Великој сали Института за метеорологију (Добрачина 16), др Лука Илић (Суперрачунарски центар у Барселони) одржаће предавање:

Активности валидације CAMS прогнозе и развоја MONARCH система у BSC“

САЖЕТАК:

Сервис за праћење атмосфере Коперник (CAMS) пружа дневне глобалне прогнозе састава атмосфере, укључујући реактивне гасове, аеросоле и гасове стаклене баште. Глобални систем за анализу, IFS-COMPO, заснива се на Интегрисаном прогностичком систему ECMWF-а и укључује велики број сателитских података о саставу атмосфере, поред стандардних метеоролошких осматрања.

Претпоследње унапређење, Cy48R1 (оперативно од јуна 2023. до новембра 2024), донело је значајна побољшања, укључујући унапређен модел аеросола, са фокусом на животни циклус и оптичке карактеристике прашине, као и асимилацију података VIIRS AOD и TROPOMI CO.

Валидација уз помоћ независних сетова података — од приземних и даљинских мерења до осматрања из авиона и сателитских осматрања — показује да је у 83% случајева учинак био исти или бољи у односу на претходни оперативни циклус (Cy47R3), док је у 17% забележен лошији
резултат.

Излагање ће бити посвећено резултатима валидације песка из рада Eskes et al. (2024), уз кратак осврт на најновије резултате из CAMS2_82 извештаја о валидацији (Cy49R1).

Актуелни MONARCH експерименти из рада у припреми о минералном саставу прашине и њеним оптичким карактеристикама ће такође бити приказани.

Најаве, Новости

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о спин-фононским интеракцијама

04/21/2025

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 22. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Бојан Стојадиновић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Истраживање спин-фононске интеракције у мултифероичним наноструктурама: Улога Раманове спектроскопије

САЖЕТАК:

Разумевање спин-фононске интеракције кључно је за контролу магнетних, фероелектричних и магнетоелектричних особина композитних наноструктура. У магнетним наноматеријалима ова интеракција се манифестује кроз неуобичајене температурске зависности фреквенција оптичких фонона, услед интеракције међу магнетним јонима, нарочито испод температуре магнетног фазног прелаза. Раманова спектроскопија омогућава анализу ових ефеката кроз одступања фононских фреквенција од анхармоничног понашања, чиме се може проценити јачина спин-фононске спреге. Ова студија разматра антиферомагнетни бизмут ферит (BiFeO 3 ) и феримагнетни диспрозијум гарнет на бази гвожђа (Dy 3 Fe 5 О 12 ), при чему се користи теорија средњег поља за одређивање спин-спин корелација и квантификацију јачине интеракције за различите фононске модове.