ДОГАЂАЈИ: Меморијална научна конференција посвећена др Драгану Поповићу

Поводом деценије од смрти др Драгана Поповића, на Институту за физику у Београду у четвртак, 27. марта организована је једнодневна меморијална научна конференција посвећена др Поповићу. Конференција је један од догађаја у низу којима је Институт обележио годишњицу смрти свог дугогодишњег директора и драгог колеге. Претходно је организован скуп на коме је у присуству породице откривена биста др Поповића.

Конференцију су организовали чланови Групе за гравитацију, честице и поља и Лабораторије за физику високих енергија у којима истражује већина некадашњих сарадника др Поповића. Теме које су представљене током конференције долазе из области научног интересовања др Поповића – теоријске и експерименталне физике високих енергија, релативистичке физике, квантне гравитације и сродних области истраживања. 

Конференцији су присуствовале бројне колеге и блиски сарадници др Поповића који су дошли из различитих истраживачких установа, затим чланови његове породице као и студенти и млади истраживачи који нису познавали др Поповића, али су желели да се упознају са његовим истраживачким радом и областима интересовања.

Меморијални скуп поздравним говором отворио је директор Института др Александар Богојевић, који је говорио о наслеђу др Драгана Поповића и потоњем развоју Института за физику на плану међународне сарадње, повратка дијаспоре и неговања квалитета истраживања.

На скупу је приказан кратак филм о животу и раду др Поповића и прочитано је писмо Цунуео Умеција, професора емеритуса са Кјото универзитета у Јапану који је био близак пријатељ и сарадник др Поповића и који је овом приликом желео да подсети на његов значај и на дугогодишњу сарадњу и пријатељство које су неговали.

Чланови организационог одбора конференције, др Бранислав Цветковић, др Марко Војиновић и др Ненад Врањеш истакли су како, у складу са вечитим интересовањем и ентузијазмом др Поповића за фундаменталну физику, предавања са овог скупа покривају сам врх модерне физике високих енергија и гравитације данас.

”Један од циљева овог скупа био је и да младим истраживачима приближимо рад Драгана Поповића и укажемо на његов значај не само као директора, већ и као неког ко је постављао правце истраживања у теорији елементарних честица, како у теоријској, тако и у експерименталној физици на крају прошлог и почетку овог века”, рекао је др Бранислав Цветковић.

Научни део скупа почео је предавањем проф. др Бранислава Саздовића From symmetry group to free field equations. Предавачи су били и др Ненад Врањеш са темом Precision measurements of Standard Model parameters at the ATLAS experiment at CERN, проф. др Маја Бурић која је говорила о ”геометрији и физици 3.0”, академик Ђорђе Шијачки са темом Standard Model – beyond and aside и проф. др Воја Радовановић чија је тема била BV quantization of braided field theories.

ФОТОГРАФИЈЕ: Бојан Џодан

ПРЕДАВАЊА: Серија узбудљивих предавања о новим материјалима у Коларцу

Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 25. марта до 22. априла 2025. године серију предавања о новим материјалима. Под називом ”Доба нових материјала”, нови циклус предавања одржава се уторком у 18 часова у Малој сали Задужбине.

Кроз нове циклусе предавања, из године у годину, у сарадњи Института и Коларца, широј публици представљају се различите физичке науке и бројне теме којима се савремени физичари баве. Овог пролећа, узбудљива предавања оджаће истраживачи из Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику. Овај Центар је у фокус истраживања поставио проучавање оптичких, транспортних и магнетних својстава широке групе материјала, и посебно њихова вибрациона својства. 

Циклус започиње у уторак, 25. марта 2025. године предавањем др Ненада Лазаревића који ће говорити о ”Гвозденом добу суперпроводности – случај Fe(Se:S)”, као и улози Центра за чврсто стање којим др Лазаревић руководи, у глобалном контексту истраживања квантних материјала. Посебна тема биће допринос разумевању фундаменталних феномена и правце будућег развоја.

У уторак, 1. априла др Емил Божин говориће о „Детекцији наноскалских скривених фаза у квантним материјалима на великим истраживачким постројењима“. Др Емил Божин је један од водећих светских физичара који се крајем 2024. године из Сједињених Америчких Држава, из престижне Националне лабораторије Брукхејвен, вратио у Србију. Његово предавање у Коларцу посвећено је најсавременијим експерименталним поставкама на великим синхротронским, неутронским и ласерским постројењима са слободним електронима, на којима се истражују односи између структуре и својстава материјала у физици и хемији чврстог стања.

Др Јелена Пешић ће 8. априла одржати предавање под називом „Револуција 2Д материјала: Потенцијал полупроводничких наномрежа”, у ком ће представити дводимензионалне материјале, попут графена и молибден дисулфида који привлаче огромну пажњу због својих изузетних физичких, хемијских, електронских, оптичких и механичких својстава и узбудљиве могућности примене.

Др Анђелија Илић ће на свом предавању 15. априла дати преглед дела истраживања Центра за чврсто стање и нове материјале, која су по својој природи мултидисциплинарна и у великој мери усмерена ка могућим применама у побољшању свакодневног живота људи. Под називом „Интеракција јона и електромагнетских поља са микро-, нано- и биоматеријалима са потенцијалом примене у развоју нових технологија“, др Илић ће између осталог говорити и о интеракцији јона и електромагнетних поља са микроорганизмима, загађујућим честицама у ваздуху, ткивима, те могућностима развоја сензора, уређаја за комуникацију, али и уређаја за модификацију биолошких узорака.

Циклус у Коларцу завршава се 22. априла предавањем др Бојана Стојадиновића „Истраживање спин-фононске интеракције у мултифероичним наноструктурама: Улога Раманове спектроскопије“. Др Стојадиновић ће представити спин-фононске интеракције, чије је разумевање кључно за контролу магнетних, фероелектричних и магнетоелектричних особина композитних наноструктура.

Предавања се одржавају уторком у 18 часова у Малој сали Задужбине Илије М. Коларца (Студентски трг 5, Београд). Улаз је слободан.

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА

25. март – др Ненад Лазаревић „Центар за физику чврстог стања и нове материјале у свету квантних материјала: Гвоздено доба суперпроводности – случај Fe(Se:S)“

1. април др Емил Божин „Детекција наноскалских скривених фаза у квантним материјалима на великим истраживачким постројењима“

8. април др Јелена Пешић „Револуција 2Д материјала: Потенцијал полупроводничких наномрежа

15. април др Анђелија Илић „Интеракција јона и електромагнетских поља са микро-, нано- и биоматеријалима са потенцијалом примене у развоју нових технологија“

22. април др Бојан Стојадиновић „Истраживање спин-фононске интеракције у мултифероичним наноструктурама: Улога Раманове спектроскопије“

ИЗ МЕДИЈА: Политика о сећању на др Драгана Поповића

Дневни лист Политика објавио је у недељу, 23. марта 2025. године поводом откривања бисте др Драгана Поповића текст под називом „Човек који је волео физику“ .

Политика подсећа на научне доприносе др Драгана Поповића, а и на његов утицај на развој Института за физику у Београду чији је директор био. „Драган Поповић је водио институт кроз године кризе, од почетка деведесетих до краја прве деценије 21. века“, наводи се у тексту, уз напомену да не само да је очувао институцију у то доба већ и створио предуслове да она постане препознатљива на европском и светском нивоу.

У тексту се наводе и подаци о сарадњи др Поповића са Јапаном, али и научним установама из других делова света, као и укључењу његове групе у експеримент АТЛАС у ЦЕРН-у.

„Од Владе Републике Француске добио је орден Витез реда академских палми, а носилац је и других међународних признања“, пише у тексту.

СЕЋАЊА: Меморијални скуп о др Драгану Поповићу

У петак, 21. марта, у Институту за физику у Београду, у сали која носи његово име окупили су се колеге, пријатељи и породица др Драгана Поповића (1949-2015), физичара који је током каријере пресудно допринео развоју Института за физику и значаја физичких наука у Србији.

Повод за меморијални скуп била је деценија од смрти др Поповића, као и откривање његове бисте, рад вајара Радета Мутаповића. Тиме је Институт за физику, институт од националног значаја за Републику Србију, одао почаст, како је на свечаности речено, „највећем од својих директора“.

Др Александар Богојевић

”Десет година касније можемо сами себи да кажемо да смо остали доследни његовом путу”, рекао је др Александар Богојевић, директор Института, отварајући меморијални скуп. Говорећи о заоставштини др Поповића, др Богојевић је навео како је његов сан био да изгради врхунску истраживачку институцију која спроводи интензивну међународну сарадњу.

Подсетио је да је Институт наставио и продубио сарадњу са колегама и институцијама у иностранству, али да је и подстакао повратак научника из дијаспоре. Такође, Институт је у ”процесу вајања једне институције”, како наводи Богојевић, унапредио медијску видљивост, мултидисциплинарност на свим нивоима, као и стварање окружења за креативни рад.

Проф. др Слободан Унковић

У име породице др Драгана Поповића на скупу се обратио син Игор који се захвалио Институту на организацији меморијалног скупа и откривању бисте. Он је најавио да ће ове године бити основана и подржана научна награда која носи име др Драгана Поповића.

Игор Поповић

”Желимо да формализујемо трајну сарадњу са Институтом за физику и да подржимо његов рад јер Институт остварује сан мога оца”, навео је Игор Поповић.

Др Драган Поповић је водио Институт кроз године кризе, од почетка деведесетих до краја прве деценије 21. века и током тог изазовног доба не само очувао институцију него и створио предуслове да она постане препознатљива на европском и светском нивоу.

Рођен Београду 1949. године, др Поповић се у Паризу школовао у Lycee Janson de Sailly, а затим је у Београду дипломирао физику као студент генерације. Докторирао је у Јапану, на Универзитету у Хирошими на тези из теорије поља. За Јапан је остао везан до краја живота – 1992. године је основао и био први председник Српско-јапанског друштва. Такође јегодине 2005. иницирао споразум о сарадњи Универзитета у Хирошими и Универзитета у Београду. Од 1975. до 1977. борави на Универзитету у Хирошими, где сарађује са Хираку Накаџимом, као и са Макотом Kобајашијем и Тошихидом Маскавом, који су 2008. добили Нобелову награду за физику. У Јапану ће боравити још неколико пута, остваривши сарадњу и са Институтом Јукава Хал, као и са Одељењем за физику Универзитета у Kјоту.

Раде Мутаповић, академски вајар, аутор бисте др Драгана Поповића (скроз лево)

Са својом групом из Лабораторије за физику високих енергија укључио се у експеримент АТЛАС у ЦЕРН-у код Женеве. Ова група је дала допринос конструкцији детектора АТЛАС, једног од четири на Великом сударачу хадрона.

Већи део каријере др Поповић је посветио вођењу Института. Kао директор, он је велику пажњу поклонио побољшању услова за рад упркос тешким друштвеним околностима и рату. Успешно је решио правно-финансијске проблеме око власништва над зградом у Прегревици у Земуну, у коју се Институт уселио почетком осамдесетих, а Поповић је успео да током свог мандата обнови готово цео овај објекат и оспособи га за рад врхунских лабораторија.

Фотографије: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Гјоргије Лучијан Паскут

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 27. марта 2025. године у 12:20 у сали „Звонко Марић“, др Гјоргије Лучијан Паскут (MANSiD истраживачки центар и Шумарски факултет, Универзитет „Стефан Велики“, Сучава, Румунија) одржаће предавање:

Predictive power of the embedded dynamical mean field theory (eDMFT) for the electronic-structural interply in correlated materials

САЖЕТАК:

In this talk we will give an overview of the embedded dynamical mean field theory (eDMFT) [1, 2] perspective on materials such as AMnO3 (A = Bi and La) perovskites, CaFeO3, RNiO3 nickelates (R = La and Nd) and RNiO2 nickelates (R = La and Nd) in order to show the capabilities of the eDMFT method to describe site and orbital selective states. For example, (1) in AMnO3 perovskites we are addressing the multiplefirst-order transitions, in particular we will compute the complex temperature-dependent electronic structural-interply and we are finding the existence of novel electronic states where insulating, semimetallic and metallic orbitals coexist. (2) in CaFeO3 we show that the high oxidations states can also be explained by orbital selective states.  We will also demonstrate de the predictive power of the eDMFT method for both the electronic and structural properties [3]; (3) in RNiO3 nickelates we are describing the electronic-structural interply across a metal to insulator transition (MIT) [4], in particular we will present
the predicted structural changes across the MIT, predicted models for the magnetic ground states which differ from the magnetic models proposed before, and we will also present a new interpretation of the
K-edge resonant X-ray scattering measurements; (4) in RNiO2 which are part of the recently discovered superconductivity in hole doped infinite-layer nickelates, we will present the theoretically proposed
temperature-correlation phase diagram for the LaNiO2 prototype compound, and we show Fermi liquid (FL) versus non-FL and magnetic versus non-magnetic Curie-Weiss behaviors [5]. In conclusion I will argue the eDMFT method can be used to understand and quantitatively predict the electronic structural interply in complex correlated materials at finite temperatures.

Part of this work was supported by a grant of the Romanian Ministry of Education and Research, CNCS – UEFISCDI, project number PN-III-P1-1.1-TE-2019-1767, within PNCDI III.

1) http://hauleweb.rutgers.edu/tutorials/
2) http://hauleweb.rutgers.edu/tutorials/Overview.html
3) K. Haule, G. L. Pascut, Scientific Reports 2017, 7, 10375.
4) G. L. Pascut, K. Haule, Phys. Rev. B 2023, 107, 045147.
5) G. L. Pascut et. al., Communications Physics 2023, 6, 45.

КОЛОКВИЈУМ: др Рок Житко

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 31. марта 2025. године у 13 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Hybrid superconductor-semiconductor devices as building blocks for quantum computers

одржаће др Рок Житко (Јозеф Штефан Институт, Љубљана, Словенија)

САЖЕТАК:

Superconducting electronics is one of the most advanced technologies for building quantum computing hardware. A relatively recent addition to the cookbook of circuit elements are hybrid superconductor-semiconductor nanowires, often in the form of Josephson junctions connecting two superconducting contacts, which can serve to build novel types of qubits, such as Andreev qubits. Their properties can be tuned by setting voltages to gate electrodes. In particular, this can be used to trap a small number of electrons in the junction to form a quantum dot. Such Josephson junction quantum dots have been recently used to build devices implementing Andreev spin qubits that carry two quantum degrees of freedom: the spin carried by the trapped electron in the quantum dot and the two-level system formed by the superconducting condensate. Both degrees of freedom can be probed and coherently manipulated [1,2,3]. These devices can be modelled using the Anderson impurity model with superconducting leads. Depending on the size of the charging energy, the leads can be described either with the mean-field BCS Hamiltonian or with the charge-conserving Richardson model [4]. In this talk we will present recent results on the properties of the discrete states in the superconducting gap which govern the basic physics. We have developed methods that are applicable in all parameter regimes, including for strong coupling (hybridization) and in parameter ranges where all effects (quantum dot spin physics, Josephson coupling, charging effects, spin-orbit coupling) need to be treated at the same level [5,6,7,8].

[1] A. Bargerbos, M. Pita-Vidal, R. Žitko et al., PRX Quantum 3, 030311 (2022).
[2] A. Bargerbos, M. Pita-Vidal, R. Žitko et al., Phys. Rev. Lett. 131, 097101 (2023).
[3] M. Pita-Vidal, A. Bargerbos, R. Žitko et al., Nat. Phys. 19, 1110 (2023).
[4] L. Pavešić, D. Bauernfeind, and R. Žitko, Phys. Rev. B 104, L241409 (2021).
[5] L. Pavešić, M. Pita-Vidal, A. Bargerbos, and R. Žitko, SciPost Phys. 15, 070 (2023).
[6] J. C. E. Saldaña,  L. Pavešić, A. Vekris et al., Phys. Rev. B 108, 224507 (2023).
[7] L. Pavešić, R. Aguado, and R. Žitko, Phys. Rev. B 109, 125131 (2024).
[8] L. Pavešić and R. Žitko, Phys. Rev. B 109, 155164 (2024).

ИЗ МЕДИЈА: О добитнику награде „Марко Јарић“

Додела награде „Марко Јарић“ привукла је и ове године велику медијску пажњу. Престижну награду, која је позната и као „српски Нобел за физику“ за 2024. годину добио је др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

На дан доделе награде, у понедељак, 17. марта 2025. године др Дакић је гостовао у РТС Јутарњем програму заједно са Слободаном Бубњевићем из одељења комуникација Института за физику у Београду. „Указана ми је велика част. Та награда постоји готово 30 година. Док сам студирао у Београду, као студенти смо живо расправљали о добитницима. Стати раме уз раме уз све те људе је велика част“, рекао је у гостовању др Дакић.

Радио Телевизија Србије је у уторак, 18. марта, емитовала прилог новинарке Наталије Синановић о додели награде. „У години коју је Унеско прогласио годином квантне науке и технологије, награду за физику „Марко Јарић“, добио је професор Универзитета у Бечу, др Боривоје Дакић. Професор Дакић бави се управо квантном физиком“, наводи се у прилогу.

Др Боривоје Дакић је у понедељак, 17. марта, гостовао у емисији „Хајде да разговарамо“ на телевизији Euronews. „Награду сам добио за истраживање у пољу квантне информатике, конкретно у пољу квантне томографије, које јесу неке методе како ми можемо радити дијагностику тих великих квантних уређаја који, рецимо једног дана, треба да постану будући квантни компјутери“, рекао је др Дакић.

Дневни лист Политика пренео је у петак, 14. марта, да је ове године награду добио др Боривоје Дакић, а у тексту је најављена свечана церемонија доделе као и традиционално популарно предавање.

О свечаности поводом уручења награде известио је Танјуг. „Шапчанин Дакић је студије завршио 2004. године на Физичком факултету у Београду, где је и магистрирао, а докторирао је на Универзитету у Бечу 2011. године, док је као истраживач боравио на Универзитету Харвард, Универзитету у Оксфорду и Националном универзитету у Сингапуру.“, преноси Танјуг.

СЕМИНАР: Патрик Хендра и Хосуе Леон

У оквиру семинара пројекта BioQantSense, у среду, 26. марта 2025. године у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, Патрик Хендра и Хосуе Леон (Група за квантно побољшано снимање, Департман за нове технологије, Фраунхофер институт за примењену оптику и прецизно инжењерство, IOF, Немачка) одржаће предавање:

A sneak peek into Optics & Photonics – From origins to modern days

САЖЕТАК:

This presentation delves into the history and evolution of Optics and Photonics, from early discoveries to groundbreaking modern applications. Discover how the manipulation of light has shaped technology, influenced scientific progress, and transformed our everyday lives. With interesting insights, this session is designed to spark your curiosity and inspire future innovations. Whether you’re a Bachelor or master
student, come and illuminate your understanding of the integral role optics and photonics play in our rapidly advancing world!

We believe that this seminar will be of great interest for the Bachelor, Master, so as PhD students, but also for all of our colleagues who wants to gain an insight into the nonlinear quantum light sources and their
rolls in the state of the art quantum sensors. After the seminar, a round table discussion on the topics related to the BioQantSense project and perspective applications of the entangled light sources will be
organized. We are looking forward to seeing you on Wednesday!

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о гвозденом добу суперпроводности

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 25. марта 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Ненад Лазаревић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Центар за физику чврстог стања и нове материјале у свету квантних материјала: Гвоздено доба суперпроводности – случај Fe(Se:S)

САЖЕТАК:

Центар за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду активно учествује у истраживању квантних материјала кроз бројне пројекте, укључујући и међународни пројекат „Hidden Phases in 2D Quantum Materials“ (HIP-2D-QM). У оквиру овог предавања биће представљена улога Центра у глобалном контексту истраживања квантних материјала, с посебним нагласком на његов допринос разумевању фундаменталних феномена и правце будућег развоја.

Посебна пажња биће посвећена тзв. „гвозденом добу суперпроводности“, са фокусом на фононске, спинске и електронске ексцитације у Fe(Se:S). Демонстрираћемо како се метода Раманове спектроскопије ефекасно користи за испитивање динамике наелектрисања и спина у Fe(Se:S). У наставку, представљамо утицај једноосног напрезања на динамику решетке FeSe.

ПОСЕТЕ: Студенти у Институту упоредо са глобалним APS самитом

Студенти из Србије, као и истраживачи три институције које се баве физиком, учествовали су у среду, 19. марта 2025. године у програму Global Satellite Session – Serbia: Novel Topics in Quantum Science and Technology у оквиру једне од највећих научних конференција посвећених савременој физици.

Конференцију под називом Global Physics Summit у марту ове године организује престижна организација American Physical Society (APS). Ове године конференција се одржава у Анахајму, у Калифорнији.

Српски научници говорили су у оквиру сателитске виртуелне сесије поводом стогодишњице квантне механике о различитим проблемима квантне физике који се истражују у Србији. Програм који су организовали Институт за физику у Београду, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Физички факултет Универзитета у Београду, могли су да прате и студенти.

Упоредо са овим догађајем, истог дана, a на радост истраживача и запослених, Институт за физику у Београду посетила је велика група студената физике из Београда и Новог Сада.

Упознавање са Институтом, који су многи од студената први пут посетили, почело је у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ где им је директор др Александар Богојевић представио ову установу. Др Богојевић је студентима говорио о организацији истраживачког рада, центрима и лабораторијама, некима од тема којима се истраживачи баве, али и циљевима Института.

Након презентације, студенти су подељени у групе обишли неколико лабораторија у којима су имали прилику да од истраживача чују нешто више о темама којима се у свом раду баве, али и да виде како изгледа радни дан у лабораторији.

Студенти су посету описали као добру прилику да виде како изгледа посао физичара, за који ће се многи од њих определити, а постављали су и питања везана за мастер студије, каријеру као и конкретна питања из физичких наука.

Када је реч о самом догађају, он је одржан од 19:30 до 21:30 на сајту организације American Physical Society. Програм је модерирала проф. др Милица Павков Хрвојевић.

У уводном предавању проф. др Часлав Брукнер говорио је о прошлости и будућности квантне механике. „Време је да у потпуности прихватимо квантну механику и истражимо њене дубоке импликације на наше разумевање простор-времена, референтних оквира и каузалног поретка“, рекао је проф. др Брукнер.

У оквиру програма одржана су и следећа предавања: проф. др Владан Вулетић, Towards fault-tolerant quantum computing with neutral atoms, др Ана Худомал, Simulating quantum many-body scars with Rydberg atoms, др Иванка Милошевић, Quantized charge flow and topological phenomena in carbon nanotubes, др Петар Мали, Renormalization group techniques applied to non-stabilizerness, и др Антун Балаж, Novel quantum phases: dipolar quantum droplets and supersolidity.

Студенти и истраживачи програм су пратили путем видео линка.

Фото: Бојан Џодан