Почетна

СЕМИНАР: Петар Митрић

04/02/2024

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 04. априла 2024. године у 14 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, Петар Митрић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Exploring Polarons in Semiconductors: Insights from the Holstein Model

САЖЕТАК:

The electron-phonon interaction significantly affects the properties of semiconducting materials, leading to the emergence of polarons — a new quasiparticle that now, instead of the electron, plays the role of the current carrier in our system. The polarons are often studied using theoretically idealized models, the simplest of which is the Holstein model. In this talk, we show that within this model, the dynamical mean-field theory can be used to obtain almost numerically exact results for both the quasiparticle and single particle properties, regardless of the electron-phonon coupling strength, phonon frequency, or temperature [1]. Surprisingly, this remains true regardless of the dimensionality of our system. Furthermore, we use these results as a benchmark to test the reliability of the increasingly popular cumulant expansion method for the calculation of various quantities in a wide range of regimes [2]. At the end, we examine the transport properties within the Holstein model which was our original motivation at the start of this study.

[1] P. Mitrić, V. Janković, N. Vukmirović, and D. Tanasković, Phys. Rev. Lett., 129, 096401 (2022).

[2] P. Mitrić, V. Janković, N. Vukmirović, and D. Tanasković, Phys. Rev. B, 107, 125165 (2023).

Вести, Новости

ПРЕДАВАЊА: 70 година ЦЕРН-а на Коларцу

04/02/2024

Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 4. априла до 16. маја 2024. године серију предавања поводом обележавања седамдесетог рођендана Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Предавања ће четвртком од 18 часова у Малој сали Коларчеве задужбине држати истраживачи из Србије који сарађују са ЦЕРН-ом.

Серијал предавања почиње 4. априла 2024. године предавањем „70 година Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН)“ др Петра Аџића са Физичког факултета Универзитета у Београду. Недељу дана касније, 11. априла, др Јелена Јовићевић из Института за физику у Београду говориће о Хигсовом бозону у предавању под називом „Деценија од открића Хигсовог бозона: шта данас знамо, а шта не знамо о њему“.

Предавање „Пионирски кораци ка октривању тајни неутрина и пројекат ProtoDUNE у ЦЕРН-у“ 18. априла одржаће др Наташа Тодоровић са Катедре за нуклеарну физику Природно-математичког факултета у Новом Саду. Др Предраг Миленовић са Физичког факултета у Београду и др Лидија Живковић из Института за физику у Београду говориће 25. априла на тему „Будућност физике високих енергија у ЦЕРН-у“.

У среду, 9. маја, публика ће на коларцу имати прилику да чује предавање „Нуклеарна физика и фундаменталне интеракције у ISOLDE експериментима у ЦЕРН-у“, др Јоване Николов са Департмана за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду. Циклус предавања завршава се 16. маја предавањем „Кварк-глуонска плазма и експерименти у ЦЕРН-у“ др Магдалене Ђорђевић из Института за физику у Београду.

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА

4. април – др Петар Аџић „70 година Европског центра за нуклеарна истраживања (ЦЕРН)“

11. април – др Јелена Јовићевић „Деценија од открића Хигсовог бозона: шта данас знамо, а шта не знамо о њему“

18. април – др Наташа Тодоровић „Пионирски кораци ка октривању тајни неутрина и пројекат ProtoDUNE у ЦЕРН-у“

25. април – др Лидија Живковић и др Предраг Миленовић „Будућност физике високих енергија у ЦЕРН-у“.

9. мај – др Јована Николов „Нуклеарна физика и фундаменталне интеракције у ISOLDE експериментима у ЦЕРН-у“

16. мај – др Магдалена Ђорђевић „Кварк-глуонска плазма и експерименти у ЦЕРН-у“

Вести

ГОСТИ: Астрономски камп Летенка у посети Институту

03/29/2024

У оквиру вишегодишње сарадње Института за физику и Астрономског кампа Летенка, представници ове регионално јединствене иницијативе посетили су Институт у среду, 27. марта 2024. године. Том приликом, Саша Зоркић и Јелена Милутиновић из организације АК Летенка разговарали су са директором Института за физику, др Александром Богојевићем, а састанку су присуствовали и Игор Смолић, Марија Ђурић и Слободан Бубњевић из Института.

Током разговора о продубљивању сарадње, др Богојевић је истакао да Институт искрено подржава иницијативу каква је АК Летенка. Директор је подсетио на значај аматерске, односно грађанске науке, указујући да је Летенка постала препознатљиво место које окупља љубитеље астрономије и других физичких наука из целог региона. Подсећајући да број учесника кампа расте из годину у годину, Саша Зоркић је указао на све веће логистичке изазове, али и на ентузијазам учесника и организатора.

Након разговора, гости су обишли Институт и посетили Лабораторију за спектроскопију плазме и ласере, Лабораторију за примену рачунара у науци и Нискофонску лабораторију за нуклеарну физику.

АК Летенка је традиционални камп на Фрушкој гори на коме се окупљају астрономи аматери, а на коме последњих сезона током неколико дана борави и више од 300 учесника. У оквиру кампа се, поред осматрачких активности, организује и богат трибинско-предавачки програм у коме учествују и истраживачи Института за физику.

Овогодишњи камп је планиран за период од 11. до 14. јула 2024. године.

Фотогалерија: ПОСЕТА АКЛ ИНСТИТУТУ ЗА ФИЗИКУ (Фото: С. Зоркић)

Врт физике

Употреба ласера у фузионим реакторима

03/29/2024

Вести

ПОГЛЕД У ФИЗИКУ: Примена ласера у фузионим реакторима

03/29/2024

(ВИДЕО) Човечанство сања о чистој енергији из фузионих реактора још од Другог светског рата. У том послу до сада се јавило мноштво проблема и изазова. На једном од пројеката чији је циљ превладавање неких од проблема – конкретно са зидом реактора – ради тим наших истраживача у оквиру пројекта NOVA2LIBS4fusion (Novel approach to laser induced breakdown spectroscopy diagnostics of fusion reactor plasma facing components).

Пројекат о ком говоре др Биљана Станков и Иван Трапарић из Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере финансиран је од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру програма Идеје. Партнери на пројекту су Факултет за физичку хемију и Институт за нуклеарне науке „Винча“ Универзитета у Београду и Факултет инжењерских наука Универзитета у Kрагујевцу.

Поглед у физику, Еп. 4 – Примена ласера у фузионим реакторима

АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић

СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић

ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2023.

Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који и кратким епизодама говори о појединачним пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту. Нове епизоде објављују се сваког петка на YouTube каналу Института, сајту и друштвеним мрежама.

Вести, Иновације, Иновације

ИНКУБАТОР: Велико интересовање за предавање о иновацијама

03/27/2024

Предавање „Од идеје до прототипа“ организовано у оквиру Иновационог инкубатора Института за физику у Београду у уторак, 26. марта 2024. године, изазвало је велико интересовање младих истраживача, а посебно студената Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, као и студената неколико факултета Универзитета у Београду.

Циљ овог скупа био је да се истраживачким тимовима који су нови у предузетништву, као и младим истраживачима и студентима заинтересованим за иновације, пруже релевантне информације о кључним корацима за развој идеје до прототипа.

Поздрављајући бројну публику и госте Института, др Саша Лазовић, заменик директора за иновације и комерцијализацију, навео је како пројекат инкубатора омогућава да се Институт повеже са широм заједницом. Према његовим речима, током 2023. године иновације и комерцијализација дали су мерљив допринос финансирању Института – око 10 одсто буџета.

Говорећи о овим делатностима, др Лазовић је навео како Институт има две спин-оф компаније од значаја за одбрану Србије, као и да је основао више акредитованих лабораторија које сарађују са привредом. Институт је такође основао Иновациони центар који је окупио важне стручњаке и успешно функционише. Наводећи елементе који су допринели расту иновационе делатности и комерцијализације, Лазовић је додао да је Институт за физику у Београду веома успешан у освајању иновационих пројеката Фонда за иновациону делатност. Подсећајући и како је Институт основао Иновациони инкубатор који је привукао нове људе и компетенције, он је истакао значај подршке коју у овој области пружа Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

Предавање „Од идеје до прототипа“ одржао је др Милош Милошевић, научни и пословни саветник у Иновационом центру Машинског факултета у Београду. Др Милошевић води Центар за брзи развој прототипова и такође је и сам учествовао у развоју седам патената, међу којима је и један међународни.

Др Милошевић је током овог скупа говорио о својим искуствима од рађања идеје преко заштите интелектуалне својине до производње нулте серије, фокусирајући се на изазове који се јављају на том путу.

У живој дискусији, учесницима су приближена искуства у томе како идентификовати, валидирати и планирати развој иновативних идеја. Такође су представљене стратегије за формирање ефикасног тима са посебним фокусом на заштиту интелектуалне својине, укључујући стратегије за добијање међународног патента.

Иновациони инкубатор Института за физику у Београду је пројекат који Институт реализује средствима освојеним у оквиру Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Улога пројекта Иновационог инкубатора, којим руководи Драгана Перовић, јесте да пружи механизме подршке који ће омогућити да иновација настала у научној лабораторији успешно генерише нове технике, производе и процесе.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Петар Петрашиновић

03/27/2024

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. марта 2024. године у 11 часова, у сали 360 Института за физику у Београду, Петар Петрашиновић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

2-groups and crossed modules: Classification and algorithm for constructing non-trivial ones

САЖЕТАК:

The 2-groups are category theory generalisations of the usual groups. They are equivalent to crossed modules, consisting of two groups, G and H, the homomorphism ∂ from H to G and the action ▷ from G
to H. One can construct a gauge theory of gravity on a 4-manifold based on crossed modules (like the BFCG theory for the Poincaré 2-group). Besides the usual group axioms, crossed modules must satisfy additional axioms. For this reason, they are much more rigid structures and more difficult to construct. There are some typical examples, but they are very rare and in which either ∂ or ▷ is trivial. In this seminar, I will discuss the properties of their linear structure-differential crossed modules. A possible way to classify these modules will be shown. Together with the classification, a corresponding algorithm for constructing differential cross modules with non-trivial ∂ and ▷ will be presented, which constructs them either for given groups G and H or for given ∂ and ▷.

Најаве, Новости

ПРЕДАВАЊА: др Милован Миливојевић

03/26/2024

У оквиру предавања која организује Лабораторија за фотоакустику Института за физику у Београду на тему „Дизајн експеримента и вештачке неуронске мреже“, у четвртак, 28. марта 2024. године у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Милован Миливојевић (Катедра за информационе технологије Академије Западна Србија, Ужице) одржаће два предавања:

Од 11 часова – Дизајн експеримента (Design of Experiment – DOE) – историјат, елементи статистике. SPC & DOE. Провера података на normality. Normal Distribution Function. Фишерова расподела, F-test. Једнофакоторна и фишефакторна ANOVA … Пример. Least significant difference bars (LSD). F- дистрибуција. Дијаграм ефеката. Design Expert

Од 12 часова – Централни ортогонални композициони планови експеримента. Минимизација броја експериманата и максимизација добијених информација. Two-Level Factorial Design … Full-factorial design. Интеракција фактора. Two-factor interactions (AB, AC, and BC) и three-factor interaction
(ABC). Half-normal plot. Фактори који креирају модел. Питања и одговори

Вести

ИЗ МЕДИЈА: Директор Института на Радио Београду

03/25/2024

„Ми ћемо увек бити доминантно институција са кључним експертизама из области физике и придружених технологија. Али, физика је базична наука која додирује велики број других дисциплина. Оно што је најинтересантније је да управо на тим додирима често је најплодније тло“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду гостујући у емисији „Хоћу да знам“ Радио Београда 2.

Др Богојевић је у емисији гостовао у четвртак, 21. марта 2024. године, а са аутором др Томицом Мишљеновићем је разговарао о бројним актуелностима на Институту међу којима су додела награде „Марко Јарић“, посета Фернанда Феронија, из Националног института за нуклеарну физику (INFN) у Италији и иновациони пројекти.

Емисија „Хоћу да знам“ посвећена је популарној науци и емитује се н Радио Београду 2 од 2020. године. Аутор је др Томица Мишљеновић.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: др Јакши Вучичевићу признање Фонда за науку за изврсност у истраживању

03/25/2024

Фонд за науку Републике Србије доделио је др Јакши Вучичевићу, истраживачу Института за физику у Београду, признање за изврсност у истраживању. Церемонија доделе признања одржана је у Југословенском драмском позоришту у среду, 20. марта 2024. године у склопу обележавања пет година од оснивања на догађају „Наука мења свет“.

Признања су добили истраживачи за изузетан допринос науци кроз пројекте Фонда за науку, а додељена су у осам категорија.

Пројекат др Јакше Вучичевића Key2SM (Хладни атоми, Хабардов модел и холографија: Кључ за чудне метале) финансиран је 2020. године у оквиру првог позива Програма за изврсне пројекте младих истраживача (ПРОМИС) Фонда за науку. Две године касније др Вучичевић освојио је престижни грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ), трећи по реду у историји домаће науке.

Фонд за науку Републике Србије основан је 2019. године са циљем да пружи подршку научно-истраживачкој делатности финансирајући пројекте путем јавних позива. Како се на сајту Фонда наводи, до сада је отворено 11 програма у оквиру којих је одобрено 497 пројеката.

Фото: Фонд за науку Републике Србије