Почетна

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.26: Тајна Њутнове револуције

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 26
Тајна Њутнове револуције
Гост: др Марко Војиновић

„Њутнов допринос у уједињавање физике, небеске механике и земаљске механике, први је тог типа у модерној физици. Он представља својеврсну револуцију у нашем разумевању начина на који размишљамо о природним појавама“, објашњава др Марко Војиновић из Института за физику у 26. епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у ком објашњава у чему се огледа Њутнова револуција у науци и како би свет изгледао без његових запажања.

„У Њутново време физика није била формулисана као наука у данашњем смислу већ су се људи бавили нечим што се називало филозофијом природе“, наводи др Војиновић у епизоди „Тајна Њутнове револуције“ описујући другу половину 17. века и период велике куге која је захватила Европу. Током две године епидемије куге, Њутн се изоловао у родном селу и у потпуној самоћи успео да дође до својих најзначајнијих увида у различитим областима физике и математике.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ПАРТНЕРСТВА: Дигитална трансформација европске науке[en:]PARTNERSHIPS: Digital transformation of European science

У оквиру Европских дана истраживања и иновација, годишњег догађаја Европске комисије који окупља доносиоце одлука, истраживаче и јавност, 23. јуна 2021. године потписан је Меморандум о разумевању између Комисије и EOSC асоцијације чији је члан Институт за физику у Београду. Потписивање овог документа означава почетак партнерства на имплементацији EOSC (European Open Science Cloud), иницијативе која тежи ка отвореној науци.

Како објашњава др Душан Вудраговић који је испред Института за физику у Београду делегат скупштине EOSC, идеју за стварање ове асоцијације је обликовала Европска комисија на основу визије о паневропској инфраструктури намењеној развоју отворене науке и отворених иновација. „Kако би ову идеју претворили у стварност, тимови широм Европе раде на удруживању расположивих и дистрибуираних истраживачких ресурса и података. Очекује се да ће то омогућити лакши и ефикаснији приступ постојећим сервисима и подацима. После вишегодишњег припремног периода, EOSC би требало да постане стварност ове године и да истраживачима понуди иновативно окружење за складиштење, управљање и анализу података“.

Марија Габриел, европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и омладину, приликом потписивања Меморандума о разумевању навела је да ће EOSC омогућити истраживачима да пронађу, креирају, деле и поново користе све облике дигиталног знања – попут публикација, података и софтвера – што доводи до нових увида и иновација, веће продуктивности истраживања и побољшане поновљивости у науци. „Да би успешно подржало дигиталну трансформацију науке, ово важно партнерство мора укључити све актере – истраживачке заједнице, наше универзитете и истраживачке институције, пружаоце услуга као и наше државе чланице“, навела је комесарка.

Фотографија: Depositphotos/alexraths

СЕМИНАР: др Сара Конти

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. јуна 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Сара Конти (Департман за физику, Универзитет у Антверпену), одржаће предавање:

Electron-hole superfluidity and strongly correlated excitonic phases in double layer systems

САЖЕТАК:

In recent years there have been a lot of theoretical and experimental studies in double electron-hole layers. Systems include GaAs double quantum wells (DQW) [1] and, more recently, double graphene bilayers (DBLG) [2], double transition metal dichalcogenides (DTMD) [3] and Ge-Si heterostructures [4]. A big motivation for the studies has been that a Coulomb interaction generate bound states of electron-hole pairs in these solids. These may condense into a superfluid/BEC at low temperatures, and there is now experimental evidence that this indeed happens. In this talk we will discuss the efforts done in these systems to maximize the strength of the electron-hole pairing with the aim to increase the critical temperature for superfluidity [5, 6].

To study electron-hole superfluidity, most of the attention has focused on minimizing the layer separation. However, the full zero-temperature phase diagram that encompasses very large values of separation also is extraordinarily rich. The phases include coupled electron-hole plasma liquid, electron-hole superfluid, exciton supersolid, and coupled electron-hole Wigner crystals. The second significant parameter of the phase space is the average spacing between the electrons or holes within their layers, that can be experimentally tuned by controlling the density. We will present the unified phase diagram for systems with equal carrier densities and equal masses, and map out the phase boundaries.

[1] S. Saberi-Pouya et al., Phys. Rev. B 101, 140501(R) (2020).
[2] A. Perali, et al., Phys. Rev. Lett. 110, 146803 (2013); S. Conti et al., Phys.  Rev. B 99, 144517 (2019).
[3] S. Conti et al., Phys. Rev. B 89, 060502(R) (2020).
[4] S. Conti et al., npj Quantum Materials 6, 41 (2021).
[5] S. Conti et al., Condens. Matter 5, 22 (2020).
[6] M. Van der Donck et al., Phys. Rev. B 102, 060503(R) (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 824 3890 1459
Passcode: 976027

*На фотографији је зграда Универзитета у Антверпену

ДОГАЂАЈИ: Састанак Матичног одбора на ИПБ

Јунски састанак Матичног одбора за физику одржан је у башти Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године.

Уз чланове Матичног одбора, састанку је присуствовала и помоћница министра за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, др Марина Соковић.

Матични одбор за физику, који броји 9 чланова, у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији.

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

A review of some research programs in classical and quantum gravity

САЖЕТАК:

We will give a brief overview of the following three research programs: (1) influence of curvature and torsion on the motion of bodies, (2) constructions of quantum gravity models based on higher gauge theories, and (3) quantum information theoretical approach to quantum gravity. The first program is mostly completed, while the second and third are still ongoing. We will discuss both the main results obtained so far, and the open problems that are yet to be studied.

Приступите предавању

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.25: Како предвидети загађење

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 25
Како предвидети загађење
Гошћа: др Мирјана Перишић

„Атмосферу је тешко симулирати и направити услове који су у том комплексном систему заступљени“, каже др Миријана Перишић из Института за физику у Београду у двадесетпетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како предвидети загађење ваздуха.

Пре две деценије у Лабораторији за физику животне средине започета су пионирска истраживања хемијског састава аеросола како би се утврдило које су честице имају лош утицај на здравље људи и животну средину. „Истраживања квалитета ваздуха почињу од елементарног нивоа који подразумева мерења концентрација загађујућих супстанци“, објашњава др Перишић напомињући да се у тим ситуацијама мере и метеоролошке варијабле, попут температуре и притиска.

Др Мирјана Перишић једна је од истраживача Института за физику коју учествују на пројекту Атлас. Др Перишић наводи како је идеја овог пројекта да се искористе постојеће базе података о загађењу прикупљане током последње деценије широм света, као и напредне аналитичке методе и да се тако добију информације „које ће нам помоћи у глобалном и фундаменталном сагледавању проблема загађења ваздуха“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

САРАДЊА: У посети Истраживачкој станици Петница

Управа Института за физику у Београду боравила је у петак, 4. јуна, у радној посети Истраживачкој станици Петница. Том приликом су директор Института, др Александар Богојевић и заменик директора, др Антун Балаж, разговарали са новоизабраним директором ИС Петница, Николом Божићем и доскорашњим директором ове установе за изваншколско образовање који је од 1. јуна на месту саветника, Вигором Мајићем.

„Институт искрено подржава континуитет у раду станице“, рекао је директор Института, др Александар Богојевић, подсећајући да је након 40 година рада и 50.000 полазника који су прошли кроз њене програме, Петница постала једна од кључних позитивних тековина нашег друштва. Институт са овом институцијом непрекидно сарађује, док су многи активни истраживачи са Института, данас препознати у светској науци, своје научно образовање започели у Петници.

„Желимо да наставимо деценијски квалитетну сарадњу са Институтом за физику како бисмо унапредили наше образовне програме, али и како бисмо развили и заједничке пројекте у области научног образовања”, рекао је нови директор станице, Никола Божић, додајући да су за рад станице врло важни партнерски и пријатељски односи са врхунским институцијама домаће науке, какав је Институт за физику у Београду.

Фотографија приказује др Богојевића, др Балажа, Божића и Мајића у кампусу ИС Петница.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.24: Неподношљива хладноћа суперпроводности

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 24
Неподношљива хладноћа суперпроводности
Гост: др Дарко Танасковић

„Са становишта фундаменталне физике суперпроводност је и даље веома активна тема истраживања, а потпуно објашњење високотемпературне суперпроводности још не постоји“, каже др Дарко Танасковић из Института за физику у Београду у 24. епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

Говорећи о суперпроводницима, др Танасковић објашњава да кроз суперпроводник струја протиче без икаквог отпора. „Али, да бисмо успоставили супрерпроводност, потребне су веома ниске температуе“, додаје др Танасковић.

Феномен суперпроводности је открио холандски физичар Кармелинг Онес 1911. године. „Он је први успео да охлади хелијум до температуре испод четири Келвина и да га тиме преведе у течно стање“, објашњава др Танасковић, додајући да је то омогућило експерименте у условима ниске температуре, па и откривање суперпроводности.

„Једна од најзначајнијих примена је у уређајима за магнетну резонанцу у медицини. Ти уређаји, који су данас једна од незаобилазних дијагностичких техника, у себи садрже велики број суперпроводних магнета који се хладе течним хелијумом“, каже др Танасковић и додаје да би велики утицај на човечанство могла да има примена суперпроводника у производњи електричне струје и контроли великих енерго-система.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.23: Ајнштајнов кошмар

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 23
Ајнштајнов кошмар
Гост: др Душко Латас

„Данас сматрамо да је Ајнштајнова највећа грешка што није прихватио квантну механику. Међутим, он није тако мислио“, објашњава др Душко Латас са Физичког факултета Универзитета у Београду у новој епизоди „Врт физике“. У јубиларној 60. години Института за физику у Београду, емитује се друга сезона овог научнопопуларног видео-серијала занимљивих прича из науке који је привукао огромну пажњу на друштвеним мрежама и у заједници љубитеља популарне науке.

У епизоди посвећеној Алберту Ајнштајну др Латас подсећа да је славни физичар био један од утемљевича квантне механике и да је присуствовао готово свим значајним окупљањима пионира ове области, али да је на известан начин није прихватио и није разумео.

У епизоди “Ајнштајнов кошмар”, др Латас говори о Ајнштајновим највећим достигнућима али и о грешкама које је направио током живота – о томе како је доживљавао свемир, о гравитационим таласима и теорији свега коју је Ајнштајн дуго покушавао да постави.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

АКЦИЈА: Помоћ Института народнoj кухињи манастира Грачаница

На позив Рашко-призренске епархије и владике Теодосија, прошле недеље запослени Института за физику у Београду, као и сарадници, пензионисане колеге и некадашње колеге које данас живе у иностранству, прикупили су новчану помоћ за очување рада народне кухиње при манастиру Грачаница. У овој народној кухињи припрема се око 2000 топлих оброка за социјално најугроженија подручја Епархије.

У току недељу дана акцији се прикључило чак 111 особа које су приложиле појединачне донације. Захваљујући томе, Институт је обезбедио укупну донацију народној кухињи у износу од 800,000 динара.

Институт за физику се више пута одазивао хуманитарним акцијама Рашко-призренске епархије кроз које је купована стока, реконструисана урушена кућа, као и кроз новчану помоћ, а неколико колега је у претходним годинама имало прилику да посети Епархију и да се лично увери у драматичне услове у којима људи тамо живе.

Фотографија: Quinn Dombrowski/Wikimedia commons

 

 

КОЛОКВИЈУМ: др Дејан Стојковић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у среду, 26. маја 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, предавање под насловом:

In search of a wormhole

одржаће др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, САД)

САЖЕТАК:

If a traversable wormhole smoothly connects two different spacetimes, the flux cannot be separately conserved in any of these spaces individually. Then objects propagating in a vicinity of a wormhole in one space must feel influence of objects propagating in the other space. In this talk, we will show this in the cases of the scalar, electromagnetic, and gravitational field. The case of gravity is perhaps the most interesting. Namely, by studying the orbits of stars around the black hole at the center of our galaxy, we could soon tell if this black hole harbors a traversable wormhole. Alternatively, one can expect the same effect in black hole binary systems, or a black hole – star binary systems, which are actually the cleanest and most sensitive systems for such a search.

Приступите предавању

Meeting ID: 849 0863 0277
Passcode: 046872

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. маја 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Relation between L-infinity algebras and higher category theory

САЖЕТАК:

After a short introduction to the notions higher categories, n-groups and categorical ladder, we will discuss an isomorphism between some of these structures and L-infinity algebras. We will also discuss the geometric interpretation and relevance of n-groups, along with applications in physics.

Приступите предавању

ПРИЗНАЊА: др Саша Дујко, изванредан рецензент

Британска издавачка кућа IOP Publishing која се бави публиковањем научних часописа, књига и радова, прогласила је др Сашу Дујка, научног саветника из Института за физику у Београду изванредним рецензентом за 2020. годину. Др Дујко је ово признање добио за свој рад на рецензији радова у Plasma Sources Science and Technology, водећем светском часопису за физику ниско-температурске плазме и јонизоване гасове.

Часопис је посвећен фундаменталној физици, а у њему се објављују и теоријски и експериментални радови, као и резултати добијени применом рачунарских симулација. Један од задатака часописа је да повеже савремене технологије и примене плазме са физиком фундаменталних процеса на микроскопском нивоу.

Др Саша Дујко, који је у досадашњој каријери рецензирао велики број радова у домаћим и међународним часописима, као и докторске дисертације, пројекте и COST акције, припрему стручне рецензије види као једну од најважнијих активности у научно-истраживачком раду. „Рецензије су важан контролни механизам за проверу ваљаности истраживачког рада и академске веродостојности постигнутих резултата“, објашњава др Дујко.

Редовно рецензирање др Дујко види и као прилику за развој сопствених идеја и вештина и сагледавање свог истраживачког рада из нове перспективе и промишљање о његовим предностима и недостацима у односу на рад других колега. „Рецензирати радове у којима истраживачи презентују резултате својих најновијих истраживања и тестирају нове трендове и идеје, изазован је задатак у који улажете не само свој лични кредибилитет и репутацију, већ и репутацију Института за физику у Београду који на известан начин представљате“, каже др Дујко.

СЕМИНАР: др Дејвид Вег

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 13. маја 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Дејвид Вег (Центар за изучавање теорије струна, Факултет за физику и астрономију, Квин Мери универзитет, Лондон), одржаће предавање:

Segmented strings

САЖЕТАК:

The motion of strings in three-dimensional anti-de Sitter spacetime is governed by the integrable (generalized) sinh-Gordon equation. In this talk we will present an exact discretization of this equation. The corresponding embeddings are segmented strings, i.e., piecewise linear string solutions. This formalism allows for a simple derivation of the Schwarzian action for near-AdS_2 embeddings and is ideally suited for numerical calculations. We will present an example with rich dynamics: a perturbed string hanging from the boundary. If time allows, we will also discuss a class of segmented brane solutions.

Приступите предавању

Meeting ID: 898 8539 5283
Passcode: 648580

СЕМИНАР: Григориос Гиотопулос

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 7. маја 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Григориос Гиотопулос (Универзитет „Хериот-Ват“, Единбург), одржаће предавање:

Braided gauge field theory: New examples

САЖЕТАК:

In this talk I will be presenting new examples of braided field theories, via braided $L_{\infty}$- algebras. First, I will briefly review how $L_{\infty}$-algebras appear in classical field theory and how Drinfel’d twists work in practice. I will then apply the braided $L_{\infty}$-algebra framework for the cases of scalar field, BF
and Yang-Mills theories and remark on the features of the resulting noncommutative theories.

Приступите предавању

*На фотографији је детаљ са споменика Џејмсу Вату у кампусу Универзитета „Хериот-Ват“

ЈУБИЛЕЈИ: 60 ГОДИНА ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

Институт за физику у Београду основан је у мају 1961. године, век и по након што је објављена прва српска књига о физици као истраживању природе. То је била тротомна Фисика Атанасија Стојковича (1773—1832), првог српског физичара и романописца, чије је издавање на славеносрпском језику почело 1801. у Будиму да би се продавало пренумерантима у јужној Угарској.

Потрага за коренима Института, међутим, не сеже тако далеко у прошлост. Мада пионирски, Стојковичев просветитељски рад на увођењу физике међу Србе не може се схватити као историјски темељ на коме ће у XX веку бити подигнут Институт за физику. Ова природна наука се, заправо, током наредних век и по у Србији развијала знатно спорије него неке друге научне области.

Истинско буђење физике се догађа након Другог светског рата. Упоредо са бујањем ове науке у целом свету, у социјалистичкој Југославији она почиње да се развија неупоредиво брже од других области. Физика је и симболично — југословенска идеја. У току драматичних друштвених промена креатори новог послератног поретка видеће у физици један од мотора прогреса, обнове и вере у технолошки напредак.

Преломни догађај који је подстакао такав развој физике била је одлука Јосипа Броза Тита и његових најближих сарадника да у селу Винча, на Дунаву, код Београда, 1948. оснују Институт за нуклеарна истраживања. Ова установа, која од 1953. носи назив „Борис Kидрич“, основана је као савезна, свејугословенска институција за истраживања атомског језгра.

Нуклеарна истраживања у Винчи почињу педесетих година ин медиас рес — она нису последица дотадашњег поступног развоја науке, већ се, политички подстакнута, формирају око неколицине пионира, међу којима је и физико-хемичар Павле Савић, један од најзначајнијих научника југословенске ере. Но, након првог полета и оснивања првих експерименталних лабораторија, постаје јасно да је немогуће развијати нуклеарну физику без интензивнијег развоја истраживања у другим областима.

У међувремену, одвија се и један други процес — одређени број савезних установа и послова се након педесетих година спушта на републички ниво. Уз Институт у Винчи све значајнији научни центри постају Институт Јожеф Стефан у Словенији и Институт Руђер Бошковић у Хрватској, па се велики број истраживача из Винче враћа у своје републике. У Србији јачају републичке научне установе које су основане у претходној деценији.

Тако, временом, југословенска наука постаје републичка ствар. Дана 6. маја 1961. ступа на снагу одлука републичких власти у Србији о истовременом оснивању чак девет нових научних установа: Института за економику индустрије, Института за економска истраживања, Института за психологију, Института за кукуруз, Завода за стрна жита, Завода за крмно биље, Завода за виноградарство и винарство и Института за хемијска, технолошка и металуршка истраживања.

Уз њих, истовремено, настаје и Институт за физику у Београду. Након двогодишњих дискусија међу универзитетским радницима, Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије доноси Уредбу о оснивању Института, која, такође, ступа на снагу 6. маја 1961. године.

Година оснивања Института неће бити значајна само за развој науке у Србији. Те 1961. године, Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност. У Београду се одржава прва конференција несврстаних земаља, а совјетски космонаут Јуриј Гагарин полеће у свемир. Ујутру 12. априла, након 108 минута лета кроз орбиту бродом Восток 1, Гагарин падобраном слеће на територију Совјетског Савеза. Почиње космичка ера, ново доба у ком ће наука убрзано мењати свакодневни живот.

——

*Из монографије „Изградња једне институције – 50 година Института за физику“/Слободан Бубњевић, Марија Видић

ПРЕДАВАЊЕ: О колапс моделима у квантној теорији

У уторак, 27. априла 2021. године у 18 часова, проф. др Боривоје Дакић са Универзитета у Бечу одржаће онлајн предавање „О колапс моделима у квантној теорији“.

Професор Бечког универзитета, који је иначе физику дипломирао на Универзитету у Београду, стручњак је за квантну оптику и квантну теорију информација. На предавању ће говорити о покушајима да се квантна теорија модификује тако да мистериозни „колапс таласне функције“ постане добро дефинисан део динамичке еволуције система.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Проф. др Боривоје Дакић је након основних и мастер студија физике у Београду, докторирао на Универзитету у Бечу где тренутно ради као ванредни професор. Објавио је више од 40 радова из области квантне теорије информација и квантне оптике.

Приступите предавању

Zoom Meeting ID: 988 0739 6003
password: 987820

СЕМИНАР: др Ненад Лазаревић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у уторак, 27. априла 2021. године у 13 часова путем Zoom платформе, др Ненад Лазаревић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Frustration and fluctuations in FeSe: A Raman scattering study

 

Приступите предавању

Meeting ID: 735 0667 0133
Passcode: u1Httd

ДОГАЂАЈИ: Институт на Коларцу

Група за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 30. марта до 27. априла 2021. године циклус онлајн предавања „Интерпретације квантне физике“. Међународно признати стручњаци сваког уторка од 18 часова говоре о различитим начинима за разумевање квантне физике на једноставан и разумљив начин, а предавања су намењена општој публици.

Предавања можете пратити уживо путем Zoom платформе, а снимци ће бити постављени и на Youtube канал Слушате Коларац.

Како разумети квантну физику? – др Игор Салом, Институт за физику у Београду

На уводном предавању одржаном 30. марта др Игор Салом је изнео преглед основних идеја квантне физике.

Паралелни светови квантне физике – проф. др Влатко Ведрал, Универзитет у Оксфорду

Један од најцитиранијих физичара српског порекла, проф. др Влатко Ведрал је 6. априла изложио распрострањено виђење по ком квантна физика указује на постојање непрегледног мноштва „паралелних универзума“.

Улога посматрача у квантној физици – проф. др Часлав Брукнер, Универзитет у Бечу

Проф. др Часлав Брукнер, познат по варијанти интерпретације квантне физике коју је лично формулисао, говорио је 13. априла о гледиштима која у први план стављају фундаменталну улогу посматрача у физици.

Нелокалност и скривене варијабле у квантној физици – др Марко Војиновић, Институт за физику у Београду

Стручњак за теорију релативности, др Марко Војиновић представио је 30. априла де Број-Бомову идеју да се квантна теорија разуме помоћу хипотетичког нелокалног „пилот-таласа“.

О колапс моделима у квантној теорији – проф. др Боривоје Дакић, Универзитет у Бечу

Стручњак за квантну оптику и квантну теорију информације, др Боривоје Дакић говорио је 27. априла о покушајима да се квантна теорија модификује тако да мистериозни „колапс таласне функције“ постане добро дефинисани део динамичке еволуције система.

ПРЕДАВАЊЕ: Нелокалност и скривене варијабле у квантној физици

У уторак, 20. априла 2021. године, са почетком у 18 часова  др Марко Војиновић из Института за физику у Београду одржаће онлајн предавање „Нелокалност и скривене варијабле у квантној физици“.

Др Војиновић, који се бави теоријом релативитета, представиће, како се у програму предавања наводи, де Број-Бомову идеју да се квантна теорија разуме помоћу хипотетичког нелокалног пилот-таласа. Такође ће указати и на однос овог виђења и Ајнштајнове теорије.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Др Марко Војиновић је виши научни сарадник на Институту за физику у Београду. Објавио је више од 20 научних радова. Имао је две постдок позиције у Лисабону, а гостовао је и на универзитетима у Софији, Бечу, Најмегену и Марсеју. Доминантно се бави истраживањима у области квантне гравитације и темама везаним за заснивање квантне механике и квантне теорије поља.

 

IN MEMORIAM: др Душанка Стојановић (1953-2021)

Научни саветник Института за физику у Београду у пензији, др Душанка Стојановић, преминула је 24. јануара 2021. године од последица саобраћајне несреће.

Др Душанка Стојановић је дипломирала, магистрирала и докторирала на Електротехничком факултету у Београду, а докторску тезу је припремала на Институту за физику у Београду, где је и провела свој радни век све до пензионисања 2018. године.

Била је коаутор више од стотину радова, од којих су неки објављени у водећим часописима, а више пута је била и рецензент радова у међународном часописима.

Прочитајте In Memoriam који је у знак сећања на преминулу колегиницу написала др Радмила Костић

КОНКУРС: Предлози за Годишњу и Студентску награду

Истраживачи Института за физику у Београду могу до 30. априла 2021. године да Научном већу доставе своје предлоге за Годишњу награду за научни рад и Студентску награду које ова установа традиционално додељује.

Предлози награде треба да садрже биографске и библиографске податке кандидата, образложење, копије објављених радова, а за Студентску награду и докторску тезу.

Правилник о наградама

СЕМИНАР: др Марија Димитријевић Ћирић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 16. априла 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марија Димитријевић Ћирић (Физички факултет, Универзитет у Београду), одржаће предавање:

Application of L-infinity Algebras: Braided Deformation of Field Theory and Noncommutative Gravity

САЖЕТАК:

In this talk we discuss a possibility to apply the L-infinity algebra formalism in construction of field theories and gravity on
noncommutative spaces. To do this we have to introduce a new homotopy algebraic structure, that we call a braided $L_\infty$-algebra. Then we use the braided $L_\infty$-algebra to systematically construct a new class of noncommutative field theories, that we call braided field theories. Braided field theories have gauge symmetries which realize a braided Lie algebra, whose Noether identities are inhomogeneous extensions of the classical identities, and which do not act (in a standard/obvious way) on the solutions of the field equations.

In the first talk we will motivate the introduction of braided gauge field theories and we will repeat the basics of the twist deformation formalism introduced by Drinfeld in 1985.

In the second talk we will define braided gauge theories and discuss how they fit in the braided L-inifinity algebra formalism. Finally, we will present two examples: braided Chern-Simons theory and braided Einstein-Cartan-Palatini 4D gravity.

The seminar is based on:

MDC, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo, $L_\infty$-Algebras of
Einstein-Cartan-Palatini Gravity, JMP  61, 112502 (2020),  arXiv:
2003.06173.

MDC, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo, {\it Braided
$L_\infty$-Algebras, Braided Field Theory and Noncommutative Gravity},
arXiv:2103.08939.

Приступите предавању

ДОКТОРАТИ: Ана Милосављевић

Наша колегиница Ана Милосављевић одбранила је у уторак, 6. априла 2021. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2D материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Ненад Лазаревић, др Зоран В. Поповић, проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Божидар Николић, доц. др Зорица Поповић. Ментор је др Ненад Лазаревић.

Честитамо!

ПРЕДАВАЊЕ: Улога посматрача у квантној физици

У уторак, 13. априла 2021. године, са почетком у 18 часова проф. др Часлав Брукнер са Универзитета у Бечу одржаће онлајн предавање „Улога посматрача у квантној физици“.

Светски признати физичар у области фундаменталних проблема квантне теорије, пореклом из Србије, говориће, како је најављено у програму, о гледиштима која у први план стављају фундаменталну улогу посматрача у физици.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Проф. др Часлав Брукнер је физику студирао на Универзитету у Београду, а затим на Универзитету у Бечу, где је дипломирао и докторирао. Шеф је катедре за квантну теорију информација и фундаменталну квантну физику на Универзитету у Бечу. Објавио је више од 200 научних радова, а они су цитирани више од десет хиљада пута. Бави се квантном нелокалношћу, заснивањем квантне механике и појмом каузалности у гравитацији и квантној физици. Добитник је награде „Марко Јарић“ за 2014. годину.

 

СЕМИНАР: др Сашо Грозданов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 15. априла 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Сашо Грозданов (Факултет за математику и физику, Универзитет у Љубљани), одржаће предавање:

Bounds on transport from univalence and pole-skipping

САЖЕТАК:

Bounds on transport represent a way of understanding allowable regimes of quantum and classical dynamics. Numerous such bounds have been proposed, either for classes of theories or (by using general arguments) universally for all theories. Few are exact and inviolable. In this talk we will present a new set of methods and sufficient conditions for deriving exact, rigorous, and sharp bounds on all coefficients of hydrodynamic dispersion relations, including diffusivity and the speed of sound. These general techniques combine analytic properties of hydrodynamics and the theory of univalent (complex holomorphic and injective) functions. Particular attention will be devoted to bounds relating transport to quantum chaos, which can be established through pole-skipping in theories with holographic duals. We will also discuss potential applications of univalence methods to bounds without relation to chaos, such as the conformal bound on the speed of sound.

Приступите предавању

Meeting ID: 812 3695 8961
Passcode: 137063

ПРЕДАВАЊЕ: Паралелни светови квантне физике

У уторак, 6. априла 2021. године, са почетком у 18 часова проф. др Влатко Ведрал са Универзитета у Оксфорду одржаће онлајн предавање „Паралелни светови квантне физике“.

Један од најцитиранијих физичара српског порекла и популаризатор науке говориће, како се наводи програму предавања, о распрострањеном виђењу по ком квантна физика указује на постојање непрегледног мноштва „паралелних универзума“ у којима егзистирају бескрајне копије сваког од нас.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Проф. др Влатко Ведрал је у Београду завршио Математичку гимназију, а дипломирао је и докторирао на Империјал колеџу у Лондону. Професор је физике на Универзитету у Оксфорду и Центру за квантне технологије Националног универзитета у Сингапуру. Објавио је више од 300 радова из области квантне механике и квантне теорије, а његови радови су цитирани више од 30 хиљада пута. Аутор је неколико књига од којих је најпознатија „Декодирање стварности: Универзум како квантна информација“ и добитник је награде Марко Јарић за 2010. годину.

Приступите предавању

Zoom Meeting ID: 932 4698 8309, password: 063689

IN MEMORIAM: др Војислав Радојевић (1932-2020)

Наш истакнути физичар из области теорије атомских система и процеса, научни саветник Института за физику у Београду у пензији, др Војислав Радојевић преминуо је 27. децембра 2020. године. Др Радојевић је дао велики научни допринос у областима теорије фотојонизације, угаоних расподела фотоелектрона, Beutler-Fano аутојонизационих резонанци, корелације електрона у околини прага и релативистичке апроксимације локалне густине.

Рођен је у Београду где је похађао основну школу и гимназију. Дипломирао је физику 1956. године на Универзитету у Београду где је и докторирао 1965. године. Научну каријеру је остварио у Институту Борис Кидрич (1956. – 1958., 1970. – 1985.) где је био и директор Лабораторије за теоријску физику (1971. – 1973.), такође на  Физичком факултету (1959. – 1969.), University of Virginia, USA (1985. – 1990.), Marmara University, Turkey (1990.  – 1992.)  и Институту за физику (1992. – 1998.). Наставио је да се бави научним истраживањем и после одласка у пензију. Имао је веома богату међународну сарадњу и гостовао као истраживач или професор у следећим институцијама:   Institute for Nuclear research Warsaw, Poland (1960. – 1962.), McMaster University, Canada (1965. – 1966.), LURE Orsay, France (1978. – 1979.), University of Notre Dame, USA (1981. – 1985.) и Indian Institute of Technology, India (2008 .– 2011.).

Др Војислав Радојевић је један од оснивача последипломских студија физике на Београдском универзитету организованих у сарадњи Физичког факултета, Института Винча и Института  за физику. Такође је  предавао на додипломским и последипломским студијама физике на нашим универзитетима у Новом Саду и Крагујевцу као и у иностранству на горе поменутим универзитетима у САД, Турској и Индији. Објавио је 51 рад у реномираним међународним часописима и према бази података Scopus  има 962 цитата и h-индекс 16.

СЕМИНАР: др Марија Димитријевић Ћирић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 02. априла 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марија Димитријевић Ћирић (Физички факултет, Универзитет у Београду), одржаће предавање:

Application of L-infinity Algebras:
Braided Deformation of Field Theory and Noncommutative Gravity

САЖЕТАК:

In this talk we discuss a possibility to apply the L-infinity algebra formalism in construction of field theories and gravity on noncommutative spaces. To do this we have to introduce a new homotopy algebraic structure, that we call a braided $L_\infty$-algebra. Then we use the braided $L_\infty$-algebra to systematically construct a new class of noncommutative field theories, that we call braided field theories. Braided field theories have gauge symmetries which realize a braided Lie algebra, whose Noether identities are inhomogeneous extensions of the classical identities, and which do not act (in a standard/obvious way) on the solutions of the field equations.

In the first talk we will motivate the introduction of braided gauge field theories and we will repeat the basics of the twist deformation formalism introduced by Drinfeld in 1985.

In the second talk we will define braided gauge theories and discuss how they fit in the braided L-inifinity algebra formalism. Finally, we will present two examples: braided Chern-Simons theory and braided
Einstein-Cartan-Palatini 4D gravity.

The seminar is based on:

M. Dimitrijevic, Ciric, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo,
$L_\infty$-Algebras of
Einstein-Cartan-Palatini Gravity, JMP  61, 112502 (2020),  arXiv:
2003.06173.

M.Dimitrijevic Ciric, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo, {\it
Braided $L_\infty$-Algebras, Braided Field Theory and Noncommutative
Gravity}, arXiv:2103.08939.

Приступите предавању

ПРЕДАВАЊА: Како разумети квантну физику?

Група за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 30. марта до 27 априла 2021. године циклус онлајн предавања „Интерпретације квантне физике“. Предвања, која су намењена широј публици, одржавају се уторком од 18 часова путем Zoom платформе, а након тога ће бити постављена и на Youtube канал Слушате Коларац.

Циклус почиње 30. марта предавањем „Како разумети квантну физику?“ др Игора Салома, вишег научног сарадника Института за физику у Београду. У овом уводном предавању др Салом ће изнети преглед основних идеја квантне физике и њених тешко схватљивих аспеката.

Др Игор Салом је објавио преко 30 научних радова, из широког дијапазона области: теорије репрезентација Лијевих група и алгебри, суперсиметрије, афиних теорија гравитације, интеграбилних модела, класичног проблема кретања три тела, кварк-глуонске плазме, и разумевања проблема Вигнеровог пријатеља у квантној механици. Гостовао је на Универзитетима у Софији и Лисабону. Предаје специјалан курс физике одабраним ђацима у Математичкој гимназији у Београду.

Приступите предавању

Zoom Meeting ID: 947 0481 0699, password: 843039

СЕМИНАР: Петар Тадић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 1. априла 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Петар Тадић (Тринити колеџ Даблин, Ирска), одржаће предавање:

Convergence of the gradient expansion in hydrodynamics

САЖЕТАК:

Hydrodynamic excitations corresponding to sound and shear modes in fluids are characterized by gapless dispersion relations. In the hydrodynamic gradient expansion, their frequencies are represented by power series in spatial momenta. In this talk we will discuss the convergence properties of the hydrodynamic series by studying the associated spectral curve in the space of complexified frequency and complexified spatial momentum. For the N=4 supersymmetric Yang-Mills plasma at infinite ‘t Hooft coupling, we will use the holographic duality methods to demonstrate that the derivative expansions have finite non-zero radii of convergence. Obstruction to the convergence of hydrodynamic series arises from level-crossings in the quasinormal spectrum at complex momenta. Finally, we will discuss how finiteness of ‘t Hooft coupling affects the radius of convergence.

Приступите предавању

Meeting ID: 810 0706 3457
Passcode: 276143

СЕМИНАР: Клеј Грукоу

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 26. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Клеј Грукоу (Институт „Руђер Бошковић“, Загреб), одржаће предавање:

Curved L_infinity algebras

САЖЕТАК:

 

What are curved L_infinity algebras? This less common but very natural generalisation will be theoretically defined and explored through the example of a DFT algebroid, the geometric structure underlying the sigma model of double field theory. Additionally, it will be explored how and in what cases one can „flatten“ a curved L_infinity algebra into a regular one.

The seminar is based on:

C. J. Grewcoe and L. Jonke, DFT algebroid and curved
$L_\infty$-algebras, arXiv:2012.02712[hep-th]

Приступите предавању

*На фотографији је споменик Руђеру Бошковићу на истоименом институту у Загребу, рад Ивана Мештровића

СЕМИНАР: Клеј Грукоу

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 19. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Клеј Грукоу (Институт „Руђер Бошковић“, Загреб), одржаће предавање:

BV/BRST formalism in the language of L_infinity algebras

САЖЕТАК:

The Batalin-Vilkovisky (BV) formalism is unavoidable in the study of gauge field theories. Taking into account the connection between gauge field theory and L_infinity algebras shown in the previous seminars it is natural to wonder how BV formalism fits into this picture. In order to show this we must first define L_infinity tensor products and use them to relate gauge symmetry to classical field theory and consequently to its BV (BRST) extension. The Courant sigma model will be used as an example since it is a theory that showcases all the properties of the formalism.

The seminar is based on:

B. Jurčo, L. Raspollini, C. Saemann and M. Wolf,
$L_\infty$-Algebras of Classical Field Theories and the
Batalin-Vilkovisky Formalism,’
Fortsch. Phys. 67 (2019) no.7, 1900025, arXiv:1809.09899[hep-th].

C. J. Grewcoe and L. Jonke, Courant Sigma Model and $L_\infty$-algebras,
Fortsch. Phys. 68 (2020) no.6, 2000021, arXiv:2001.11745[hep-th].

Приступите предавању

*На фотографији је споменик Руђеру Бошковићу на истоименом институту у Загребу, рад Ивана Мештровића

ПРИЗНАЊА: Награда „Марко Јарић“ проф. др Ђорђу Минићу

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“, истоимену награду која се у домаћим медијима назива и „српски Нобел за физику“ доделила је др Ђорђу Минићу, професору Универзитета Вирџинија Тек, за изузетна научна достигнућа у физици за 2020. годину.

Добитник је проглашен на он-лине догађају одржаном 17. марта 2021. године на рођендан Марка Јарића.

Жири у саставу проф. др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду и др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији предложио је за награду др Минића, имајући у виду да се ради о једном од водећих светских стручњака из области теорије струна и квантне гравитације, са нагласком на проблеме у просторима са позитивном вредношћу космолошке константе.

Током доделе награде, у име Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ учеснике је поздравио проф. др Петар Аџић. Он је навео да је Фондација настала пре 23 године како би се очувала успомена на „бриљантан рад и личност физичара чији је рад нажалост и данас познатији у иностранству него у Србији“. Подсетио да је Марко Јарић највећи допринос дао теорији физике кондензованог стања, да је имао редак таленат и велико математичко знање и кратку али бриљантну научну каријеру. „Данас проглашавамо двадесетог по реду добитника, а услов је да су резултати добитника оставили траг у светској физици“.

Поздрављајући учеснике у име Управног одбора Фондације, др Александар Белић је подсетио да је управни одбор прихватио предлог стручног жирија у ком су ове године били проф. др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета у Београду, др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду и др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији да се награда додели професору Минићу.

Др Бранислав Саздовић прочитао је образложење жирија наводећи да је награда Ђорђу Минићу додељена за „изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације“. У образложењу се наводи да је др Минић један од водећих стручњака у овим областима и да последњих 25 година ради на свим главним правцима развоја теорије струна, као и да је један од утемељивача нове теорије струна (теорије метаструна). „Др Минић има успешну сарадњу са више од 80 научника из области теоријске физике, а активно сарађује и са експерименталним физичарима“, навео је др Саздовић, додајући да је др Минић објавио 109 радова у међународним часописима и да одржава редовне контакте са истраживачима из Србије.

Др Александар Богојевић је честитао у име Института за физику у Београду који, као покровитељ награде, у додели учествује логистички и финансијски. „Честитам вам на награди која је најпрестижнија у науци код нас, не само у физици. Идеја очувања успомене на др Јарића је лепа, али ова награда то чак и надилази својим значајем“, рекао је др Богојевић. „Институт за физику је први национални институт у Србији, па је као такав прихватио улоге везане за социјалну релевантност наше науке“, навео је др Богојевић.

Током доделе награде, учесницима се обратио и државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, др Ивица Радовић, који је др Минићу честитао у име Министарства. „Моје задовољство је да сам данас са физичарима. Као некадашњем студенту Природно-математичког факултета то ми буди успомене“, навео је др Радовић, додајући: „Живео добитник, живела награда и сећање на др Марка Јарића!“

На крају се учесницима обратио професор Ђорђе Минић који се захвалио Фондацији и члановима жирија на изузетном признању додајући да је „ова награда велика част“. Професор Минић је затим одржао кратку презентацију о свом раду, наводећи да је квантна гравитација, као једна од кључних области истраживања модерне науке, заправо „гравитизована квантна физика“ и да нас захваљујући новим увидима које она пружа у разумевању Универзума, чека узбудљива деценија у физици.

ИЗ БИОГРАФИЈЕ ЛАУРЕАТА

Ђорђе Минић је рођен 1964. године у Смедеревској Паланци. Студирао је на одсеку за Техничку физику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а докторске студије уписао је 1988. године на Универзитету Тексас у Остину, у групи Нобеловца Стивена Вајнберга. Докторирао је 1993. године под менторством професора Јозефа Полчинског, једног од водећих научника у области теорије струна и квантне теорије поља у последњих тридесетак година.

Др Минић је последње две деценије ангажован на Универзитету Вирџинија Тек
где је редовни професор од 2014. године.

Заједно са Лореном Фриделом (Периметер) и Робом Леихом (Урбана)
проф. Минић је предложио нову формулацију квантне гравитације – теорију метаструна. Ова теорија је дубоко повезана са основама квантне теорије поља.

Проф. Минић бавио се и заснивањем кванте физике, аналитичком квантном
хромодинамиком, физиком неутрина, црним рупама и црвоточинама. Значајан допринос остварио је у области космологије формулисањем теорија модификоване тамне материје и нове фундаменталне теорије тамне енергије.

Истраживање проф. Минића обухвата и примене формализма развијеног у области теорије струна и квантне теорије поља на различите системе у области физике кондензованог стања материје, статистичке физике и теорије флуида.

Током каријере остварио је сарадњу са више од осамдесет научника из различитих области теоријске физике. Такође, активно сарађује и са експерименталним физичарима. Ђорђе Минић публикује у водећим међународним часописима.

 

НАЈАВА: Проглашење добитника награде „Марко Јарић“

Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2020. годину у среду, 17. марта 2021. у 12 часова.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.

Ове године, уместо уобичајене свечаности коју прате предавања лауреата, проглашење добитника одвијаће се као он-лајн догађај, организован путем Зум платформе.

Догађај се може пратити путем следећег линка:

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/96307600716?pwd=U0puTFAzVnEzWTB3TzZKUmQ2cUVZZz09

Meeting ID: 963 0760 0716
Passcode: 597535

Са традицијом дугом две деценије, награда је додељена импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.

Више информација на: www.fondacijajaric.rs

Агенда догађаја

 

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 12. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Воја Радовановић (Група за гравитацију, честице и поља, Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

L-infinity algebras and field theory, part II

САЖЕТАК:

Abstract: In this series of lectures we will analyze in detail L-infinity algebras and their application in field theory and gravity on commutative and noncommutative spaces. We will begin by introducing a concept of L-infinity algebra as a generalization of the usual concept of Lie algebra. Then we will discuss in detail four examples: Yang-Mills gauge theory, Eintein-Cartan-Palatini gravity, BRST symmetry i Chern-Simons gauge theory. All these examples are examples of field theory on the commutative space-time. The material presented here will be generalized later on (in the following seminars) to field theories onnoncommutative spaces.

Приступите предавању

СЕМИНАР: Александар Буква

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 11. марта 2021. године у 14 часова путем  Zoom платформе, Александар Буква (Лоренц институт, Универзитет у Лајдену, Холандија), одржаће предавање:

Operator thermalization hypothesis vs. eigenstate thermalization hypothesis

САЖЕТАК:

Quantum systems with strong entanglement can thermalize differently from our classical understanding, through a phenomenon known as eigenstate thermalization. It was recently found that even non-interacting and by extension integrable quantum systems will display thermal relaxation when probed with a generic operator. This operator thermalization is related to, but distinct from eigenstate thermalization. In this talk we will present a numerical study of this difference on the example of a transverse-field Ising model at integrable and non-integrable (strong entanglement) regime where it is the most apparent. This is done by computing two-point correlation functions and by directly comparing the matrix elements in the both regimes.

Приступите предавању

Meeting ID: 860 7711 8105
Passcode: 611179

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 5. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Воја Радовановић (Група за гравитацију, честице и поља, Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

L-infinity algebras and field theory, part I

САЖЕТАК:

Abstract: In this series of lectures we will analyze in detail L-infinity algebras and their application in field theory and gravity on commutative and noncommutative spaces. We will begin by introducing a concept of L infinity algebra as a generalization of the usual concept of Lie algebra. Then we will discuss in detail four examples: Yang-Mills gauge theory, Eintein-Cartan-Palatini gravity, BRST symmetry i Chern-Simons gauge theory. All these examples are examples of field theory on the commutative space-time. The material presented here will be generalized later on (in the following seminars) to field theories on noncommutative spaces.

Приступите предавању

ДОКТОРАТИ: Јелена Митрић

Наша колегиница Јелена Митрић одбранила је у среду, 24. фебруара 2021. године на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Структурна и оптичка својства полупроводничких наноматеријала: гадолинијум-цирконата и итријум-ванадата допираних еуропијумом, кадмијум-телурида и цинк-оксида модификованог рутенијумовим комплексима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Славко Ментус, др Игор Пашти, др Јелена Трајић. Ментори су др Ивана Стојковић Симатовић и др Небојша Ромчевић.

Честитамо!

ДОКТОРАТИ: Ненад Селаковић

Наш колега Ненад Селаковић одбранио је у петак, 19. фебруара 2021. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Масена спектрометрија плазменог млаза и примене електричних пражњења на атмосферском притиску у биомедицини“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Срђан Буквић, проф. др Горан Попарић, проф. др Братислав Обрадовић, др Гордана Маловић и др Зоран Љ. Петровић. Ментор је др Невена Пуач.

Честитамо!

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Pieces of physics behind electron mobility in materials: the case of II-VI semiconductors

САЖЕТАК:

Electronic components based on semiconducting materials are present in our everyday life in a variety of devices. The main physical process that takes place in these devices is electronic transport through the material which is quantified by the electron mobility. Despite a tremendous progress in prediction of material properties from the crystal structure, it is still quite difficult to reliably calculate the electron mobility in a semiconducting material.

In this talk, the methodology for obtaining the electronic states, the phonon modes and the electron-phonon coupling constants within density functional theory will first be reviewed. Particular focus will be given on physical considerations necessary to perform accurate interpolation of electron-phonon coupling constants to a dense momentum grid in the first Brillouin zone. Modifications of the methodology necessary to correct for known shortcomings of local approximations in density functional theory will then be introduced. Our numerical implementation of the whole procedure for calculation of mobility from electron-phonon coupling constants will be briefly presented. Next, the results for temperature dependence of mobility in ZnSe, CdTe, ZnTe and CdSe will be shown and compared to experimental results from the literature. Finally, two simpler models which can be used to calculate the mobility will be introduced and their range of validity will be discussed.

Приступите предавању

Meeting ID: 811 5695 3876
Passcode: 397562

ИНТЕРВЈУ: Др Миливој Белић

„При крају своје активне физичарске каријере још увек сматрам да се не треба затварати у своју област, већ ширити хоризонте и тражити нове изазове“, каже др Миливој Белић, редовни професор на Тексашком A&M универзитету у Катару. Као један од физичара из Србије са изузетно успешном каријером у иностранству, радознао, непосредан и увек спреман да пружи подршку, Белић брижљиво негује сарадњу са огромним бројем физичара свих генерација и истовремено одржава тесне везе са Институтом за физику у Београду.

Током богате каријере, објавио је шест књига и више од 500 научних радова, који су, судећи према подацима Google Scholar, цитирани више од 12 хиљада пута. Допринео је бројним областима физике, али пре свега истраживањима у такозваној нелинеарној оптици. Поводом његовог седамдесетог рођендана, Лабораторија за нелинеарну физику Института за физику у Београду припрема радионицу „Нелинеарна и математичка физика“ којом ће обележити његов јубилеј, што је био повод за разговор о хаосу и нелинеарности, али и о животу физичара.

Истраживачки интерес др Белића од почетка је фокусиран на нелинеарну оптику и динамику нелинеарних оптичких система. Истраживао је неконвенционалне физичке системе којима су инхерентни нимало пријатна непредвидљивост и хаос – мада су строго детерминисани, у овим системима због нелинеарности долази до хаоса, што су феномени који не само да захтевају посебан математички апарат, него и данас још увек код многих физичара изазивају благу нелагоду. Према речима др Белића, чињеница је да се у свет ових феномена радије упуштају истраживачи потковани у математици, теоријској физици и нумеричким методама, а на самом почетку каријере и он се нашао међу њима.

„Све се то десило некако природно. Када сте млади, лакше се прихватају нове ствари. Наиме, један од мојих ментора са Градског колеџа Њујорка, професор Мелвин Лекс, упитао ме је крајем седамдесетих година да ли бих радио на нестабилним ласерским резонаторима“, сећа се професор Белић. Наиме, након завршених студија физике на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду, др Белић одлази на Градски колеџ Њујорка где докторира 1980. године, а проблем који га је увео у нелинеарну оптику постао је део његове тезе.

„Схватио сам то као обичан рачунарски проблем који не завређује пажњу теоријских физичара и провео на њему следеће две године“, каже др Белић и додаје да проблем није било могуће решити стандардним нумеричким методама коначних разлика јер су програми стално пуцали. „Морао је да се смисли неки концептуално нов нумерички начин. И тај нов начин који смо назвали метод разломљених корака, био је највреднији део моје тезе“, објашњава др Белић.

Након докторских студија, отворио се читав хоризонт нових истраживања. Посматрајући данас ситуацију у истраживањима у области нелинеарне оптике, др Белић каже да се она није много променила у последњих неколико деценија јер и даље постоји много нерешених питања. Осим тога, фотоника је данас посебно актуелна јер се налази у основи многих технологија од паметних телефона до медицинских апарата. „Вероватно ће 21. век бити век фотонике онолико колико је двадесети био век електронике“, предвиђа др Белић подсећајући да су данас ове две области у чврстој симбиози.

Говорећи о границама између нелинеарне физике и других научних области, др Белић напомиње да се оне померају и да се данас мало тога може урадити без њених метода. „Дуго се, на пример, сматрало да је квантна механика линеарна наука. Међутим, онда су дошле Бозе-Ајнштајнова кондензација и једначина Грос-Питајевског и показало се да су нелинеарности ипак битне“, објашњава др Белић и упозорава да ће неке феномене квантне механике или релативистичке физике раног космоса, које је тренутно немогуће експериментално доказати, моћи да се докажу експериментима на оптичкој клупи у нелинеарној фотоници.

Мада је у савременој физици популарно мишљење да је нумеричка симулација постала трећи стуб физике који стоји равноправно уз теорију и експеримент, професор Белић је другачијег става. „Јесте лакше седети на хоклици са три ноге него са две. Међутим, симулације су само симулације. Физика је експериментална наука, али ту је и теорија да обезбеди потпору и отвори нове видике и нумеричка подршка да све то склопи у целину“, закључује др Белић.

Део научне каријере, др Белић је провео и на Институту за физику у Београду. После доктората, 1982. године, вратио се у Србију на Институт са којим је без прекида наставио сарадњу кроз читаву своју каријеру, иако је већи њен део провео радећи у научним установама у иностранству. „Институт је моја кућа. Као млади повратник из Америке, слетео сам право у Институт где сам се сусрео са својим старим и будућим пријатељима и сарадницима“, каже др Белић.

Он сматра да је и тада Институт био водећа научна институција у Србији, што је, према његовом мишљењу, остао и данас. „И сада у њему ради много даровитих и способних истраживача који ће знати како да очувају научни ниво Института и унапреде његов даљи развој. Институт успешно плови овим бурним временима и успео је да преброди бројне Сциле и Харибде. Уверен сам да ће тако и остати“, оптимистичан је др Белић.

Професор Миливој Белић је од 2004. године на Тексашком A&M универзитету у Катару где, према сопственим речима, своје студенте саветује да остану отвореног ума и да увек размишљају „out-of-the-box“. Кроз своју дугогодишњу каријеру остварио је успешну сарадњу са бројним истраживачима у земљи и свету подржавајући увек нове генерације. Како сам каже, и даље се радује сваки пут кад изађе пред студенте и када их збуни и изненади новим сазнањима. „Можете само замислити какво је задовољство имати око себе десетине паметних људи са којима можете поделити радост истраживања и нових открића. Када би ми сада неко понудио да се поново родим и проживим опет цео живот, ни за јоту не бих ништа променио“, каже др Белић.

Текст: С. Бубњевић/Ј. Николић

ФотографијеMilivojbelic.com & Б. Џодан/ИПБ

ИЗБОР: Нови члан Савета Универзитета у Београду

Научни саветник из Института за физику у Београду, др Саша Дујко, изабран је у петак, 12. фебруара 2021. године, на седници Већа института Универзитета у Београду за члана Савета Универзитета.

Овој одлуци претходио је предлог упућен са Института за физику, као једног од чланова Универзитета. Наиме, у новембру прошле године Научно веће Института за физику у Београду изгласало да се др Дујко предложи за члана Савета, а затим је и на недавно одржаној седници Већа института добио једногласну подршку за члана овог органа.

Савет Универзитета у Београду је, иначе, орган управљања који доноси Статут и учествује у многим важним одлукама. Савет има 41 члана, од којих је двадесет троје представника Универзитета. Веће института бира три члана овог тела, а за једног од њих изабран је др Дујко.

Др Саша Дујко запослен је у Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду. Основне и магистарске студије завршио је на Физичком факултету у Београду, а докторирао је на Џејмс Кук универзитету у Аустралији. За свој истраживачки рад добио је више награда и признања у земљи и свету.

РАДИОНИЦА: „Нелинеарна и математичка физика“

Лабораторија за нелинеарну физику Института за физику у Београду организује 18. и 19. фебруара 2021. године радионицу „Нелинеарна и математичка физика“ у част седамдесетог рођендана професора др Миливоја Белића.

Сва предавања ће бити одржана путем Zoom платформе, а програм оба дана почиње у 17 часова.

Организациони одбор радионице чине: др Милан Петровић, др Александра Стринић, др Горан Исић, др Игор Попов, др Бранислав Алексић и др Станко Николић, који ће заједно са другим колегама држати предавања на овом догађају.

Истраживачки рад професора Белића је фокусиран на теоријску физику, посебно нелинеарну оптику и динамику нелинеарних оптичких система. Како организатори радионице наводе, др Белић је проширио границе нелинеарне фотонике на друга истраживачка подручја, а посебно се истичу истраживања Талботових светлосних ћилима и пропагације у фракционим Шредингеровим и таласним једначинама.

Програм радионице „Нелинеарна и математичка физика“

СЕМИНАР: др Милан Радоњић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Милан Радоњић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду, Департман за физику, Технички универзитет Кајзерслаутерн, Немачка) одржаће предавање:

Non-equilibrium evolution of Bose-Einstein condensate deformation in temporally controlled weak disorder

САЖЕТАК:

In this talk we will consider a time-dependent extension of a perturbative mean-field approach to the homogeneous dirty boson problem by investigating how switching on and off a weak disorder potential affects the stationary state of an initially equilibrated Bose-Einstein condensate by the emergence of a disorder-induced condensate deformation. In the switch-on scenario, we will study if the stationary condensate deformation turns out to be a sum of an equilibrium part [1], that actually corresponds to adiabatically switching on the disorder, and a dynamically-induced part, where the latter depends on the particular driving protocol [2]. If the disorder is switched off afterwards, we will find out if the resulting condensate deformation acquires an additional dynamically-induced part in the long-time limit, and what happens with the equilibrium part. We will also present an appropriate generalization to inhomogeneous trapped condensates. Our results demonstrate that the condensate deformation represents an indicator of the generically non-equilibrium nature of steady states of a Bose gas in a temporally controlled weak disorder.

[1] K. Huang and H.-F. Meng, Phys. Rev. Lett. 69, 644 (1992)
[2] Milan Radonjić and Axel Pelster, SciPost Phys. 10, 008 (2021)

Приступите предавању

Meeting ID: 839 8287 2129
Passcode: 529607

СЕМИНАР: др Игор Салом

У оквиру семинара Групе за гравитацију честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 12. фебруара 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Игор Салом (Група за гравитацију, честице и поља, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Ортосимплектичка супералгебра као просторно-временска симетрија

САЖЕТАК:

Објаснићемо везу ортосимплектичке алгебре осп(1|8) са Поинкаре и конформном (супер)симетријом и показати зашто се ова симетрија још зове и генерализована суперконформна симетрија. Продискутоваћемо унитарне иредуцибилне репрезентације ове алгебре, а затим се сконцентрисати на најједноставније од ових репрезентација. Видећемо да најједноставнија репрезентација одговара простору безмасене релативистичке честице која, у зависности од хелицитета, аутоматски и неизбежно задовољава одговарајуће једначине кретања (нпр. Клајн-Гордонову, Диракову, односно Максвелове једначине). Посебно ћемо обратити пажњу на то како се симетрија е.м. дуалности појављује у овом контексту. Укратко ћемо размотрити и (по комплексности) прву следећу репрезентацију и видети да она одговара честицама са масом, при чему се јављају два масена члана, међусобно повезана симетријом е.м. дуалности.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Владимир Лончар

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 11. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Владимир Лончар (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

hls4ml: Fast inference of deep neural networks in FPGAs

САЖЕТАК:

With edge computing, real-time inference of deep neural networks (DNNs) on custom hardware has become increasingly relevant. Smartphone companies are incorporating Artificial Intelligence (AI) chips in their design for on-device inference to improve user experience and tighten data security, and the autonomous vehicle industry is turning to application-specific integrated circuits (ASICs) to keep the latency low. While the typical acceptable latency for real-time inference in applications like those above is O(1) ms, other applications require sub-microsecond inference. For instance, high-frequency trading machine learning (ML) algorithms are running on field-programmable gate arrays (FPGAs), highly accurate devices, to make decisions within nanoseconds. At the extreme inference spectrum end of both the low-latency (as in high-frequency trading) and limited-area (as in smartphone applications) is the processing of data from proton-proton collisions at the Large Hadron Collider (LHC) at CERN. Here, latencies of O(1) microsecond are required and resources are strictly limited. To address these challenges, we have developed hls4ml, an open-source library that converts pre-trained ML models into FPGA firmware, targeting extreme low-latency inference in order to stay within the strict constraints imposed by the CERN particle detectors.

In this talk, we will describe the essential features of the hls4ml workflow and network optimization techniques, including how to reduce the footprint of a machine learning model using state-of-the art techniques such as model pruning and quantization through quantization aware training.

Приступите предавању

Meeting ID: 857 9507 6891
Passcode: 738237

СЕМИНАР: Тијана Раденковић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. јануара 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Тијана Раденковић (Група за гравитацију, честице и поља, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Gauge symmetry of the 3BF theory for a generic Lie 3-group

САЖЕТАК:

The higher category theory can be employed to generalize the
BF action to the so-called 3BF action, by passing from the notion of a
gauge group to the notion of a gauge 3-group. In this work we determine
the full gauge symmetry of the 3BF action. To that end, the complete
Hamiltonian analysis of the 3BF action for a general Lie 3-group is
performed, by using the Dirac procedure. This analysis is the first step
towards a canonical quantization of a 3BF theory. This is an important
stepping-stone for the quantization of the complete Standard Model of
elementary particles coupled to Einstein-Cartan gravity, formulated as a
3BF action with suitable simplicity constraints. We show that the
resulting gauge symmetry group consists of the already familiar G-, H-,
and L-gauge transformations, as well as additional M- and N-gauge
transformations, which have not been discussed in the existing
literature.

ArXiv ePrint: 2101.04049

Приступите предавању

СЕМИНАР: Ана Вранић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. јануара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Ана Вранић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Growth signals determine the topology of evolving networks

САЖЕТАК:

Network science provides us a theoretical framework for representing and studying various complex systems, including biological, technological, and social ones. These systems are composed of many units that interact with each other, and their collective behavior cannot be predicted from the behavior of individual elements. The structure of complex networks is essential for understanding the evolution and function of complex systems. Regardless of the different origins of complex networks in nature and society, it was shown that they share similar properties [1], such as broad degree distribution, degree-degree correlations, and they are clustered. Growing network models are often used for exploring the dynamics and topology of complex networks. Network growth, in combination with linking rules, shapes the topology of a network. For example, in the Barabási-Albert model [2], growth and preferential attachment lead to broad degree distribution networks. So far, the focus was mostly on various linking rules and their influence on network structure. The majority of the models assume that the network growth is constant, i.e., at each time step, one new node is introduced. However, the growth of real systems is anything but constant. It varies in time, has trends and cycles, and long-range temporal correlations [3].

In this talk, we will explore how time-varying growth influences the structure of evolving complex networks. We will consider the aging nodes [4] model and include time-varying network growth. We will use different real and computer-generated time-varying growth signals to generate complex networks. Afterwards, we will compare the structure of these networks with the ones obtained with constant growth signals, and show that the properties of the growth signal significantly determine the topology of the obtained networks. Our results indicate that time-varying growth should be considered as a parameter in models of complex systems [5].

[1] Boccaletti S., Latora V., Moreno Y., Chavez M., and Hwang D.U., Phys. Rep. 424, 175 (2006).
[2] Barabási A. L. and Albert R., Science 286, 509 (1999).
[3] Mitrović Dankulov M., Melnik R., and Tadić B., Sci. Rep. 5, 12197 (2015).
[4] Hajra K. B. and Sen P., Phys. Rev. E 70, 056103 (2004).
[5] Vranić A. and Mitrović Dankulov M., accepted in JSTAT, arXiv:2009.00444 (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 826 8858 6903
Passcode: 952042

ДОКТОРАТИ: Вилем Виктор ван Гервен

Наш колега Вилем Виктор ван Гервен одбранио је у среду, 30. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Магнетне нечистоће у суперпроводницима: стања унутар енергијског процепа у квантним тачкама и ефекти периодичних локалних момената“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Дарко Танасковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, доц. др Зорица Поповић и др Антун Балаж. Ментор је др Дарко Танасковић.

Честитамо!

ИСТРАЖИВАЊА: Одгонетање биолошких структура помоћу светлости

Једна од три добитнице националне стипендије „Жене у науци“ за 2020. годину је др Даница Павловић са Института за физику у Београду. Као биолог у Лабораторији за биофотонику ангажована је у истраживањима која се баве интеракцијом светлости и биолошке материје.

Оптички уређаји које биолози користе у анализи различитих узорака, резултат су фундаменталних знања из фотонике. Неки од најсавременијих уређаја ове врсте користе истраживачи лабораторија за биофизику и биофотонику Института за физику у Београду. „Анализирали смо велики број различитих узорака од еритроцита и хемоглобина, ћелија рака дебелог црева, дентинског ткива у зубима, до хитинских структура код инсеката“, каже др Павловић која је инсекте истраживала и у оквиру своје докторске тезе. Тачније, анализирала је физичке механизме код инсеката који доводе до настанка оптичких ефеката, али је испитивала и каква је њихова улога.

Истраживачки тим у ком ради др Даница Павловић анализом инсеката, тачније њихових хитинских структура, користећи нелинеарну ласерску микроскопију, успева да веома ситне структуре ослика у високој резолуцији. Ова технологија допушта да се до таквог резултата дође без фототоксичности и избељеивања ткива. „Детаљан приказ морфологије и анатомије ових структура омогућава таксономско одређивање. Тако смо допринели открићу нових врста и подврста“, истиче др Павловић.

Инсекти су за истраживаче Лабораторије за биофотонику непресушни извор инспирације, а њиховим структурним бојама проналазе различите примене. „Оне могу бити од нарочите важности у индустрији боја јер не бледе и не штете околини. Бројни су постојећи изуми настали као реплике површинских структура инсеката, као што су текстил, козметика, оптички филтери, бољи соларни панели, уређаји за кондензовање водене паре и многи други“ каже др Павловић и наводи пример технологије за заштиту од фалсификата помоћу љуспица лептира, Теслаграм, која је заштићена патентом на међународном нивоу.

Инструменталне технике развијене захваљујући фотоници велику примену налазе и у медицини, а ласери и други оптички уређаји веома су заступљени у клиничкој пракси, и у дијагностици и у терапији. „Унутар ткива, фотони од којих је сачињена светлост интерагују са биолошком материјом у различитим процесима који се широко могу означити као расејање и апсорпција“, објашњава др Павловић, која је део тима Hemmaginero пројекта за изврсне младе научнике који финансира Фонд за науку Републике Србије. Под руководством др Александра Крмпота тим овог пројекта бави се анализом еритроцита и хемоглобина помоћу микроскопских и спектроскопских техника. Пре свега, користи се нелинеарна ласерска микроскопија. „Крајњи циљ истраживања је разумевање биолошке основе различитих поремећаја на нивоу еритроцита и развој неинвазивних метода за дијагностику и процену ризика оболевања“, каже др Павловић и додаје да је идеја пројекта проналажење детаљних информација о функционалним својствима хемоглобина што доводи до компаративне анализе еритроцита који одговарају здравим и оних који су карактеристични за патофизиолошка стања.

Након више награда и признања, др Даница Павловић је 2020. године проглашена и за једну од добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „Жене у науци“. Према њеним речима, ово признање јој даје додатну мотивацију и жељу за напредовањем. „Такође, сматрам да је ово прилика да промовишем науку, што је обавеза и дужност сваког научника“, истиче др Павловић.

Мада тврди да лично није наилазила на родно засноване препреке у бављењу науком и да сматра да смо као друштво доста напредовали у погледу равноправности у науци, додаје и да одређене тешкоће и предрасуде и даље постоје. „Могућности за бављење науком су готово једнаке за мушкарце и жене. Међутим, дешава се да жене због традиционалних родних улога напусте или запоставе своју каријеру“, каже др Павловић објашњавајући да научни рад подразумева доста одрицања, сталног усавршавања, рада ван радног времена за шта је, према њеном мишљењу, женама потребна додатна подршка. „То се посебно односи на младе научнице које треба охрабрити и уверити да не треба да бирају између научне каријере и породице“, закључује др Даница Павловић.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

ПРИЗНАЊА: Стипендија „Жене у науци“ др Даници Павловић

Научна сарадница Института за физику у Београду, др Даница Павловић, једна је од овогодишњих добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „За жене у науци“, саопштило је 28. децембра 2020. године Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Биолог др Даница Павловић запослена је у Лабораторији за биофотонику Института за физику у Београду где се бави истраживањима у области биофизике. Како се у саопштењу Министарства наводи, радови др Павловић су пружили допринос на пољу биофотонике и ентомологије и екологије инсеката.

Др Даница Павловић је добитница више награда и стипендија, а како се у њеној биографији наводи, ауторка је 25 публикација у врхунским међународним научним часописима и зборницима радова међународних и домаћих стипендија.

Стипендија „За жене у науци“ се у Србији додељује десет година у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском и компаније Л’Ореал Балкан женама до 35 година старости које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.

Поред др Данице Павловић, овогодишње добитнице су др Јелена Владић са Катедре за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду и др Ана Томас Петровић са Катедре са фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију Медицинског факултета у Новом Саду.

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

No free lunch: how strong correlations and chaotic wormholes kill teleportation

САЖЕТАК:

In this talk we will consider two distinct but somewhat analogous phenomena: traversable wormholes („shortcuts“ through spacetime) and quantum teleportation (instantaneous transfer of quantum information). Both are known to be possible under certain circumstances, mainly in idealized setups at zero density and temperature. We will consider the dynamics of finite density matter in the vicinity of a model traversable wormhole and show that the scattering is very strongly chaotic (exhibiting so-called Wada basins), which in turn introduces strong instabilities that generically destroy the wormhole. Similarly, quantum teleportation between two strongly coupled spin systems (generalized Sachdev-Ye-Kitaev models) introduces large and long-living perturbations (computed within the mean-field theory). We will find out that teleportation between large and strongly interacting systems is much more difficult. As a sanity check, we will repeat the wormhole calculation in anti-de Sitter (AdS) space where, through the AdS/CFT correspondence, it becomes exactly equivalent (rather than just analogous) to two entangled Sachdev-Ye-Kitaev systems, and again find that the wormhole/entanglement likely does not survive the transport/teleportation attempt. On a brighter side, these negative results soften the black hole information paradox in AdS space: since the teleportation (in this case between Alice outside the black hole and Bob inside it) is much slower and much more fragile than usually assumed, the no-cloning theorem can be satisfied and there is likely no unitarity violation.

Приступите предавању

Meeting ID: 860 1105 3308
Passcode: 321734

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.22: Како одолети псеудонауци?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 22
Како одолети псеудонауци?
Гости: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Након низа разноликих тема о којима су говорили истраживачи из Института за физику у Београду, финале прве сезоне серијала „Врт физике“ посвећено је комуникацији науке. Уз лавину заблуда, теорија завере и псеудонаучних веровања која нараста ових дана, епизода одговара на питање како одолети псеудонауци.

„Псеудонаука може да донесе значајну штету. То јесте нешто о чему модерна друштва треба да брину и да на неки начин инвестирају у такозвану борбу против псеудонауке“, каже Слободан Бубњевић, научни новинар из Института за физику у Београду, објашњавајући да ако наука публици не понуди свој поглед на свет, публика ће тражити алтернативна објашњења света.

„Најбољи начин је давати што више релевантних информација и детаљна објашњења зашто нешто није наука и зашто је нешто погрешно“, каже Марија Ђурић, научна новинарка из Института за физику у Београду, објашњавајући да наука добија додатни значај ако из лабораторије изађе у јавност.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВИДЕО: Мере заштите од епидемије на ИПБ

Од почетка епидемије коронавируса, План рада на Институту за физику у Београду непрекидно се усклађује са актуелним епидемиолошким мерама. Ради безбедности истраживача и других запослених, контролишу се уласци, број лица у објекту, ношење заштитиних маски и друге мере које су прописане Одлуком директора.

Периодично, викендом и уз претходну најаву, Институт спроводи и дезинфeкцију лабораторија, канцеларија и других просторија.

Више детаља о ванредним мерама на Инстититу можете пронаћи у документацији на страници Документи

СЕМИНАР: др Вељко Јанковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 17. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Вељко Јанковић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Relevance of incoherent light-induced coherences for photosynthetic energy transfer

САЖЕТАК:

The interpretation of oscillatory features in experimental signals from photosynthetic pigment-protein complexes excited by laser pulses [1] has been motivating vigorous interest in quantum effects in photosynthetic energy transfer (ET) [2]. However, electronic dynamics triggered by natural light, which is stationary and incoherent, is generally substantially different from the one observed in pulsed laser experiments. It has been suggested that the physically correct picture of photosynthetic ET should be in terms of a nonequilibrium steady state (NESS) [3], which is formed when a photosynthetic complex is continuously photoexcited and continuously delivers the excitation energy to the reaction center (RC), in which charge separation takes place.

In this talk we will consider ET in a molecular aggregate that is driven by weak incoherent radiation and coupled to its immediate environment and the RC. We will combine a second-order treatment of the photoexcitation with an exact treatment of the excitation-environment coupling and formulate the hierarchy of equations of motion (HEOM) that explicitly takes into account the photoexcitation process [4]. We will develop an efficient numerical scheme that respects the continuity equation for the excitation fluxes to compute the NESS of the aggregate [5]. The NESS is most conveniently described in the so-called preferred basis, in which the excitonic density matrix is diagonal. Having established the proper NESS description, we will critically reassess the involvement of stationary coherences in the photosynthetic ET and claims that stationary coherences may enhance the ET efficiency. Focusing on a model photosynthetic dimer, we will also examine the properties of the NESS and establish a general relationship between NESS picture and time-dependent description of an incoherently driven, but unloaded system.

[1] G. S. Engel et al., Nature 446, 782 (2007).
[2] J. Cao et al., Sci. Adv. 6, eaaz4888 (2020).
[3] P. Brumer, J. Phys. Chem. Lett. 9, 2946 (2018).
[4] V. Janković and T. Mančal, arXiv: 2001.07180 (2020).
[5] V. Janković and T. Mančal, arXiv: 2008.13395 (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 2935 0836
Passcode: 104769

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.21: Интелигенција без људи

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 21
Интелигенција без људи
Гост: др Антун Балаж

„Никада нећемо моћи да имамо науку без научника“, каже др Антун Балаж из Института за физику у Београду у двадесет првој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

Историја рачунара везана је за велика научна истраживања. Први компјутери, а касније и интернет, настали су у великим научним центрима (као што је ЦЕРН) с циљем да помогну истраживачке напоре. Да ли ће, ако се настави данашњи развој вештачке интелигенције, паметне машине једном сасвим заменити научнике?

„Ако рачунари буду способни да развију праву интелигенцију, они ће постати научници“, каже др Балаж, који – одговарајући на ово питање – детаљно описује истраживачки процес, шта и како научници раде, као и зашто је права интелигенција сасвим незаменљива за одређене проблеме. „Надам се да ће у будућности вештачка интелигенција моћи да спречи себе у ономе што би угрозило друге. Уосталом, то је начин на који показујемо да је неко биће интелигентно“, сматра др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: Милан Јоцић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 10. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Милан Јоцић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Construction of symmetry-adapted k.p Hamiltonians for semiconductor nanostructures

САЖЕТАК:

Since semiconductor materials are at the heart of almost all electronic devices, it is paramount to use the ones that have the best performances at the lowest cost. This is, in particular, important for solar cells, that convert clean solar energy to electricity. In recent years, metal-halide perovskites have drawn great attention in literature, since the power conversion efficiency of solar cells based on these materials has increased significantly and has reached more than 20% with the potential for improving even further. Understanding and modeling the electronic properties of these materials and their various nanostructures is of great importance.

Using ab initio methods like DFT for nanostructures is computationally very expensive, even with modern supercomputers. However, in this talk we will show that an accurate quantitative picture can be obtained with a k.p method by starting with Kohn-Sham (KS) states obtained from ab initio calculations for bulk structure. We will demonstrate this by comparing k.p with DFT calculations for the case of CdSe quantum wells [1]. We will obtain the analytical form and numerical parameters of well-studied 4×4 and 8×8 k.p Hamiltonians found in literature [2], for the case where spin-orbit coupling is omitted and included, respectively. Also, we will demonstrate an improvement over 4×4 and 8×8 Hamiltonians, by expanding the number of states from 4 (8) to 13 (26), which yields more accurate excited states. Another improvement can be made, by using the GW approximation within the many-body perturbation theory. This method can give more accurate bulk band gaps, which in turn yields improved results for nanostructures. At the end of the talk, we will present our latest results, for the inorganic halide-perovskite CsPbBr3 cubic quantum dot, and discuss further direction of our work.

[1] M. Jocić and N. Vukmirović, Phys. Rev. B 102, 085121 (2020).
[2] L. C. Lew Yan Voon and M. Willatzen, The k.p Method: Electronic Properties of Semiconductors (Springer-Verlag, Berlin, 2009).

Приступите предавању

Meeting ID: 847 8071 9484
Passcode: 543566

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.20: Квантни хероји

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 20
Квантни хероји
Гост: др Андреј Буњац

“Често волимо да изаберемо своје племе и да кажемо да је важнија уметност или наука, али оне не могу да живе једна без друге”, каже у двадесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Андреј Буњац из Института за физику у Београду.

Епизода под називом “Квантни хероји”, открива бројне преплетености науке и уметности, посебно фантастике и физике. “Од свих наука које су доспеле на поље фикције чини се да физика држи некако посебно место”, каже др Буњац. Он додаје да је квантна механика послужила много пута као ствараоцима у области стрипа и филмова са супер херојима. На другој страни, у историји је било ситуација у којима је класична књижевност утицала на науку.

“Мени је можда најлепши пример интеракције науке и уметности утицај књижевности на Мурија Гел-Мана који 1964. предложио нову елементану честицу коју данас знамо као кварк.”, каже др Буњац и објашњава да име ове честице потиче из романа “Финеганово бдење”, Џејмса Џојса.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ДОКТОРАТИ: Ана Худомал

Наша колегиница Ана Худомал одбранила је у уторак, 1. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нумеричко проучавање квантних гасова у оптичким решеткама и у синтетичким магнентним пољима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, проф. др Милан Кнежевић и проф. др Божидар Николић. Ментор је др Ивана Васић.

Честитамо!

СЕМИНАР: Марија Шиндик

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 3. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Марија Шиндик (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Quantum droplets in dipolar ring-shaped Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Bose-Einstein condensation of atoms with a permanent magnetic dipole moment was experimentally first achieved in 2005. This opened up a possibility of exploring the effects of dipole-dipole interactions that are long-ranged, in contrast to the short-ranged contact interaction, a consequence of scattering in the system. Due to the competition between these two interactions, one repulsive and one of the varying type, the effects of quantum fluctuations become more prominent, and can lead to the emergence of quantum droplets as a new state of matter.

In this talk, we will discuss the results of numerical investigation of the regime in which a quantum droplet can be formed in a dipolar condensate. The system is described by the Gross-Pitaevskii equation, including the dipolar analogue of the Lee-Huang-Yang correction term, and the condensate depletion due to quantum fluctuations is taken into account. A condensate is initially prepared in a stable ground state of the system, and droplet formation is triggered by a sudden quench of the contact interaction. We will discuss how the number of the obtained droplets depend on the total number of atoms in the system, as well as on the strength of the contact and the dipole-dipole interaction.

Приступите предавању

Meeting ID: 862 2807 6758
Passcode: 682709

ДОКТОРАТИ: Јелена Марјановић

Наша колегиница Јелена Марјановић одбранила је у петак, 27. новембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Пробој и особине неравнотежних DC пражњења на ниском притиску у парама течности“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Зоран Љ. Петровић, проф. др Срђан Буквић, проф. др Милорад Кураица.

Ментор је др Драгана Марић.

Честитамо!

ДОКТОРАТИ: Ива Бачић

Наша колегиница Ива Бачић одбранила је у петак, 27. новембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Самоорганизација у спрегнутим ексцитабилним системима: садејство вишеструких временских скала и шума“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Милан Кнежевић и др Антун Балаж.

Ментор је др Игор Франовић.

Честитамо!

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.19: Шта једемо у храни?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 19
„Шта једемо у храни?“
Гост: др Тијана Милићевић

“Храна може бити контаминирана различитим вирусима, бактеријама, паразитима, али храну загађују И различите хемикалије”, каже у деветнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Тијана Милићевић из Института за физику у Београду.

Мада је још у 5. веку пре нове ере славни старогрчки лекар Хипократ писао о отровним биљкама, а његов савременик Еурипид у једној драми забележио тровање читаве породице печуркма, безбедност хране није сматрана важном темом све до почетка 20. века. Данас, према подацима Светске здравствене организације годишње је око 600 милиона људи изложено контаминираној храни.

“У данашње време је тешко избећи уношење хемикалија у човеков организам. Ти ефекти се могу само ублажити “, напомиње др Тијана Милићевић у епизоди “Шта једемо у храни?” у којој објашњава порекло различитих загађујућих супстанци које се могу наћи у храни биљног и животињског порекла.

“Ако поједемо токсичну супстанцу, неће читава количина остати у нашем организму. Постоји количина која се ресорбује, али део се излучи. Симулацијом гастроинтестиналног тракта може да се испитује која количима токсичних једињења и елемената остаје у организму, а на исти начин могу да се испитују и потенцијално токсичине супстанце“, каже др Милићевић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: др Јакша Вучићевић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 26. новембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јакша Вучићевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Controlled solutions of the Hubbard model

САЖЕТАК:

Hubbard model is one of the most studied models in condensed matter theory. It is believed to capture the generic phase diagram of strongly correlated materials, such as kappa-organics and cuprate superconductors. Despite the decades of intense study and an immense progress that has already been made, solving the Hubbard model still presents a major challenge. In this talk, we will give an overview of some of the recent developments in the field. We will focus on controlled approaches, i.e., the numerical methods that can be systematically tuned towards an exact theory, and can thus be used to converge numerically exact results. In particular, we will discuss various quntum Monte Carlo techniques and embedded cluster theories, and present our recent results for the superconducting phase diagram, as well as the transport, thermodynamic and spectral properties of the Hubbard model.

Приступите предавању
Meeting ID: 815 3051 1843
Passcode: 929121

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.18: Ентропија живота

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 18
„Ентропија живота“
Гост: др Ненад Вукмировић

„Не можемо да имамо изолован живи систем. Ако је систем изолован ентропија ће да расте и тиме систем иде ка стању веће неуређености“, каже др Ненад Вукмировић из Института за физику у Београду у осамнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

Епизода је посвећена разумевању једне од познатих физичких величина – ентропије, која се изузетно ретко користи у свакодневном животу, па је стекла известан енигматичан статус. У уџбеницима недовољно прецизно описана као мера науређености система, ентропија често инспирише уметнике и подстичне разнолика спекулативна размишљања о свету.

Кроз објашњење универзалног закона познатог као Други принцип термодинамике, према коме у изолованом систему ентропија не може да опада, др Вукмировић говори како он описује понашање једноставних термодинамичког система као што је гас затворен у посуди, али и његове разнолике последице и значења попут „стреле времена“.

Превазилазећи оквире једне занимљиве лекције из физике, ова епизода истражује и каква је термодинамика живота, као и зашто се живи системи, будући да одржавају уређеност, наизглед опиру Другом принципу термодинаке.

„Жива ћелија није изолован систем, она интерагује са околином и са њом размењује ентропију“, објашњава др Вукмировић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: Дарја Цветковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 19. новембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Дарја Цветковић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Statistical physics of epidemics: models on complex networks

САЖЕТАК:

Epidemic models lie at the core of our understanding of the spreading of infectious diseases in society. Complex and heterogeneous connectivity patterns characterize a society. The structural properties of complex real-world networks influence the dynamics of real systems, including epidemic spreading. In this talk, we will discuss some of the fundamental compartmental epidemic spreading models and their mean-field solutions. We will show the results of Susceptible-Infectious-Recovered (SIR) and Susceptible-Exposed-Infectious-Recovered (SEIR) models on a real network of social contacts and explore how the structure of the network influences the epidemic spreading. We will also explore how prevention measures, such as social distancing, affect the spreading of diseases. Finally, we will examine how mobility between municipalities influences the spreading of COVID-19 in Serbia. Our results show that intense mobility between some cities leads to a faster spread of the disease.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 17: Како пада киша

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 17
„Како пада киша“
Гост: Лука Илић

„Облаци се појављују тамо где дође до кондензације водене паре. Некада у облацима нису присутне само капљице воде, већ и ледени кристали, а у њима се налазе и различите честице“, каже Лука Илић из Института за физику у Београду у седамнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како пада киша, али и како метеоролози праве временску прогнозу.

Према Илићевим речима, данас се у метеорологији првенствено користе нумерички модели, односно системи једначина који описују атмосферу. „На основу мерења утврдимо тренутно стање у атмосфери и применом ових нумеричких модела рачунамо какво ће време бити у будућности“, објашњава Илић.

Институт за физику у Београду има своју метеоролошку станицу у којој се налази уређај ЛИДАР. „У извесном смислу он је сличан радару. ЛИДАР емитује ласерско зрачење које се расејава на честицама у атмосфери“, каже Илић и објашњава да овај уређај не даје информације о локацији на којој се налази већ се користи за даљинску детекцију и прикупљање информација о вертикалном профилу атмосфере.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2020.

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2020. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика„.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а текућа епидемија није омела организацију овогодишњег конкурса.

Са традицијом дугом две деценије, награда је додељена импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици. На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Марко Лончар, професор Универзитета Харвард, САД, коме је признање додељено „за изузетан допринос развоју нанофотонике, примењене физике и интегрисане оптике“, како се наводи у извештају жирија за 2019. годину. Будући да су због сложене епидемиолошке ситуације са коронавирусом свечана академија и додела награде у 2020. морали бити отказани, уз овогодишњу биће додељена и награда за прошлу годину.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 20. децембра 2020. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2021. године, када ће уз овогодишњег, бити свечано проглашен и прошлогодишњи лауреaт.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2020. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете конктактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

СЕМИНАР: Ана Худомал

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 12. новембра 2020. године у 15 часова путем Zoom платформе, Ана Худомал (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Nonequilibrium dynamics of quantum gases in optical lattices

САЖЕТАК:

Ultracold atoms provide one of the most promising platforms for quantum simulations. The focus of recent experiments in optical lattices is to enrich the set of physical models that can be simulated with cold atoms and to provide answers to some of the fundamental open questions. In this talk we will discuss the dynamical features of several relevant bosonic systems. In this way we will address a question of thermalization of a general isolated quantum system, as well as the possibility to investigate an interesting topological state in a cold-atom setup.

The thermalization of a general isolated quantum system has gained lot of attention recently. Nonintegrable systems are typically expected to thermalize, meaning that they lose all memory of their initial state, but there are several notable counterexamples. In particular, a new class of systems which exhibit unusual thermalization has been recently discovered – the systems with special eigenstates called quantum many-body scars. We will propose a realization of quantum many-body scars in a 1D bosonic lattice model with a “soft” constraint in the form of density-assisted hopping.

Another long-standing problem is the realization of topologically nontrivial models with ultracold atoms. These models are usually implemented in driven cold-atom setups. However, the interplay of driving and interactions typically leads to the thermalization and additional considerations are necessary in order to identify regimes where this process is slow and allows for the preparation and measurement of an interesting topological state.

Предавању можете приступити преко линка
Meeting ID: 875 7840 8210
Passcode: 288608

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 16: Дубоки поглед вештачке интелигенције

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 16
„Дубоки поглед вештачке интелигенције“
Гост: др Андреја Стојић

„Машине раде и не умарају се. Пустимо им неки задатак и оне ће га извршавати док га не ураде“, каже др Андреја Стојић из Института за физику у Београду у шеснаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ и напомиње да је у анализи великог броја података важна помоћ вештачке интелигенције.

„Вештачка интелигенција може да сагледа податке на потпуно другачији начин, да одреди њихове међусобне везе и наговести разлоге зашто су се одређене појаве догодиле“, каже др Стојић, руководилац пројекта АТЛАС који је недавно освојио финансирање Фонда за науку Републике Србије и који би требало да обједини податке из Европе и САД-а који се тичу параметара стања ваздуха.

„Сагледавање било ког комплексног система из било које области би сигурно подразумевало укључивање много људи у анализу. Број података одређује хоћемо ли бити кадри да дођемо до свеукупне варијабилности оних параметара који одређују природну интелигеницју. Пошто су феномени у животној средини толико комплексни, морамо да имамо пуно примера да бисмо их разумели“, објашњава др Стојић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: Ива Бачић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 5. новембра 2020. године, у 14 часова путем Zoom платформе, Ива Бачић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Self-organization in coupled excitable systems: interplay between multiple timescale dynamics and noise

САЖЕТАК:

We will discuss several types of self-organized dynamics in coupled stochastic excitable systems with multiple timescale dynamics, considering three complementary lines of research. Within the first one, we will extend the notion of excitability to coupled systems by classifying the excitable responses of a small motif of locally excitable units, as well as by establishing the concept of macroscopic excitability. The second line of research concerns switching dynamics induced by the interplay of noise and multiplicity of timescales in small systems of locally excitable units, where we will demonstrate that this interplay gives rise to two different types of switching dynamics, namely slow stochastic fluctuations and stochastic bursting. Within the third research line, we will discuss resonant phenomena in coupled systems with local dynamics near the bifurcation threshold. In particular, we will identify two generic scenarios for the onset of inverse stochastic resonance and demonstrate a novel method of efficient control of coherence resonance based on slowly adapting feedback.

Предавању можете приступити преко линка
Meeting ID: 853 6353 9299
Passcode: 770719

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 15: Када ће рачунари постати квантни?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 15
„Када ће рачунари постати квантни?“
Гост: др Душан Вудраговић

„Главна разлика између квантних и класичиних рачунара је у томе што класични користе класичину логику да би нешто израчунали, односно информације виде као битове, а квантни теже да искористе ефекте квантне физике да би израчунали одређен скуп проблема“, каже др Душан Вудраговић из Института за физику у Београду у петнаестој епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

У годинама када ја настајала квантна механика, деловало је да је тешко наћи њену примену у свакодневном животу. Међутим, осамдесетих година прошлог века амерички физичар Пол Бениоф почиње да тврди да је могуће направити рачунаре који следе њене неинтиуитивне законе.

Прва примена квантних рачунара је према речима др Вудраговића у изучавању квантних система. „Међутим, ако ставимо на папир сву ту снагу квантног рачунара, односно количину информација које можемо да складиштимо, долазимо до закључка да би он могао да доведе до нове индустријске револуције“, додаје др Вудраговић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ПРОЈЕКТИ: Физичари против коронавируса

Истраживачи из Института за физику у Београду покушавају да допринесу борби против пандемије COVID-19. Мада физика и сродне области не могу суштински помоћи лечењу пацијената, поједина истраживања могу бити од користи у обуздавању заразе. Тако се група истраживача окупила око идеје да примени јонизацију за уништавање вируса у затвореном простору и покренула пројекат Continuous inactivation and removal of SARS-CoV-2 in indoor air by ionization.

Коронавирус се преноси кроз ваздух, путем капљица и аеросола, што је главни разлог за избегавање великих окупљања, држање дистанце и ношење маски. „Приступ нашег пројекта је да се путем интензивне јонизације ваздуха, која није штетна за људе, изврши инактивација вируса и њихово електростатичко уклањање из зоне дисања“, каже руководилац пројекта, др Предраг Коларж из Института за физику и наглашава да би то могло довести до ублажавања и укидања многих мера које су везане за затворен простор, али и учинити безбеднијим транспорт.

Пројекат примене јонизације за уништавање вируса изабран је и на недавном конкурсу Фонда за науку Републике Србије. Наиме, како би се бројне сличне идеје у нашој научној заједници усмериле ка спречавању ширења коронавируса, Фонд за науку је отворио Специјални програм истраживања COVID-19, на коме је између осталих, подржан и пројекат Института за физику. Партнер на овом пројекту је Медицински факултет Универзитета у Београду, а у реализацији ће учествовати и Институт за вирусологију, серуме и вакцине „Торлак“ и Клинички центар Србије.

Руководилац пројекта је др Предраг Коларж из Института за физику у Београду, а из ове установе чланови тима су и др Мира Аничић Урошевић, др Саша Ћирковић, др Анђелија Илић, др Јасна Илић Ђуровић и др Небојша Ромчевић. Истраживачи Института ће, према речима др Коларжа, бити задужени за израду комора за експерименте, као и постизање и контролу физичких параметара, постизање жељене концентрације јона и симулацију, односно моделирање јонизације.

У оквиру овог пројекта, ефикасност инактивације и уклањања вируса биће одређивана у специјалним коморама, а експеримент ће бити вршен на више различитих вируса. Планирано је да се сви подаци добијени у експериментима користе као параметри у компјутерским симулацијама јонизације ваздуха за различите просторе, попут школа, болница, позоришта, аутобуса.

Раније студије су, како др Коларж објашњава, показале да јони у ваздуху могу да инактивирају поједине врсте вируса. „Осим инактивације, јонизација доводи и до наелектрисавања и укрупњавања честица што доводи до њихове физичке депозиције на околним непроводним површинама као и до таложења путем гравитације“, каже др Коларж и додаје да би резултат овог пројекта био сет параметара јонизације ваздуха ради што ефикаснијег скраћења транспорта вируса између људи у затвореном простору.

Специјални програм истраживања COVID – 19, како се наводи на званичном сајту Фонда за науку, „има за циљ финансирање пројеката који ће допринети ефикасном научном одговору на COVID-19 пандемију изазвану SARS-CoV-2 вирусом и омогућити бољу спремност и реаговање друштва на ову пандемију“. Финансирање у оквиру програма је добило 14 пројеката којима руководе истраживачи из Београда, Новог Сада и Крагујевца.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Илустрација: Pixabay

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 14: Дајсонова сфера

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 14
„Дајсонова сфера“
Гост: др Марко Војиновић

„Дајсонова сфера је хипотетички објекат који окружује звезду“, каже др Марко Војиновић из Института за физику у Београду у четрнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“, описујући концепт недавно преминулог славног теоретичара, математичара, физичара и статистичара Фримана Дајсона.

„Идеја је да имате рој астеорида или сличних објеката који ће у потпуности да заклоне сјај звезде. Он би користио сву енергију коју звезда израчи и ми бисмо са земље видели такав објекат као једну звезду која зрачи искључицо у инфрацрвеном спектру“, објашњава др Војиновић и напомиње да је то начин да детектујемо развијене ванземаљске цивилизације.

Објшањавајући смисао и читаве идеје и колики је њен значај за науку, др Војиновић каже: „Дајсон је волео да провоцира људе са радикалним идејама. То је његова основна баштина. Терао је људе да размишљају на начин који је различит од оног на који су навикли“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ДОКТОРАТИ: Никола Бошковић

Наш колега Никола Бошковић одбранио је у среду, 2. септембра 2020. године, на Електронском факултету у Нишу своју докторску дисертацију под називом „Серијски напајани планарни антенски низови са побољшаним карактеристикама“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Небојша Дончов, др Вера Марковић, др Брано Колунџија и др Зоран Станковић.

Честитамо!

ДОКТОРАТИ: Биљана Станков

Наша колегиница Биљана Станков одбранила је у понедељак, 3. августа 2020. године, на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду своју докторску дисертацију под називом „Истраживања комплексних облика спектралних линија берилијума у присуству берилијумске прашине“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Миливоје Ивковић, др Игор Савић, др Стевица Ђуровић, др Лазар Гавански и др Братислав Обрадовић.

Честитамо!

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 13: Плодови Чернобиља

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 13
„Плодови Чернобиља“
Гост: др Владимир Удовичић

У Републици Србији је законом забрањена изградња нукеларних електрана, али је наша земља окружена бројним реакторима у суседству. „Нуклеарна енергија има падове који су иницирани разним акцидентима. Када погледамо дужи временски период, њих има заиста мало али су они тако интензивни да стварају радиофобију“, каже др Владимир Удовичић из Института за физику у Београду у тринаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

Један од таквих догађаја одиграо се 26. априла 1986. године када се на рекатору 4 електране Чернобиљ догодио инцидент. Због цурења радијације у атмосферу евакуисан је суседни град Припијат, а око електране проглашена Забрањена зона. Друга нуклерарна катастрофа коју свет памти догодила се у Јапану 2011. године. Након земљотреса, ову земљу је погодио разоран цунами што је довело до серије инцидента на реакторима нуклеарне електране Фукушима.

Овакви догађаји, према речима др Удовичића, подстакли су нуклеарне истраживче да уоче слабости ове технологије. „Више пажње је усмерено на безбедоносне аспекте, да се праве сигрунији реактори“, каже др Удовичић објашњавајући какве предности доноси примена нуклеарне енергије будући да не утиче на климатске промене, каква је будућност ове области, као и какве се мере у погледу нуклеарне безбедности спроводе у Србији.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ДОКТОРАТИ: Илија Симоновић

Наш колега Илија Симоновић одбранио је у среду, 30. септембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Кинетички и флуидни модели неравнотежног транспорта електрона у гасовима и течностима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Зоран Љ. Петровић, проф. др Срђан Буквић и проф. др Ђорђе Спасојевић.

Честитамо!

ДОКТОРАТИ: Јадранка Васиљевић

Наша колегиница Јадранка Васиљевић одбранила је у среду, 30. септембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Простирање, локализација и контрола светлости у Матјеовим решеткама“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Милорад Кураица, проф. др Ђорђе Спасојевић, др Дејан Тимотијевић и проф. др Драгица Кнежевић.

Честитамо!

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 12: Механизам једне муње

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 12
„Механизам једне муње“
Гост: др Саша Дујко

„Једна од најочигледнијих манифестација неравнотежних плазми у природи су електричне муње“, каже у дванаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала Врт физике, др Саша Дујко из Института за физику у Београду и додаје да е електричне муње могу посматрати као генератори у глобалом електричном пољу.

Мада су електричне муње природни феномен који привлачи велику пажњу, још увек нису откривени сви механизми њиховог настајања. „ У Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме бавимо се моделовањем, дијагностиком и применама неравнотежне плазме. Оне настају у електричним гасним пражњењима и имају велики број примена“, објашњава др Дујко у епизоди посвећеној муњама.
Електричне муње нису феномен карактеристичан само за Земљу. Има их и у атмосфери Јупитера, Сатурна, а постоје докази да их има и у атмосфери Нептуна и Урана.

„Ситуација са Марсом и Венером је мало компликованија“, каже др Дујко и објашњава да досадашње мисије у атмосфери Марса нису детектовале муње, али да пешчане олује указују да их у атмосфери ове суседне планете вероватно има. „Најконтроверзнија је ситуација са Венером где имамо доказ и за постојање електричних муња и против“, каже др Дујко.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 11: Свет мноштва

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 11
„Скривени свет мноштва“
Гост: др Димитрије Степаненко

„За већину материјала скала од око 100 нанометара је место где квантна механика погине“, каже у једанаестој епизоди научнопопуларног виде-серија „Врт физике“ др Димитрије Степаненко из Института за физику у Београду објашњавајући како се светови и правила која важе у њима мењају са скалама величине.

Како димензије света постају мање, тако откривамо нове објекте и феномене. “Ако кренемо од макроскопске скале да се спуштамо једна могућност је да постоји нагли прелаз од макроскопске коју описујемо класичном физиком до микроскопске коју описујемо теоријом елементарних честица и да не постоји никаква међуструктра. Али, између постоје нивои организације материје са својим правилима”, каже др Степаненко.

Између макро и микросвета налази се наносвет којим владају сасвим другачија правила и у коме наше интуиције стечене у изучавању окружења или квантне механике престају да важе. Тим разликама између светова различитих величина посвећена је ова епизода „Врта физике“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ИСТРАЖИВАЊА: Квантни ожиљци у Nature издању

Слика која приказује повезаност Хилбертовог простора у квантном систему, настала помоћу програма Mathematica, у оквиру рада међу чијим се ауторима налазе и две истраживачице са Института, објављена је крајем јула 2020. године на почетној страни часописа Communications Physics који издаје најпрестижнији издавач у науци – Nature.

У јуну је у поменутом часопису објављен рад под називом Quantum scars of bosons with correlated hopping. Прва ауторка овог рада је Ана Худомал (на слици доле) из Лабораторије за примену рачунара у науци Института за физику у Београду, а коаутори су и др Ивана Васић из исте лабораторије, др Никола Рењо са Принстон универзитета и из Француског националног центра за научна истраживања и др Златко Папић са Универзитета у Лидсу.

Мада је, према речима Ане Худомал, уобичајено „да се у неинтеграбилним квантним системима почетна стања брзо термализују“, недавне квантне симулације на Ридберговим атомима дале су другачије резултате. „За одређене почетне конфигурације систем се неочекивано споро термализовао. Периодично се враћао у своје почетно стање и долазило је до дуговечних осцилација густине“, каже Ана Худомал и објашњава да је овај феномен касније теоријски објашњен постојањем квантних вишечестичних ожиљака. У питању су посебна својствена стања система, распоређена по целом енергетском спектру. „Њихове ентропије увезаности су значајно ниже од ентропија увезаности околних својствених стања са приближно истим енергијама“, објашњава даље Ана Худомал.

Када ће се у моделу појавити квантни ожиљци – једно је од питања на које истраживачи траже одговор. У раду објавеном овог лета Худомал и др Васић са својим колегама представљају реализацију ових ожиљака у једнодимензионалном бозонском моделу. „Проучавали смо неравнотежну динамику и анализирали корелационе функције и ентропију увезаности, чиме смо показали да је
постојање вишечестичних квантних ожиљака могуће и у моделу са ‘слабим’ кинетичким ограничењем у форми тунелирања потпомогнутим густином.'“, каже Худомал додајући да је њихов модел у извесном смислу у предности у односу на неке друге теоријске моделе. Наиме, овај или сличан модел би могао да се реализује и експериментално помоћу ултрахладних атома у оптичким решеткама што би допринело истраживању квантних вишечестичних ожиљака кроз експеримент.

На графовима, издвојеним на сајту угледног часописа, тачке представљају сва могућа стања овог система, а линије повезују она која могу да пређу једно у друго под дејством Хамилтонијана. Осим тога, слика приказује једну нетипичну ситуацију јер су нека стања више повезана међусобно него са остатком система, а према речима аутора ова особина Хилбертовог простора је значајна за неравнотежну динамику система.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 10: Где се свемир шири?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 10
„Где се свемир шири?“
Гошћа: Тијана Раденковић

„Често људи питају: ‘Ако се свемир шири, где се то шири’“, каже у десетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ Тијана Раденковић са Института за физику у Београду, и објашњава да ово питање има ослонац у нашем интуитивном начину размишљања.

„Ако се нешто шири, то је увек науштрб нечег другог, шири се у неком простору. Проблем са космосом је то што простор и време не постоје ван њега тако да је то што се шири управо универзум и он се шири ни у шта“, каже Раденковићева.

Ширење космоса, према речима саговорнице, једно је од највећих открића космологије, а уочио га је 1929. године Едвин Хабл посматрајући ноћно небо и галаксије. Хабл је анализирао сјај и боју звезда и приметио да удаљеније звезде изгледају црвеније од ближих. „Закључио да се универзум шири тако што је упоређивао растојање галаксија и брзину којом се удаљавају од нас“, објашњава Тијана Раденковић.

Ширењу свемира је посвећена десета епизода серијала „Врт физике“ у којој се говори о томе како је до овог открића дошло, где се космос у ствари шири и до чега овај феномен може довести у будућности.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Сценарио: “Наука кроз приче”

Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)

Сарадник у продукцији: Јована Николић

Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ДОГАЂАЈИ: Одржан међународни скуп SPIG

Тридесета Летња школа и међународни симпозијум о физици јонизованих гасова (SPIG) одржана је од 24. до 28. августа 2020. године на даљину уместо у Шапцу, како је првобитно планирано.

Један од организатора научног скупа који се одржава сваке друге године је Институт за физику у Београду, а организатори су и Астрономска опсерваторија Београд и Математички факултет у Београду.

SPIG традиционално окупља физичаре (било да се баве експерименталном или теоријском физиком) и астрономе како би размотрили тренутни статус истраживања физике јонизованих гасова. Према речима др Владимира Срећковића са Института за физику у Београду, једног од организатора скупа, неке од тема о којима се разговарало су: интеракција електрона и фотона са атомима и сложеним молекуларним системима, судари тешких честица, ројеви и транспортни феномени, интеракција ласера и плазме са површинама, плазма спектроскопија и другедијагностичке методе, плазма апликације и уређаји, фузијска плазма, астрофизичке плазме и колективни феномени.

Ове године одржана је и специјална сесија Atomic Collisions in Plasmas у част недавно преминулог академика Ратка Јанева. 

Скуп је окупио 156 учесника, укључујући и 63 позвана предавача, из великог броја земаља, а највећи број учесника је био из европских држава и Јапана.

Церемонија отварања конференције:

Прво пленарно предавање:

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 09: Где расту таленти?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода  09
„Где расту таленти?“
Гости: Учесници Европске олимпијаде из физике и др Марко Опачић

Четврта Европска олимпијада из физике, најпрестижније такмичење за ученике средњих школа уз Међународну олимпијаду из физике, ове године одржано је од 20. до 26. јула на даљину уместо у Румунији, како је планирано.  Учесници су решавали задатке у својим земаљама, а екипа из Србије је задатке радила на Институту за физику у Београду, где су претходно организоване и припреме за такмичење.

Учесници олимпијаде који су освојили пет медаља гости су девете епизоде видео-серијала „Врт физике“.

„Припреме су биле прилично интензивне, радило се пуно и било је занимљиво“, каже Добрица Јовановић, ученик трећег разреда Математичке гимназије који је освојио златну медаљу.  Исто признање припало је и Богдану Рајкову који каже: „Уписао сам Универзитет Кембриџ, али ако будем имао прилику да се вратим и да се бавим струком у Србији, дефинитивно бих се вратио“.

Говорећи о дилеми где наставити школовање, добитник сребрне медаље Петар Самарџић каже да још увек није сигуран да ли ће се бавити физиком или математиком али да ће покушати да упише факултет у иностранству.

„Такмичење је било мање стресно него у нормалним околностима, само смо дошли на Институт и радили два дана задатке“, каже Страхиња Николић, који је освојио бронзану медаљу и ове године уписао Електротехнички факултет у Београду. Душан Бегуш, такође добитник бронзане медаље, говорећи о својим интересовањима каже: „Тренутно ме занима све у физици, мислим да сам још млад да бих се профилисао“.

Припреме за такмичење су водили истраживачи Института за физику у Београду др Марко Опачић, др Дејан Ђокић и др Ненад Вукмировић. „Осећам велико задовољство када се ради са талетнованом, вредном и посвећеном децом“, каже др Опачић. Говорећи о њиховој даљој каријери, др Опачић каже да ће сигурно на даље школовање у иностранство отићи свако ко добије стипендију, али да је важно задржати контакт са њима. „Постоји велика шанса да се они једног дана врате у Србију, па можда и на Институт. Нека се из сваке генерације врати један, то је за мене успех“, каже др Опачић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Сценарио: “Наука кроз приче”

Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)

Сарадник у продукцији: Јована Николић

Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 08: Може ли физика да промени Србију?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 08
„Може ли физика да промени Србију?“
Гост: др Александар Богојевић

„Ми живимо у универзуму који је препун богатства, али смо коначни и не можемо да појмимо то бесконачно богатство лепог. Али ако схватимо једно или два или три места тог лепог, ми смо богатија бића“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у осмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

„Где је оно природно место где можемо да самеримо шта смо, шта треба да будемо, шта можемо да будемо с обзиром да нас нема милијарду и по и да нисмо најбогатији“, пита се др Богојевић у разговору који је посвећен питању „Може ли наука да промени Србију?“.

Физика је иначе касно стигла у Србију. Мада на прелазу из 19. у 20. век још увек није била развијена, Михајло Пупин, Никола Тесла и потом Милутин Миланковић дају кључне доприносе светској науци. Њен убрзани институционални развој у нашој земљи почиње тек након Другог светског рата, а са улагањима у нуклеарна истраживања која покреће Павле Савић, физика врло брзо постаје једна од водећих дисциплина.

Један од „очева“ Института за физику у Београду и пионир квантне механике у Србији Звонко Марић и други истраживачи отварају хоризонт читавог низа истраживања.

„Уверен сам да се у наукама и инжењерским дисциплинама које су близу фундаменталних наука чучи неколико прилика да нађемо једну или две ствари где ми можемо бити глобално компетитивни“, сматра др Богојевић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ТАКМИЧЕЊА: Изванредан успех ученика из Србије на Европској олимпијади из физике

На 4. Европској олимпијади из физике за ученике средњих школа, ученици из Србије постигли су изванредан успех, освојивши две златне, једну сребрну и две бронзане медаље. Европска олимпијада из физике (EuPhO) одржана је на даљину, од 20. до 26. јула, а на њој је учествовало више од 250 ученика из 57 европских и гостујућих земаља.

Богдан Рајков и Добрица Јовановић, ученици Математичке гимназије у Београду, освојили су златну медаљу, Петар Самарџић из Математичке гимназије у Београду сребрну, док су ученици исте школе Душан Бегуш и Страхиња Николић освојили бронзану медаљу. Наставници наших такмичара су Наташа Чалуковић, Иван Станић и Бранислав Цветковић.

Посебно треба напоменути да су Богдан Рајков и Добрица Јовановић заузели прва два места у званичном апсолутном пласману који укључује само европске земље, тако да представљају апсолутне победнике такмичења, као и да је Србија екипно међу најбољим европским земљама.

Ове године је екипа Србије први пут учествовала на овом такмичењу. Европска олимпијада је најпрестижније такмичење из физике ученика средњих школа у решавању задатака, уз Међународну олимпијаду из физике на којој Србија традиционално учествује, али која ове године није одржана због пандемије корона вируса.

Планирано је да Европска олимпијада буде одржана у Румунији, али то није било могуће због пандемије, па су ученици радили задатке из својих земаља. Kонкуренција је била значајно појачана због учешћа гостујућих ваневропских екипа које су, као и Србија, биле заинтересоване за учешће због неодржавања Међународне олимпијаде.

Учешће Србије на овом такмичењу, избор екипе и припреме за такмичење организовали су истраживачи из Института за физику у Београду. Ученици из Србије су задатке и радили у просторијама Института, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера.

О регуларности такмичења старали су се стручни руководиоци тимова у земљама учесницама, као и комитет олимпијаде који је пратио радове тимова из свих земаља путем видео линка.

Званична страница такмичења: EuPhO 2020.

Страница са више информација о учешћу Србије: Такмичења

Фотографија: Зум кадар екипе Србије са руководиоцем Академског комитета Европске олимпијаде из физике, Јаном Калдом

 

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 07: Скривена џунгла градова

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 07
„Скривена џунгла градова“
Гошћа: др Мира Аничић Урошевић

„Вегетација у урбаним срединама је измењена у односу на ону у приодном амбијенту, а врсте осетљиве на загађење су потпуно потиснуте“, каже др Мира Аничић Урошевић из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду у седмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена урбаним екосистемима.

У савременим друштвима је све већа урбанизација и велики проценат становништва живи у градовима тако да су на мали простор сконцентрисане све људске активности од којих многе производе загађење. У оваквим околностима неке врсте не могу да опстану, па тако, према речима др Аничић Урошевић, градови представљају праве пустиње које не садрже лишајеве.

Са друге стране, има и врста које су се оваквим условима прилагодиле, као што су маховине. „Оне успевају да расту и развијају се без већих штетних последица па се могу користити као биомониторске. Можемо да меримо ниво загађења и шта је све садржано у њима“, објашњава др Аничић Урошевић.

Загађење има велики утицај и на дрвеће у градовима. „Посматрајући једну лисну површину можемо да кажемо да ли дрвеће на том месту трпи оптерећење од аерозагађења што је важно је хронична изложеност загађењу доводи до смањене отпорности биљке“, каже др Аничић Урошевић и напомиње да веће оптерећење трпе четинари него листопадне биљке које сваке године мењају лишће.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 06: Тамна материја, тајна нашег доба

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 06
„Тамна материја, највећа тајна нашег доба“
Гост: др Марко Војиновић

„Чињеница да око нас постоји један свет о коме не знамо апсолутно ништа, јесте нешто вредно изучавања, а може и да изазове велику револуцију у нашем разумевању природе“, каже др Марко Војиновић из Института за физику у Београду у шестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена истраживањима тамне материје.

Још 1884. године британски физичар лорд Келвин у једном свом говору наводи да су у Млечном путу многе од звезда тамна тела, а говорећи о овом његовом раду, француски математичар Анри Поенкаре 1906. године први пут употребљава термин „тамна материја“. Међутим, њено изучавање почиње тек седамдесетих година прошлог века и према речима др Војиновића, представља једну од највећих тајни модерне физике. „Теорија која треба да је опише још увек је потпуно неразвијена“, објашњава др Војиновић.

Можда ћете се изненадити, али прорачуни показују да тамна материја чини око 85 одсто целокупне материје. „Сва физика коју знамо, све што смо до сад радили, целокупно наше познавање природе је познавање само 15 одсто материје“, истиче др Војиновић.

Наиме, бројна астрофизичка посматрања потврђуу да у универзуму постоји више материје него што можемо да видимо и за то постоји ексеприментални сигнал. „Знамо да она постоји на основу њених гравитационих ефеката, из кретања звезда у галаксији и кретања галаксија у јатима, али је не видимо и зато кажемо да је тамна“, каже др Војиновић и додаје да би можда исправније било рећи да је провидна с обзиром да  не интерагује са светлошћу.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 05: Механизам Божје честице

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 05
„Механизам Божје честице“
Гост: др Антун Балаж

„Лепота представља водећи принцип истраживања, нарочито у физици високих енергија“, каже др Антун Балаж из Инситута за физику у Београду у петој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ објашњавајући како је симетрија од средине 20. века водила истраживања и довела до открића Хигсовог бозона.

Постојање такозване Божје честице потврђено је 2013. године у експериментима АТЛАС и ЦМС на акцелатору у ЦЕРН-у и овај тренутак представља један од највећих научних продора у 21. веку. „На овај начин је потврђено да Стандардни модел, онако како је замишљен базирано на симетрији и лепоти, одговара ономе што имамо у природи“, објашњава др Балаж.

У петој епизоди серијала др Балаж објашњава шта је такозвани Хигсов механизам и како је он повезан са нарушењем симетрије. „У природи су обично ствари онолико једноставне колико је могуће. Хигсово поље је најједноставнији пример теорије која може да објасни постојање масе бозона“, закључује др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ПРОЈЕКТИ: Вештачка интелигенција кроз АТЛАС

Група истраживача са Института за физику у Београду учествује у једном од 12 пројеката у области вештачке интелигенције за које је, од 70 пријављених предлога, Фонд за науку Републике Србије одобрио финансирање. Наиме, након више месеци дуге процедуре, Фонд је у јулу 2020. године објавио коначну ранг листу пројеката који ће се финансирати у оквиру Програма за развој пројеката у области вештачке интелигенције. Међу њима се нашао и пројекат АТЛАС на коме су ангажовани истраживачи Института за физику у Београду заједно са својим колегама са Универзитета Сингидунум.

Пројекат АТЛАС, што је акроним од пуног назива Artificial Intelligence Theoretical Foundations for Advanced Spatio-Temporal Modelling of Data and Processes, обухвата како теоријска истраживања у овој динамичној дисциплини, тако и њену примену, пре свега у области заштите животне средине. Руководилац пројекта је проф. др Ендре Пап са Универзитета Сингидунум, а тим са Института који предводи др Андреја Стојић, чине и др Димитрије Малетић, др Душан Вудраговић, др Гордана Јовановић, др Мирјана Перишић, др Марија Митровић Данкулов и Ана Вранић.

Програм за развој пројеката у области вештачке интелигенције је други велики позив Фонда за науку, након програма ПРОМИС у оквиру кога су истраживачи са Института за физику успели да освоје чак четири пројекта. Поред снажне конкуренције, учешће у програму посвећеном вештачкој интелигенцији било је отежано за истраживаче са Института за физику због необичног, формалног захтева да у називу објављених научних публикација дословно мора писати „вештачка интелигенција“.

Међутим, као и сви други светски центри за истраживање у физици и сродним областима, Институт за физику у Београду негује и истраживања у области вештачке интелигенције, посебно у домену машинског учења, за шта поседује и инфраструктурне и људске капацитете. Како кажу у тиму АТЛАС, оваква, по природи мултидисциплинарна истраживања данас се одвијају кроз сарадњу са другим истраживачким организацијама. Управо то је и довело до покретања пројекта који је плод дуге и плодне сарадње Института са Универзитетом Сингидунум на овом пољу.

Према речима члана тима пројекта АТЛАС, др Андреје Стојића из Института за физику, очекује се да пројекат „на своја плећа постави неба која ће науку изместити иза постојећих хоризоната“, чиме алудира на грчког титана са којим дели име. Основна идеја пројекта заснована је управо на питању на који начин и у ком капацитету вештачка интелигенција може допринети трансформацији хоризонта знања.

Посебан фокус је на питањима из области животне средине, за коју др Стојић тврди да је врло комплексан систем, а проблеме и изазове представљају квалитет података, њихова анализа и интерпретација, али и неразумевање повезаности различитих фактора овог система. Улога вештачке интелигенције у дисциплинама које се континуирано обогаћују подацима, биће све већа, а др Стојић објашњава да су подаци из области животне средине одавно стекли статус „великих података“ (Big Data), али да никада нису тако третирани.

Задатак пројеката АТЛАС је да ојача капацитете за прикупљање, анализу и тумачење података који су јавно доступни, а затим да понуди и основу за будуће планирање и креирање политика. Како чланови тима са Института наводе, три основна циља овог пројекта су: развој нових теоријских основа вештачке интелигенције, развој јавно доступне веб платформе која може послужити у истраживањима из различитих области и верификација развијених метода кроз анализу стања квалитета ваздуха на глобалном нивоу.

Истраживачи са Института за физику у Београду ће учествовати у свим фазама пројекта, односно у развоју метода, валидацији и развоју платформе АТЛАС. Док ће истраживачи са Универзитета Сингидунум водити главну реч у развоју метода, тим са Института ће ту улогу имати у интерпретацији резултата из области загађења ваздуха и валидацији. Платофрма на чијем ће развоју радити оба тима, биће имплементирана на суперкомпјутеру Парадокс (на слици), инсталацији у Центру за изучавање комплексних система на Институту физику у Београду.

У оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције Фонда за науку одобрено је 6 пројеката из основних истраживања (међу којима је и пројекат АТЛАС) и 6 пројеката из примењених истраживања. Средства су додељена тимовима из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.

Коначна ранг листа Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Фотографија: Бојан Џодан – Центар за изучавање комплексних система ИПБ

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 04: Титан, свет громова

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 04
„Титан, свет громова“
Гост: др Саша Дујко

„Атмосфера Титана је идеална средина где можемо да видим како интереагују физика плазме и астробиологија“, каже др Саша Дујко из Института за физику у Београду у четвртој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“. Епизода је посвећена највећем Сатурновом сателиту, Титану, његовом значају за астробиолошка истраживања и електричним пражњењима у атмосфери, као истраживањима која се на ову тему обављају на Институту.

Титан је свет који можда крије одговоре о настанку живота. Педесетих година двадесетог века славни Милер-Јуријев експеримент направио је прву „симулацију“ хипотетичких услова за настанак живота. Др Дујко објашњава како су у смеши гасова пропуштана електрична пражњења да би била проучавана синтеза органских молекула, пре свега аминокиселина, што се на Титану догађа природним путем. У атмосфери овог сателита настају органски молекули које је Карл Сеган назвао тулинима.

У Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду последњих година значајна пажња посвећена је проучавању атмосферских пражњења, а према речима др Дујка, посебан нагласак је управо на Титану. „Кључни циљ наших истраживања био је да покушамо да одгонетнемо мистерију на коју нисмо добили одговор од Касини-Хајгенс мисије – да ли електричне муње постоје у атмосфериТитана? Израчунали смо критична поља за настанак стримерских пражњења и услове који су неопходни да би дошло до појаве електричних муња у атмосфери“, објашњава др Дујко.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 03: Дан науке 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 03
Специјал поводом Дана науке

У Србији се у част дана рођења Николе Тесле 10. јула обележава Дан науке. Откако је, пре тачно 10 година, овај датум проглашен празником науке, у његово обележавање укључиле су се бројне институције и организације широм земље, између осталих и Институт за физику у Београду. Ове године, поводом Дана науке, специјалну епизоду у оквиру видео-серијала „Врт физике“, посветили смо промишљању о улози и значају науке за друштво.

Зато, са нашим саговорницима, истраживачима са Института, разговарамо зашто је наука неопходна.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

IN MEMORIAM: Сава Милошевић (1940-2020)

Сава Милошевић, професор Физичког факултета у пензији, преминуо је у јулу 2020. године у осамдесетој години живота. Остао је упамћен као један од најбољих предавача на Физичком факултету, а његови некадашњи студенти као најзначајнија издвајају Милошевићева предавања из предмета Статистичка физика и Квантна статисичка физика.

Рођен је у Београду 1940. године, где је дипломирао на Природно-математичком факултету 1964. године као најбољи студент своје генерације, а исте године се запослио на Институту за физику у Београду. Постдипломске студије је наставио на истом факултету на смеру Теоријска физика, а магистрирао је 1966. године одбранивши рад „Израчунавање једноелектронског потенцијала кристала алуминијума“.

Докторирао је 1971. на Масачусетском институту за технологију, одбранивши докторску тезу под називом „Једначина стања у близини критичне тачке и неки други аспекти кооперативних појава код модела феромагнетних система“.

Како се наводи у биографији, професор Милошевић је значајно допринео развоју савремене статистичке физике и физике кондензованих материјала у Србији. Комбиновао је знања стечена на МИТ са традицијом теоријске физике која је постојала у Београду и тако унео свежину у ову научну област седамдесетих година прошлог века.

Од 1970. године радио је на Катедри за физику Природно-математичког факултета у Београду где је држао више курсева студентима различитих смерова. Некадашњи студенти и сарадници професора Милошевића сада су професори и истраживачи на значајним универзитетима широм света.

Професор Сава Милошевић био је члан Научног већа Инстиута за физику у Београду, председник Комисије за организовање градских и републичких такмичења из физике, члан Америчког физичког друштва, члан Одбора за физичко-хемијске науке Српске академије наука и уметности.

ИСТРАЖИВАЊА: Нов рад о одбојној интеракцији фотона

У угледном часопису Nature Physics почетком јуна објављен је рад под називом Repulsive photons in a quantum nonlinear medium, чији је један од аутора др Бранислав Јеленковић, истраживач са Института за физику у Београду. Поред др Јеленовића, аутори рада су истраживачи са Масачусетског технолошког института и Универзитета Харвард.

У овом раду демонстрирана је контрола јаке интеракција фотона, и одбојна и привлачна, што може имати велики значај за квантну физику. Како фотони пролазе једни поред других не остварајући готово никакве интеракције, физичарима су потребне технике да ова сићушна и неприметна привлачења и одбијања појачају.

До сада је било познато, пре свега захваљујући раду групе Мартина Вејца објављеном 2010. године, да је могуће осварити привлачне интеракције међу фотонима. Међутим, одбојне су и даље представљале изазов. У новом раду тим са MIT и Харварда у ком је и наш истраживач др Јеленковић, показао је да је могуће остварити обе врсте интеракција фотона преко прецизне контроле интеркације фотона и Ридбергових атома.

Према речима др Бранислава Јеленковића, такве интеракције између појединачних фотона демонстриране су преко корелационих функција два и три фотона. „За ове интеракције је неопходна нелинеарна средина коју је у овом случају одиграо охлађени густ облак Ридбергових атома рубидијума“, каже др Јеленковић објашњавајући да је за успех експеримента значајна сложена атомска шема са две везане EIT резонанце, коју проучава са својим колегама из Центра за фотонику.

Експеримент је вршен у лабораторији др Владана Вулетића, професора на MIT,  а први аутор рада је његов докотранд Серђо Канту, за чију тезу основу чини управо недавно објављен рад. Професор Вулетић и професор Михаил Лукин са Универзитета Харвард дуго сарађују у области квантне оптике ултра хладних атома и део су Центра за ултра хладне атоме, који су основали професори из њихових научних установа. Са тимом др Вулетића годинама сарађује и Институт за физику у Београду, а пре свега др Јеленковић који је био најчешћи гост лабораторија на MIT и који је 2017. године радио на изради поменутог експеримента и тестовима његових делова, а затим наредне године и на самим мерењима.

Новим експериментом је добије једнодимензионални низ интерагујућих атома, али успех отвара могућност да се у будућности реализују и вишедимензионални фотонски кристали. Како би тако нешто било могуће, потребно је превазићи велики број изазова, а између осталог је потребна додатна контрола интеракције. Међутим, најновији успех чини читаву идеју о фотонским кристалима, према речима др Јеленковића, разумљивијом, а уколико буде реализована, имаће значајне примене у квантној информатици и квантној метеорологији.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

Оригинални рад у часопису Nature Physics: Repulsive photons in a quantum nonlinear medium

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 02: Динамика мржње

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 02
„Динамика мржње“
Гошћа: др Марија Митровић Данкулов

У другој епизоди научнопопуларног видео-серијала др Марија Митровић Данкулов са Института за физику у Београду говори о томе како се се физика и истраживачки методи развијени за проучавање колективних феномена у термодинамици могу применити у посматрању понашања на друштвеним мрежама. Гошћа епизоде под називом „Динамика мржње“ говори о томе како се шире емоције на друштвеним мрежама, како настају, прерастају у лавине и умиру, као и зашто су великим делом на друштвеним мрежама негативне.

„Ширење емоција може да се деси веома брзо. Један мали догађај може да изазове читаву лавину и нажалост не можемо да предвидимо колика ће она бити“, каже др Марија Митровић Данкулов и додаје да физичари за такав систем кажу да се налази у стању самоорганизоване критичности, а најчешће се релаксира кроз читав низ „лавина“.

Познати пример система који физичари описују као самоорганизовано критичан је и када додајемо зрно по зрно песка на једну гомилу. „Када њен нагиб пређе неки критични праг, она долази до релаксације и број зрна песка који отпадне са гомиле има неку дистрибуцију коју виђамо и у социјалним системима“, објашњава др Марија Митровић Данкулов детаљније.

Велику улогу у ширењу информација и садржаја путем друштвених мрежа игра и околина, а др Марија Митровић Данкулов каже да од тога како смо неку тему представили зависи како ће је околина доживљавати, али смо исто тако и ми под утицајем своје околине.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВРТ ФИЗИКЕ Eп. 01: Игра звана живот

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 01
„Игра звана живот“
Гост: др Александар Богојевић

У првој епизоди новог научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ који  из петка у петак емитујемо на интернету, први од гостију, др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, говори о принципима на којима се заснива Game of Life, „игра звана живот“. Овај целуларни аутомат је 1970. године осмислио славни британски математичар Џон Конвеј (1937-2020), који је преминуо током епидемије COVID-19.

„Запањујуће је колико детаља и сложених структура постоји у игри са законима који се могу описати у две реченице“, каже др Богојевић и објашњава колико свет игре Life може бити разнолик и богат. Неизбежно, из тога произилазе питања о нашем универзуму.

„Ако правила ове игре схватимо као неки универзум, да ли он садржи нека богатства која су потпуно неслућена? Одговор је да“, објашњава др Богојевић, питајући се, уз то, да ли у њему може постојати и живот.

Осим тога, интересантно је и питање да ли више универзума са различитим фундаменталним законима може да има исте законе на великим скалама. „На нивоу нашег универзума је тешко да одговоримо и то ће вероватно увек бити филозофско питање, али на нивоу оваквих вештачких универзума, можда можемо то конкретно и да класификујемо“, сматра др Богојевић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ЦЕРН: Нова европска стратегија физике честица

Савет Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) – као највише тело ове међународне организације које окупља представнике 23 земље чланице, међу којима је и Република Србија – на заседању у петак, 19. јуна 2020. године, једногласно је усвојио нову стратегију која ће у садашњим глобалним околностима одредити будућност физике елементарних честица у Европи. Новоусвојене стратешке препоруке стављају у први план научни утицај физике честица, као и развој технолошког, друштвеног и људског капитала.

Нова европска стратегија физике честица (European Strategy for Particle Physics Update 2020) предвиђа план како за блиску будућност, тако и за дугорочни развој ове дисциплине, са визијом да Европа задржи своју водећу улогу у физици честица и иновативним технологијама које настају унутар области. Највиши приоритет, према стратегији, треба да имају испитивање Хигсовог бозона и истраживање горње енергетске границе, што су два кључна и међусобно комплементарна начина да се одговори на отворена научна питања у физици честица.

“Стратегија је изнад свега вођена науком и зато представља научне приоритете у области”, каже Урсула Баслер, председница Савета ЦЕРН-а. “Група за израду европске стратегија (ESG) – посебно тело које је основао Савет – успешно је водила стратешки процес у коме је учествовало више стотина европских физичара”.

Научна визија која је истакнута у стратегији послужиће као водич за ЦЕРН и утицати на креирање научне политике широм Европе. Наиме, окончање започете реконструкције тренутно највећег акцелератора на свету, Великог сударача хадрона (LHC) у ЦЕРН-у и његова трансформација у моћнији High-Luminosity LHC остаће у наредних неколико година кључна тачка за даљи развој физике честица у Европи.

Уз то, у стратегији је посебно наглашен значај убрзаног истраживања и развоја новог, напреднијег акцелератора, детектора и рачунарских технологија као неопходних предуслова за све будуће пројекте. Документ истиче потребу за развојем такозване “електрон-позитронске Хигс фабрике” као постројења највишег приоритета које ће наследити LHC. Изградња овог, будућег акцелератора у ЦЕРН-у могла би да почне у периоду мањем од 10 година након пуне експлоатације HL-LHC, за који се очекује да ће окончати рад 2038. године. Такав електрон-позитронски акцелератор омогућио би да се са изузетно великом прецизношћу измере особине Хигсовог бозона (који је откривен у ЦЕРН-у 2012. године), што би могла бити врло моћна алатка у потрази за физиком иза садашњег Стандардног модела.

Важна препорука нове стратегије је да би Европа, у сарадњи са научницма широм света, требало да спроведе студију изводљивости изградње хадронског сударача нове генерације са највећом доступном енергијом, као припреме за дугорочнији научни циљ истраживања горње енергетске границе, где је електрон-позитронски сударач прва фаза. Уз то, стратегија препоручује да Европа настави да подржава неутрино пројекте у САД и Јапану, као и сарадњу са другим земљама изван Европе, али и да развија сарадњу са сродним областима, као што су астрофизика и нуклеарна физика.

“Ово је врло амбициозна стратегија која даје обрисе светле будућности за Европу и ЦЕРН уз обазрив, корак по корак приступ”, сматра генерална директорка ЦЕРН-а, Фабиола Ђаноти. “Сарадња између ЦЕРН-а и истраживачких института у земљама чланицама представља кључ за одржив научни и технолошки напредак који ће донети и многе друштвене користи”.

“Следећи корак је, природно, испитивање одрживости препорука високог приоритета, упоредо са настаком шареноликог програма пројеката са великим утицајем”, објашњава председница ESG групе, Халина Абрамович. “Европа треба да остави отворена врата и за учешће у другим ударним пројектима који ће бити од значаја за целокупну научну област, какав је пројекат International Linear Collider”.

Поред директних научних сазнања, велика истраживачка инфраструктура као што је ЦЕРН има огроман друштвени утицај, захваљујући својим технолошким, економским и људским ресурсима. Напредак у развоју акцелератора, детектора и рачунарских технологија значајно доприноси и областима као што су медицина и биомедицина, али и развоју технологија за истраживање свемира, културног наслеђа, вештачке интелигенције, енергије, великих података и роботике.

Припрема нове стратегије започела је још у септембру 2018. кад је Савет ЦЕРН-а основао ESG групу са задатком да координира процес. ESG је радио у блиској сарадњи са научном заједницом и размотрио више од 200 различтиих предлога на отвореном симпозијуму који је у мају 2019. одржан у Гранади, у Шпанији. Обриси стратегије су се појавили након радних састанака који су у јануару 2020. одржани у Немачкој. Они су представљени Савету ЦЕРН-а у марту, са идејом да ће бити усвојени до 25. маја и објављени на конференцији у Будимпешти. Но, због епидемије COVID-19 дошло је до одлагања од месец дана.

Фотографија: ЦЕРН

Документ са новом стратегијом физике честице у Европи 2020 можете пронаћи на: European Strategy for Particle Physics Update 2020

СЕРИЈА НАУЧНИХ ОТKРИЋА У ЦЕРН-У

Велики број истраживача који раде у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) крајем марта 2020. године – као уосталом и већина истраживача у Србији и широм света – почео је да ради у сасвим новом режиму. У ЦЕРН-у је формирана COVID-19 радна група (Task Force), а научници су упоредо са пандемијом дошли до бројних открића.

ЦЕРН ФОРМИРА РАДНУ ГРУПУ ЗА ГЛОБАЛНУ БОРБУ ПРОТИВ COVID-19

8. април 2020.

Радна група коју је крајем марта 2020. именовала генерална директорка ЦЕРН-а Фабиола Ђаноти има задатак да препозна и обезбеди подршку за ЦЕРН-ову глобалну заједницу од око 18.000 истраживача. Неколико дана по формирању, Радна група већ је добила на стотине предлога и идеја, од производње санитарних течности до изградње софистициране медицинске опреме. У то време већ је био конструисан нови респиратор за пацијенте оболеле од COVID-19. “Желимо да ставимо на располагање наше ресурсе и компетенције како бисмо допринели борби против COVID-19 пандемије”, нагласила је др Ђаноти приликом формирања Радне групе.

Више о активностима радне групе: http://www.cern.ch/against-covid-19

ЦЕРН-ОВИ ИСТРАЖИВАЧИ ПРОУЧАВАЈУ НОВИ ЕГЗОТИЧНИ АТОМ

6. мај 2020.

Тим истраживача АСАЦУСА колаборације пренели су ЦЕРН-ову експерименталну опрему на на “Паул Шерер” институт (PSI) крај Цириха како би направили теоретску предикцију до тада непотврђеног егзотичног атома и направили прва мерења о абсорпцији и резоновању са светлошћу. Резултати су објављени 6. маја 2020. у часопису “Nature”. Ради се о првим спектороскопским мерењима обављеним на једном егзотичном атому који садржи мезон, честицу која се састоји од све фундаменталне честице, кваркова.

Наиме, ако замените електрон атома са тешком, негативно наелектрисаном честицом, добићете такозвани егзотични атом. Такви атоми најчешће имају врло кратко време живота и веома су корисни за истраживање особина заменске честице и физичких феномена који нису предвиђени Стандардним моделом. Нови атом, прецизно измерен и описан у овом раду у “Nature” садржи језгро изотопа хелијума, електрон и негативно наелектрисан пион, а његово време живота је више од хиљаду пута дуже у односу на све друге атоме који садрже пионе.

Више о ASACUSA: https://home.cern/science/experiments/asacusa

НОВО ОТKРИЋЕ О МЕХАНИЗМУ УРБАНОГ СМОГА

14. мај 2020.

Kолаборација CLOUD (Cosmics Leaving Outdoor Droplets) открила је нови механизам који зими доводи до епизодног загађења градова. Резултат објављен 13. маја 2020. у часопису “Nature” могао би да помогне формирању будућих еколошких политика за смањење урбаног загађења које је, иначе, пети по реду глобални фактор ризика за смртност.

Наиме, познато је да епизодни градски смог зими настаје када честице формиране у загађеном ваздуху бивају “заробљене” услед температурне инверзије, те оне остају близу земље, испод слоја топлијег ваздуха. Међутим, како се додатне аеросолне честице формирају и расту у овом веома загађеном ваздуху, до данас је била мистерија, јер би се очекивало да се оне брзо изгубе пречишћавањем постојећих аеросола.

Истраживачи су у специјалној комори која опонаша разноврсне аспекте атмосфере Земље симулирали урбане услове и градско загађење и истражили улогу амонијака и азотне киселине који су у градовима производ саобраћајног загађења. Мада се сматрало да амонијак и азотна киселина имају пасивну улогу у формирању честица, нехомогеност њихових концентрација – која може да се одржи свега неколико минута – може довести до стопе раста честица и 100 пута веће него што је раније виђено. Тај ултрабзи раст довољан је да трансформише новоформиране честице које су веће и теже се прочишћавају, а крајњи резултат је епизодни смог са великим бројем честица.

Истраживање у часопису “Nature”: https://www.nature.com/articles/s41586-020-2270-4

НЕСТАБИЛНИ РАДИОАKТИВНИ МОЛЕKУЛИ ПРВИ ПУТ ОПИСАНИ ЛАСЕРСKОМ СПЕKТРОСKОПИЈОМ

27. мај 2020.

Међународни тим експерименталиста и теоретичара који раде у ЦЕРН-овом погону за нуклеарну физику ISOLDE успео је да обави прва мерења ласерском спектроскопијом радиоактивног молекула, монофлуорида радијума који има врло кратко време живота.

За физичаре који проучавају молекуле, ласерска спектроскопија, у којој се ласерско светло осветљује молекуле да би се открила њихова енергетска структура, представља основни алат. До сада, међутим, истраживачи нису били у могуц́ности да користе технику за проучавање краткоживећих радиоактивних молекула, који садрже једно или више нестабилних језгара. У поређењу са атомима, такви молекули нуде врхунско средство за истраживање основних симетрија природе и потрагу за новим физичким феноменима. Резултати објављени у часопису “Nature” представљају кључни корак ка употреби ових молекула за основна физичка истраживања, и шире.

Истраживање у часопису “Nature”: https://www.nature.com/articles/s41586-020-2299-4

НОВИ ПОМАЦИ У ИСТРАЖИВАЊУ ТАМНЕ МАТЕРИЈЕ

28. мај 2020.

Kолаборација ALICE представила је нове резултате о производњи антидеутерона на основу података прикупљених током експеримената на Великом хадронском сударачу (Large Hadron Collider, LHC) на највишим енергијама. Антидеутерон се састоји од антипротона и антинеутрона. Нова мерења су важна јер присуство антидеутерона је обећавајући индиректни знак за кандидата тамне материје и резултати ове колаборације зато се сматрају кораком напред у потрази за тамном материјом.

Недавни астрофизички и космолошки резултати указују на то да је тамна материја доминантан облик материје у свемиру, те да чини око 85% све материје. Природа тамне материје остаје велика мистерија, а откривање њених тајни отвориће нова врата за физику. Тако, откривање антидеутерона у свемиру могао би бити индиректан знак тамне материје, јер они могу настати током уништавања или пропадања неутралиноса или снеутриноса, који су хипотетичке честице тамне материје.

Разноврсни експерименти су у лову на антидеутероне у Универзуму, укључујући AMS детектор на Међународној свемирској станици. Међутим, да би се утврдило да је откривени антидеутерон повезан са присуством тамне материје, потребно је добро разумети њихове стопе производње и уништавања. Сударајући протоне у LHC, научници ALICE опонашају производњу антидеутерона у сударима космичких зрака и на тај начин могу да мере брзину производње која је повезана са овим феноменом. Ова мерења дају основну основу за моделовање процеса производње антидеутерона.

Више о истраживању: https://arxiv.org/pdf/2005.11122.pdf

ЦЕРН ПРЕДСТАВИО ОТKРИЋА О ЧЕСТИЦАМА СА ЧАРОБНИМ KВАРKОВИМА

29. мај 2020.

Kолаборације ALICE, CMS и LHCb представиле су у ЦЕРН-у нова обимна мерења која показују како чаробне честице – честице које садрже чаробне кваркове (charm quark или C кварк) – могу послужити као „гласници“ два облика материје састављених од кваркова и глуона: хадрони, који чине већину видљиве материје у данашњем универзуму; и кварк-глуонска плазма, за коју се верује да постоји у раном свемиру и може се поново створити у сударима тешких јона на Великом хадронском сударачу (LHC). Проучавајући чаробне честице, физичари могу сазнати више о хадронима, у којима су кваркови везани глуонима, као и о кварк-глуонској плазми, у којој кваркови и глуони нису ограничени унутар хадрона.

Више о истраживању: https://cms.cern/news/discreet-charm-x3872

НОВИ ПРАВЦИ ИСТРАЖИВАЊА ХИГСОВОГ БОЗОНА

4. јун 2020.

ЦЕРН-ове колаборације ATLAS и CMS представиле су најновије резултате на новим правцима за детекцију Хигсовог бозона на Великом хадронском сударачу (Large Hadron Collider, LHC). Ово укључује и потрагу за ретком трансформацијом Хигсовог бозона у Z бозон – који је носилац једне од основних сила природе – и другу честицу. Посматрање и проучавање трансформација за које се претпоставља да је врло ретко помаже у унапређивању нашег разумевања физике честица и може такође указати на пут новој физици ако се опсервације разликују од предвиђања.

Резултати су такође укључивали потрагу за знаковима Хигсове трансформације у „невидљиве“ честице, које би могле да “баце светло” на потенцијалне честице тамне материје. Анализе су укључивале готово 140 инверзних фемтобарна података, односно око 10 милиона милијарди протон-протон судара, забележених између 2015. и 2018. године.

Иначе, ATLAS и CMS детектори никада не могу видети Хиггсов бозон директно: ова честица која постоји само кратко, претвара се (или „распада“) у лакше честице готово одмах након што се произведу у сударима протона и протона, а лакше честице остављају наговештаје сигнала у детекторима. Током експеримента се прикупити довољно статистичких доказа како би се потврдилое да су судари заиста произвели Хигсове бозоне.

Више о Хигсовом бозону у ЦЕРН-у: https://home.cern/science/physics/higgs-boson

ПОТРАГА ЗА НОВОМ ФИЗИKОМ KРОЗ ПРОИЗВОДЊУ МУЛТИБОЗОНА

11. јун 2020.

Kолаборације ATLAS и CMS представиле су нове резултате који се односе на физички процес назван расипање векторских бозона. CMS је такође известио о првом посматрању такозване „масовне производње трибозона“. Проучавање ових процеса ради испитивања стандардног модела је важно јер би могло осветлити нову физику.
Наиме, током протонских судара у Великом сударачу хадрона ((Large Hadron Collider, LHC) настају многе честице, укључујући носаче електро-слабе силе – фотоне и W и Z бозоне. Ти бозони у Стандардном моделу често се називају векторским бозонима, а један од процеса који доводи до производње њихових пара назива се расипање векторских бозона. Ови процеси, наводе у ЦЕРН-у, одлична су проба за тражење одступања од теоријских предвиђања.

Више о истраживању: https://home.cern/news/news/physics/search-new-physics-through-multiboson-production

buz lazer kolaybet giriş izmir escort Denemebonusuz.com Wonmania8.com adana escort görükle escort halkalı escort mecidiyeköy escort