ВИДЕО: Предавање др Питера Хиршфелда о суперпроводности

У оквиру међународне конференције Advances in Solid Physics and New Materials коју организују Институт за физику у Београду и Српска академија наука и уметности, у среду, 21. маја 2025. године, амерички физичар др Питер Хиршфелд одржао је предавање на тему из историје истраживања суперпроводности под насловом Superconductivity: there’s plenty of cream at the bottom.

Конференција је одржана од 19. до 23. маја 2025. године у просторијама САНУ. Посвећена је новим продорима и сазнањима у области физике чврстог стања и нових материјала, а организује се поводом 30 година од оснивања Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику.

Конференцији је присуствовао велики број из целог света, а међу њима је и др Хиршфелд.

Др Питер Хиршфелд је професор на Универзитету Флориде где проучава суперпроводност и квантне материјале са посебим нагласком на нове проблеме које је поставило откриће високотемпературних суперпроводних материјала на бази гвожђа. Дипломирао је и докторирао на Универзитету Принстон, а на постодокторским студијама је боравио на Техничком универзитету у Минхену и Стенфорду. Постао је члан Америчког физичког друштва 2004. године, а 2002. године је добио награду Џон Бардин која се додељује за теоријски рад који је пружио значајне увиде у природу суперпроводности.

Развој истраживања суперпроводности почиње чувеним открићем до којег је дошао холандски физичар Хејке Камерлинг Онес. Потрага за материјалима који проводе струју без отпора као и теоријска објашњења овог феномена обележила су физику чврстог стања и науку о материјалима у 20. и 21. веку. У Центру за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику, који је основао академик Зоран В. Поповић, многи истраживачи се баве овом истраживачком темом.

ВРТ ФИЗИКЕ: Долазак скривених стања

„Овде постоји још увек доста младих истраживача који на неки начин имају баријере, било у себи, било у систему у коме се налазе. Тако да спој некога ко долази са стране и оних који су овде а жељни су да раде, омогућава да се уради нешто добро“, каже др Емил Божин, чији је повратак у Србију из САД омогућен захваљујући пројекту Европске комисије из престижног програма ERA Chair који је освојио Центар за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду.

У епизоди под називом „Долазак скривених стања“ др Божин говори о овом пројекту, коришћењу великих постројења и самом појму скривених стања. „Та стања су међу нама, али можда нисмо свесни да су ту и на који начин су повезана са особинама које желимо да разумемо“, објашњава др Божин.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке .

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotechs Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић Живковић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2025.

СЕМИНАР: др Андреј Јегоров

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у петак, 7. новембра 2025. године, у 11:15 у сали 360 Института за физику у Београду, др Андреј Јегоров (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Dark matter phenomenon and my work on indirect dark matter searches

САЖЕТАК:

I will review the discovery history of dark matter (DM), its role in early and present Universe with implications for DM models. Then I will talk about all main contemporary DM candidates: weakly interacting massive particles (WIMPs), axions, sterile neutrinos, primordial black holes and others. WIMP paradigm will be discussed in more details. In the second part I will tell about my work on indirect WIMP searches and constraints. This comprises the search near the Galactic center in microwave band, constraints from radio observations of Andromeda galaxy (M31). Another direction employs gamma-ray band: observations of M31 again, as well as nearby supermassive black holes. Finally I will summarize the global status of WIMP indirect searches and future possibilities for DM discovery.

ДОГАЂАЈИ: Симпозијум поводом јубилеја квантне теорије у Институту за физику

У понедељак, 3. новембра 2025. године, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду отворен је међународни симпозијум CEQPAS – Centennial of Quantum Theory: Progress in Atomic and Molecular Structure.

Овај догађај, који траје до среде, 5. новембра, организују истраживачи Лабораторије за атомске сударне процесе, а поред Института, организатори су и Институт за хемију, технологију и металургију и MOLESs конзорцијум.

Скуп су отворили др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду и проф. др Најџел Мејсон са Универзитета у Кенту. Неке од тема којима су првог дана била посвећена предавања су: атомска и молекуларна спектроскопија и њене примене, потрага за гравитационим атомима на небу, процеси у плазми атмосферског притиска који се користе за примену у третману воде, квантни феномени у хладном расејању…

Симпозијум окупља око 40 чесника, првенствено истраживача из централне и источне Европе са посебним фокусом на оне који су на почетку каријере, и део је регионалних активности поводом обележавања Међународне године квантне теорије.

Програм је подељен у пет сесија: атомска и молекуларна спектроскопија и њене примене у атмосферским наукама и астрономији; судари и њихове примене у физици плазме; студије у хемијској физици и физичкој хемији; употреба вештачке интелигенције и машинског учења за анализу и генерисање атомских и молекуларних података; примена квантне науке на шире разумевање феномена, укључујући науке о зрачењу.

Фото: Душан Пантелић и Бојан Живојиновић

СЕМИНАР: Симетријско објашњење дисперзија у 2D материјалима

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, у среду 5. новембра 2025. године, у сали „Звонко Марић“ Института за физику у Београду у 12 часова биће одржано предавање под називом:

„Симетријско објашњење дисперзија у дводимензионалним материјалима“.

Дводимензионални (2D) материјали су материјали са атомским језгрима поређаним периодично у два просторна правца, који су коначни у трећем, ортогоналном правцу. Примери 2D материјала су графен, силицен, дихалкогениди прелазних метала итд. Сваки 2D материјал припада једној од 80 могућих група симетрије. У овом семинару ће бити представљена повезаност између различитих типова електронских и фононских дисперзија/квазичестица код одређеног 2D материјала и групе симетрије којој дати материјал припада. Семинар је базиран на објављеним резултатима [1-9] који се односе на не-магнетне 2D материјале без и са спин-орбитним спрезањем.

1. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 28 (2016) 085502.
2. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 28 (2016) 439401.
3. V. Damljanović, I. Popov, R. Gajić, Nanoscale 9 (2017) 19337-19345.
4. V. Damljanović, N. Lazić, A. Šolajić, J. Pešić, B. Nikolić, M. Damnjanović, Journal of Physics: Condensed Matter 32 (2020) 485501
5. N. Lazić, V. Damljanović, M. Damnjanović, Journal of Physics A: Mathematical and Theoretical 55 (2022) 325202
6. V. Damljanović, N. Lazić, Journal of Physics A: Mathematical and Theoretical 56 (2023) 215201
7. V. Damljanović, Progress of Theoretical and Experimental Physics 2023 (2023) 043I02
8. V. Damljanović, EPL 147 (2024) 56003
9. V. Damljanović, Physica E 170 (2025) 116224

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК: Пустоловина три наелектрисане куглице

Нови загонетни истраживачки задатак из физике за месец новембар, намењен средошколцима и студентима бруцошима, објављен је на сајту MPC.

Погледајте задатак за новембар 2025.

Подсећамо, Загонетни истраживачки задатак месеца покренула је група физичара који долазе из Института за физику у Београду и са Физичког факултета Универзитета у Београду. Осмишљени као занимљиви задаци за ученике и студенте који су заинтересовани за физику, загонетни истраживачки задаци треба да заинтересују и мотивишу младе да се у даљем образовању посвете овој науци.

Сваког радног месеца на страници mpc.ipb.ac.rs поставља се нови задатак намењен ученицима средњих школа који гаје страст према физици, као и студентима физике и сродних наука до истека прве године основних студија. 

Млади који реше задатак, своја читко написана и образложена решења шаљу на електронску адресу mpc@ipb.ac.rs и то у једном PDF документу, најкасније првог дана у месецу који следи (на пример, изазов за новембар може се решавати до 1. децембра). У електронској поруци ученик или студент обавезно треба да наведе пуно име и презиме, датум рођења, као и назив и седиште школе односно факултета/универзитета који похађа. Зависно од месеца и године, наслов електронске поруке треба да буде по обрасцу: IPB MPC 12 2025

Ученике и студенте који успешно реше задатак, чека изненађење!

Неки од циљева овог необичног и једноставног изазова су да се кроз дугорочну активност и повезивање Института и Факултета са ученицима, откривају посебни таленати за физику, стварају тесне везе са школама и наставницима физике, да се промовише физика и таленти у физици, затим да се повећа број будућих студената физике, као и да се допринесе у борби са „одливом мозгова“.

Загонетни истраживачки задатак месеца осмислила су четири физичара са Института за физику у Београду и Физичког факултета Универзитета у Београду, Ненад Вукмировић, Дејан М. Ђокић, Марко Опачић и Душан Ђорђевић. Сва четворица имају богато предавачко и истраживачко искуство, искуство у раду са средњошколцима и студентима, као и у припремама за национална и међународна такмичења из физике.

Позивамо ученике, студенте и њихове наставнике да се укључе у изазов! Срећно!

mpc.ipb.ac.rs

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2025

Управни одбор Фондације „Проф. др Марко Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2025. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду објављен је и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу коме је признање додељено за „изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 15. децембра 2025. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2026. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2025. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

ДОГАЂАЈИ: Комеморација посвећена др Мирјани Поповић Божић

Комеморација посвећена нашој колегиници, научној саветници Института за физику у Београду, др Мирјани Поповић Божић, биће одржана у среду, 12. новембра у 12 часова у Читаоници библиотеке ”Др Драган Поповић”.

Наша угледна физичарка др Поповић Божић, преминула је 2. септембра 2025. у 79. години, у Бостону у Сједињеним Америчким Државама.

СЕМИНАР: др Вељко Јанковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 6. новембра 2025. године у 14 часова у сали „Звонко Марић“ у оквиру пројекта Polaron Mobility in Model Systems and Real Materials (PolMoReMa), др Вељко Јанковић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Quantum dynamics of charge transport in the field of slow off-diagonal dynamic disorder

САЖЕТАК:
The motion of a charge carrier in organic molecular crystals is mainly limited by its moderate coupling to slow and abundantly thermally excited intermolecular phonons [1]. Despite recent advances in fully
quantum methods, computations of transport properties most often rely on Newtonian [2] or some effective phonon dynamics [3]. This holds true even for the one-dimensional Peierls model featuring a single phonon mode per lattice site [4].

In this second SCL & PolMoReMa seminar, we present our numerically exact hierarchical equations of motion (HEOM)-based framework to compute transport properties of the one-dimensional Peierls model [5,6]. The phonon-assisted current is handled using our explicit expression of HEOM auxiliary operators in terms of phonon creation and annihilation operators [5]. We find that the displaced Drude peak [3] is accompanied by an optical-conductivity enhancement below phonon frequency [6], which is not observed in experimental low-frequency signatures. Solving the dissipaton equations of motion for a more realistic model with a continuous distribution of phonon modes, we conclude that this enhancement is an artifact of the assumed delta-like density of phonon states [7].

This research is supported by the Science Fund of the Republic of Serbia, Grant No. 5468, Polaron Mobility in Model Systems and Real Materials – PolMoReMa.

[1] B. M. T. C. Peluso et al., Angew. Chem. Int. Ed. 2025, e202507566 (2025).
[2] A. Troisi and G. Orlandi, Phys. Rev. Lett. 96, 086601 (2006).
[3] S. Fratini, D. Mayou, and S. Ciuchi, Adv. Funct. Mater. 26, 2292 (2016).
[4] J. E. Runeson, T. J. G. Drayton, and D. E. Manolopoulos, J. Chem. Phys. 161, 144102 (2024).
[5] V. Janković, Phys. Rev. B 112, 035111 (2025).
[6] V. Janković, Phys. Rev. B 112, 035112 (2025).
[7] V. Janković, arXiv:2508.14447 (2025).

ДОГАЂАЈИ: Симпозијум посвећен стогодишњици квантне теорије

Лабораторија за атомске сударне процесе Института за физику у Београду и уређивачки тим семинара „Историја науке и епистемологија“ организују у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ од 3. до 5. новембра 2025. године симпозијум CEQPAS – Centennial of Quantum Theory: Progress in Atomic and Molecular Structure.

Организатори овог догађаја, поред Института за физику у Београду, су Институт за хемију, технологију и металургију и MOLESs конзорцијум. Симпозијум почиње у понедељак, 3. новембра, у 9 часова и део је регионалних активности поводом обележавања Међународне године квантне теорије.

Симпозијум ће окупити око 40 учесника, првенствено истраживача из централне и источне Европе са посебним фокусом на оне који су на почетку каријере.

Програм је подељен у пет сесија: атомска и молекуларна спектроскопија и њене примене у атмосферским наукама и астрономији; судари и њихове примене у физици плазме; студије у хемијској физици и физичкој хемији; употреба вештачке интелигенције и машинског учења за анализу и генерисање атомских и молекуларних података; примена квантне науке на шире разумевање феномена, укључујући науке о зрачењу.

Програм симпозијума CEQPAS