(ПРЕУЗМИТЕ КАТАЛОГ!) Уочи нове академске године, Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, позива студенте са свих универзитета у региону да своју праксу у академској 2025/2026. обаве на Институту. Кроз сарадњу са партнерима широм академске заједнице, Институт ове године покреће нови, обимнији и доступнији програм рада са студентима заинтересованим за физику и сродне науке.

Током праксе на Институту, студенти имају прилику да сарађују са професионалним истраживачима, као и да на врхунској опреми раде своје прве истраживачке пројекте.

Како би програм учинио доступнијим и једноставнијим, тим за студентске праксе Института за физику припремио је каталог студентских пракси за академску 2025/2026. годину. Каталог садржи сажете описе предложених истраживачких тема и пројеката, ток праксе, услове за похађање, као и кратке биографије ментора.

Предложене праксе су намењене студентима, али и напредним средњошколцима посебно мотивисаним за истраживачки рад. Истраживачке теме обухватају широку област физике и придружених технологија, као и интердисциплинарне теме на додиру физике са другим наукама и креативним дисциплинама. Посебан акценат стављен је и на комуникацију и промоцију науке и њеног друштвеног значаја.

Пријаве студената су могуће током целе академске године. Студенти се могу директно обратити менторима (контакти су дати у каталогу), а за додатне информације, питања или подршку доступан је мејл: ipbstudentskeprakse@ipb.ac.rs.

Институцијама које су заинтересоване можемо послати и штампано издање каталога.

Прошлогодишњи Каталог подстакао је више од 120 студената различитих профила и из различитих градова да реализују праксу у Институту, што показује растуће интересовање младих за истраживачки рад на Институту. Прошлогодишњу праксу је успешно похађало и завршило и десетак младих истраживача из иностранства.

Преузмите КАТАЛОГ СТУДЕНТСКИХ ПРАКСИ 2025/2026.

У оквиру међународне конференције Advances in Solid Physics and New Materials коју организују Институт за физику у Београду и Српска академија наука и уметности, у среду, 21. маја 2025. године, амерички физичар др Питер Хиршфелд одржао је предавање на тему из историје истраживања суперпроводности под насловом Superconductivity: there’s plenty of cream at the bottom.

Конференција је одржана од 19. до 23. маја 2025. године у просторијама САНУ. Посвећена је новим продорима и сазнањима у области физике чврстог стања и нових материјала, а организује се поводом 30 година од оснивања Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику.

Конференцији је присуствовао велики број из целог света, а међу њима је и др Хиршфелд.

Др Питер Хиршфелд је професор на Универзитету Флориде где проучава суперпроводност и квантне материјале са посебим нагласком на нове проблеме које је поставило откриће високотемпературних суперпроводних материјала на бази гвожђа. Дипломирао је и докторирао на Универзитету Принстон, а на постодокторским студијама је боравио на Техничком универзитету у Минхену и Стенфорду. Постао је члан Америчког физичког друштва 2004. године, а 2002. године је добио награду Џон Бардин која се додељује за теоријски рад који је пружио значајне увиде у природу суперпроводности.

Развој истраживања суперпроводности почиње чувеним открићем до којег је дошао холандски физичар Хејке Камерлинг Онес. Потрага за материјалима који проводе струју без отпора као и теоријска објашњења овог феномена обележила су физику чврстог стања и науку о материјалима у 20. и 21. веку. У Центру за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику, који је основао академик Зоран В. Поповић, многи истраживачи се баве овом истраживачком темом.

У понедељак, 3. новембра 2025. године, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду отворен је међународни симпозијум CEQPAS – Centennial of Quantum Theory: Progress in Atomic and Molecular Structure.

Овај догађај, који траје до среде, 5. новембра, организују истраживачи Лабораторије за атомске сударне процесе, а поред Института, организатори су и Институт за хемију, технологију и металургију и MOLESs конзорцијум.

Скуп су отворили др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду и проф. др Најџел Мејсон са Универзитета у Кенту. Неке од тема којима су првог дана била посвећена предавања су: атомска и молекуларна спектроскопија и њене примене, потрага за гравитационим атомима на небу, процеси у плазми атмосферског притиска који се користе за примену у третману воде, квантни феномени у хладном расејању…

Симпозијум окупља око 40 чесника, првенствено истраживача из централне и источне Европе са посебним фокусом на оне који су на почетку каријере, и део је регионалних активности поводом обележавања Међународне године квантне теорије.

Програм је подељен у пет сесија: атомска и молекуларна спектроскопија и њене примене у атмосферским наукама и астрономији; судари и њихове примене у физици плазме; студије у хемијској физици и физичкој хемији; употреба вештачке интелигенције и машинског учења за анализу и генерисање атомских и молекуларних података; примена квантне науке на шире разумевање феномена, укључујући науке о зрачењу.

Фото: Душан Пантелић и Бојан Живојиновић