ИНВЕСТИЦИЈЕ: Србија добија центар ВЕРОКИО

Среда, 15. новембар 2017.

Као придружена чланица ЦЕРН-а, Србија ће на својој територији, у кампусу Института за физику у Београду, добити центар који спаја софистицирану, иновациону привреду, врхунска научна истраживања и образовање.

Уговор којим се покреће Верокио центар на Институту за физику, потписан је данас у Београду, у Палати Србија, и представља један од седам приоритетних пројеката Републике Србије из области науке и технолошког развоја.

„За мене је Институт за физику невероватно откровење“, рекла је након потписивања уговора председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић. „Позивамо вас да их посетите и видите шта се тамо ради, шта Србија све има. Тамо се дешавају невероватне ствари које препознаје цео свет, а Србија не зна за њих“.

Верокио центар на Институту за физику реализује се заједно са водећим светским институцијама, стратешким партнерима Института – Европском лабораторијом за нуклеарну физику, ЦЕРН, мрежом националних института Италије, INFN и највећим научним постројењем у Немачкој, DESY.

Кроз сарадњу са ЦЕРН-ом и другим европским партнерима, Верокио ће помоћи увезивање постојећих знања из више области као што су развој нових генерација акцелератора и детектора, моделирање комплексних система, суперрачунарство, анализа великих скупина података, али и решавање кључних изазова у областима као што су биомедицина, археологија и социологија. Ново научно, образовно и иновационо окружење ће тесно сарађивати са растућим ИТ сектором Србије.

„Верокио центар ће позитивно допринети нашем академском капиталу“, каже директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, објашњавајући да ће пројекат помоћи Србији у процесу тешње економске, научне, образовне и културне сарадње са партнерима широм Европе.

Нови центар је добио назив Верокио по италијанском ренесансном вајару и сликару Андреу дел Верокиу (1435 – 1488) у чијој је уметничкој радионици занат стекло неколико највећих уметника ренесансе, укључујући и Леонарда да Винчија.

Уговор о реализацији и суфинансирању Верокио пројекта, у присуству премијерке Ане Брнабић, потписали су Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој, Марко Благојевић, директор Канцеларије за управљање јавним улагањима и др Александар Богојевић, директор Института за физику.

Фотографије: Бојан Џодан/Институт за физику

ДОГАЂАЈИ: Министар Шарчевић на Институту

Министар просвете, науке и технолошког развој Младен Шарчевић и државни секретар надлежан за науку, проф. др Владимир Поповић посетили су Институт за физику у Београду у понедељак, 4. децембра.

„Ми смо институција која је зауставила одлив мозгова“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику током представљања достигнућа и активности које се спроводе на Институту, посебно указујући на околност да се данас више истраживача враћа него што одлази у иностранство.

Пре тога, директор је представио кратки преглед историјата институције која се од оснивања 1961. године развила у водећу националну установу како за фундаментална истраживања, тако и за иновативне технологије.

„Први међу нашим приоритетима је финансирање науке“, рекао је током посете министар Шарчевић, објашњавајући како се планира оснивање Националног фонда за науку са значајним средствима, као и нови Закон о научноистраживачкој делатности који ће увести и комбиновано финансирање науке.

„Импресиониран сам Институтом за физику“ рекао је министар, посебно се осврћући на околност да се у последње четири године на Институту спроводи 103 међународних пројеката што омогућује истраживачима додатна средства финансирања и прилике за унапређење истраживачког рада.

Током посете Институту министар је најавио почетак сарадње наших научноистраживачких институција са научницима из Јужне Кореје и Швајцарске, што је договорено на државном нивоу током претходног месеца.

Министар и државни секретар током посете обишли су неке од 25 лабораторија Института међу којима је Центар за изучавање комплексних система где су видели Парадокс, најмоћнији суперкомпјутер у овом делу Европе. Након тога, посетили су и Иновациони центар Института за физику.

„Мој најјачи утисак са Института је тимски рад“, рекао је министар Шарчевић, најављујући да ће Министарство на чијем је челу ојачати сарадњу са Институтом у будућности.

Галерија фотографија:

Фото: Милован Миленковић

ГОСТ ИНСТИТУТА: Др Пасквале Калабрезе

У оквиру традиционалног ИПБ колоквијума данас је на Институту предавање одржао добитник два ЕРЦ гранта, проф. Паскале Калабресе из Међународне школе за напредне студије у Трсту, Италија (SISSA – International School for Advanced Studies).

Он је одржао предавање са врло провокативном темом: Entanglement and thermodynamics in non-equilibrium isolated quantum systems. „Покушавамо да нађемо најједноставнији начин да се суочимо са физиком квантних система који нису у равнотежи“, објаснио је Пасквале који је одржао последњи семинар на Институту за физику у 2017. години.

Након предавања  др Калабрезе је говорио и о науци у Србији и Италији па је поручио: „Квалитетне установе попут вашег Института на којима се изучава фундаментална наука су од прворазредног значаја за једно друштво какво је Србија“.

СЕМИНАР: Предавање Др Бранкa Николић

Др Бранко Николић са Маквори универзитета у Аустралији био је гост Института за физику у Београду током два дана, 17. и 18. јануара 2018. године. У оквиру СЦЛ семинара у сали „Звонко Марић“ др Николић је одржао  два предавања:

„Introduction to basic concepts of (enriched) category theory“ 17. јануара и „Metric and (relativistic) event spaces via enrichment“ 18. јануара.

У ЦЕРНУ ОТВОРЕНО ПОСТРОЈЕЊЕ КОЈЕ ПОМАЖЕ У ЛЕЧЕЊУ РАКА

Женева, 12. децембра

У Европској лабораторији за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, у коме је Република Србија чланица, изграђено је ново постројење које може да помогне медицинска истраживања рака. Названо ЦЕРН МЕДИЦИС, постројење је произвело прве радиоизотопе. МЕДИЦИС ће у будућности обезбеђивати широк спектар радиоизотопа, од којих се неки могу произвести само на ЦЕРН-овом постројењу ИСОЛДЕ које је јединствено. Ови радиоизотопи су првенствено намењени болницама и истраживачким центрима широм Европе. У последње време дијагностика и лечење са употребом радиоизотопа су значајно напредовали, а МЕДИЦИС ће омогућити истраживачима да осмисле и тестирају неконвенционалне радиоизотопе са циљем да развију нове приступе борби са раком.

„Радиоизотопи се користе у прецизној медицини како би се дијагностификовао рак, срчани проблеми и друге болести тако што се доставе изузетно мале радијационе дозе тамо где су оне потребне без уништавања околног здравог ткива“, рекао је Тири Стора, координатор пројекта МЕДИЦИС. „Сада са МЕДИЦИС-ом можемо да производимо неконвенционалне изотопе и да помогнемо да се повећа спектар њихове примене.“

Један хемијски елемент може имати више изотопа, што зависи од тога колико има неутрона у језгру. Неки изотопи су природно радиоактивни и познати су као радиоизотопи. Могу се наћи готово свуда, на пример у стенама, па чак и у пијаћој води. Други изотопи нису нам доступни у природи, али се могу произвести у акцелераторима честица (највећи акцелератор данашњице, Велики хадронски сударач, налази се управо у ЦЕРН-у). За производњу радиоизотопа МЕДИЦИС користи рад другог ЦЕРН-овог постројења који се назива ИСОЛДЕ. Прва серија радиоизотопа произведена на овај начин био је Тербиум 155Тб, који се, судећи према првим недавно представљеним резултатима истраживања, сматра обећавајућим радиоизотопом у дијагностици рака простате.

Иновативне идеје и технологије из физике допринеле су великом напретку на пољу медицине у последњих 100 година, од појаве медицинске дијагностике и третмана заснованих на радијацији, као и након открића X-зрака и радиоактивности. Употреба радиоизотопа у медицини је већ врло раширена и то за снимање, дијагностику и радијациону терапију. Показује се, ипак, да многи изотопи који се тренутно користе немају најадекватнија физичка и хемијска својства и да би у неким случајевима другачија врста радијације била погоднија. МЕДИЦИС може помоћи у потрази за радиоизотопима са одговарајућим карактеристикама како би се повећала прецизност снимања и лечења.

„ЦЕРН-МЕДИЦИС нови је доказ како технологије из ЦЕРН-а могу да користе друштву не само за фундаментална истраживања. Са овим јединственим постројењем и експертизом, ЦЕРН је посвећен максимизирању утицаја наше технологије у свакодневном животу“, рекао је ЦЕРН-ов директор за акцелераторе и технологије Фредерик Бордри.

Унутар постројења ИСОЛДЕ, снажан сноп протона из ЦЕРН-овог Протон синхотрон бустера погађа специјално развијене мете и тако производи разнолике атомске фрагменте. Ове честице се потом раздвајају према својој маси формирајући нови нискоенергетски сноп који се усмерава ка већем броју екперименталних станица. На једној од њих, за постребе МЕДИЦИС-а, поставља се друга мета иза поменуте ИСОЛДЕ-ине. Једном када се изотопи произведу на МЕДИЦИС-овој мети, аутоматизована транспортна трака носи их у МЕДИЦИС постројење где се тражени радиоизотопи одвоје и усаде у металну фолију. Тако се достављају истраживачким установама међу којима је Паул Шерер институт, Универзитетска болница у Вауду и Универзитетска болница у Женеви.

Када стигне у неку од болница, истраживачи раздвајају изотопе и везују их за молекуле попут протеина или шећера који су изабрани тако да прецизно таргетирају тумор. У овом облику изотопи се могу убризгати у организам пацијента, где ће се молекули везати за тумор или орган који се снима или лечи.

Постројење ИСОЛДЕ ради већ 50 година и до сада је за разноврсне сврхе, укључујући и фундаментална нуклеарна истраживања, астрофизику и бионауке, произвело 1300 изотопа из 73 супстанце. У ИСОЛДЕ су се већ производили изотопи за медицинска истраживања, али ће ново МЕДИЦИС постројење омогућити производњу радиоизотопа који прецизније одговарају потребама медицинске заједнице.

ЦЕРН-МЕДИЦИС је резултат напора који је ЦЕРН уложио заједно са сарадницима из Фонда за трансфер знања, приватних фондација и партнерских установа. Пројекат финансијски подржава Европска комисија кроз Марија Склодовска Кири грант који од 2014. године помаже развоју медицинске и научне сарадње широм Европе.

СЕМИНАР: Предавање др Стефана Миленковића

У оквиру традиционалног SCL семинара, Институт за физику угостио је колегу др Стефана Миленковића (Università degli Studi di Cagliari) који је у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ одржао предавање: „Exploring PfeA-enterobactin interactions with molecular simulations“.

ГОСТ ИНСТИТУТА: Оливије Ноел

У оквиру семинара Лабораторије за примену рачунара у науци Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 30. новембра гост Института за физику је др Оливије Ноел из Групе за молекуларне пејзаже и биофотонику Универзитета Мен у Француској.

Тема предавања које је одржао у читаоници библиотеке “Др Драган Поповић” је “Улога атхезије у механизмима нано-трења”.

Др Оливије Ноел

ДОГАЂАЈИ: Институт у Петници

На отварању 16. конференције Истраживачке станице Петница, уз полазнике и госте, били су присутни и бројни истраживачи и сарадници нашег Института који годинама сарађују са Петницом.

Током свечаности којом се обележава 35 година Петнице, гостима се обратио и директор Института, др Александар Богојевић.

Током обраћања, председница Владе Србије Ана Брнабић, која је отворила конференцију додала је и: „Поносна смо сто ћемо заједно са Институтом радити на Верокио пројекту и тако ојачати постојећу вашу сарадњу са Петницом“.

КОЛОКВИЈУМ ИНСТИТУТА: Предавање Мартена Бонекампа

У оквиру традиционалног колоквијума, у сали „Звонко Марић“ др Мартен Бонекамп (Maarten Boonekamp) са француског ИРФУ (Institut de Recherches sur les Lois Fondamentales de l’Univers) одржао је у понедељак, 20. новембра 2017. предавање о Хигсовом бозону и предвиђањима Стандардног модела честица: „Electroweak symmetry breaking up to the LHC“.

Иако са има дугогодишњу сарадњу са Институтом за физику, ово је прва посета др Бонекампа нашој кући.

НАША ГОШЋА: Др Јелена Јовићевић

Др Јелена Јовићевић из канадског Центра за акцелератор честица ТРИУМФ била је гошћа на данашњем ИПБ колоквијуму. Одржала је предавање под називом: „First evidence for the coupling of the Higgs boson to top quark“.