[:sr]Чланови Матичног одбора за физику посетили су у петак, 15. јуна Институт за физику у Београду.
Посета је организована како би се створила прилика за отворени разговор са инстраживачима Института о темама које их занимају, а које су везане за рад Одбора чија је надлежност старање о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у републици Србији у области физике.
Током посете чланова Одбора највише се дискутовало о изборима у звања.
[:]
[:sr]
Регионална радионица „Рачунари високих перформанси (суперрачунари) у функцији унапређења пословања“ одржана је 14. и 15. јуна 2018. године у Београду у Научно-технолошком парку Београд и у Институту за физику у Београду.
Ова регионална радионица резултат је заједничких активности на сродним међународним пројектима Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља и ПМФ Нови Сад (пројекат Рачунари високих перформанси за ефикасне иновације – InnoHPC) и Института за физику у Београду (пројекат Виртуелно истраживање окружења за интердисциплинарну науку у југоисточној Европи и источном Медитерану – VI-SEEM), који имају у фокусу рачунаре високих перформанси (High Performance Computing, HPC/суперрачунари), а све у функцији унапређења пословања.
Сврха радионице је подизање свести стручне јавности, привреде и малих и средњих предузећа о постојању и могућностима суперрачунарских центара у региону. Док је први дан радионице био посвећен предавањима у просторијама Научно-технолошког парка у Београду, током другог дана организована је посета Институту за физику у Београду где су гости обишли више лабораторија и Иновациони центар Института.[:]
[:sr]На изборној скупштини Академије инжењерских наука Србије (АИНС), одржаној у среду, 27. јуна 2018. године, наша колегиница др Бранка Јокановић изабрана је за редовног члана ове научне инжењерске институције која окупља одабране истакнуте инжењере и научнике из области инжењерских наука са циљем развоја техничких наука и њихове примене.
Академија инжењерских наука Србије је основана 1998. године у Београду, под именом Инжењерска академија Југославије, а од октобра 2006. године носи данашње име. Чланови Академије бирају се по високим научним и стручним критеријумима, тајним гласањем на изборним седницама Скупштине Академије.
Др Бранка Јокановић, научни саветник, на Институту за физику руководи Лабораторијом за метаматеријале.
Честитамо![:]
[:sr]
Студенти Природно-математичког факултета из Бања Луке посетили су у петак, 8. јуна 2018. године Институт за физику у Београду и били гости Лабораторије за атомске сударне процесе.
Они су обишли Институт, а затим су присуствовали семинару у оквиру кога је Кристина Исаковић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу одржала предавање на ком је представила школу “New computational methods for attosecond molecular processes” у оквиру CECAM-ES (Zaragoza Scientific Center for Advanced Modeling) која је одржана од 21. до 25. маја 2018. године.
[:]
У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 21. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:
Pairing instabilities of Dirac fermions at strong coupling
САЖЕТАК:
In this talk we will discuss electron systems with a Lorentz-invariant dispersion relation and particle-hole symmetry at low energies, but with microscopic physics deviating strongly from the non-interacting Dirac fermions. We will consider the Berry connection in such systems and explore if it is determined solely by the particle-hole symmetry, without regard to the details of the dispersion relation. Within a perturbation theory powered by a gauge/gravity duality, we will investigate what happens in the presence of particle-particle and particle-hole pairing channels. We will also discuss the implications for the bilayer systems at half-filling.
[:sr]
Екипа са Института за физику у Београду у саставу Лука Илић из Лабораторије за физику животне средине, Ненад Вукмировић из Лабораторије за примену рачунара у науци и Драгољуб Димитријевић из Иновационог центра Института учествовали су на Belgrade Business Run, највећем спортском догађају у Србији намењеном јачању тимског духа.
Наш тим је са завидним резултатима успешно завршио трку у којој је, према речима организатора, учествовало око 200 компанија и других организација и 1500 такмичара окупљених у трочлане тимове који су имали задатак да претрче стазу дугу 5 km. Но, уз овај изазов, циљ догађаја био је да се јача тимски дух и колегијалност сарадника.
Честитамо!
[:]
Женева, 15. јун 2018.
ЦЕРН-ов акцелератор, Велики сударач хадрона (Large Hadron Collider, LHC) улази у нову фазу развоја. ЦЕРН је данас организовао велику свечаност како би обележио почетак грађевинских радова на акцелератору који се сматрају револуционарном прекретницом у историји ЦЕРН-а. Радови ће не само унапредити постојећи акцелератор него га практично претворити у нови, који се званично назива Високолуминозни велики сударач хадрона (High-Luminosity LHC) и означава се скраћеницом HL-LHC, али има и популарнији назив HiLumi.
План је да се до 2026. године заврше радови којима ће се могућности LHC значајно унапредити тако што ће се повећати број судара у експериментима и тиме учинити значајно вероватнијим открића такозваних феномена нове физике.
Садашњи LHC је почео да судара честице 2010. године. Унутар 27 километара дугог, акцелераторског тунела на дубини од 100 метара под земљом, снопови протона убрзавају се готово до брзине светлости и потом се сударају на четири тачке интеракције, места које су предвиђена за сударе. У овим, снажним сударима настају нове честице које се детектују на детекторима постављеним на тачкама интеракције (као што су АТЛАС и ЦМС). Кроз анализу судара, физичари продубљују наше разумевање закона природе. На тај начин је 2012. и откривен Хигсов бозон, а потом је постигнут напредак у разумевању како честице стичу своју масу.
LHC је у стању да сваке секунде произведе 1 милијадру протон-протон судара што је бројна вредност коју физичари називају „луминозност“. Међутим, HL-LHC ће ту бројку увећати између пет и седам пута, што ће омогућити да се у периоду од 2026. и 2036. прикупи десет пута више података. То значи да ће физичари бити у стању да истражују догађаје који се сада сматрају сувише ретким и да врше много прецизнија мерења. HL-LHC ће моћи да прецизније да утврди како настаје Хигсов бозон, како се распада и како интреагује са другим честицама. Додатно, на новом акцелератору ће се истраживати сценарији иза Стандардног модела као што су суперсиметрија, теорије о екстра димензијама и унутрашња структура кваркова.
„Високолуминозни LHC ће проширити домет LHC-а далеко иза његове почетне мисије, доносећи нове могућности за открића, мерећи особине честица као што је Хисов бозон са већом прецизношћу и истражујући још дубље основне градивне елементе свемира“, рекла је Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.
План за нови HL-LHC пројекат заправо је започео још у новембру 2011. године као међународни подухват који укључује 29 института из 13 земаља. Две године касније био је препознат као један од главних приоритета Европске стратегије за физику честица, да би у јуну 2016. године пројекат и званично био одобрен од Савета ЦЕРН-а. Након успешне изградње прототипа, у наредним годинама биће конструисано и постављено много нових уређаја и елемената. Укупно, више од 1,2 километара садашње машине ће бити сасвим замењено са новим високотехнолошким компонентама као што су магнети и колиматори.
Тајна повећања броја судара је у фокусирању, сужавању снопа честица на тачкама интеракције тако да се на истом акцелратору вероватноћа директних судара протона са протонима значајно увећа. Како би се то постигло, HL-LHC ће имати 130 нових магнета, међу којима су нови суперпроводни квадруполи и диполи за фокусирање који ће моћи да направе поље до 11,5 тесла, што је значајно више од садашњих, иначе импресивних 8,3 тесла.
„Историју ЦЕРН-а одликује одважност и Високолуминозни LHC на тај начин сада исписује ново поглавље, градећи мост ка будућности“, рекао је директор за акцелераторе и технологију у ЦЕРН-у, Фредерик Бродри.
Како би се постигла сва планирана унапређења, неопходни су велики грађевински радови на две локације на прстену акцелератора, у Швајцарској и у Француској. То подразумева изградњу нових објеката, отвора, шупљина и подземних галерија. Током грађевинских радова, сам LHC ће наставити да ради, уз два велика техничка заустављања која ће омогућити да се изврше припреме и поставе нове инсталације. Након окончања радова, очекује се да од 2026. године акцелeратор почне да ради у новом моду.
Гост Института за физику у Београду, проф. др Александр Морозов (Department of Physics, Rutgers University, USА) у оквиру традиционалног колоквијума Института у среду, 20. јуна 2018. године у 13.30 часова у сали „Звонко Марић“ одржаће предавање:
Rapid exploration of complex networks by random walks
САЖЕТАК:
Humanity has become increasingly dependent on large-scale networks. In addition to the original computer-based networks, such as the World Wide Web and the Internet, several online social networks have emerged, notably Twitter and Facebook. Our daily professional and personal lives are influenced by knowledge-sharing online services, such as Wikipedia and YouTube. More generally, complex networks describe a broad spectrum of systems in nature, science, technology, and society. Many of these networks are large and evolving, making investigation of their statistical properties a challenging task. In particular, estimating the network size becomes non-trivial if the network is too large to visit every node. In this talk we will describe a novel methodology, based on random walks, for the inference of statistical properties of complex networks with weighted or unweighted edges. The statistics of interest include, but are not limited to, the node degree distribution, the average degree of nearest-neighbor nodes, and the node clustering coefficient. We will show how our formalism can yield high-accuracy estimates of these statistics, and of the network size, after only a small fraction of network nodes has been explored. We will first demonstrate our computational framework on several standard examples, including random, scale-free, and small-world networks. Next, we will discuss how our method can be used to explore Wikipedia, study propagation of infectious diseases on contact networks, and obtain census-type population data from small samples.
У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале, у петак, 15. јуна у 15 часова на Институту за физику у Београду у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање под насловом:
Active matter and Curvature
одржаће др Растко Скнепнек (University of Dundee).
САЖЕТАК
Coupling between active motion and curvature is an integral
part of many fundamental biological processes such as gastrulation and
intestinal crypt fission. However, to date very little is known about
how curvature affects active motion. Here we use a particle-based model
to study the interplay between activity and curvature in dense systems.
Using detailed numerical simulations and simple physical arguments, we
show that the presence of curvature results in a number of steady-state
configurations that have no analogues in flat geometries. These states
are particularly interesting if topological constraints require the
presence of defects in the ground states in the passive limit. We focus
on polar and nematic active systems confined to move on the surface of a
sphere and show that activity can lead to the formation of moving band
and multidefect states. We extend our model to self-propelled filaments
confined to a plane or the surface of a sphere. We show that the
activity leads to an effective softening of the polymer chain. As a
result of this softening, with the increase in activity, the system
transitions between a jammed polymer-melt state, an active turbulent
state characterised by a proliferation of hair-pin defects, to a region
dominated by phase segregation (MIPS), finally followed by the onset of
a homogenous state characterised by spiral motion of individual
polymers.
[:sr]
Поводом смрти нашег драгог колеге др Владимира Стојановића, у петак 29. јуна 2018. године са почетком у 12 часова у сали „Звонко Марић“ биће одржана комеморација. Организацију скупа ће водити академик Зоран Петровић.
Наш колега, др Владимир Стојановић, изненада је преминуо у суботу, 9. јуна у Београду.
Др Стојановић је рођен 1961. године у Београду где се и школовао. Дипломирао је 1987. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, када је и запослен на Институту за физику. Овде је припремао магистратуру и докторат, који је 2008. године одбранио на Електротехничком факултету.
На Институту за физику др Стојановићев научно-истраживачки рад одвијао се у области физике плазме и јонизованих гасова, а његови последњи важни пројекти тицали су се примене нискотемпературних плазми у биомедицини, заштити човекове околине и нанотехнологијама, као и фундаменталних процеса и примена транспорта честица у неравнотежним плазмама, траповима и наноструктурама.
Био је поштован и вољен колега. Иза себе оставио је супругу и двоје деце.[:]