[:sr]

Током прве седмице октобра, на Институту за физику у Београду одржане су две узастопне ванредне седнице Научног већа – у уторак, 2. октобра, а потом у четвртак, 4. октобра 2018. године.

На овим седницама, на основу позива Министарства просвете, науке и технолошког развоја, чланови Научног већа су донели одлуку којом предлажу три члана Управног одбора Института из редова истраживача у звању научни саветник, будући да садашњем саставу Управног одбора ускоро истиче мандат.

Након конструктивне дискусије и гласања, Научно веће Института за физику у Београду је донело одлуку да се за чланове Управног одбора предложе:

1. др Марија Радмиловић Рађеновић, научни саветник
2. др Александар Белић, научни саветник
3. др Лидија Живковић, научни саветник

По окончању седнице, а у складу са процедуром, Научно веће је упитило допис Министарству са предлогом за именовање нових чланова.

Управни одбор Института има укупно седам чланова, при чему преостала четири члана предлаже Министарство. На основу предлога Научног већа и Министарства, одлуку о постављењу Управног одбора доноси Влада Републике Србије. Тренутни председник Управног одбора је академик Ђорђе Шијачки.
—

Фото: Снимак Института дроном из ваздуха – Two Tech Solutions[:]

[:sr]

Наш колега Бојан Стојадиновић у петак, 28. септембра 2018. године на Физичком факултету Универзитета у Београду одбранио је своју докторску дисертацију „Утицај 4f допаната на мултифероичне особине BiFeO3 наноструктура“.

Његов ментор била је др Зорана Дохчевић-Митровић, руководилац Лабораторија за физику нано-композитних структура и биовибрациону спектроскопију Института за физику у Београду.

Честитамо!

 [:]

[:sr]

Наш колега Дејан Симић у среду, 26. септембра 2018. године на Физичком факултету Универзитета у Београду одбранио је своју докторску дисертацију под насловом: „Лавлокова гравитација са торзијом: егзактна решења, канонска и холографска структура“.

Др Симићев ментор био је руководилац Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, др Бранислав Цветковић.

Честитамо![:]

[:sr]

Обележавајући Светски дан здравља животне средине који се широм планете прославља 26. септембра, а који је посвећен указивању на негативни утицај животне средине на здравље људи, медијска иницијатива “Науке кроз приче” организовала је у уторак, 25. септембра трибину „Како смањити штету“.

На овој трибини, која је организована у оквиру пројекта “Harm reduction иницијатива” чији је носилац Институт за физику у Београду, научници и представници компанија говорили су о примерима позитивних пракси које за циљ имају смањење штете по окружење и по људе (Harm reduction приступ).

Др Марија Митровић Данкулов

Др Марија Митровић Данкулов, руководилац Иновационог центра Института за физику у Београду подсетила је на историјски пример парне машине чији је настанак подстакао индустријску револуцију али је истовремено изазвао несагледиве негативне последице по животну средину с којима морамо да се суочимо. „Иновације су начин на који се суочавамо са изазовима, али морамо размишљати о балансу њихових позитивних и негативних ефеката иновација“, навела је др Митровић Данкулов.

Објашњавајући како у Београду тек један одсто људи свакодневно користи бицикл као превозно средство, др Митровић Данкулов је представила један научни пројекат – проналажењем најоптималнијих локација за конструкцију бициклистичких стаза – који за циљ има повећање броја бициклиста у Београду, а који би могао водити ка смањењу загађења у престоници.

„Били смо и јесмо део проблема када су јавно здравље и заштита животне средине у питању. Сада дајемо све од себе да будемо и део решења“, рекла је Тамара Станковић, директорка корпоративних послова за југоисточну Европу компаније Philip Morris International. Говорећи о визији ове компаније „будућност без дуванског дима“, говорила је о истраживањима која су довела до њихових алтернативних дуванских производа који, како је навела, имају мање негативних последица на људско здравље и животну средину.

О томе колико корисници потрошачке електронике, као што су паметни телефони, приликом куповине производа воде рачуна о томе да ли се у производњи водило рачуна о утицају на животну средину, говорио је шеф развоја домаћег бренда Тесла, Жељко Ђурић. Он је навео да се са сваком новом генерацијом уређаја ради на смањењу потрошње електричне енергије, као и да се поштују строги прописи Европске уније о ограничењу употребе штетних материјала.

Специјалиста одрживог развоја у компанији Delhaize Србија, Урош Радојевић указао је на проблем рециклаже органског отпада из великих трговинских ланаца, наводећи да је једно од могућих решења донирање производа који више нису „прва класа“ Банци хране. Он је додао да је кампања за избацивање кеса смањила њихову употребу за 70 одсто у њиховим трговинама.

“Људу су неретко склони штетном понашању по себе, своје ближње и животну средину. Уз то, од таквог понашања неће ни лако одустати”, рекла је др Невена Буђевац, психолог са Учитељског факултета у Београду, објашњавајући шта заправо подразумева такозвани „Harm reduction“ приступ решавању еколошких и здравствених изазова. „Раније је тражена нулта толеранција, а сва активност у смањењу штета сводила се само на контролу“, рекла је др Буђевац додајући да нови приступ подразумева поступни и партнерски однос који води постепеном смањену штетног понашања.

 [:]

[:sr]

Са идејом да кроз мале подухвате ојача медијске капацитете за извештавање о науци и унапреди научну писменост, “Наука кроз приче” заједно са Институтом за физику у Београду, а уз подршку Одељења за медије ЦЕРН-а, организује „Медијску лабораторију“ (MediaLab). Ова школа научног новинарства намењена је за обуку заинтересованих професионалних новинара, студената и свих који би желели да, подстакнути научним сазнањима, пишу креативне садржаје.

Обука у оквиру „Медијске лабораторије“ је бесплатна, али подразумева селекцију полазника. Трајаће један семестар, од 15. октобра до 18. децембра 2018. Школа се организује у просторијама Института за физику у Београду, где “Наука кроз приче” свакодневно и настаје. Иницијативу је препознао и Центар за промоцију науке који је у оквиру свог Јавног позива доделио део средстава за реализацију.

Током пројекта полазници обуке ће бити оспособљени за извештавање о науци, а у међувремену ће имати прилику и да објаве неке од њихових текстова. Пројекат подразумева преношење искуства новинара који стварају “Науку кроз приче” и других предавача из науке и медија на нови, шири круг аутора који ће се кроз предавања и стручну праксу оспособити да производе пријемчив и креативан садржај, како би потом подигли квалитет извештавања о науци.

“Наука кроз приче” (www.naukakrozprice.rs) је најмасовнија научнопопуларна платформа у региону коју прати више од 23.000 пратилаца, а чији се садржај пласира широм медијске сцене.

Ако сте заинтересовани за научно новинарство и писање инспирисано науком, пријавите се за бесплатну школу научног новинарства. Пријављивање траје до 1. октобра и обавља се попуњавањем формулара.

 [:]