Почетна

ФОТО: Додела награде „Марко Јарић“

03/18/2025

Добитник награде „Марко Јарић“ за 2024. годину, др Боривоје Дакић, ванредни професор Универзитета у Бечу, на свечаној додели у Српској академији наука и уметности подсетио је на дугорочне везе између бечке и београдске школе квантне механике које су покренули наш угледни физичар Федор Хербурт и нобеловац Антон Цајлингер, као и на чињеницу да је био студент њихових студената.

Свечана додела награде коју додељује Фондација „проф. др Марко В. Јарић“, а која се у домаћим медијима назива и „српским Нобелом за физику“ одржана је у понедељак, 17. марта 2025. године у организацији Института за физику у Београду.

„Награда живи већ 27 година и то је невероватан успех. Хвала породици Марка Јарића која је урадила много да се Фондација успостави“, рекао је на додели награде др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. „Институт континуирано подржава ову награду зато што је задатак Института да не подржава краткорочне добити“, истакао је др Богојевић.

Присутне је на почетку скупа у име Српске акадамије наука и уметности поздравио академик Зоран В. Поповић, потпредсеник САНУ, који је изразио своје задовољство што је постало део традиције да се додела ове награде одржава у Свечаној сали САНУ. „Част нам је што смо овде имали прилику да чујемо предавања свих досадашњих лауреата“, рекао је академик Поповић и поделио са публиком своја лична сећања на Марка Јарића чија је предавања волео да слуша.

У име Фондације која од 1998. године додељује награду обратио се њен управитељ, проф. др Петар Аџић, редовни професор у пензији Физичког факултета Универзитета у Београду. Он је пре свега говорио о Марку Јарићу. „Био је генијални човек са изванредним научним резултатима, али и изузетна личност, другар и сарадник“, рекао је проф. др Аџић.

О раду Фондације и како се награда додељује говорио је председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић. „Ово је награда која се додељује за значајне искораке због којих су добитници препознати на светском нивоу по трагу који остављају у физици“, објаснио је др Белић.

Овогодишњи председник жирија, проф. др Мирољуб Дугић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу, прочитао је одлуку жирија. „Рад др Дакића отвара потпуно нов приступ детекцији и мерењу не само квантних корелација, већ генерално самој томографији, доносећи потпуно нову методологију целој тематици“, наводи се, између осталог у саопштењу.

„Захваљујем се својим професорима и колегама, породици, жирију, Фондацији и Институту за физику“, рекао је након уручења награде лауреат др Дакић. Он је одржао популарно предавање под насловом „О квантној информатици, статистици и квантној томографији“ које је изазвало велику пажњу код бројне публике. Након ове беседе огранизован је и коктел за госте скупа.

Програм је модерирао Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института за физику у Београду.

Фото: Бојан Џодан

Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: Награда „Марко Јарић“ за др Боривоја Дакића

03/14/2025

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ доделила је престижну награду „Марко Јарић“ за 2024. годину др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу у Аустрији. Традиционална свечаност поводом проглашења добитника биће одржана у понедељак, 17. марта 2024. године, у 12 часова, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности (Кнеза Михаила 35, Београд).

Награда „Марко Јарић“, која се у медијима понекад назива и „српски Нобел за физику“, додељује се више од 25 година за изузетне резултате у физици. Награду финансијски подржава Институт за физику у Београду који организује ову свечаност. Ово признање су добили наши најугледнији истраживачи од којих су многи, баш као и Марко Јарић, пореклом из Србије, а раде на водећим светским универзитетима.

Ове године, како је наведено у одлуци жирија, награда је припала др Боривоју Дакићу, ванредном професору Универзитета у Бечу у Аустрији, „за изузетне доприносе у развоју теоријских метода квантификовања и мерења укупних квантних корелација и увођење нових метода квантне томографије стања сложених, вишекубитних система у области квантне информације и квантне технологије“.

Жири награде, који су чинили председник, проф. др Мирољуб Дугић са Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу и чланови: др Горан Исић, научни саветник Института за физику у Београду, др Срђан Самуровић, научни саветник из Астрономске опсерваторије Београд, проф. др Игор Савић, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и проф. др Маја Бурић, Физички факултет Универзитета у Београду, одлуку је донео једногласно.

Рођен у Шапцу 1980. године, где је завршио гимназију, Боривоје Дакић је основне студије завршио 2004. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је и магистрирао три године касније. Докторирао је на Универзитету у Бечу 2011. године, под менторством Часлава Брукнера. Као истраживач је боравио на Универзитету Харвард, Универзитету у Оксфорду и Националном универзитету у Сингапуру, од недавно је предавач и на Универзитету у Гдањску и на Универзитету у Београду. Од 2018. ради на Факултету за физику Универзитета у Бечу, где води истраживачку групу и бави се теоријом квантне сплетености, мерењима и применом ове теорије, посебно у вишефотонским системима. Објавио је око 60 научних публикација, од којих је неколико у престижним часописима као што су Nature и Physical Review Letters. Радови професора Дакића су цитирани око 3042 пута, са һ-индексом 18 на Scopus Preview, а према Google Scholar-y око 4490 пута са һ-индексом 22.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године, са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997), а њена најпознатија активност је истоимена награда, која се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

Током свечаности која се организује у понедељак, 17. марта у 12 часова у свечаној сали САНУ, поводом доделе овог признања и обележавања рођендана Марка Јарића, публици и гостима ће се обратити председник Управног одбора Фондације, др Александар Белић, управитељ Фондације, проф. др Петар Аџић, затим директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, председник овогодишњег жирија за доделу награде, проф. др Мирољуб Дугић, као и представник САНУ, после чега ће награда бити додељена. Након свечане доделе, по традицији, лауреат ће одржати популарно предавање и представити публици своја истраживања.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Душан Новичић

03/04/2025

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у четвртак, 6. марта 2025. године у 11 часова у сали 360 Института за физику у Београду, Душан Новичић (Макс Планк институт за физику у Минхену) одржаће предавање:

SymTFT for Axion Electrodynamics

САЖЕТАК:

The concept of symmetry in QFT has been generalised in the last decade by identifying symmetry with topological defects. SymTFT, a particular topological field theory that captures symmetries as well as
„discrete“ operations on qft, emerged as a very useful tool. In this talk we will study Axion Electrodynamics, a relatively simple model with a very rich symmetry structure, including higher groups and noninvertible symmetries. We will describe explicitely its symmetry topological field theory and describe how it sees all the structure, including some anomalies that are hard to see otherwise. Time permitting we will describe a mathematical formalism that is particularly useful for continuous symmetries. The talk is based on the work in progress with Markus Dierigl.

Најаве, Новости

КОЛОКВИЈУМ: проф. др Ронен Беркович

03/03/2025

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у четвртак, 6. марта 2025. године у 13 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

The influence of surrounding media on nanoscale friction

одржаће проф. др Ронен Беркович (Департман за хемијско инжењерство, Бен Гурион универзитет, Израел).

САЖЕТАК:

Single molecules at the interface of sliding contacts significantly impact tribological interactions at the nanoscale. Understanding these nanoscale friction mechanisms is essential for developing advanced engineered friction systems and surface characterization methods, particularly when operating in ambient atmospheric conditions or liquid environments. The presence of individual molecules rather than continuous films at single-asperity contacts profoundly influences the dynamics of the observed friction behaviors. Some studies suggest that the direct contact in liquid surroundings is dry, as liquid molecules are expelled from it, and the contact behaves as being under ultrahigh vacuum conditions. In this talk we will discuss the possibility that the surrounding media plays a role on the damping and dissipation mechanisms at the contact during friction. With the use of numerical simulation based on the Prandtl-Tomlinson model and experimental observations, we will show that the media can also greatly affect the elastic interaction and the damping state of the system. Our results raise the possibility that friction is affected not only by the properties of the solid contacting surfaces, but to some extent by the liquid molecules that are trapped in the sliding contact („molecular lubrication” or “sub-boundary lubrication”). These findings have significant implications for understanding energy dissipation mechanisms at the nanoscale and may inform the design of nanoscale devices and lubricants.

Вести, Новости

ГОСТИ: Пракса у Институту за ученике отвара врата физике

02/28/2025

Упоредо са истраживањима и радом са студентима, као и програмима за средњошколце, повремено у госте Института за физику у Београду долазе и ученици основних школа. Тако је ученик осмог разреда Француске школе у Београду, Максим Смит, у фебруару 2025. године обавио једнонедељну праксу у Институту. Његови домаћини били су истраживачи Лабораторије за атомске сударне процесе, а Смит је током праксе имао прилику да обиђе и друге лабораторије Института и упозна се са разним истраживачким темама.

„Пракса ми је омогућила да први пут видим како физика функционише у професионалном свету“, каже Смит и објашњава да у француском систему школовања у средњој школи ученици бирају уже стручне предмете, а да ће његов избор бити математика, физика, хемија и инжењерство.

Према Смитовим речима, највећу пажњу му је током неколико дана боравка у Институту привукао Центар за фотонику, а посебно Лабораторија за биофизику. „Најинтересантније су ми примене физике и ласера у медицини“, објашњава Смит.

др Јелена Маљковић и Максим Смит, фото: Бојан Џодан

Др Јелена Маљковић из Лабораторије за атомске сударне процесе, која је ученика Максима Смита водила кроз ову праксу истиче колико је значајно стицати практична знања током школовања. „Свака пракса може бити непроцењиво искуство због ког ће неко желети да се бави одређеним послом. Пракса у Институту за физику омогућава и повезивање са научницима у области која ученика заинтересује и омогућава учење у сигурном окружењу“, каже др Маљковић.

Институт за физику у Београду, први институт од националног значаја за Републику Србију, посвећен је и образовању, поред науке и иновација, а посебну пажњу поклања новим образовним идејама. Уз посете и рад са студентима који ове године масовно учествују у студентским праксама, Институт је отворен и за рад са ученицима, како средњих, тако и основних школа, све у оквиру улоге коју имају институти од националног значаја.

„То ће свакако утицати на будуће планове“, каже Максим Смит истичући значај оваквих прилика да ученици упознају науку ван учионице пре него што изаберу своје будуће занимање. „Још увек не знам да ли је физика мој избор будућег занимања, али је свакако један од мојих омиљених предмета. Не знам да ли ћу се у будућности бавити истраживачким радом, али свакако то је једна од опција“, додајући да би свако „требало да види како то изгледа у стварности пре него што донесе одлуку“.

Вести

ПОСЕТЕ: Предшколци на часу физике у Институту

02/27/2025

Институт за физику у Београду угостио је најмлађе посетиоце заинтересованe за науку – предшколци из ”Веселе планете”, предшколске установе из Жаркова, у среду, 26. фебруара, посетили су Институт. Истраживачи су том приликом организовали програм који је био прилагођен узрасту и који је практично био њихов „први час физике“. Наиме, истраживачи Института, Десанка Топаловић и др Дејан Ђокић, показали су младим гостима неколико експеримената којима су их на упечатљив и узбудљив начин увели у свет физике.

Већина питања која су отворили тицала су се агрегатних стања: каква све агрегатна стања постоје, како нам та знања могу помоћи да од кока-коле уз помоћ течног азота направимо сладолед, и зашто кад на Институту поменемо ”плазму”, не мислимо на кекс.

Уз дискусију о томе шта је све физика, предшколци су откривали како детерџент опере веш, како да надувају балоне уз помоћ кухињских потрепштина и разне друге научне трикове. Мали гости Института показали су велико интересовање, радозналост и здраву дозу скепсе, и на крају су изразили жељу да поново дођу у посету Институту. Неки од њих, чак, изразили су интересовање да после успешног првог часа наставе да се баве физиком.

Институт за физику, први институт од националног значаја за Републику Србију, поред науке и иновација, посвећен је и образовању, па тако и ширењу научних сазнања и популаризацији науке међу грађанима свих узраста. Организоване посете вртића, основних и средњих школа, као и студената и одраслих део су сталних активности Инстититута, у оквиру улоге коју имају институти од националног значаја.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Ивна Карве Пилтавер

02/25/2025

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у среду, 26. фебруара 2025. године у 11 сати у сали „Звонко Марић“, др Ивна Карве Пилтавер (Факултет за физику и Центар за микро и нанонауке и технологије, Универзитет у Ријеци) одржаће предавање:

Депозиција атомских слојева полуводичких танких филмова за фотокаталитичку примјену

САЖЕТАК:

Загађење воде узроковано индустријским развојем и испуштањем органских загађивача представља значајан околишни изазов. Као резултат тога, рециклажа отпадних вода постала је глобални приоритет, који захтијева иновативна рјешења. Један од обећавајућих приступа за рјешавање овог проблема је фотокаталитичка разградња загађивача, која користи свјетлосну енергију и полуводичке материјале за разградњу органских загађивача у безопасне нуспродукте попут угљичног диоксида и воде. Недавна истраживања концентрирају се на развој учинковитих фотокатализатора који могу учинковито провести овај процес разградње. Тијеком семинара представити ће се инструменти присутни на Свеучилишту у Ријеци, Факултету за физику и Центру за микро- и нанознаности и технологије као и недавно објављени резултати истраживања гдје смо
проучавали фотокаталитичку активност цинк-оксидних (ZnO) танких филмова допираних бакром, синтетизираних методом депозиције атомских слојева. Анализе помоћу претражне електронске микроскопије и рендгенске дифракције откривају поликристалну структуру уз смањење кристалиничности како се концентрација Cu повећава. Рендгенска спектроскопија X-зракама потврђује присутност бакра у Cu + оксидацијском стању за узорке с удјелом Cu мањим од 1 at. %, што сугерира да бакров ион заузима супституцијска CuZn акцепторска мјеста у ZnO-у, што
резултира водљивошћу p-типа. Додатно, Cu-допирани ZnO филмови показују побољшану оптичку апсорпцију у видљивом дијелу спектра, како је приказано UV-Vis мјерењима. Смањена стопа рекомбинације електрон-шупљина, због значајно нижих интринзичних концентрација слободних носитеља набоја у допираним узорцима, у комбинацији с повећаном апсорпцијом свјетлости у видљивом дијелу спектра, доводи до значајног побољшања фотокаталитичке учинковитости под симулираним сунчевим зрачењем.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Тијана Раденковић

02/20/2025

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. фебруара 2025. године у 11 часова у сали 360 Института за физику, др Тијана Раденковић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

The 3BF theory as a TQFT

САЖЕТАК:

We study the path integral quantization of the topological 3BF theory, whose gauge symmetry is described by a 3-group. This theory is relevant for the quantization of general relativity coupled to Standard Model of elementary particles. We explicitly construct a state sum corresponding to the discretized path integral of a 3BF action. Being a topological invariant of 4-dimensional manifolds with boundary, this state sum gives rise to a topological quantum field theory (TQFT), realized as a functor between the category of cobordisms and the category of Hilbert spaces. After an introduction to appropriate category theory concepts and the construction of the state sum, we provide an explicit proof that it satisfies all Atiyah’s axioms, and thus represents a genuine TQFT. The formulation of this TQFT represents a major step in the spinfoam quantization programme for a realistic theory of quantum gravity with matter.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Александар Матковић

02/18/2025

У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду, у четвртак, 20. фебруара 2025. године у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Александар Матковић (Државни универзитет у Леобену, Аустрија) одржаће предавање:

Phyllosilicates as functional dielectrics in two dimensional materials-based electronics

САЖЕТАК:

Since the last decade, the number of isolated two-dimensional (2D) materials keeps growing exponentially, focusing on high-performance semiconducting and spontaneously polarized materials. However, the number of vdW insulators is extremely disproportional to both semiconductors and metals. Almost exclusively the entire field relies on hexagonal boron nitride. Surely, this cannot be the only technologically relevant system.

Inspired by naturally occurring van der Waals (vdW) crystals – 2D minerals – from the phyllosilicate family, our team works on establishing 2D phyllosilicates as a vdW dielectric platform. In this talk, we will focus first on the potential application of non magnetic phyllosilicates – hBN alternatives – in 2D materials-based transistors, and opportunities for this material class to be used as charge-trap layers for computing in memory applications. Afterwards, we will look into intrinsic magnetism in phyllosilicates, magnetic domains, their layered antiferromagnetic ordering, and ion implementation as a potential pathway to engineer magnetic impurities.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

02/13/2025

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 19. фебруара 2025. године у 12 часова путем Zoom платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

The role of torsion in holographic conductivity

САЖЕТАК:

Generalizing the usual setup for holographic duality, where bulk spacetime is described by pseudo Riemannian geometry, we consider a Riemann-Cartan bulk with non-trivial torsion as a background for an
electromagnetic gauge field dual to U(1) boundary current. Working in the probe limit, we explore how the bulk torsion, which induces spin current at the boundary, affects the electric conductivity of the boundary theory. We consider standard types of non-minimal couplings between torsion and the electromagnetic field found in the literature, and the results indicate that these torsion couplings are more suitable candidates, compared to the common minimal coupling regime, for a holographic description of the existing experimental findings regarding conductivity.

Приступите предавању
Meeting ID: 925 7980 1538
Passcode: 570456

* Душан Ђорђевић ће одржати и предавање „QFT on Fuzzy AdS Spaces: Classical Limit and Boundary Correlation Functions“ 14. фебруара 2025. године у Институту за физику у Београду