Почетна

ДОКТОРАТИ: Лука Илић

Наш колега Лука Илић одбранио је у петак, 22. јула 2022. године на Институту за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом “Нумеричко моделирање нуклеационих особина атмосферског минералног аеросола”.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Владимир Ђурђевић, проф. др Владан Вучковић, проф. др Ана Вуковић Вимић. Ментори су проф. др Лазар Лазић и др Маја Кузманоски.

Честитамо!

СЕМИНАР: Др Владимир Добросављевић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. јула 2022. године у 14 часова путем Зум платформе, др Владимир Добросављевић (Florida State University / NHMFL, Tallahassee, USA), одржаће предавање:
Disorder-dominated quantum criticality in moiré bilayers
САЖЕТАК: Moiré bilayer materials have recently attracted much attention following the discovery of various correlated insulating states at specific band fillings. Here we discuss the metal-insulator transitions (MITs) that have been observed in the same devices, but at fillings far from the strongly correlated regime dominated by Mott-like physics, displaying many similarities to other examples of disorder-dominated MITs. We propose a minimal theoretical model describing the interplay of interactions and disorder, which is able to capture most experimental trends observed on several devices.
Подаци за приступ Зум предавању ЛИНК ПРЕДАВАЊА: https://us02web.zoom.us/j/85705508687?pwd=c2xLNUxuL3pBa2JmM2NFd2k5V0c1dz09 ИД: 857 0550 8687 Шифра: 798585

ИСТРАЖИВАЊА: Физика у служби хирургије

Европска заједница физичара је у свом часопису Europhysics News у издању из јуна 2022. године, посвећеном медицинској физици, објавила текст о раду истраживача Института за физику у Београду окупљених око пројекта SimSurgery, којим руководи др Марија Радмиловић-Рађеновић из Института за физику у Београду. 

Приказан рад се односи на микроталасну аблацију, односно вид терапије за третирање канцерогених ћелија која је, како се у часопису наводи, бржа од других термалних метода аблације, а може бити и јача деактивација тумора. Међутим, циљ је кроз компјутерско моделовање ефеката минимизовати штету коју трпи здраво ткиво и учинити овај третман минимално инвазивним, а време опоравка што краћим.

Како објашњава др Марија Радмиловић-Рађеновић, компјутерски модел за симулацију електрохирушке процедуре има три компоненте. Прва је модел апликатора који генерише микроталасно поље у ткиву, друга описује дистрибуцију топлоте у ткиву, а трећа описује дејство топлоте на туморске ћелије и њихово уништавање.

У новом броју часописа Europhysics News, описан је рад истраживачког тима окупљеног око пројекта SimSurgery из 2021. године у ком су развили дводимензионалне прорачуне, а убрзо након тога исти тим је развио и троддимензионални модел, који је један од ретких те врсте у свету. 

“Услед сложености модела и расположивих рачунарских ресурса већина постојећих нумеричких прорачуна заснива се на коришћењу дводимензионалних осносиметричних модела што је често далеко од стварности”, каже др Радмиловић-Рађеновић објашњавајући зашто су 3Д модели важни.

“Упркос чињеници да постоје бројни пројекти посвећени симулацији и компјутерски навођеним хируршким интервенцијама, веома је мали број пројеката који се баве симулациом електрохируршких интервенција”, објашњава др Радмиловић-Рађеновић и напомиње да је један од њих управо овај мултидисциплинарни пројекат којим она руководи и који Фонд за науку Републике Србије финансира у оквриу програма Идеје. Пројекат је посвећен развоју софтверског пакета за одређивање оптималних услова који треба да обезбеде минимално оштећење ткива током интервенција које подразумевају примену електричне струје на биолошко ткиво.

“Један од важних циљева пројекта је да развијемо софтверски пакет који ће бити једноставан за употребу и корисницима који не познају методологију моделовања као што су хирурзи”, каже др Радмиловић-Рађеновић и додаје да је у плану развој 3Д модела и за остале модуле електрохирушких интервенција како би софтверски пакет био комплетиран. 

Више о пројекту SimSurgery у часопису Europhysics News

ПОСЕТЕ: Институт на астрономском кампу “Летенка”

Познати астрономски камп “Летенка” који окупља љубитеље астрономије из целог региона одржан је и ове године, од 7. до 10. јула, на Фрушкој гори, у непосредној близини истоименог дечјег одмаралишта. Астрономе аматере, студенте, децу и друге заљубљенике у посматрање неба ове године су поново обишли представници Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију.

Током боравка у кампу, у суботу, 9. јула, директор Института, др Александар Богојевић, одржао је предавање о улози физике у модерном друштву, покушавајући да одговори на питање зашто је важно бавити се физиком. Поред др Богојевића, на кампу су боравили (и учествовали у његовом раду) и други запослени из Института за физику, као и истраживачи и пријатељи астрономије из низа домаћих научноистраживачких институција.

Камп “Летенка” ове је године привукао око 210 учесника.

ИЗ МЕДИЈА: Ново интересовање за Хигсов бозон

Током глобалне кампање поводом десет година од открића Хигсовог бозона, у којој је учествовао и Институт за физику у Београду, медији у Србији показали су велико интересовање за ЦЕРН и истраживања која се у овој европској организацији спроводе. Пре тачно 10 година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцеларатору су, како је известио РТС у тексту “Хигсов бозон, десет година од открића божје честице”, истовремено објавиле откриће нове честице са својствима која указују на то да је у питању Хигсов бозон. О јубилеју једног од најзначајнијих открића данашњице извештавали су и Данас, Новости, Танјуг, Студио Б, Дневник и други медији. 

“Откриће Хигсовог бозона је један од најбитнијих момената у модерној физици високих енергија, а у анализама података које су директно довеле до овог открића, учествовало је и  неколико наших колега”, рекао је за телевизију Н1 др Предраг Миленовић ванредни професор Физичког факултета у Београду који сарађује са истраживачима из Института за физику у Београду и координатор је групе физичара који се у ЦЕРН-у баве истраживањем особина Хигсовог бозона. 

У емисији “Дан уживо”, емитованој 5. јула 2022. године на телевизији Н1, др Миленовић је описао како је изгледао рад у тимовима који су детектовали “божију честицу” назвавши ово откриће тријумфом модерне физике и Стандардног модела. “У ових десет година спровели смо јако обиман програм мерења особина Хигсовог бозона. Међутим, до сада смо сакупили само десетину података које ћемо сакупити у будућности помоћу Великог хадронског сударача”, рекао је др Миленовић и додао да истраживачи у ЦЕРН-у управно на дан јубилеја настављају са сударим на још већим енергијама. 

У истој емисији телвизије Н1, др Јелена Јовићевић из Института за физику у Београду говорила је зашто су биле потребне деценије да се докаже постојање Хигсовог бозона. “Пре свега, било је потребно развити технологију акцелератора и детектора тако да бисмо у лабораторијским условима могли да достигнемо високе енергије на којима можемо да створимо Хигсов бозон и развити технологије да можемо да га детектујемо”, рекла је др Јовићевић. У тв прилогу др Јовићевић је објаснила да је Хигсов бозон био недостајући елемент у теорији Стандардног модели која објашњава од чега је састављена материја и како међусобно интерагује. 

ЦЕРН: Нова сезона физике високих енергија

Сасвим симболично, 5. јула поподне, на десетогодишњицу открића Хигсовог бозона, детектори Великог хадронског сударача (ЛХЦ) укључили су све подсистеме и почели да снимају високоенергетске сударе при до сад највишој досегнутој енергији од 13,6 TeV. Започела је нова сезона физике.

Kако је најављено из ЦЕРН-а, уз мноштво скупова, прослава и догађаја, после више од три године рада на надоградњи и одржавању, ЛХЦ је по трећи пут покренут и сада ће радити скоро четири године са рекордном енергијом од 13,6 трилиона електронволти (TeV), пружајући већу прецизност и потенцијал за откривање. “Повећане стопе колизије, већа енергија судара, унапређени системи за очитавање и селекцију података, нови системи детектора и рачунарска инфраструктура: сви ови фактори указују на обећавајућу сезону физике која ће додатно проширити већ веома разнолик ЛХЦ програм физике”, најављују из ЦЕРН-а.

О узбудљивим дешавањима која се очекују у највећем европском научном експерименту сведочиће и тим истраживача са Института за физику у Београду који ће и у наредним годинама наставити да тесно сарађују са ЦЕРН-ом, као и други српски физичари који су део ЦЕРН-ових колаборација.

Фото: ЦЕРН

ЦЕРН: Хигсов бозон, десет година од открића

Пре тачно десет година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцелератору у ЦЕРН-у, ATLAS и CMS, истовремено су објавиле откриће нове честице са својствима која указују да је у питању Хигсов бозон, честица предвиђена Стандардним моделом физике елементарних честица и која је у медијима позната као Божја честица. Како је ЦЕРН сада саопштио, на десету годишњицу, ово откриће представља прекретницу у историји науке. Годину дана касније, због тога су Франсоа Англер и Питер Хигс добили Нобелову награду за физику. Наиме, они су деценијама раније заједно са покојним Робертом Браутом предвидели такозвано Хигсово поље, које прожима универзум, манифестује се као Хигсов бозон и даје масу елементарним честицама.

“Откриће Хигсовог бозона била је монументална прекретница у физици елементарних честица. Означило је истовремено и крај вишедеценијског истраживања и почетак нове ере проучавања ове веома специфичне честице”, каже Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а и портпарол експеримента ATLAS у време када је до открића дошло. “Сећам се са емоцијама тог дана када је откриће објављено, дана неизмерне радости за заједницу физичара који се баве елементарним честицама у читавом свету и за све људе који су неуморно радили деценијама како би ово откриће било могуће”.

Током десет година након овог открића, физичари су направили даље кораке ка разумевању универзума – не само што су потврдили да је честица која је откривена 2012. године заиста Хигсов бозон, већ су почели и да граде слику о томе како је присуство Хигсовог бозона које прожима читав универзум, започето у десетини милијардитог дела секунде након Великог праска.

ATLAS и CMSсу са импресивном прецизношћу измерили да је маса Хигсовог бозона 125 милиона електронволти (GeV). Потоњи eксперименти на LHC су показали да нова честица нема унутрашњи угаони момент, који физичари називају спин, баш као што је Стандардни модел предвиђао за Хигсов бозон. Са друге стране, све остале познате елементарне честице имају спин: како чеситце које граде материју, као што су up и down кваркови који формирају протоне и неутроне, тако и такозвани преносиоци интеракције, као што су W и Z бозони. Уз то, анализом Хигосвих бозона који се распадају на парове W или Z бозона, ATLAS и CMS су потврдили да ови преносиоци интеракције добијају своју масу кроз интеракције са Хигсовим пољем онако како предвиђа Стандардни модел. Експерименти су такође показали да кваркови up и down, као и тау лептон – који су најтежи фермиони – стичу масу из интеракције са Хигсовим пољем што такође предвиђа Стандардни модел.

У међувремену, у ЦЕРН-у је откривено више од 60 нових, сложених, односно композитних честица. Неке од њих су егзотични “тетракваркови” и “пентакваркови”. Експерименти су такође открили серију интригантних наговештаја одступања од Стандардног модела који захтевају даље истраживање и изучавали су детаљно кварк-глуонску плазму која је испуњавала универзум у раној фази. Такође су посматрали многе ретке честичне процесе и отворили могућност потраге за честицама изван Стандардног модела, укључујући и честице које могу да чине тамну материју.

*

Шта је остало да се научи о Хигсовом бозону и Хигсовом пољу десет година касније? Како кажу у ЦЕРН-у: много тога. Да ли Хигсово поље даје масу и лакшим фермионима или ту неки други механизми имају улогу? Да ли је Хигсов бозон елементарна или сложена честица? Може ли да комуницира са тамном материјом и открије њену природу? Шта генерише масу Хигсовог бозона и самоинтеракцију? Да ли има „близанце“?

Проналажење одговора на ова и друга интригантна питања неће само допринети нашем разумевању универзума на најмањим скалама, већ ће нам такође помоћи и да одгонетнемо неке од највећих мистерија универзума у целини. Како је, на пример, универзум постао то што јесте и каква би могла бити његова коначна судбина? Управо Хигсов бозон би могао да крије кључ бољег разумевања неравнотеже између материје и антиматерије, као и стабилности вакуума у универзуму.

Док би одговори на нека од ових питања могли да се добију помоћу података из предстојећег трећег покретања LHC или планираном надоградњом акцелератора, одговори на друге енигме су изван домашаја LHC и захтевају будућу “Хигсову фабрику”. Зато ЦЕРН и међународни партнери истражују техничку и финансијску изводљивост много веће и моћније машине, акцелератора FCC, ца пречником од чак 100 километара. Такав акцелератор је планиран у новој Европској стратегији за физику елементарних честица и могао би да задржи водећу улогу Европе у овој области науке.

Десет година од открића Хигсовог бозона ЦЕРН је обележио низом манифестација од којих је централни научни симпозијум чији се пренос пратио у више земаља. Сателитски догађај је организован и на Институту за физику у Београду.

*

Република Србија је пуноправна чланица ЦЕРН-а од 2019. године. Но, и пре тога, физичари и институције из Србије су учествовали у раду различитих колаборација у ЦЕРН-у. Игром случаја, наши истраживачи су активно учествовали и на експерименту CMS и на експерименту ATLAS, односно у раду обе колаборације које су 2012. доказале постојање Хигсовог бозона. Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, стратешки је партнер ЦЕРН-а.

Фото: ЦЕРН

НАЈАВА: Пренос симпозијума из ЦЕРН-а поводом 10 година од открића Хигсовог бозона

У понедељак, 4. јула, навршава се тачно десет година од открића Хигсовог бозона. Наиме, на овај дан 2012. године у ЦЕРН-у је организован семинар на коме су представници две колаборације, ATLAS и CMS (на слици горе), истовремено објавили јасне индикације да је при сударима на акцелератору LHC уочен нову честицу чије особине одговарају онима које Стандардни модел предвиђа за Хигсов бозон. Потоња истраживања су само додатно потврдила откриће због кога су 2013. године Питер Хигс и Франсоа Англер добили Нобелову награду, а које се иначе сматра једним од најзначајних научних догађаја у 21. веку.

Тим поводом, ЦЕРН са партнерима 4. јула организује серију догађаја којим ће широм Европе свечано обележити годишњицу Хигса, а Република Србија је као пуноправна чланица позвана да се у сваки од њих укључи.

У оквиру обележавања годишњице, Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја за Републику Србију и стратешки партнер ЦЕРН-а, 4. јула од 9 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ организује пренос симпозијума на коме ће се говорити о открићу Хигсовог бозона, о томе шта је до њега довело и какви изазови очекују даља истраживања. На симпозијуму говоре Фабиола Ђанотти, Ролф Хојер, Лин Еванс, Питер Џени, Мајкл Дела Негра, Сели Досон, Керстин Такман, Андре Давид и низ других истраживача из физике високих енергија.

Придружите се!

Програм Симпозијума (Indico)

Постер Симпозијума

ЦЕРН материјал посвећен открићу Хигсовог бозона

ПРИЗНАЊА: Плиниус медаља др Слободану Ничковићу

Наш угледни истраживач и сарадник Института за физику, др Слободан Ничковић, добио је престижну Плиниус медаљу за 2022. годину. Ова награда Европске унија за геонауке ((EGU), како се у образложењу наводи, др Ничковићу се додељује за “пионирски рад не моделирању пешчаних олуја, као и за значајан допринос развоју глобалног система за саветовање и упозорења о честицама песка”.

Као један од водећих истраживача процеса песка у атмосфери, др Ничковић интензивно сарађује са Институтом за физику у Београду, како кроз формалне пројекте, тако и у блиској сарадњи са мрежом истраживача окупљених око Лабораторије за физику животне средине. Током каријере је сарађивао са Републичким хидрометеоролошким заводом Србије, али је радио и у бројним научним и образовним установама у Србији, Грчкој, Малти и Тунису. У Светској метеоролошкој организацији (WMO), где је у периоду од 2025. до 2013. године радио као научни сарадник.

Др Ничковић је радећи на моделирању честица песка развио нову прогностичку једначину за концентрацију ових аеросола коју је уградио у модел за нумеричку прогнозу времена. Ово откриће у потпуности мења ток каријере др Ничковића током деведесетих година прошлог века, а главни резултат је његов модел DREAM (the Dust Regional Atmospheric Model).

DREAM као први оперативни прогностички регионални атмосферски модел настао је уграђивањем концентрације пустињског аеросола, односно песка, као прогностичке варијабле у један од често примењиваних модела за нумеричку прогнозу времена. “Овај такозвани онлајн концепт је омогућио да се прогноза времена и песка истовремено остварују у оквиру једног софтверског система”, објашњава др Ничковић и додаје да је у међународним оквирима то била прва успешно реализована оперативна дневна прогноза песка. Данас овај концепт има примену у бројним системима, а праћење и прогноза песка значајни су у спречавању лоших последица које овај аеросол може имати на саобраћај, здравље људи, животну средину и пољопривреду.

Након вишегодишњег рада у Светској метеоролошкој организацији и ангажовању на дизајнирању и примени глобалног система за рана упозорења и прогнозу пустињског аеросола, др Ничковић се враћа у Београд и окупља групу истраживача из неколико институција, међу којима је и Институт за физику. Ова група ради на даљем развоју моделирања и осматрању песка, као и анализи његових ефеката на животну средину, климу и време.

“С обзиром на амбициозну научну агенду посвећену песку као и увећаном интересу научне и опште јавности за ову тему, у наредном периоду биће неопходно даље увећање истраживачких капацитета Института за физику и других ангажованих организација”, каже др Ничковић осврћући се на садашње стање у Србији по питању људских капацитета у истраживањима песка.

Плиниус медаљу, која је за 2022. годину додељена др Ничковићу, установио је Одсек за природне опасности Европске уније за геонауке, а име је добила по римском природњаку и писцу Плинију Старијем који је живео у првом веку нове ере. Награда се додељује активним истакнутим научницима који испуњавају одређене критеријуме, као што су изузтетна истраживачка достигнућа у областима везаним за природне опасности, интердисциплинарне активности и истраживања која се могу применити у ублажавању ризика од природних опасности.

СЕМИНАР: др Кристијан Стигорст

У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у среду, 29. јуна 2022. године у 13 часова у читаоници “др Драган Поповић”, др Кристијан Стигорст (Технички универзитет у Минхену, Research Neutron Source Heinz Maier-Leibnitz (FRM II)), одржаће предавање:

Scientific use at the Heinz Maier-Leibnitz Zentrum / FRM II – An overview with a focus on elemental analysis

САЖЕТАК:

At the Heinz Maier-Leibnitz Center (MLZ) in Garching, currently about 30 scientific instruments are available for scientific projects – neutron diffractometers, spectrometers, tomography, elemental analysis, and a positron source with various setups. The FRM II neutron source provides neutrons for science and industry with a very high flux up to the range of 1015 cm-2s-1. We will give an overview of the reactor characteristics, the instrumentation at the MLZ, and the procedure for requesting beam time. The possibilities of elemental analysis with neutrons will be discussed in detail. Prompt gamma activation analysis (PGAA) enables panoramic analysis of the sample bulk in a cold neutron beam. Even larger objects can be handled and analyzed at representative locations without the need for sampling. This makes the method interesting for non-destructive analysis of valuable archaeological objects like figurines, swords or
amphorae. Other typical applications include materials science, geology, environmental research, medicine, and fundamental physical and chemical research. With specialized setups, the instrument is also capable of obtaining information on the elemental distribution in near-surface layers of B, Li, and some other elements, which has recently found frequent application in battery research. Another option is spatially resolved analysis combined with neutron imaging. The second instrument, neutron activation analysis (NAA), is complementary to PGAA for several instruments. One of its advantages is very low detection limits for certain trace elements down to the ppqw range. Finally, we will present some recent instrument developments and future plans.

СЕМИНАР: др Јанез Бонча

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 27. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници “др Драган Поповић”, др Јанез Бонча (Факултет за математику и физику, Универзитет у Љубљани; Институт “Јожеф Стефан”, Љубљана), одржаће предавање:

Dynamical properties  of a polaron coupled to dispersive optical phonons

САЖЕТАК:

In the first part we will present the  study of static and dynamic properties of an electron coupled to dispersive quantum optical phonons in the framework of the Holstein model defined on a one–dimensional lattice [1]. Calculations are performed using the Lanczos algorithm based on a highly efficient construction of the variational Hilbert space. Even small phonon dispersion has a profound effect on the low energy optical response. While the upward phonon dispersion broadens the optical spectra due to single phonon excitations, the downward dispersion has the opposite effect. With increasing dispersion a multi–phonon excitation (MPE) state becomes the lowest excited state of the system at zero momentum and determines the low–frequency response of the optical conductivity where the threshold for optical absorption moves below the single–phonon frequency. Low–energy MPEs should be
observable in systems with strong optical phonon dispersion in optical as well as angle resolved photoemission experiments.

In the second part we will discuss  Holstein polaron spectral function using the finite–temperature (T) Lanczos method [2]. With increasing T additional features in the  spectral function emerge even at temperatures below the phonon frequency. We observe a substantial spread of the spectral weight towards lower frequencies and the broadening of
the quasiparticle (QP) peak. In the weak coupling regime the QP peak merges with the continuum in the high-T limit. In the strong coupling regime the main features of the low–T spectral function remain detectable up to the highest T used in our calculations. We will also present results of the electron removal spectral function as relevant for angle resolved photo emission experiments.

If time permits,  we will also discuss some relaxation properties of the electron coupled to various bosonic excitations [3].

References:
[1] J. Bonča, S. A. Trugman, Phys. Rev. B 103, 054304 (2021)
[2] J. Bonča, S. A. Trugman, and M. Berçiu, Phys. Rev. B 100, 094307
(2019).
[3] J. Kogoj, M. Mierzejewski and J. Bonča, Phys. Rev. Lett., 117,
227002 (2016).

ИНТЕРВЈУ: др Јакша Вучичевић

Један од две стотине истраживача Института за физику, припадник млађе талентоване генерације, др Јакша Вучичевић на обали Дунава у Београду покушава да одгонетне врло сложене проблеме савремене физике користећи домишљате поступке. Мотивисан глобалном тежњом физичара чврстог стања да открију нове високотемпературне суперпроводнике, др Вучичевић на Институту за физику истражује купрате о којима је објавио серију изузетно запажених радова.

“Услови рада овде се суштински не разликују од оних у врхунским европским институцијама. У неким аспектима овде је чак и боље”, примећује др Вучичевић поредећи Институт са француском Комисијом за алтернативну и атомску енергију и College de France где је претходно боравио. Након постдокторских студија у Француској, др Вучичевић се вратио на Институт за физику у Београду, у Лабораторију за примену рачунара у науци. Од 2020. године руководилац је пројекта Key2SM који се финансира у оквиру Промис програма Фонда за науку Републике Србије.

Др Вучичевић је овогодишњи лауреат Годишње награде Института за физику у Београду, која му је додељена, како се у образложењу наводи, “за значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности”. 

Израчунавања др Вучичевића ослањају се на такозвани Хабардов модел. Реч је о апроксимативном моделу који се користи за описивање прелаза између проводних система и изолатора. Овај једноставан модел, чест у физици чврстог стања, описује честице у периодичном потенцијалу тако што су занемарене све интеракције на већим растојањима. Модел описује ситуацију на ниским температурама и подразумева да Хамилтонијан има само два члана па се показује изузетно захвалним за израчунавања.

“У нашем новом приступу за прорачун динамичких одзива на коначној температури кључно је аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима који су веома распрострањена алатка у теоријској физици. Решење које налазимо је веома опште, али за сада се примена очекује првенствено у оквирима физике кондензованог стања”, објашњава др Вучичевић говорећи о резултатима до којих је дошао у претходне две календарске године. Управо овај период се узима у обзир приликом традиционалне Годишње награде, признања које истраживачи Института добијају поводом годишњице оснивања ове установе.

“Можемо да задржимо комплетну структуру кристалне решетке и све информације о атомима који је чине, али тада морамо и у великој мери да занемаримо и међусобне интеракције електрона. Други приступ је да посматрамо врло поједностављену решетку са далеко мањим бројем електрона по чвору решетке тако да се њихове интеракције у највећој мери задржавају”, објашњава др Вучичевић и додаје да Хабардов модел припада управо другом приступу. Код купрата, слојевитих материјала који су високотемпературни суперпроводници, интеракције играју важну улогу, па самим тим овај приступ даје боље резултате. 

“Хабардов модел је вероватно минимални модел за опис механизама који су есенцијални за понашање купрата. Међутим, и поред његове једноставности, прецизна решења у најинтересантнијим случајевима још увек нису доступна”, каже др Вучичевић напомињући да је задатак за будућност размотрити сложеније моделе који ће детаљније и боље описати купрате. 

Овај модел је пригодан за проучавање проводности јер код купрата и других материјала где се електрони крећу корелисано поједностављен опис није могућ. Према речима др Вучичевића, чак и када би био могућ важно је имати опис у ком време живота није параметар модела већ излази из прорачуна. Управо на нивоу Хабардовог модела се урачунавају интеракције и може се формално рачунати проводност без додатних претпоставки. 

“Хабардов модел је могуће симулирати у експериментима са хладним атомима у оптичким решеткама, а постоји и нова врста симулатора јако-корелисаних система. То су двослоји хексагонских решетки, као што је графен и хекса бор нитрид”, каже др Вучичевић и додаје да недавни резултати његовог тима управо објашњавају опажања у оваквим двослојевима.

Иначе, у овкаквим израчунавањима није могуће истовремено третирати велику решетку и јаке вредности интеракције, а други проблем је прорачун динамичких одзива на коначној температури. “Тај проблем је вишедеценијски и тек 2019. године је откривено да је могуће заобићи га, а ми смо први који су то разумевање применили у оквиру методе дијагараматског Монте Карла”, каже др Вучичевић и изражава наду да ће овај метод у будућности омогућити одређивање тачне вредности проводности у Хабардовом моделу.

Физика иза вредности критичних температура за суперпроводност у купратима је, према речима др Вучичевића, дубока, а сама вредност критичне температуре се мења од материјала до материјала. “Да бисмо описали зависност критичне температуре од хемијског састава и кристалне структутре материјала, свакако се морамо помаћи од најједноставнијег Хабардовог модела”, објашњава др Вучичевић.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Фото: Бојан Џодан/ИПБ

СЕМИНАР: др Стефан Мијин

У оквиру семинара Центра за неравнотежне процесе Института за физику у Београду, у четвртак, 23. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници “др Драган Поповић” путем Zoom платформе, др Стефан Мијин (Tokamak Science, Управа за атомску енергију Уједињеног Краљевства, Кулам научни центар), одржаће предавање:

Fluid and kinetic modelling of transport in the tokamak Scrape-Off Layer

САЖЕТАК:

As the JET tokamak nears the end of its lifetime and machines like JT-60SA and ITER slowly step onto the stage, we enter into the last planned generation of experimental machines before demonstration fusion plants, such as the EU’s DEMO and UK’s STEP. On that road there are still many unanswered physics questions, with a significant number of
them being part of the so-called exhaust problem. This problem stems from the transport of plasma out of the core and towards various material surfaces, where it interacts with neutral particles and impurities. The hot plasma carries immense amounts of heat to the surfaces, and these heat loads must be mitigated. To that end, the understanding of plasma and impurity transport in the boundary region of tokamaks is important for future reactor design and operations.

In this talk I will endeavour to give a broad overview of the exhaust problem, including theoretical and computational approaches to tackling various aspects of the problem. In that context I will present work done at UKAEA and Imperial College London on 1D fluid and kinetic modelling of electron transport in the tokamak Scrape-Off Layer (i.e. boundary region). I will show where kinetic effects can come into play and compare kinetic to fluid simulations both in steady state and during transient heating pulses. Finally, I will put the presented work into the broader context of ongoing and planned exhaust code development at UKAEA and discuss some important aspects of boundary plasma physics on
our minds.

Приступите предавању
Meeting ID: 952 8120 0484
Passcode: 927407

ПРОЈЕКТИ: Састанак директора института укључених у SAIGE пројекат

На Институту за физику у Београду, у читаоници “др Драган Поповић”, у уторак, 14. јуна 2022. године одржан је редовни састанак директора шест института који учествују у Пројекту акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE).

Састанку су присуствовали државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја задужена за науку, проф. др Маријана Дукић Мијатовић, помоћница министра за науку, др Марина Соковић и помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, др Александар Јовић. Поред њих, састанку је присуствовао и проф. др Виктор Недовић са својим тимом из Јединице за управљање пројектом (PIU) која координира сарадњу са Светском банком на SAIGE пројекту.

На састанку одржаном на Институту за физику била су присутна и два стратешка консултанта при Светској банци, др Александар Белић и проф. др Владимир Поповић.

Институте који учествују у пројекту представљали су директори са својим заменицима: др Александар Богојевић (директор Института за физику у Београду), др Јелена Беговић (директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство), др Марија Гњатовић (директор Института за примену нуклеарне енергије), др Драган Ковачевић (директор Електротехничког института Никола Тесла), проф. др Јегор Миладиновић (директор Института за ратарство и повртарство) и проф. др Бранислав Ђорђевић (директор Института за међународну политику и привреду).

У колегијалној атмосфери директори су разменили искуства стечена током првих месеци реализације пројекта, указали на поједине изазове и отворили дискусију о томе како их превазићи.

Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE) се финансира кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво. Пројекат тежи побољшању релевантности и изврсности научних истраживања као и подизању капацитета научноистраживачких организација.

Фото: Бојан Џодан

ДОГАЂАЈИ: Радионица о јако корелисаним електронским системима

На Институту за физику у Београду је у организацији Центра за физику чврстог стања и нове материјале 9. и 10. јуна 2022. године одржана Радионица о јако корелисаним електронским системима посвећена раду академика Зорана Поповића. Дугогодишњи угледни истраживач Института за физику, данас у пензији, академик Поповић један је од пионира физике чврстог стања у нашој земљи и оснивач центра за истраживања у овој области на Институту за физику.

Радионицу посвећену академику Поповићу организовао је др Ненад Лазаревић, а овај догађај је окупио бројне говорнике и госте из земље и иностранства који су говорили и пратили излагања уживо и онлајн. На отварању присутне је поздравио директор Института др Александар Богојевић који је у свом говору подсетио на доприносе академика Поповића у развоју Центра за физику чврстог стања и нове материјале, али и изградњи инфраструктуре читаве установе. “Прослава јубилеја је добра прилика да организујемо радионицу и окупимо колеге и пријатеље како бисмо разговарали о актуелним истраживањима”, рекао је др Богојевић.

Један од учесника радионице, др Ефтимос Лиарокапис са Департмана за физику Националног техничког универзитета у Атини, сматра да би ова радионица могла да постане традиција. “За конференцију је најважније привући истакнуте научнике, а мислим да академик Поповић и други чланови тима познају многе од њих”, каже др Лиарокапис и изражава наду да ће наставити сарадњу са академиком Поповићем с обзриом да у истраживањима користе сличне технике.

На дводневној радионици је одржано 22 предавања у којима су излагачи представили своје експерименталне резултате, али и разноврсне теоријске моделе. Учествовали су др Ненад Лазаревић, др Руди Хакл, др Ефтимос Лиарокапис, др Божидар Николић, др Борислав Васић, др Рајдип Адикари, др Јелена Пешић, др Ненад Вукмировић, др Дарко Танасковић, др Јелена Митрић, др Чедомир Петровић, др Квингминг Жанг, др Алберто Помар, др Милош Радоњић, др Снежана Лазић, др Јонас Бекерт, др Валентин Ивановски, др Бојана Вишић, др Лука Пиркер, др Марко Опачић, др Новица Пауновић и др Емил Бозин.

“Презентације истраживача Института су импресионирале мене и остале учеснике и подстакле нас на даљу сарадњу”, каже др Руди Хакл са Института за истраживање чврстог стања и материјала у Дрездену. Такође, истиче да је за њега сарадња са академиком Поповићем веома важна, плодоносна и продуктивна, а да ова радионица побољшава видљивост Института за физику у Београду и омогућава размену и дисеминацију научних резултата.

Једна од организатора радионице, др Јелена Пешић из Центра за физику чврстог стања и нове материјале подсећа колики је утицај рада академика Поповића на младе истраживаче. “Центар који је основао отворио је многим истраживачима на самом почетку каријере могућност да тезе израде у својој земљи на темама које су актуелне и у другим европским и светским истраживачким центрима”, каже др Пешић. Посебно је задовољна што је тим пројекта StrainedFeSC чији је она члан и који се финансира у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије, успео да организују радионице с обзриом да су њихове активности у великој мери биле ограничене условима пандемије.

Фото: Бојана Џодан/ИПБ

INTERVIEW: Academician Zoran Popovic

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Zoran-Popovic-1024x683.jpg

’Solid-state physics is a field which has the fastest road from theoretical research to application. It is from the fundamental research in solid-state physics that the transistor was born. We have lasers, Light-Emitting Diodes (LEDs), magnetic and electronic memories, integrated circuits, and CD readers. This is the reason why this field is interesting for people,’ says one of the domestic pioneers in this field, Academician Zoran Popović, SASA vice-president and long-standing, renowned researcher of the Institute of Physics, Belgrade, nowadays retired. Reflecting upon the decline in physics studies, he believes that the reason is demographic one and that we no longer have sufficient ’human potential that can be expected to enter science’.

He rationalizes the added interest in a career in solid-state physics with research infrastructure. ’PhD students can get interested in the experimental conditions we have here. The conditions in our country are nowadays such that they facilitate experimental work on doctorates at the highest level, and there is no reason to go abroad, due to experimental shortcomings, as we had to do it in my time,’ says Popović.

Popović’s monograph ’Kapitalna ulaganja u naučnoistraživačku infrastrukturu u Republici Srbiji u 21. Veku’ [Capital Investments into Research Infrastructure in the Republic of Serbia in the 21st Century], was published by the SASA this spring, and it represents a unique resource on investments and an invaluable overview of the development of domestic science, in which he directly participated. However, Popović is currently more in focus due to his scientific contributions. Specifically, the Centre for Solid State Physics and New Materials at the Institute of Physics, Belgrade, is organizing the Workshop on Strongly Correlated Electron Systems on 9-10 June, which is dedicated to the work of Academician Zoran Popović and which has attracted researchers from all over the world.

’When I was starting my career, my first dream was to work with people whose books and reviewed articles I studied from. My second dream was to build a centre, and the third one was to connect researchers who engage in theoretical and experimental work within our scientific community,’ he says while, before the workshop, we are talking at the Institute, in his office, with a view to the Danube. After these words, he becomes quiet, glances toward the river and says offhandedly how happy he is to have fulfilled all three dreams. With more than 300 papers in international journals, and citations higher than 4500*, Popović has opened and explored several research topics in Serbia, such as Raman spectroscopy, semi-conductive superlattices and high-temperature superconductivity.

He founded the Centre for Solid State Physics and New Materials 27 years ago, which is one of four centres of excellence at the Institute of Physics. His ’workshop’ produced 11 doctors and 10 masters, for which he says that, as a mentor, his ’task was to keep them out of trouble’. In addition to his office at the SASA, he held numerous scientific positions, and he is currently the president of the National Council for Scientific and Technological Development of the Republic of Serbia. Nevertheless, his home has always been the Institute of Physics, whence he would go into the world and constantly come back.

’Our professional training abroad orbited toward the topics which were fostered at the institution which we visited’, he says, adding that there was no focus on certain scientific fields and disciplines, which is perhaps good, having in mind that we would have chosen those directions that were not at the forefront of major research. ‘Vibrational spectroscopy, which I first embarked on here, was at the highest level there. My mentor was a professor, later an academician, Pantelija Nikolić who, among other things, worked on obtaining single crystals of semiconductor materials. I had my samples which I brought from here, having made them as part of my graduate and master theses. When you have your own crystal on you, which is perfect, and you get into such conditions, all doors are automatically open to you. You did not wait for someone to give you a topic’, he is reminiscing about the early days of his career.

Having graduated in Belgrade, he got a job at the Institute, in 1975. Then in 1977, he visited the University of Nottingham, Great Britain, followed by his obtaining a doctorate in Ljubljana in 1984. A crucial step in his career was the fellowship of the Alexander von Humboldt Foundation which, in 1987, took him to one of the most important centres in this field, the Max Planck Institute for Solid State Research in Stuttgart. ‘Why is it essential for a young man to be in the best place with the most distinguished scholars?’ he asks, adding that in the 1980s, such places were IBM, Bell Laboratories and Stuttgart. ‘Experimental conditions were the best possible. But, these are the places the entire world comes to. You interact with people, you have an opportunity to study and exchange experiences,’ he explains. ‘If you go abroad, you should go to the best places. Choose to be at the frontiers of research, he advises young researchers, adding how important it is to obtain a PhD in the country beforehand because a more dignified and attractive work awaits them.

‘As a fellow of the Humboldt Foundation, I came with my samples of superconductor and other materials to the Max Planck Institute, but I began to work on semiconductor superlattices, which were completely unknown to me at that time,’ supplying that it contributed to opening a completely new branch, as well as that this research later brought about the publication of a dozen of papers in Physical Review B. He stresses the fact that his laboratory in Serbia made high-temperature superconductors. ‘Here, they were pioneering results. The first measurements I managed to carry out, I did at the Moscow State University, since we did not possess experimental conditions for measurements at low temperatures,’ he states, explicating that down the road, based on these achievements, the Institute received funds and possibilities for the measurement of transport features of materials, at low temperatures.

‘There is a period, with every scientist, when you go abroad to study, and when you go there to pass the knowledge you have acquired,’ he remarks, reminding us that as one of the last fellows of Marie-Curie grant, he went again to Stuttgart, Leuven, in Belgium, and after to Valencia, Spain. The second decisive moment took place in 1995 when he founded the Centre at the Institute, and despite the general crisis the country was experiencing then, he got hold of equipment, which, in the 21st century, together with the National Investment Plan and EU project, made it the most equipped domestic laboratories. When asked why he did not remain abroad he answered: ‘To me, it did not pose any kind of a challenge. I might have had a bit more papers and citations, but to me, it is much more important that I opened the laboratory in the meantime, a centre and a possibility for people to hand down their creativity. It is significant for me that I have written several monographs on the history of this field. It contributes to the scientific culture which is completely neglected’.

*

Text by: Slobodan Bubnjević/IPB Communication department
Photo by: Milovan Milenković

НАЈАВА: Радионица о јако корелисаним електронским системима

Центар за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду организује догађај који привлачи светску пажњу. Наиме, у четвртак и петак, 9. и 10. јуна 2022. године, Центар организује радионицу “Workshop in Strongly Correlated Electron Systems”. Радионица је посвећена делу академика Зорана В. Поповића, оснивача Центра и једног од пионира физике чврстог стања у Србији.

Радионица ће бити одржана у хибридном облику, односно у комбинацији предавања уживо и Zoom платформе. Програм радионице и у четвртак и у петак почиње у 10 часова у сали “Др Драган Поповић” Института за физику.

Предавања ће покрити широк спектар тема из области јако корелисаних електронских система са циљем да се сагледа стање и нови трендови у експерименталним и теоријским истраживањима. У посебном фокусу биће гвожђе-халкогенидни суперпроводници и истраживања у оквиру пројекта StrainedFeSC који финансира Фонд за науку Републике Србије.

Радионица се организује уз финансијску подршку Фонда за науку Републике Србије кроз грант број 6062656, у оквиру програма ПРОМИС.

Програм радионице

Линк за праћење програма првог дана радионице

Линк за праћење програма другог дана радионице

СЕМИНАР: Др Маја Бурић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. јуна 2022. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Маја Бурић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Fuzzy BTZ

САЖЕТАК:

We introduce recently proposed fuzzy version of the BTZ black hole and discuss some of its physical properties.

Приступите предавању

ДОКТОРАТИ: Коста Спасић

Наш колега Коста Спасић одбранио је у петак, 3. јуна 2022. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом “Дијагностика асиметричног и план паралелног радио-фреквентног плазма система у циљу дефинисања плазма хемијских процеса током третмана узорака органског и неорганског порекла”.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Невена Пуач, проф. др Срђан Буквић, проф. др Братислав Обрадовић, проф. др Горан Попарић, др Гордана Маловић и др Никола Шкоро. Ментор је др Невена Пуач.

Честитамо!

УО: Александар Богојевић једногласно изабран за директора

Др Александар Богојевић, досадашњи директор Института за физику у Београду, на седници Управног одбора (УО) овог института од националног значаја за Републику Србију одржаној 3. јуна 2022. поново је једногласно изабран да током новог мандата води ову установу.

Одлука одлука УО резултат је усаглашеног мишљења Научног већа, Управног одбора и Министра просвете, науке и технолошког развоја. Наиме, одлуци УО претходило је давање мишљења чланова Научног већа Института који су великом већином подржали Богојевића, иначе јединог кандидата који се на јавном конкурсу пријавио за ову функцију. Након тога, Министар просвете, науке и технолошког развоја дао је сагласност на избор.

“Част ми је што ћу и у наредном мандату моћи да представљам институцију коју изузетно ценим и поштујем – институцију која има потенцијал да израсте у препознатог светског лидера на пољу науке, иновација и образовања”, навео је др Богојевић у обраћању члановима УО.

Говорећи о успесима Института постигнутим у кризном периоду пандемије Ковид-19, др Богојевић је истакао да је Институт у претходном периоду постао неприкосновени лидер на компетитивним пројектима (међународни пројекти, пројекти Фонда за науку, пројекти Фонда за иновациону делатност).

ПОСЕТЕ: Ученици Земунске гимназије на Институту за физику

Након дуже паузе која је уследила због епидемије ковида-19, Институт за физику у Београду је поново отворио врата за госте. У среду, 1. јуна 2022. године Институт су посетили ученици специјализованог одељења за физику Земунске гимназије са наставницом Сашом Стојановић.

Током свог трочасовног боравка на Институту ученици су обишли већи број лабораторија и видели како изгледа посао физичара. Истраживачи су им говорили о темама којима се у свом раду баве и демонстрирали како до одговора на своја питања долазе што је била прилика за ученике да упознају физику ван учионице.

СЕМИНАР: др Рене Мејер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 02. јуна 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Рене Мејер (Универзитет у Вирцбургу, Немачка), одржаће предавање:

Strongly correlated Dirac materials, electron hydrodynamics, and AdS/CFT

САЖЕТАК:

A current challenge in condensed matter physics is the realization of strongly correlated, viscous electron fluids. These fluids are not amenable to the perturbative methods of Fermi liquid theory, but can be described by holography, that is, by mapping them onto a weakly curved gravitational theory via gauge/gravity duality. The canonical system considered for realizations has been graphene, which possesses Dirac dispersions at low energies as well as significant Coulomb interactions between the electrons. In this talk, after introducing basic notions of hydrodynamics and holography, we will discuss Kagome systems which, with electron fillings adjusted to the Dirac nodes of their band structure, provide a much more compelling platform for realizations of viscous electron fluids, including non-linear effects such as turbulence. In particular, in stoichiometric Scandium (Sc) Herbertsmithite, the fine-structure constant, which measures the effective Coulomb interaction and hence reflects the strength of the correlations, is enhanced by a factor of about 3.2 as compared to graphene. We will present a holographic model which includes the leading finite coupling corrections and allows to estimate the ratio of shear viscosity over entropy density in Sc-Herbertsmithite, and find it about three times smaller than in graphene. These findings put, for the first time, the turbulent flow regime described by holography within the reach of experiments.

Приступите предавању
Meeting ID: 881 4646 3326
Passcode: 928695

СЕМИНАР: др Марко Младеновић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 26. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марко Младеновић (Лабораторија за интегрисане системе, ЕТХ, Цирих), одржаће предавање:

Fully-atomistic simulations of valence change memories

САЖЕТАК:

The ability to vary their conductance makes valence change memories (VCMs) promising candidates for applications in emerging neuromorphic applications [1]. The operational mechanism of VCMs is based on the arrangement of oxygen vacancies in the presence of applied voltage: if a conductive path consisting of oxygen vacancies is established between two electrodes, the VCM is in its low resistance (ON) state, if the conductive path is broken, the system is in its high resistance (OFF) state. In this talk, a theoretical framework to model VCMs will be presented. The model is fully-atomistic and consists of three steps: (1) calculating the activation energies for events that occur in VCMs using density functional theory calculations; (2) simulating the rearrangement of oxygen vacancies using an in-house kinetic Monte Carlo code; and (3) calculating the transport properties using the quantum transport method based on non-equilibrium Green’s function formalism. Following a detailed description of the method, an overview of the results on hafnium oxide-based VCMs will be given.

[1] K.Portner et al, ACS Nano 15, 14776 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 810 5550 6980
Passcode: 683804

СЕМИНАР: др Дејан Стојковић

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 25. маја 2022. године у 12 часова путем Zoom платформе, предавање под насловом:

Beyond Quantum Mechanics

одржаће проф. др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, САД)

САЖЕТАК:

In this talk we will present a new formalism, which is based on comparing sequences populated by zeros and ones. Two or more sequences can be compared by defining measures that count the frequency with which various features occur, such as the similarities and differences between them. One such measure can be interpreted as angular momentum j, while another can be interpreted as its projection m along the z axis. Using this formalism, we will produce a simple derivation of the rules for angular momentum addition (identical to those in quantum mechanics) that ultimately yield the Clebsch-Gordan coefficients. This might suggest that elementary particles (i.e., states labeled with quantum numbers j and m) are emergent phenomena for an observer who can observe only the relationships between sequences, but not their exact composition. The probabilistic nature of quantum mechanics is thus a simple consequence of obscuring information about the sequences. Further, calculating probabilities within this formalism reduces to counting. Such a counting procedure leads to the squares of the usual Clebsch-Gordan coefficients, which is tightly connected with the question of why we must square the wave function to obtain probabilities in quantum mechanics. Finally, in our formalism, the role of the reference sequence is crucial, which may shed some new light on the role of the observer and/or vacuum in quantum mechanics. If we interpret the reference sequence as an observer, then clearly an observer becomes an integral part of the system which is observed.

Приступите предавању
Meeting ID: 879 2836 3524
Passcode: 826930

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 20. маја 2022. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

A review of a few results at the interplay between quantum gravity and quantum information theory

САЖЕТАК:

I will give a review of two (if time permits maybe three) results obtained in collaboration with Nikola Paunkovic, on research at the intersection between quantum gravity (QG) and quantum information theory (QI). The first result deals with the possible space of states in an abstract QG formalism, and the restrictions imposed by gauge symmetry, specifically diffeomorphisms. It turns out that these restrictions generically rule out gravity-matter product states as gauge-noninvariant. The second result deals with the motion of a point-particle in QG, in particular in a background gravitational field constructed as a quantum superposition of two distinct spacetime geometries. The resulting trajectory of the particle fails to be described by a geodesic equation with respect to either geometry, giving rise to a correction term due to quantum interference between two geometries. We will discuss the consequences of this for the weak equivalence principle. Finally, we may briefly mention a few other recent results trending in the QI community, such as the quantum switch protocol, del Santo-Dakic protocol, and their relationship to QG.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Игор Аникин

У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у понедељак, 23. маја 2022. године у 11 часова у Библиотеци Института за физику и путем Zoom платформе, др Игор Аникин (Богољубов лабораторија за теоријску физику, Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни), одржаће предавање:

Transverse-momentum dependent Distributions: Functional Complexity manifesting in Gluon Poles and Inverse Radon Transforms

САЖЕТАК:

As well-known, QCD can be applied to the description of hard reactions with the help of the factorization theorem.
The factorization theorem, as an extended method of asymptotical estimations, states that the short (hard) and long (soft) distance dynamics can be separated out provided the momentum transfer is large. In this connection, any types of parton distributions are stemming from the factorization procedure applied for a given hard process. In the talk, we discuss the functional complexity which is associated with the transverse momentum dependent parton distributions. Working with the semi-exclusive and inclusive reactions, we demonstrate the manifestation of complexity in the gluon pole contributions and in the inverse Radon transforms applied to the transverse momentum dependent generalized
parton distributions. The experimental observables which are directly probing the gluon poles have been suggested.

Приступите предавању
Meeting ID: 914 2401 6765
Passcode: 110488

MEDIA COVERAGE: On Albert Einstein’s Legacy

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Bogojevic-1024x576.png

The Radio Television of Vojvodina broadcast the TV show ‘Document’ on 14 May 2022, which, among others, featured guest speakers from the Institute of Physics, Belgrade, and was dedicated to one of the most influential physicists of all time, Albert Einstein.

A hundred years after the decision to present the famous physician with the Nobel Prize, the authors of this TV show ask: ‘How much do we understand his theory, and why, not only is he one of the most popular scientists of the 20th century, but also a pop culture star?’ The guests of the TV show ‘Document’, attempted to resolve this and other dilemmas.

Discussing whether the theory of relativity could be challenged, Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade, emphasized that, in science, any theory could be disproved. ‘We do not build a perfect structure which, when completed, we worship as God. Each theory is the best approximation of the reality we, at that point in time, face’, said Dr Bogojević. In the show, he also elaborated on why he thinks that Einstein’s contribution to science transcends the Nobel Prize, as well as the myth accompanying his personality.

Although it is one of the most widely known scientific theories, Dr Vojnović claims that only a handful of people really comprehend the theory of relativity. ‘In a sense, it has become popular because it has some esoteric predictions. For example, it encompasses the effect of time-slowing or space and time-bending. Thus, it contradicts our intuition, and because of that, it is interesting’, explains Dr Vojinović.

The TV show ‘Document’, authored by Eržika Pap Reljin, was broadcast on the first channel of the Radio-Television of Vojvodina, and one of the guest speakers was also Slobodan Bubnjević, head of the Communication Department of the Institute of Physics, Belgrade. 

TV show Document

АКТУЕЛНО: O црнoj рупи у средишту Млечног пута

Фото: Event Horizon Telescope collaboration

Колаборација Event Horizon Telescope (EHT) објавила је у четвртак, 12. маја 2022. године другу у историји фотографију црне рупе. Мада је 2019. године фотографија на којој је приказана црна рупа М87 привукла велику пажњу јавности, ни интересовање за нову фотографију није било мало јер први пут можемо директно да видимо црну рупу која се налази у средишту Млечног пута. Зато је добила епитет “наша”.

Радиоастрономи су податке за обе фотографије прикупили у априлу 2017. године, али је црна рупа Saggitarius A, која се налази у центру наше галаксије, представљала већи изазов. Наиме, њена маса је само четири милона пута већа од масе Сунца, што је за супермасивне црне рупе у средиштима галаксија веома мало. “Њена величина је упоредива са величином орбите Меркура око Сунца”, објашњава др Марко Војиновић из Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и додаје да због малог хоризонта догађаја материјал у такозваном акреционом диску (који се врти око ње) успева да обиђе пун круг за неколико минута.

“То време је прекратко да се на Земљи изврши мерење, јер поступак прикупљања података траје отприлике 24 часа. Ово чини фотографију црне рупе “мутном”, јер је време експозиције предугачко за гас који око ње орбитира тако брзо”, каже др Војиновић и подсећа да су чланови колаборације ово упоредили са ситуацијом у којој фотоапаратом подешеним на дугу експозицију (нпр. од десет секунди) покушавамо да сликамо пса који јури свој реп.

Црна рупа Saggitarius A се налази на удаљености од око 26.000 светлосних година од Земље тако да не представља опасност, а име је добила по сазвежђу Стрелца у ком се налази на ноћном небу. С обзиром да је у центру наше галаксије, ова црна рупа је ближа Сунцу од свих других, али се између ње и Сунчевог система налази много гасних облака међузвезданог материјала што је заклања од погледа телескопа. На фотографији која је уз пратећи рад објављена у часопису Astrophysical Journal Letters, види се централна тамна област у којој се налази рупа оркужена светлошћу која потиче од прегрејаног убрзаног гаса.

Фотографија омогућава посматрачу да уочи положај равни ротације црне рупе и угаону величину силуете хоризонта догађаја. “Овај последњи податак је нарочито важан, јер је у директној вези са масом црне рупе, која је већ измерена на основу орбита околних звезда које круже око ње”, објашњава др Војиновћ и истиче да везу између масе и величине хоризонта догађаја црне рупе предвиђа Општа теорија релативности. “То је веома јака теоријска предикција, без било каквих слободних параметара. Због тога је изузетно значајно ако можемо независним мерењима да измеримо и масу и величину хоризонта, и тиме тестирамо предикцију теорије”, тврди др Војиновић. Нова фотографија управо представља прво такво мерење у историји и квалитативно је нов тест Опште теорије релативности у режиму јаке гравитације.

Фотографија је уједно и прва директна потврда да се у центру наше галаксије налази црна рупа за чије се постојање знало само посредно путем мерења орбита око места где се претпостављало да се налази, за шта је додељена Нобелова награда за физику 2020. године.

С обзиром да је у питању друга фотографија црне рупе у историји, неизбежно је правити поређења са претходном. Може се рећи да је “наша” црна рупа много неупадљивија. “За разлику од црне рупе у галаксији М87, која активно гута материјал околних звезда и због тога доводи до изузетно видљивих ефеката, црна рупа у нашој галаксији је сразмерно неактивна – њен такозвани акрециони диск, односно материјал у блиској орбити који она гута, релативно је мали и сија много мањим интензитетом”, описује др Војиновић и додаје да се тим који је радио на снимцима овде не зауставља и да ће тежити квалитетнијим фотографијама и бољем упознавању ових објеката.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

Фотографија: Event Horizon Telescope

ДОГАЂАЈИ: Годишњица Института за физику 2022.

Институт за физику у Београду обележио је 61. годишњицу у својој башти на обали Дунава у четвртак, 12. маја 2022. године. “Поново смо се окупили да обележимо дан Института након три године”, рекао је др Александар Богојевић, подсетивши да претходних година ове традиционалне прославе није било услед епидемије Ковида-19. Овогодишњој прослави у такозваном Врту физике присуствовали су запослени и гости Института.

У свом обраћању запосленима, др Богојевић је подсетио како кризе попут оне која је иза нас, али и оне која долази, истовремено представљају изазов за институције, али могу бити и прилика за нови развој. Такође, директор је нагласио да је Институт за физику током претходних година одржао завидан ниво научне продукције, да је привукао рекордан пројеката и задржао статус једне од водећих научних установа у Србији.

Институт за физику у Београду је основан 6. маја 1961. године одлуком тадашње владе Србије, а томе је претходио убрзани развој ове науке у послератној Југославији. У наредних шест деценија Институт је прошао кроз различите фазе развоја и значајно допринео даљем развоју физике и сродних области, као и међународном угледу наших истраживача. Године 2018. Институт је први стекао статус института од националног значаја за Републику Србију, који јеове године реакредитован.

Поводом годишњице, уочи прославе, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда које су ове године добили др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић. У оквиру програма обележавања дана Институтаа, добитник Годишње награде, др Вучичевић је колегама одржао занимљив семинар на коме је представио бројна интригантна сазнања, а потом је у башти Института приређен и традиционални коктел.

Фото: Бојан Џодан/IPB

HONOURS: 2022 Annual and Student Prizes of the Institute of Physics

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Institut-33-1024x683.jpg
Jakša Vučičević and Ana Milosavljević

The Annual and Student Prizes were traditionally presented at a ceremony on the occasion of the Institute of Physics’ anniversary, on 12 May 2022.  The prizes are presented for scientific work which significantly contributes to a particular field of physics being developed at the Institute, and the best doctoral thesis completed at this institution and defended in the previous year.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Institut-29-683x1024.jpg
Jakša Vučićević

The Annual Prize for scientific work was awarded to Jakša Vučičević, PhD, for his significant contribution to the theory of strongly correlated electron systems through an analytical solution of time integrals in Feynman-diagrams and explanation of mechanisms of Brown-Zak quantum oscillations of conductivity. The prize consists of a certificate of achievement, a diploma and a sum of money equivalent to three average salaries at the Institute.

The Panel’s statement explained that Dr Vučičević had recently obtained major results contributing to the international standing of the Institute, and in their deliberation, they had taken into consideration the quality of published papers, the laureate’s personal involvement in these papers, and their impact on the development of the field. As a matter of fact, in the previous two years, Dr Vučičević published six scientific papers with an impact factor of 22,943, with the papers having been in the news of renowned journals, and he has also been a leader in both domestic and international projects.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Institut-32-683x1024.jpg
Ana Milosavljević

The Student Prize was awarded to Ana Milosavljević, PhD, for the doctoral thesis titled ‘Electron-phonon and spin-phonon interaction in iron-based superconductors and quasi-2D materials studied by the method of Raman spectroscopy’. The prize consists of a certificate of achievement, a diploma and a sum of money equivalent to an average salary at the Institute.

Ana Milosavljević, PhD, enrolled at the Faculty of Physics of the University of Belgrade for doctoral studies in physics in 2013, and since 2015, she has been employed at the Institute of Physics’s Centre for Solid State Physics and New materials, where, mentored by Nenad Lazervić, PhD, she has engaged in the research of vibrational features of materials with strong electron correlation. As stated in the Panel’s elaboration, she was awarded bearing in mind the quality of the dissertation and published papers, as well as their impact on the issues to which they pertain, the creative share of the candidate, the duration of studies and the Institute’s share in the achieved results.

The members of the Panel which deliberated on this year’s prizes are Igor Franović, PhD, Branislav Cvetković, PhD, and Nenad Vranješ, PhD, while the president of the Scientific Council Nenad Lazarević,  PhD, presented the prizes to the laureates. Following the ceremonial prize presentation, the recipient of the Annual Prize traditionally delivered a lecture in which the topics he is currently working on and the results he had achieved in the previous two years were featured.

Photo: Bojan Džodan

СЕМИНАР: др Предраг Поповић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 05. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Предраг Поповић (Институт за физику Земље у Паризу), одржаће предавање:

Critical percolation threshold controls Arctic sea ice melt pond evolution

САЖЕТАК:

Arctic sea ice covers a vast area of nearly 15 million square kilometers at its peak annual extent. However, in recent years, it has been rapidly disappearing at a rate underestimated by most climate models. A likely reason for this underestimate are processes on scales smaller than tens of kilometers, which the large-scale models cannot resolve. One such small-scale process that contributes to the disappearance of the Arctic ice are meter-sized melt ponds that form on the ice’s surface during summer and absorb significant amounts of solar radiation. During the summer, these ponds evolve in a complicated manner that we do not yet fully understand. In this talk, we will show how the critical point of a connectivity transition – the percolation threshold – controls the melt pond evolution. The ponds evolve by draining through large holes that open over the summer on the ice’s surface so that above the percolation threshold, they can drain easily, while below the threshold, their drainage is impaired. In this way, the percolation threshold is an approximate upper bound on the pond coverage fraction. In fact, in a manner typical for critical phenomena, pond drainage is universal. This universality enables us to write an equation for their evolution below the threshold that compares well with field and satellite observations over most of the summer. Our work, thus, might help resolve some of the uncertainty present in the large-scale climate models and help better predict the fate of the Arctic ice.

Приступите предавању
Meeting ID: 845 0021 3601
Passcode: 019682

СЕМИНАР: Михаило Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Михаило Ђорђевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Coleman-Mandula theorem

САЖЕТАК:

Coleman-Mandula theorem is a no-go theorem in theoretical physics. It states that space-time symmetries and internal symmetries cannot be combined in any but a trivial way. The main consequence of the theorem is impossibility of finding functional dependence between parameters of irreducible representations of the Poincare group (mass and spin), and parameters of irreducible representations of internal symmetry group (charge, color etc.). Finding a “loophole” of the theorem would give a new insight into the relations between properties of elementary particles, and by doing that, it would also reduce the number of fundamental constants of the theory. In this seminar, we will give a precise formulation of the theorem, show its detailed proof based on very general physical assumptions and talk about possible ways of the generalization of the theorem and of “loopholing” it.

Приступите предавању

НАЈАВЕ: Конференција младих истраживача YOURS 2022

У оквиру Сајма технике на Београдском сајму часопис JAES 25. маја 2022. године четврти пут за редом организује конференцију YOURS у циљу афирмисања младих истраживача. Конференцију која младима нуди прилику да представе резултате свог рада и повежу се са својим колегама подржава Универзитет у Београду чија је чланица Институт за физику у Београду.

Истраживачи млађи од 35 година могу слати апстракте радова чији су они први аутор до 18. маја на мејл office@jaes-series.com. На основу апстракта ће бити изабрани радови који се представљају на конференцији, а након тога ће аутори узевши у обзир коментаре присутних писати рад који се рецензира уз могућност објављивања у часопису Journal of Applied Engineering Science.

Конференција је на енглеском језику.

Сајт YOURS конференције

СЕМИНАР: др Марија Вранић и др Томас Грисмајер

У оквиру дуплог семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Вранић (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:

Sources of electrons, positrons, and gamma-rays from lasers within plasma channels

САЖЕТАК:

The recent rise in laser intensities accompanied by the ongoing construction of new laser facilities such as ELI, the Vulcan 10 PW, and APOLLON will place intensities above 10^23 W/cm^2 within reach. While propagating through a pre-formed plasma channel, a laser of such intensity allows for direct laser acceleration (DLA) of leptons in the radiation reaction dominated regime. The DLA scheme has already been demonstrated to provide high-charge electron beams (at a nC level) with moderate laser intensities  (10^20 W/cm^2). In this talk we will show what can be accomplished with near-future laser facilities. We find that increasing the laser power is bound to augment the charge content even further. The field structure formed due to electron beam loading allows for accelerating positrons. What is more, the interaction in the radiation dominated regime will provide a high flux of emitted photons, in hard x-ray and gamma-ray range. These photons can then be used as a seed for electron-positron pair creation, as well as a radiation source for applications.

Након тога др Томас Грисмајер (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:

Electron-positron-photon cascades in ultrastrong electromagnetic fields

САЖЕТАК:

Electron-positron pair plasmas are tightly related to extreme astrophysical objects such as pulsar magnetospheres or gamma-ray bursts. Due to the inherent difficulties of studying these remote objects, it is desirable to study dense pair plasmas in the laboratory, both for fundamental purposes and astrophysical applications. The magnitude of the laser fields expected in the next generation of laboratories overlaps with the estimated fields of milliseconds pulsars. Producing pair plasmas in ultrastrong fields may demonstrate that we can mimic the conditions appropriate to these astrophysical environments in laboratories. The pair creation in such energy density environments is caused by the decay of gamma rays in intense fields. As pulsars efficiently convert the large-scale Poynting flux to gamma rays, the laboratory analog of a pulsar isexpected to efficiently convert optical laser light into gamma rays. This process usually leads to quantum electrodynamics (QED) cascades, as the pairs created re-emit hard photons that decay anew in pairs, eventually resulting in electron-positron-photon plasmas. In this talk we will present the QED cascades in the laboratory where the electromagnetic trap is comprised of colliding lasers, and in Pulsar magnetospheres.

Приступите предавању
Meeting ID: 827 0093 8432
Passcode: 008340

ELECTION OF DIRECTOR: Scientific Council approved the nomination of Dr Aleksandar Bogojević with 80% votes cast

The Scientific Council of the Institute of Physics, Belgrade with 80% votes of present members cast, supported Dr Aleksandar Bogojević’s nomination for the Institute’s director.

This body, representing researchers of the Institute, deliberated at the session held on Friday, 15 April. Out of 41 present members of the Scientific Council, 33 members supported the candidate, whereas five of them did not approve, and three ballot papers were deemed invalid.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је nvece01-1024x519.jpg

The election and appointment procedure of the director is underway at the Institute of Physics, which the Board of Directors commenced on 15 March 2022, by announcing a call for competition, to which the current director, Dr Aleksandar Bogojevic, responded as the only candidate.

As part of the procedure, and after the Commission and the Board of Directors confirmed the nomination, the Scientific Council delivered an opinion on the nominated candidate, which resulted in scheduling an extraordinary session of this body.

The candidate addressed the members at the session, recounting his previous results and his agenda for the upcoming four-year term. Afterwards, the members of the Council proceeded to a secret ballot.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је nvece02-1024x513.jpg

After the Board of Directors has received the Council’s opinion, it will deliberate on it, and the approval of the competent minister is also required for his appointment. 

Per tradition, like in the previous director election, this session of the Scientific Council was broadcast live on the YouTube channel and website of the Institute. 

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је nvece03-1024x513.jpg

PROJECTS: Media Laboratory wins funds in a public call

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Pisanje-1024x682.jpg

Concurrently with a record number of projects won by researchers in domestic and international calls, the Institute of Physics, Belgrade delivers in calls for science promotion and communication. Thus, the project titled ‘Media Laboratory (MEDIALAB) of the Institute of Physics, Belgrade has won funds in this year’s call of the Centre for the Promotion of Science (CPN).

According to preliminary results announced by the CPN on 12 April, this project of the Institute is among 24 projects for the promotion of science, which were selected for funding out of 84 that were proposed in the second category this year. The CPN has awarded the funds for the projects for the promotion of science since 2011, as stated by the CPN. The public call of 2022 was announced in two categories – the first one is intended for scientific clubs, while the other one is for the projects of scientific-research organizations and associations.

‘Media Laboratory’ is an undertaking of the Communications department of the Institute of Physics, and it represents one-semester training for science journalists. The project was launched by science journalists Marija Đurić and Slobodan Bubnjević within the Science through Stories initiative, with the first MEDIALAB training having been organized in 2018. This year’s MEDIALAB will be organized in the fall of 2022 when the first call for the selection of participants is to be announced.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је MEDIA-pozivnice-250dpi3-768x512-1.png

MEDIA COVERAGE: Dr Aleksandar Bogojević on Science in Serbia

’In a small country such as ours, science should be an initiator of certain processes which society necessitates’, says Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade, referring to the fact that science is relevant to a society because it represents an exciting adventure for many people.

Dr Bogojević was a guest on the TV show ’Naučni portal’[Science Portal] broadcast on 12 April 2022, on the second channel of the Radio Television of Serbia. In an interview with the editor Aleksandra Šarković, the Institute’s director considered various roles science plays in a society, how it carries them out and how much effort is necessary to translate the language of science so that as many people as possible understand it.

A part of the interview was dedicated to two major projects launched at the Institute of Physics – the Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE) which is being implemented in cooperation with the World Bank, European Union and the Government of Serbia, as well as the Verrocchio Project. ’We started cooperating with the World Bank 10 years ago, but through the latest SAIGE project, this cooperation has had a great impact on us and offers us to strengthen some things with the help of our country, the World Bank and European Union’, states Dr Bogojević, explaining that this project, which boosts innovative entrepreneurship at institutes, offers an opportunity to develop a broader approach to science.

’The second such an agent is the Verrocchio Project. This institution should not just be a scientific one but have an important educational role, and not just in the sense of us producing narrow field specialists necessary for future work’, emphasizes Dr Bogojević, adding that along with science and education, the third essential aspect is the innovative-technological one. ’If in one place you play three very distinct roles, it is only then that you are a complete institution’, concludes Dr Bogojević.

’Naučni portal’ is a new collage-type of a TV show of the Editorial Board of the RTS scientific programme, which has been broadcast since 2020, with the idea of bringing forth news and stories of the world of science. Several researchers of the Institute of Physics, Belgrade have taken part in the show, as part of the long-term cooperation between the Editorial Board of the RTS scientific programme and the Institute of Physics. 

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 15. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Noncommutative D=5 Chern-Simons Gravity: Kaluza-Klein Reduction and Chiral Gravitational Anomaly

САЖЕТАК:

Chern-Simons (CS) theory has greatly influenced physics and physicists during the past half-century. In this seminar, we will review some basic facts about Chern-Simons Lagrangians defined on some (2n-1)-dimensional manifold. We will then show how CS theory can be connected with gravity. Our focus will be on an SO(4,2) CS gravity in five dimensions and its connections with four-dimensional gravitation. Furthermore, we will analyse the noncommutative deformation of SO(4,2) CS gravity using the geometric Siberg-Witten map. This theory has a nontrivial first-order correction in \theta. By performing Kalutza-Klein dimensional reduction and suitable symmetry breaking, we obtain an effective, four-dimensional gravity theory that has Einstein-Hilbert action with (negative) cosmological constant as its classical (commutative) limit. We then proceed to analyse some concrete solutions of the field equations. We show that AdS space-time remains a solution after including the first-order corrections. On the other hand, AdS-Schwarzschild black hole solution develops a torsion that we explicitly compute. Moreover, we will see that this modified solution implies the existence of a chiral gravitational anomaly if one couples massless Dirac fermions to this NC background.

This seminar is based on arXiv:2203.05020

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Лук Радемакер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Лук Радемакер (Департман за теоријску физику, Универзитет у Женеви), одржаће предавање:

Symmetry breaking and Chern insulators in twisted graphene structures

САЖЕТАК:

Twisted bilayer graphene (tBG) and variants like twisted monolayer-bilayer graphene (tMBG) were proposed to be a platform for strongly correlated physics akin to the cuprate family. However, we will show that many of the observed interacting phenomena can be explained in terms of breaking of spin/valley symmetry. To do so, we will first describe how flat bands in tBG can be directly observed using ARPES [1]. An effective description of the flat bands is hampered by band renormalization due to charge transfer [2] and band topology. The combination of interactions and topology naturally leads to spin/valley symmetry breaking with a quantum anomalous Hall effect in tMBG [3]. In tBG in large magnetic fields, similar spin/valley symmetry breaking creates a series of Chern insulator states [4]. We will conclude with a brief discussion of the possibility of genuine strong correlations in Moiré structures.

[1] S. Lisi, X. Lu, T. Benschop, et al., Nature Phys. 17, 189 (2021).
[2] L. Rademaker, D. A. Abanin, P. Mellado, Phys. Rev. B 100, 205114 (2019).
[3] L. Rademaker, I. V. Protopopov, D. A. Abanin, Phys. Rev. Research 2, 033150 (2020).
[4] Y. Saito, J. Ge, L. Rademaker, et al., Nat. Phys. 17, 478 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 897 1269 4555
Passcode: 580212

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (други део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (први део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

RESEARCH: Using plasma against water-polluting dyes

The paper of researchers from the Solid State Physics Laboratory of the Institute of Physics, Belgrade, whose primary author is Amit Kumar, a doctoral candidate, has been highlighted as a breakthrough in a renowned bulletin, in the field of plasma research International Low-Temperature Plasma Community (ILTPC).  

The paper studying the direct and indirect treatment of organic dye solution using a cold atmospheric plasma jet was published in the journal Frontiers in Physics on 15 February 2022, and its authors, along with Kumar, are Nikola Škoro, PhD, and Nevena Puač, PhD, of the Institute of Physics, Belgrade and Wolfgang Gernjak, PhD, of the Catalan Institute for Water Research (ICRA), and Professor Dragan Povrenović of the Faculty of Technology and Metallurgy, University of Belgrade.

The research focused on the widely used AB25 dye, and Amit Kumar identified organic dyes as the main group of toxic pollutants which are constantly being detected in the environment. The main source is the textile industry, and the authors of this paper stated that approximately 200 thousand tons of various dyes are discharged into the environment every year. It can have detrimental effects on the aquatic world, as well as on public health. The chemical structure of these dyes represents a particular problem since it is very difficult to dissolve them in conventional wastewater treatment plants.

In the last several years, cold atmospheric plasma has been singled out as an alternative means, and Amir Kumar explains that the reason is the fact that it produces reactive species without the addition of chemicals and an increase in ambient temperature. This plasma, interacting with liquid, produces several reactive types of oxygen and nitrogen species which have proved themselves efficient in the elimination of organic pollutants from water.

In the noted paper, the research team has showcased that this could be the most suitable treatment of organic compounds, as well as that there are effects, whether by direct or indirect methods. They are currently engaged in the treatment of other organic compounds, such as pharmaceuticals, and they have also designed a new plasma source.The research has been conducted within the Nowelties project, which aims to organize a platform for the education of future water treatment experts.  

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

Direct and Indirect Treatment of Organic Dye (Acid Blue 25) Solutions by Using Cold Atmospheric Plasma Jet

СЕМИНАР: др Марија Митровић Данкулов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Митровић Данкулов (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Universal patterns of multiscale stochastic processes in the SARS-CoV-2 pandemic

САЖЕТАК:

SARS-CoV-2 pandemic has influenced every aspect of our lives in the previous two years. The course of an epidemic in one country depends on many factors, including different epidemic measures. The epidemic measures taken varied from country to country and during the epidemic. Apart from the measures themselves, the evolution of the epidemic depends significantly on different underlying stochastic processes. Understanding the global nature of these processes and how they, combined with different measures, influence the course of epidemics is crucial for predicting its evolution. In this talk, we will present the analysis [1] of the world data of SARS-CoV-2 infection events for two distinct periods during the epidemic: the first eight months of the outbreak phase and the first eight months of the immunization phase. Using methods from time series analysis and complex network theory, we will analyze the global features of mentioned stochastic processes. Our results reveal the robust communities of different countries and regions clustered according to similar shapes of infection fluctuations – the content of communities differs for two different phases of the epidemic. Further, examination of the communities reveals the appearance of large clusters that span different geographic locations, suggesting that regional similarities are not the only driver of the evolution of the epidemic. Detailed time series analysis reveals cyclic trends and that persistent fluctuations around the local trend occur in intervals smaller than 14 days. Our results provide the basis for further research into the interplay between biological and social factors that are the primary cause of epidemic infection cycles.

[1] M. Mitrović Dankulov, B. Tadić, R. Melnik, medRxiv:2021.12.20.21268095 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 878 5066 2165
Passcode: 569569

TOPICAL: Stevan Nađ-Perge winner of the 2021 Marko Jarić Prize

Dr Stevan Nađ-Perge of the California Institute of Technology received the prestigious prize of ‘Prof. Dr Marko V. Jarić’ Foundation.  As cited in the Jury’s statement, the Marko Jarić Prize, dubbed the Serbian Nobel in Physics by the domestic media, was awarded to Dr Nadj-Perge for his outstanding scientific achievement in the studying of graphene-based nanomaterials.

The prize has been awarded to physicists from Serbia and the diaspora for more than two decades, and this year it was officially presented through the Zoom platform. However, as tradition requires, it is expected from the laureate to give a lecture at the Rectorate of the University of Belgrade, as well as a colloquium at the Institute of Physics, Belgrade, as soon as the circumstances would allow it.

One of the youngest recipients of the prestigious award Stevan Nađ-Perge, PhD, has been an assistant professor at the California Institute of Technology since 2016. He is a winner of the National Science Foundation Award, Alfred P. Sloan Research Fellowship and Foundation of Kavli Nanoscience Institute and Whitley Family Prize. His papers have been published in the most prestigious world science journals, where they were highly cited. ‘It is a great pleasure to hear so many nice words in Serbian’, said Nađ-Perge during the official ceremony, thanking everybody for the recognition and announcing his arrival in Belgrade.

‘The Prize was established to highlight extraordinary results which mark world physics’, said Dr Petar Adžić, managing director of the Marko Jarić Foundation, during the ceremony, reminding the audience of the work of early departed Serbian physicist Marko Jarić, who, as a professor at the most renowned American universities and a recipient of numerous awards, published 105 papers in top-notch journals and four books. The Prize is awarded on 17 March, Marko Jarić’s birthday.

‘This year the Prize has been awarded for the 21st time’, said Dr Aleksandar Belić, president of the Management Board of the Foundation, explicating that the received nominations were considered by an expert panel consisting of distinguished physicians Dr Milica Milovanović, Dr Milan Knežević and Dr Marija Dimitrijević Ćirić. ‘The Panel unanimously proposed to the Management Board to present the Prize to Dr Stevan Nađ-Perge, an assistant professor of Caltech’, said Belić revealing the laureate’s name to the vast and impatient audience on the Zoom platform.

‘Scientific discoveries and results are global heritage, while prizes in science are of the local character, but this is how we familiarize ourselves with the outstanding individuals and with them we build a strong system and society,’ emphasized Dr Saša Lazović, assistant minister at the Ministry of Education, Science and Technological Development, congratulating the laureate on behalf of the Government and Ministry, adding that ‘this year’s winner is a young researcher whose results are superb’.

Dr Stevan Nađ-Perge completed the Mathematical Grammar School in Belgrade, and he obtained his BSc and MSc in theoretical physics from the Faculty of Physics at the University of Belgrade. During his education, he won multiple awards, both in the country and the world. He received his PhD from Delft University of Technology where he engaged in the physics of quantum dots in semiconductor nanowires. Following the completion of his doctorate, he received a postdoctoral fellowship at Princeton University and Delft University of Technology, and in this period he achieved significant results in research on topological Majorana bound states.

‘We have had the honour of working with him at the Institute on a model of planetary system formation’, stated Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade, pointing out that this year’s winner is a prime example of how work with the young is a difficult task worth the effort. In order to achieve great results, the cooperation between institutions in the country and the diaspora is indispensable’, said Bogojević, reminding of the list of researchers who have so far received the Marko Jarić Prize, and highlighting that the Institute has funded the Prize for several years with the idea of strengthening this process that is vital for domestic science.

Per tradition, the winner of the Prize delivered a short speech on his research work, though by means of the Zoom platform. In this interesting lecture, Nađ-Perge presented twisted bilayer graphemes which have potential applications in various quantum technologies. Such multilayer structures exhibiting the properties of superconductors, when the angle between two layers is near the magic angle of 1.1 degrees, are the current focus of experiments of his group at the Caltech.

Watch the video of the “Marko Jarić” Prize Ceremony for 2021
See the Panel’s decision
Read the interview with the laureate of the Marko Jarić Prize
Visit the website of the ‘Prof. Dr Marko V. Jarić’ Foundation

ИНТЕРВЈУ: Стеван Нађ Перге, лауреат награде “Марко Јарић”

Награду “Марко Јарић” за 2021. годину, коју домаћи медији називају и “српским Нобелом за физику” добио је др Стеван Нађ Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда је др Нађу Пергеу додељена, како се у образложењу жирија наводи, за изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.

Један од фокуса истраживања којима се др Нађ Перге тренутно бави су структуре од два међусобно заротирана слоја графена који су физичарима занимљиви из више разлога. Према речима др Нађа Пергеа, на први поглед би се могло очекивати да се понашају слично као један слој, али то је случај само када су заротирани под углом већим од пет степени. “Међутим, када су ова два слоја заротирана за приближно један степен, што је такозвани магичан угао, овај материјал се понаша потпуно другачије и може постати суперпроводник, изолатор или обичан метал у зависности од броја електрона у њему”, објашњава др Нађ Перге.

Група у којој ради др Нађ Перге на Калифорнијском технолошком институту бави се изучавањем оваквих вишеслојних графенских структура, али и микроскопијом и мерењем транспортних особина различитих квантних материјала. Овај тим постиже запажене резултате, па су тако радови овогодишњег добитника награде “Марко Јарић” у којима се бави поменутим структурама објављени у најпрестижнијим светским научним часописима као што су Nature, Science, Nature Physics и Physical Review Letters.

“Сврха мојих истраживања је унапређивање нашег разумевања електронских стања у овим системима”, каже др Нађ Перге и наглашава да је потребно више експеримената и неколико година рада да би се установиле особине материјала. “Посебно ми је драго и интересантно то што смо успели да урадимо неке од првих експеримената у овој области и у том смислу дали значајан допринос у разумевању основних особина и суперпроводности у заротираним двослојевима графена”, осврће се на свој рад др Нађ Перге.

Још пре доласка на Калифорнијски технолошки инстиут др Нађ Перге је постизао запажене резултате, а на докторским студијама на Техничком факултету у Делфту бавио се физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију Марија Кири за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону где је изучавао тополошке изолаторе и суперпроводнике. У току овог постодкторског ангажовања његови главни резултати били су везани за тополошка Мајорана стања, а радови из тог периода су објављени у часопису Science и постигли су високу цитираност.

Истраживања којима се данас бави добрим делом су мотивисана управо реализацијом тополошких Мајорана стања. “Ова стања су веома нестабилна и тешко је направити експеримент који ће недвосмислено показати њихове топлошке особине”, објашњава др Нађ Перге и додаје да нови суперпроводни материјали потенцијално могу да се искористе за реализацију Мајорана стања.

“Истраживања на новим материјалима и експерименти које ми и остале групе радимо константно унапређују и мењају наше разумевање природе. Обично су то детаљне студије које померају границе науке по мало, корак по корак”, каже др Нађ Перге и признаје да је тренутно тешко проценити колико ће ова област и појединачни експерименти бити значајни у ширем смислу.

Говорећи о положају науке, а првенствено физике у Србији, и шта нашим установама недостаје да би могле да се баве истраживањима каква су она на којима он ради, др Нађ Перге каже да му није довољно познато каква је тренутно ситуација у Србији, али да су за ова компликована истраживања потребне значајне и константне инвестиције које су тешко оствариве и у многим земљама Европске уније. У разговору о науци у Србији, др Нађ Перге каже да није у контакту са домаћим физичарима онолико колико би желео. “Дистанца, временска разлика и много обавеза дефинитивно отежавају успостављање и одржавање сарадње. Надам се да ће бити више прилика у будућности”, каже др Нађ Перге.

Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. У току школовања и студија освајао је бројне награде. “Неизмерно сам захвалан свим својим менторима, наставницима и професорима који су утицали на мој развој као физичара. У том смислу су институтције Математичке гимназије, Истраживачке станице Петница, Института за физику у Београду и Физичког факултета за мене биле изузетно важне. Без тих институција не бих био ту где сам сада”, закључује др Нађ Перге. 

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

ДОКТОРАТИ: Сања Ђурђић Мијин

Наша колегиница Сања Ђурђић Мијин одбранила је у четвртак, 10. марта 2022. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом “Нееластично расејање светлости на квази-дводимензионалним материјалима”.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Ненад Лазаревић, др Зоран В. Поповић, проф. др Татјана Вуковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Божидар Николић и доц. др Славица Малетић. Ментор је др Ненад Лазаревић.

Честитамо!

СЕМИНАР: др Игор Прлина

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 11. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Игор Прлина (Браун универзитет), одржаће предавање:

Landau Singularities in Planar Massless Theories

САЖЕТАК:

In this work we present our contribution to the method of using Landau singularities for probing scattering amplitudes in planar massless quantum field theories. We start by proposing a simple geometric algorithm for determining the complete set of branch points of amplitudes in planar N = 4 super-Yang-Mills theory directly from the amplituhedron, without resorting to any particular representation in terms of local Feynman integrals. This represents a step towards translating integrands directly into integrals. In particular, the algorithm provides information about the symbol alphabets of general amplitudes. First we illustrate the algorithm applied to the one-and two-loop MHV amplitudes. Then we demonstrate how to use the reformulation of amplituhedra in terms of ‘sign flips’ in order to streamline the application of this algorithm to amplitudes of any helicity. In this way we recover the known branch points of all one loop amplitudes, and we find an ’emergent positivity’ on boundaries of amplituhedra. Lastly, we look beyond planar N = 4 super-Yang-Mills theory, and analyze Landau singularities of general massless planar theories. In massless quantum field theories the Landau equations are invariant under graph operations familiar from the theory of electrical circuits. Using a theorem on the Y-∆ reducibility of planar circuits we prove that the set of first-type Landau singularities of an n-particle scattering amplitude in any massless planar theory, in any spacetime dimension D, at any finite loop order in perturbation theory, is a subset of those of a certain n-particle ⌊(n−2)^2/4⌋-loop “ziggurat” graph. We determine this singularity locus explicitly for D = 4 and n = 6 and find that it corresponds precisely to the vanishing of the symbol letters familiar from the hexagon bootstrap in SYM theory. Further implications for SYM theory are discussed.

Приступите предавању

Our guests: Faculty of Mechanical Engineering at the Institute

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је masinskiSusret-1024x539.jpg

The representatives of the Faculty of Mechanical Engineering of the University of Belgrade, a strategic partner of the Institute of Physics, visited the Institute on Tuesday, 1 March. The meeting was organized four weeks after the signing of the Agreement on Strategic Cooperation at the Rectorate of the University of Belgrade and included a series of meetings aimed at further connecting and strengthening cooperation through actual actions.

Professor Vladimir Popović, dean of the Faculty, Professor Dragoslava Stojiljković, vice dean for scientific and research work, Professor Aleksandar Grbović, vice dean for finances, and Professor Nenad Zrnić, director of the Innovation Centre of the Faculty of Mechanical Engineering visited the Institute. Both Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade and Dr Antun Balaž, deputy director of the Institute attended the meeting, as well as Ivan Petković, capital investment advisor, Nenad Pantoš, commercialization advisor and Dr Marija Mitrović Dankulov, director of the Innovation Centre of the Institute.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је MasisniSusret3-1024x531.jpg

Following the plenary meeting, the guests visited the Institute’s laboratories. They visited the Photonics Centre, Centre for the Study of Complex Systems and the Centre for Non-Equilibrium Processes (pictured), where they talked with researchers on current projects and plans. Next, the guests toured two spin-off companies of the Institute, where they were introduced to the capacities and products of our companies. Thematic meetings on the cooperation of the Innovation Centers, commercialization and scientific cooperation were held on the same day.

During this visit, both sides agreed that the strategic cooperation between the two institutions will take place gradually, in several directions and for mutual benefit. A short-term agenda was adopted, which encompasses cooperation in commercial affairs of the Institute’s companies, cooperation in the development of joint scientific research projects, domestic and international, as well as direct cooperation of Innovation Centers.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је MasisnskiSusret2-1024x477.jpg

ПРОЈЕКТИ: Престанак родно заснованог насиља

Институт за физику у Београду учествује у европском интер-универзитетском пројекту UniSAFE – Ending Gender Based Violence (GBV) који има за циљ искорењивање родно заснованог насиља у универзитетским срединама и научно-истраживачким организацијама. У пројекту учествује више од 45 универзитета и НИО из 15 земаља, а Универзитет у Београду има статус придруженог партнера.

У циљу пројекта Универзитет у Београду и сви његови факултети и институти од понедељка, 7. марта 2022. године, спроводе емпиријско истраживање о родно заснованом насиљу. Том приликом почеће прикупљање података и на Институту за физику.

Како тим пројекта наводи у саопштењу, резултати пројекта ће бити преточени у конкретне препоруке и алате за смањење родно заснованог насиља у високошколским и другим научним организацијама.

Више информација о пројекту UniSAFE

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић (други део)

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 03. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization (part 2)

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању
Meeting ID: 832 1825 2482
Passcode: 282961

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their relations with  T-duality in the framework of generalized geometry. The generator governing symmetry transformations can be described simply as the inner product of generalized vectors and its algebra produces the Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket, while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to different twists of the Courant bracket that feature string theory relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић (први део)

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. фебруара 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању

Meeting ID: 869 2228 8686
Passcode: 245902

ИНСТИТУТ: Десет година од Сретењског ордена

Пре тачно десет година, Институт за физику у Београду постао је носилац Сретењског ордена трећег степена, једног од најважнијих одликовања које појединци и институције могу добити у Републици Србији (на слици). На свечаности у Дому народне скупштине на Дан државности, 15. фебруара 2012. године, заједно са још 24 друга носиоца, тадашњи председник Републике Србије доделио је орден Институту за заслуге у научноистраживачком раду. Деценију касније, промениле су се околности како у друштву, тако и на самом Институту, али је, судећи по бројним показатељима, Институт задржао кључну улогу у сектору науке и иновација у Србији.

„Наша визија је следећа – као институт од националног значаја, Институт је водећа научна институција која је израсла довољно да може да развија ширу друштвену релевантност“, каже др Александар Богојевић, директор Института, објашњавајући да је 2022. година посебно значајна за даље унапређење институције која већ 60 година негује изврсност у физици и сродним наукама. Наиме, у осврту на десетогодишњицу Сретењског ордена, директор подсећа како су на Институту у току два узајамно преплетена процеса – почетак изградње и опремања Верокио центра као приоритетног пројекта Владе Србије и реализација Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE), који партнерски финансирају Република Србија, Светска банке и Европска унија.

Шест година након пријема државног одликовања, 2018. године, Институт је постао први инститит од националног значаја за Републику Србију. У складу са новим Законом о науци и иновацијама који је усвојен у међувремену, Институт је ове године успешно потврдио и обновио овај престижни национални статус – поступак ре-акредитације Института као института од националног значаја окончан је одлуком Владе 10. фебруара и у складу са садашњом регулативом, Институт ће у овом статусу остати наредних десет година.

Поред измене поменутог Закона, научноистраживачки сектор у Србији је иначе током претходних десет година доживео значајне промене – усвојена је Стратегија развоја науке „Моћ знања“, основан је Фонд за науку и измењен је начин финансирања истраживања. Институт се са успехом прилагодио овим променама – показатељ виталности институције јесте да истраживачи Института из позива у позив Фонда за науку освајају рекордан број пројеката (седам у програму ИДЕЈЕ, четири у програму ПРОМИС и по један КОВИД и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА). Захваљујући раду Иновационог центра Института, освојен је и низ грантова Иновационог фонда, као и других пројеката који подстичу развој иновација.

Уз домаће, истраживачи Института са успехом освајају и европске пројекте и грантове, а на Институту се реализује и један од два ERC гранта која су стигла у Србију – током последњих четири године, на Институту је реализовано чак 24 пројекта финансираних из европских фондова. Захваљујући залагању истраживача повезаних са Институтом, Република Србија је 24. марта 2019. године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, који је данас један од стратешких партнера Института. Импресивна мрежа европских партнера Института обухвата и италијански INFN и лабораторију DESY у Немачкој.

Како би ојачао везе и ка домаћим институцијама, Институт је однедавно покренуо процес успостављања стратешких партнерстава и са водећим научним институцијама у Србији – први стратешки партнер са којим је потписан споразум је Машински факултет Универзитета у Београду. Поред ових веза, Институт улаже велике напоре у комуникацији науке према грађанима – поред континуираног рада са медијима, све до избијања епидемије, Институт је одржавао изузетно посећене популарне трибине у Великој сали Студентског културног центра, а уз друге програме, Институт је развио и врло запажен видео серијал „Врт физике“ који на друштвеним мрежама прате десетине хиљада гледалаца.

„Дошло је до поступне смене генерација“, каже директор Богојевић, објашњавајући да је одлазак старијих, искусних истраживача у пензију био праћен непрекидним подмлађивањем истраживачког кадра. Данас на ИПБ ради више од 230 истраживача од којих су две трећине доктори наука, а посебно је занимљиво да је 58 одсто истраживача млађе од 45 година, као и да је 42 одсто истраживача женског пола.

Фото: ИПБ – Бојан Џодан

АКТУЕЛНО: Статус Института као института од националног значаја продужен за још 10 година

Статус Института за физику у Београду као института од националног значаја за Републику Србију изнова је потврђен недавном ре-акредитацијом. Наиме, одлуком Владе Републике Србије број 022-1074/2022 од 10. фебруара 2022. године (објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 18/22 од 11.02.2022.) Институт за физику у Београду је поново акредитован као институт од националног значаја.

Институт за физику је 2018. године постао први институт у земљи од националног значаја, а тај статус је касније добило још шест институција у Србији. Институти од националног значаја су, како се наводи у Закону о науци и истраживањима, врхунске научноистраживачке установе од посебног значаја за једну или више научних области, а у њима се обављају истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој државе.

Према Правилнику о вредновању научно-истраживачког рада, институт може добити статус института од националног значаја уколико испуњава 14 услова, међу којима су успостављена међународна сарадња, резултати научно-истраживачког рада који доприносе развоју науке, општем фонду знања и развоју технологије.

Поновна акредитација и потврда овог статуса Института је била нужна будући да га је, у складу са претходним Законом о НИД стекао на период од 4 године. У складу са новим Законом о науци и истраживањима, Институт за физику је сада акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију на 10 година.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their
relations with  T-duality in the framework of generalized geometry. The
generator governing symmetry transformations can be described simply as
the inner product of generalized vectors and its algebra produces the
Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket,
while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant
algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to
different twists of the Courant bracket that feature string theory
relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

TOPICAL: Strategic cooperation of the Institute with the Faculty of Mechanical Engineering

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 20220203105249_B62A0852-1024x683.jpg
Photo: Bojan Džodan/IPB

The Institute of Physics, Belgrade and the Faculty of Mechanical Engineering of the University of Belgrade signed an Agreement on Strategic Cooperation at the Rectorate of the University of Belgrade, on Thursday, 3 February 2022. Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute, and Dr Vladimir Popović, dean of the Faculty of Mechanical Engineering, signed the agreement in the presence of Professor Vladan Đokić, the University’s rector. The formal signing was organized without an audience due to epidemiological reasons, but it was broadcast on the Youtube channel of the Institute of Physics.

Addressing the present and online audience, the rector Dr Đokić stressed that the cooperation among the members of the University was significant and that it opened various opportunities, including the improvement of certain aspects of teaching, such as postdoctoral studies. ‘The Institute of Physics, as one of our foremost institutions in the field of natural sciences, and the Faculty of Mechanical Engineering, as a renowned institution in the field of technical and technological sciences, have certainly found some connections and opportunities to enhance their cooperation’, said Dr Đokić.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 20220203111924_B62A0935-1024x683.jpg
Photo: Bojan Džodan/IPB

The director of the Institute of Physics, Belgrade, Dr Bogojević emphasized that the first strategic cooperation within the process of the connection of this institution, as the first national institute of the Republic of Serbia, with a number of other institutions, was established that day. ‘We believe that strategic affiliation of two members of the University represents an important step in strengthening the University, as a unit. Modern universities are complex ecosystems, consisting of distinct and complementary institutions’, said Dr Bogojević, accentuating that there was a tradition of cooperation between two institutions in the field of science, education and innovation and that this strategic association would have an additional impact on its social relevance.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 20220203111655_B62A0900-1024x683.jpg
Photo: Bojan Džodan/IPB
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 20220203112711_B62A1034-1024x683.jpg
Photo: Bojan Džodan/IPB

Professor Vladimir Popović, dean of the Faculty of Mechanical Engineering, thanked the rector for his support to the signing of the Agreement, pointing out how important it was that the University, as an umbrella institution, endorsed the cooperation. ‘Faculties do not sufficiently use institutes. Without the association between institutes and faculties, the University, on its own, cannot advance much, because there is a gigantic capacity in institutes’, said Dr Popović, highlighting additional cooperation opportunities in the ‘Verokio’ centre, which is envisaged for educational-innovative cooperation.

Dr Antun Balaž, deputy director of the Institute of Physics, Dr Aleksandar Belić, a member of the Managing Board of the Institute of Physics, Dr Saša Dujko, member of the Council of the University of Belgrade from the Institute of Physics, Professor Dragoslava Stojiljković, vice dean for scientific and research work of the Faculty of Mechanical Engineering, Professor Maja Todorović, vice dean for international cooperation of the Faculty of Mechanical Engineering and Professor Nenad Zrnić, director of the Innovation Centre of the Faculty of Mechanical Engineering attended the signing ceremony.

VIDEO OF THE CEREMONY OF SIGNING OF THE AGREEMENT ON STRATEGIC COOPERATION

Video: Bojan Živojinović / Two Tech Solutions

НЕДОСТАЈУЋА ИНФРАСТРУКТУРА: Потписан уговор о изградњи

Институт за физику у Београду и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда склопили су уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре који је потписан у петак, 4. фебруара 2022. године.

Наиме, на локацији уз обалу Дунава у Земуну, где се налази Институт, не постоји градска канализациона мрежа која је у складу са Планом сепарационог система одводњавања. Захваљујући овом уговору, то питање ће бити решено, што подразумева изградњу новог фекалног (Ø250мм) и новог кишног канала (Ø300мм).

Ова изградња недостајуће инфраструктуре повећаће отпорност мреже на временске непогоде изазване климатских променама и свакако ће олакшати функционисање целокупног Института. Изворно, изградња је подстакнута припремањем грађевинског земљишта за потребе изградње објеката Верокио центра, који се као приоритетни пројекат Владе Републике Србије гради у оквиру Института за физику у Београду.

Финансирање изградње недостајуће инфраструктуре на Институту за физику реализоваће се кроз буџет Града Београда – средства су дефинисана Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2022. годину (Сл. лист Града Београда 123/21) за позицију II.2.1.E.1.

СЕМИНАР: Драган Прекрат

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драган Прекрат (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Phase transitions in matrix models on the truncated Heisenberg space

САЖЕТАК:

The important generic problem with QFTs on noncommutative spaces is the UV/IR mixing of divergences which interferes with their renormalization. The Grosse-Wulkenhaar model solved this problem by introducing a harmonic oscillator term that can be interpreted as a coupling between the curvature and the field. In this talk, we will examine the success of this model from the phase transition point of view. We will show that renormalizable and nonrenormalizable versions of the 2D noncommutative phi4 model have different phase diagrams.
We will also consider the implications of the striped-phase shifting on the renormalization properties of other models.

arXiv:2104.00657 [hep-th]
arXiv:2002.05704 [hep-th]

Приступите предавању

HONOURS: Dr Danica Pavlović Receives Saint Sava Award

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Danica-Pavlovic-3-1024x683.jpg

One of 34 recipients of the Saint Sava Award for 2021 is Dr Danica Pavlović, a research associate at the Photonics Centre, at the Institute of Physics, Belgrade.

As specified in the award statement, she has received this prestigious award for ‘outstanding results in the field of biophotonics, in the sphere of biomaterials and innovation in biomedicine’.  The statement also stresses out that Dr Danica Pavlović has been the youngest doctor in the field of biophotonics and that she has participated in the realization of multiple national and international projects, and it also states that she has been a winner of several awards and scholarships. She has published three international patents, and she has made a considerable contribution to the use of non-linear laser microscopy.

On the occasion of marking the school slava of patron Saint Sava, the Prime Minister’s first deputy and minister of education, science and technological development, Branko Ružić presented the Saint Sava Award to prominent individuals and institutions on Thursday, January 27, 2022. This recognition has been awarded for precisely two decades, and this year, according to the words of the minister,  a record number of proposals arrived, to be exact, there were more than 150 proposals. 

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је foto-1024x552.jpg
Photo: Ministry of Education, Science and Tecnhological Development

MEDIA COVERAGE: Dr Aleksandar Bogojević in Politika

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је IPB-Aleksandar-Bogojevic-1-Foto-Bojan-Dzodan-1024x682.jpg

On the eve of the 118th anniversary of its existence, the daily newspaper ‘Politika’ brings a topical interview with Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade, in its Sunday issue. In a comprehensive, stimulating text, entitled ‘Renaissance Transformation of Knowledge, Know-How and Creativity’, authored by Darko Pejović, which was published in the ‘Society’ section, on 23 January, the development plans of the Institute for 2022 were presented, as well as Dr Bogojević’s various concepts, ideas and analysis.  

‘This year marks the new time arrangement for the Institute of Physics, our first national institute’, says ‘Politika’, stating that this year should be marked at the Institute with two projects after which, as the article states, “Nothing will be the same, neither in this scientific fortress on the Zemun bank of the Danube, nor in the vast vicinity’.

At the end of December, the Institute joined the ‘Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project  (SAIGE), which is realized through a partnership of the Republic of Serbia, the World Bank and the European Union, and six institutes participate in it. Politika states that the aim lies in making the creative energy from these institutions serve ‘to propel’ the economy, and making the creation of scientific papers not to be an end in itself, but to find concrete applications of research.

‘Foreign experts will train us how to access the money from international funds faster and in greater amounts, how to formulate patent applications’, says Dr Bogojević, in the interview with the journalist of ‘Politika’, adding that this type of a project facilitates the establishment of high-tech companies which can ‘leave the Institute and become independent when they mature’.

Along with the outcomes of this project, ‘Politika’ analyses in depth the general plan of development of the Institute, particularly paying attention to  the growth of the human resources, and then the article focuses on the impact of science on the overall development of the Republic of Serbia. ‘The future is not only in the hands of the most populous countries such as the USA, China, Russia, India’, believes Dr Bogojević, explicating that there are historical examples when small countries gave a contribution to humanity which was positively disproportionate to their size.The article’s final part is dedicated to the construction and furnishing of the ‘Verokio’ Centre at the Institute of Physics. ‘The foundations of a long-term process of transformation will be laid at the Institute of Physics, in spring’, ‘Politika’ discloses, describing the concept of the new post-industrial education in this innovative and educational centre, which represents a priority project of the Government of Serbia, as well as the origin of its name and its numerous partners in the world. 

TOPICAL: Two researchers of the Institute Presidents of National Science Councils

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је modbori-1024x677.jpg

The newly elected presidents of two national science councils are the researchers of the Institute of Physics, Belgrade. To be specific, the members of the National Science Council of Physics have recently elected for its president Dr Antun Balaž, (in the image on the right),  a principal research fellow of the Scientific Computing Laboratory, while Dr Vladimir Srećković (in the image on the right), a principal research fellow of the Laboratory for Astrophysics and Physics of Ionosphere has been elected the president of the National Science Council for Geosciences and Astronomy.

National science councils are bodies which ensure the quality of scientific research and development of scientific research activities in the Republic of Serbia. As stated on the Ministry of Education, Science and Technology’s website, these councils, among other things, shall pass decisions on the appointments of the academic title of research associate and shall give an opinion to the Commission on the Quality of Scientific Research Works and Contribution of Candidates for election to higher positions, shall give an opinion to the Ministry on the annual report of scientific research organizations and shall propose members for the Commission on establishing a list of proposals of the annual list of classified journals.

The National Science Council for Physics constitutes eight members and, pursuant to the Law on Science and Research, ensures the quality of scientific research work and activities in the field of physics. The newly elected president, Dr Antun Balaž, is a principal research fellow and deputy director of the Institute of Physics, Belgrade. He is the head of the Centre of Excellence for modelling of complex systems, and a leader of numerous European projects, while his scientific achievements have been recognized in the field of ultra-cold quantum gases.

The National Science Council for Geosciences and Astronomy constitutes seven members elected for the five-year term. Its new president, Dr Vladimir Srećković, is a principal research fellow at the Institute of Physics, Belgrade, where he has been employed since 2003. Over the course of his career, he has published a significant number of papers in international journals in the field of astrophysics and gravity, and he has been an editor and reviewer in renowned journals. 

СЕМИНАР: Бојана Бркић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. јануара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Бојана Бркић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Laplacian on fuzzy de Sitter space

САЖЕТАК:

In this seminar, we shall consider the geometric property of fuzzy de Sitter space by studying the Laplacian. The latter is defined within the noncommutative frame formalism and it is not hermitian, thus, inducing the nonunitary evolution. We shall solve the eigenproblem of the symmetrically ordered quantum-mechanical Laplacian and discuss its spectrum.

Приступите предавању

PROJECTS: Institute of Physics joins SAIGE project for capacity building

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је SAIGE-transformacija-6-instituta-10-1-1024x768.jpg

The Institute of Physics, Belgrade, along with five other institutes, has signed a Memorandum of Understanding with the Ministry of Education, Science and Technological Development, to provide support to the process of transformation of institutes that conduct scientific research activities. The ceremony of document signing was organized at the headquarters of the Government of the Republic of Serbia on 28 December 2021. ’The Ministry of Science, Education and Technological Development gives its wholehearted support to the excellence in science and has been dedicated to the long-term maintaining of the quality of scientific work’, stated Branko Ružić, the first vice-president of the Government of Serbia and minister of education, science and technological development, on the occasion of the ceremony.

The sum of about 13 million euros has been allocated for the transformation of institutes, through the Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE), which is funded and realized through a solid partnership of the Republic of Serbia, the World Bank and the European Union for the purpose of providing additional investment into science, technological development, innovations and innovative entrepreneurship.

‘Through cooperation on similar projects of capacity building, particularly with the World Bank, the Institute has transformed itself in recent years, and has become a national institute of the Republic of Serbia. This project will help us to face an essential question: how to use ample creative energy in science to strengthen the economy and society in general in the Republic of Serbia’, affirmed Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је SAIGE-transformacija-6-instituta-4-1024x768.jpg

Concerning the significance of the project, whose realization commenced in May 2020, Prof. Viktor Nedović, director of SAIGE project, pointed out that the realization of the project unfolded through three components encompassing: further reform of the scientific sector, support for the programmes of the Science Fund and strengthening cooperation with the Serbian diaspora, as well as the support for the new programme of the Innovation Fund i.e. the programme of acceleration.

The goal of the SAIGE project is to improve the relevance and excellence of scientific research; expand the capacity of scientific research organizations, as well as to boost innovative entrepreneurship and access to financial resources for enterprise growth, as a way of contributing to Serbia’s economy competitiveness.

The SAIGE project is significant not just to the Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering, but to all participants including the scientific community of Serbia itself, since, in terms of the transformation of scientific institutes, we stand a better chance of hopping on global trend train both of science and economy’, said Dr Jelena Begović, director if the IMGGE. This institute and the Institute of Physics, Belgrade are the only ones that participated in a similar project, which has had an impact on both institutions.

In the year 2020, the Ministry conducted a process of evaluation of institutes that engage in scientific research activities utilizing a survey in which the institutes themselves assessed the current state and key opportunities for improvements. The institutes also declared whether they wanted to continue further voluntary participation in a process involving external international expert assessment and the preparation of a transformation plan. After the declaration, the selection followed and the first group of six institutes was selected, which continued to participate in the further process.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је 20211228_101010-1024x576.jpg

ПРИЗНАЊА: Награде Привредне коморе Србије истраживачима Института

У Привредној комори Србије 23. децембра 2021. године додељене су годишње награде за најбоље докторске дисертације у претходне две школске године. Међу једанаест награђених за школску 2018/2019 годину, признања је добило двоје истраживача Института за физику у Београду, др Тијана Милићевић и др Миљан Дашић.

Како се на сајту Привредне коморе наводи, награде се додељују за решења која су применљива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Др Тијана Милићевић је своју докторску дисертацију под називом “Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг” писала и одбранила на енглеском језику пред међународном комисијом 3. децембра. 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Свој докторат је радила у Лабораторији за физику животне средине Института за физику, на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета у Београду и на Катедри за биоинжењерство Природно-математичког факултета у Антверпену (Белгија) под менторством проф. др Александра Поповића и др Мире Аничић Урошевић. У својој дисертацији др Милићевић се бави проучавањем и интегрисаним приступом процени квалитета животне средине на примеру пољопривредних култура и, конкретно, винограда. Како се наводи у образложењу за доделу награде, дисертација доприноси разумевању да се увођењем предложеног ингегрисаног мониторинга система земљиште-биљка-ваздух може унапредити пољопривредна производња и заштити животна средина. Интегрисан мониторинг у пољопривредним срединама би допринео унапређењу производње, ублажавању утицаја загађујућих супстанци на пољопривредну производњу, али би дао и конкретније информације о мобилности и биодоступности елемената које би помогле пољопривредним произвођачима приликом дозирања агрохемикалија и испитивања безбедности производа. Из докторске дисертације др Милићевић је публиковала шест радова у врхунским међународним часописима, два поглавља у књигама и презентовала је више од 20 радова на међународним скуповима.

Др Миљан Дашић је своју докторску дисертацију под називом “Моделовање понашања просторно ограничених диполних и јонских система” одбранио 23. септембра 2019. године на Физичком факултету Универзитета у Београду. Свој докторат др Дашић је радио у Лабораторији за примену рачунара Института за физику под менторством др Игора Станковића. Кандидат је, како се наводи на сајту Привредне коморе, своју дисертацију реализовао у области рачунарске нано-трибологије, утврђујући везе и последице интеракције између структуре и геометрије у класичним системима наночестица и молекула са дугодометним интеракцијама. Током докторских студија др Дашић је реализовао стручну праксу у Одељењу за напредне технологије компаније Тојота Мотор Европа са седиштем у Завентему (Белгија), а након повратка у Београд наставио је сарадњу са Тојотом. У току сарадње реализована су истраживања са циљем развоја нових рачунарских симулација за истраживање мазива на бази јонских течности, са мотивацијом њихове примене у смањењу трења и абразије у мотору аутомобила. Развијене симулације омогућавају молекуларни дизајн оптималних јонских течности које истовремено испуњавају захтеве за малим трењем и спречавањем хабања. Према речима др Дашића, кључна предност употребе рачунарских симулација лежи у могућности испитивања широког параметарског опсега што не важи за експериментална истраживања са конкретним јонским течностима. Кандидат је објавио шест радова у часописима са SCI листе од којих су четири у директној вези са садржајем докторске дисертације, наводи се у образложењу Привредне коморе.

Привредна комора Србије традиционално додељује од 1968. године Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, а за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета. Због епидемије коронавируса прошле године нису додељене награде па је овог пута то учињено за две школске године.

Вест о додели награда на сајту ПКС

СЕМИНАР: др Аксел Пелстер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Аксел Пелстер (Департман за физику, Технички универзитет у Кајзерслаутерну, Немачка), одржаће предавање:

On the theoretical description of photon Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Since the advent of experiments with photon Bose-Einstein condensates in dye-filled microcavities in 2010 [1], many investigations have focused upon the emerging effective photon-photon interaction. Despite its smallness, it can be identified to stem from two physically distinct mechanisms [2]. On the one hand, a Kerr nonlinearity of the dye medium yields a photon-photon contact interaction, whose microscopic theoretical description is based on a Lindblad master equation [3]. On the other hand, a heating of the dye medium leads to an additional thermo-optic interaction, which is both delayed and non-local [4]. The latter turns out to represent the leading contribution to the effective interaction for the current 2D experiments.

A new experimental platform, which is currently built up in Kaiserslautern, will be devoted to analyse the dimensional crossover in trapped photon gases from 2D to 1D. As the photon-photon interaction is generically quite weak, they behave nearly as an ideal Bose gas. Moreover, since the current experiments are conducted in a microcavity, the longitudinal motion is frozen out and the photon gas represents effectively a two-dimensional trapped gas of massive bosons, where the anisotropy of the confinement allows for a dimensional crossover. A detailed investigation for such a system allows to determine its effective dimensionality from thermodynamic quantities [5].

Furthermore, we investigate how the effective photon-photon interaction changes when the system dimension is reduced from 2D to 1D [6]. To this end, we consider an anisotropic harmonic trapping potential and determine via a variational approach how the properties of the photon Bose-Einstein condensate in general, and both aforementioned interaction mechanisms in particular, change with increasing anisotropy. We find that the thermo-optic interaction strength increases at first linearly with the trap aspect ratio and later on saturates at a certain value of the trap aspect ratio. Furthermore, in the strong 1D limit the roles of both interactions get reversed as the thermo-optic interaction remains saturated and the contact Kerr interaction becomes the leading interaction mechanism. Finally, we discuss how the predicted effects can potentially be measured experimentally.

[1] J. Klaers, J. Schmitt, F. Vewinger, and M. Weitz, Nature 468, 545 (2010).
[2] J. Klaers, J. Schmitt, T. Damm, F. Vewinger, and M. Weitz, Appl. Phys. B 105, 17 (2011).
[3] M. Radonjic, W. Kopylov, A. Balaz, and A. Pelster, New J. Phys. 20, 055014 (2018).
[4] E. Stein, F. Vewinger, and A. Pelster, New J. Phys. 21, 103044 (2019).
[5] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2011.06339 (2020).
[6] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2109.11211 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 826 2047 2000
Passcode: 680361

ГОСТ ИНСТИТУТА: др Дмитриј Камањин

У петак, 10. децембра 2021. године, Институт за физику у Београду је посетио др Дмитриј Камањин, директор за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања (JINR) у Дубни. Директор и запослени Института су на састанку са др Камањином разговарали о досадашњој и будућој сарадњи ове две установе.

Током посете нашем Институту, др Камањин је представио Институт у Дубни и могућности за сарадњу свим заинтересованим истраживачима Института за физику.

Институт за физику већ више деценија негује успешну сарадњу са Институтом у Дубни, који је једна од великих европских истраживачких установа са развијеном међународном мрежом сарадника. Обједињени институт се налази око 100 километара од Москве, у месту Дубна које је због овог истраживачког центра добило надимак “Наукоград”. Основан је 1956. године са циљем да се у њему истражују фундаменталне особине материје. Данас Институт у Дубни запошљава више од пет хиљада истраживача и инжењера, а његове ресурсе користе и истраживачи из других земаља. Међу оснивачима се налази 18 држава, а Србија је једна од шест придружених чланица. Очекује се да Србија ускоро постане пуноправни члан конзорцијума Обједињеног института.

ИСТРАЖИВАЊА: Квантни ефекат на високим температурама

Истраживач Института за физику у Београду др Јакша Вучичевић учествовао је у истраживању током ког је уочен један нов квантни феномен и то на вишој температури. Истраживање је део пројекта Cold atoms, Hubbard model and holography: key to strange metals финансираног у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије. Др Вучичевић је на овом проблему радио са др Роком Житком из Института “Јожеф Стефан” у Љубљани.

Радови др Вучичевића и др Житка о новим типовима магнетних квантних осцилација које се јављају на високим температурама, издвојени су као препорука уредника у часописима Physical Review Letters и Physical Review B у новембру 2021. године и истакнути су у APS Physics magazine. Зашто ово истраживање привлачи такву пажњу међу физичарима?

“Квантне осцилације електричне проводности материјала на веома ниској температури су добро познат феномен, Шубников-де-Хас ефекат, опажен први пут 1930. године”, објашњава др Вучичевић додајући да је физички механизам овог понашања јасан у металима и полупроводницима. Међутим, у скорашњим експериментима је уочена нова врста осцилација које се испољавају на вишим температурама, где Шубников-де-Хас ефекат не важи. Теорија коју су развили др Вучичевић и др Житко описује управо ту феноменологију. “Испоставља се да је главни ‘састојак’ за високотемпературне Браун-Зак осцилације скраћење времена живота квази-честица до чега долази управо на високим температурама”, наглашава др Вучичевић. 

“Према Хајзенберговом принципу неодређености, краћи живот квази-честица значи да је њихова енергија мање одређена, па постају вероватнији процеси где честица тунелира између два стања са различитим енергијама. Браун-Зак осцилације су управо осцилације у амплитуди оваквог тунелирања”, каже др Вучичевић и додаје да је феномен Браун-Зак осцијалција први пут експериментално опажен 2017. године у двослоју графена и бор-нитрида. Модел који су развили др Вучичевић и др Житко доста се разликује од овог па је очигледније да је реч о универзалном феномену који не зависи од детаља решетке. 

“Још увек је рано да се говори о комерцијалним и технолошким применама квантних ефеката на високим температурама. Међутим, у експерименталној физици верујемо да ће овај феномен послужити у сврхе дијагностике материјала”, тврди др Вучичевић. 

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 09. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Charge pair transport pathway in organic solar cells

САЖЕТАК:

Solar cells based on organic semiconductors have been widely investigated in the last three decades with a continuous improvement in their performance and lifetime and improved understanding of the processes that take place in the device. The first part of the talk will consist of a brief review of this research field and a review of our previous efforts aimed at understanding the key process in the solar cell – the separation of photo-generated charge pairs (excitons). Our recent results will be presented in the second part of the talk [1, 2]. We model the system using a microscopic effective Hamiltonian that takes into account the most relevant processes that determine the dynamics of excitons. The results for energy and time resolved dynamics of charge pairs from the moment of their photogeneration to the moment of their extraction or recombination will be presented. The results indicated that charge separation proceeds via the cold pathway in which donor excitons convert to relaxed charge-transfer excitons which further transform to the states of separated charges [1]. We further analyze these results from the perspective of non-equilibrium thermodynamics. We determine the difference between equilibrium and non-equilibrium dependence of free energy on charge pair separation distance. Our results indicated that this difference is largest when charge separation efficiency is large which led us to conclude that charge separation in efficient organic solar cells proceeds via a cold but nonequilibrated pathway [2].

[1] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 124, 4378 (2020).
[2] W. Kaiser, V. Janković, N. Vukmirović, and A. Gagliardi, J. Phys. Chem. Lett. 12, 6389 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 4920 6726
Passcode: 819948

IDEAS: Institute researchers win record seven projects of Science Fund

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је IDEJE-website-cover-1600x1600-px-1170x694-2-1024x607.jpg
Illustration: Science Fund of the Republic of Serbia

The researchers of the Institute of Physics, Belgrade, a national institute of the Republic of Serbia, have again been remarkably successful – they won as many as seven projects approved for funding within the programme ’Ideas’ of the Science Fund of the Republic of Serbia. According to the final ranking lists announced by the Science Fund on 30 November, this represents the highest number of projects headed by researchers from an institution in Serbia, and in addition to our institute, the Faculty of Sciences of the University of Novi Sad won seven projects.

’Ideas’ has so far been the largest programme of the Science Fund launched intending to fund excellent science through projects which will, as the website states, influence the development of science and research. The approved projects are classified into four fields (natural, technical-technological, biomedical and social sciences and humanities), and their total budget is 29,999,198.17 euros.

To receive the funds, there were 9096 researchers from 202 scientific research organizations who applied with 917 project proposals. Within the evaluation procedure, conducted in two stages, 105 projects were selected for funding, in which 1,064 researchers from 98 scientific research organizations will participate.

According to the number of approved projects, there are five institutions on the list after the Institute of Physics and the Faculty of Sciences of Novi Sad which won five projects each (The Institute of Molecular Genetics and Genetic Engineering, Institute for Biological Research ’Siniša Stanković’, School of Medicine, Faculty of Pharmacy and the Faculty of Philosophy of the University of Belgrade). Three organizations won four projects each (Vinča Nuclear Research Institute, the Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy and Faculty of Technology and Metallurgy), while two won three projects each (the Faculty of Biology and Faculty of Political Sciences). The other NGO won two or fewer projects (8% won 2 projects; 25% won 1; while 55% of institutions do not manage any projects, but participate in at least one).

When it comes to projects that will be conducted at the Institute of Physics, their total budget is 1,801,422.57 euros. The projects are classified in the fields of natural (5) and technological-technical sciences (2), and they will be implemented in cooperation with researchers from seven other institutions (Institute for Biological Research ’Siniša Stanković’, Institute for Multidisciplinary Research (IMSI), Vinča Nuclear Research Institute, Faculty of Engineering University of Kragujevac, Faculty of Physical Chemistry, School of Medicine and Faculty of Dental Medicine in Belgrade). Similarly, in addition to their own, the researchers from the Institute also participate in another approved project of the Faculty of Biology of the University of Belgrade.

Seven projects approved within the ’Ideas’ programme of the Science Fund, headed by the researchers of the Institute are as follows:

  • APPerTAin-BIOM – Atmospheric pressure plasmas operating in wide frequency range – a new tool for production of biologically relevant reactive species for applications in biomedicine Nevena Puač, PhD,
  • CompsLight – Control and manipulation of light in complex photonic systems – Dragana Jović Savić, PhD,
  • NOVA2LIBS4fusion – Novel approach to laser induced breakdown spectroscopy diagnostics of fusion reactor plasma facing componentsMilivoje Ivković, PhD,
  • EGWIn – Exploring ultra low global warming potential gases for insulation in high-voltage technology: Experiments and modellingSaša Dujko, PhD,
  • QGHG-2021 – Quantum Gravity from Higher Gauge Theory – Marko Vojinović, PhD,
  • NOOM-SeC – Nano-objects in own matrix – Self compositeNebojša Romčević, PhD и
  • SimSurgery – Multiphysics Software Package for Simulation of Electrosurgical ProceduresMarija Radmilović-Rađenović, PhD

In each of the previous programmes of the Science Fund, the researchers of the Institute of Physics also managed to win the funding – four projects of the researchers of the Institute have been funded within the PROMIS programme, one within the Program for Development of Projects in the Field of Artificial Intelligence and one within the Special research program on COVID-19. Therefore, following the announcement of the ’Ideas’ programme results, there will be 13 projects which will be realized at the Institute of Physics, Belgrade funded by the Science Fund of the Republic of Serbia. 

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић o важности науке за будућност Републике Србије

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис “Бизнис”

“Институт за физику је једна амбициозна институција, а мислим да нам не мањка ни рационалности”, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у интервјуу за часопис “Бизнис”. Разговарајући са једним од уредника овог специјализованог листа посвећеног привредницима, Марком Андрејићем, директор Института је одговарао на питања o резултатима Института и напорима наших истраживача, о значају блиске сарадње са другим институцијама, као и о пројектима и плановима за будућност.

“Наша визија је следећа – национални институти су водеће научне институције које су израсле довољно да могу да развијају ширу друштвену релевантност”, рекао је др Богојевић, објашњавајући да се у Институту негује врхунска наука, што непрекидно потврђују и резултати наших истраживача, али да Институт ради и на својим другим улогама које су важне за друштво. “На пример, ми смо највећа институција у физичким наукама и није чудно да смо укључени и у процес образовања људи које ћемо запошљавати. Национални институти морају имати и ширу образовну улогу која ће оснажити везе између науке и високог образовања. Слично томе, иновациона улога ојачава везу науке и привреде”, напомиње директор Института.

Подсећајући да је то идеја која је, након што је успешно представљена доносиоцима одлука, довела и до покретања пројекта реализације Верокио центра, Богојевић се у овом интервјуу осврнуо и на инвестицију која се, као приоритетни пројекат Владе Републике Србије, гради на Институту за физику. “Верокио је место где ће се реализовати специјалистичке, последипломске и постдокторске интердисциплинарне студије”, каже др Богојевић, објашњавајући шта ће научна заједница добити његовом изградњом. “Недостају нам места где се људи различитих знања могу интегрисати и где ће научити да се поштују, разумеју и раде заједно”, сматра, додајући да је у питању платформа коју до сада Србија није имала.

“У овом тренутку изградњом и опремањем Верокио центра руководи Kанцеларија за јавна улагања. Kао будући корисник, Институт за физику је изузетно задовољан сарадњом и информацијама које добијамо. Kолико смо упознати, савладани су сви административно-правни изазови, у току је пројектовање које се приводи крају, а потом ће радови на изградњи и опремању трајати око годину дана. Наравно, нас као корисника искључиво занима шта следи у периоду експлоатације”, објаснио је др Богојевић.

Говорећи о историји и циљевима Института, др Богојевић је подсетио читаоце листа “Бизнис” да циљеви наше институције нису само у науци и образовању, него и у применама. “Уочили смо да људи који нису научници не знају довољно о науци, чак и у модерном свету, и донекле смо за то криви ми и одређена промена мора да буде у нама”, каже др Богојевић и додаје да Институт покушава да објасни значај и примену науке у различитим сегментима друштва. По његовом мишљењу, управо знање може да трансформише Србију.

“Искрено, не мислим да Институт или наша земља треба да се пореде са неким три броја већим од нас, са светским суперсилама”, рекао је додајући да се, међутим, много може научити из поређења са државама које су богате, а по величини су сразмерне Републици Србији. Такав пример је Швајцарска, која је, мада сличне величине и броја становника, изузетно успешна јер је као мала земља изабрала само неколико области у којима постиже светски квалитет. По мишљењу др Богојевића, производ по коме би могла постати светски препознатљива, Република Србија може пронаћи у својој науци.

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис “Бизнис”

MEDIA COVERAGE: Marko Vojinović, PhD, on quantum gravitation

‘Quantum theory of gravity represents the most fundamental level of understanding of nature. If we could formulate the theory of quantum gravity, we could understand how nature works at the deepest level’, said Marko Vojinović, PhD of the Institute of Physics, Belgrade as a guest on the show ‘Scientific Portal’.

The fifteenth episode of ‘Scientific Portal’ was broadcast on Tuesday, 23 November 2021, on the RTS 2, and in one of the reports Dr Vojinović explained what quantum theory of gravity was and why physicists were still on the quest for it. ‘There are several candidates for the quantum theory of gravity which have asserted themselves in the expert circles as significant and relevant.  Each of these angles of research has its advantages and disadvantages’, says Dr Vojinović, explicating that none is convincing enough to form a consensus among experts that it is a true quantum theory of gravity.

Dr Vojinović mentioned in the show that researchers from the Institute of Physics, Belgrade and the Faculty of Physics in Belgrade gathered in the Group of Gravity, Particles and Fields research this field in Serbia. ‘One of the central things a person understands when engaging in this work is that it is not that important which results we get conducting research. What is important is the experience we acquire over the course of the work. The process of research work is much more significant than the results themselves, which are obtained at the end’, stated Dr Vojinović describing the work of the Group.

‘Scientific Portal’ is a show of the scientific programme redaction of RTS which has been broadcast since 2020, bringing news and stories from the world of science. Several researchers of the Institute of Physics, Belgrade have been guests of the show, as part of long-term cooperation of the scientific programme redaction of RTS and the Institute of Physics.

ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА: Година успеха

“Млади истраживачи долазе, а средња генерација је сасвим стасала да преузме водећу улогу”, каже директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, у новогодишњој поруци коју по традицији уочи празника упућује истраживачима, другим запосленима и пријатељима Института.

“Приводи се крају још једна година. Здравствена ситуација нас и даље онемогућава да организујемо новогодишњи коктел и представу за децу”, каже др Богојевић подсећајући да ни ове године неће бити могућности за реализацију традиционалних предновогодишњих дешавања на Институту.

“Пандемија је свакако негативно осликала ову годину, но и поред тога имамо пуно разлога да се фокусирамо на позитивне резултате. Пре свега, желим да још једном честитам колегиницама и колегама руководиоцима нових пројеката из програма ИДЕЈЕ Фонда за науку”, додаје др Богојевић и подсећа да Институт за физику заузима водеће место по броју освојених пројеката и укупном буџету у оквиру овог програма.

“Ако на ово додамо прошлогодишње успехе на позивима Фонда, онда постаје сасвим јасно да се на Институту успешно реализовала смена генерација – млади истраживачи долазе, а средња генерација је сасвим стасала да преузме водећу улогу”, наглашава др Богојевић.

“У наредној години нас чека почетак два стратешка процеса који ће, сваки на свој начин, значајно ојачати Институт”, каже у писму др Богојевић најављујући планове за наредну 2022. годину.

Свим пријатељима, сарадницима и партнерима Институт за физику у Београду жели срећне новогодишње празнике!

ПРИЗНАЊА: Награде за најбоље мастер радове из физике

Један од овогодишњих награђених мастер радова на Физичком факултету у Београду изведен је на Институту за физику у Београду. Одбор за доделу награде “Проф. др Љубомир Ћирковић” донео је одлуку 9. новембра 2021. године да награду за најбољи мастер рад одбрањен на Физичком факултету у Београду у току прошле школске године добију Саша Топић и Стефан Ђорђевић.

Саша Топић је свој мастер рад под насловом “Израда и карактеризација магнето-оптичког двоструко резонантног Mx цезијумског магнетометра за потребе детекције егзотичних поља ултралаких честица у оквиру GNOME мреже” урадио на Институту за физику у Београду под менторством др Зорана Грујића.

Како се у образложењу Одбора за доделу награде наводи, ове године је на конкурс пријављен необично велики број квалитетних радова, али Одбор по квалитету и обиму издваја радове Топића и Ђорђевића.

Одлука чланова Одбора за доделу награде

*Институт за физику у Београду финансијски подржава Фондацију “Проф. др Љубомир Ћирковић”.

СЕМИНАР: др Томасо Макри

:sr]У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. новембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Томасо Макри (Департман за теоријску и експерименталну физику, Федерални универзитет у Рио Гранде до Норте, Натал, Бразил), одржаће предавање:

Solitons and polarons in ultracold bosonic mixtures

САЖЕТАК:

The realization of multicomponent systems offers a natural playground to observe nonequilibrium effects in a more general framework. Restricting to two-component BECs, one notices already a rich variety of phases in the ground state. In purely repulsive mixtures, one observes a homogeneous superfluid or a phase separation when inter-species repulsion overcomes the intra-species interaction strength. In the attractive regime a series of recent experiments showed the formation of dilute self-bound droplet states in a two-component BEC both in a tight optical waveguide and in free space, closely following the theoretical predictions. In the quasi one-dimensional geometry, upon varying the mean-field interaction from the weakly to the strongly attractive regime, one observes a smooth crossover between bright soliton states and self-bound droplets. In the first part of this talk we will investigate the quench dynamics of a two component Bose mixture and study the onset of modulational instability, which leads the system far from equilibrium. Analogous to the single-component counterpart, this phenomenon results in the creation of trains of bright solitons. In the second part we will discuss the properties of impurities in uniform and self-bound states of heteronuclear mixtures inspired by recent experiments. Finally, we will focus on the formation of exotic bound states for an impurity interacting with a self-bound droplet.

Приступите предавању
Meeting ID: 813 8100 5164
Passcode: 667308

СЕМИНАР: др Јакша Вучичевић

:sr]У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. новембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јакша Вучичевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Universal magnetic quantum oscillations in correlated lattice systems

САЖЕТАК:

Magnetic field is well known to have drastic effects on the transport properties of electronic systems. Similar to the quantum Hall effect in continuum systems, the Shubnikov-de Haas (SdH) effect in crystalline materials is an oscillatory behavior of conductivity as a function of the applied magnetic field. This phenomenon is well understood in good metals, and has been very useful in mapping out the Fermi surface in various materials. In recent experiments on synthetic moire systems, a new type of magnetic quantum oscillations has been observed that differs from SdH oscillations in two important aspects: the so called Brown-Zak (BZ) oscillations appear at elevated temperature and have no dependence on the size of the two-dimensional Fermi sea. In this talk, we will present the dynamical mean field theory (DMFT) results for the square-lattice Hubbard model in a magnetic field that clearly display the phenomenology of the BZ oscillations [1, 2]. A detailed analysis reveals an essential role of incoherence for the BZ oscillations, which may allow one to use this phenomenon as a tool for characterization of dominant scattering mechanisms in lattice systems.

[1] J. Vučičević and R. Žitko, Phys. Rev. Lett. 127, 196601 (2021).
[2] J. Vučičević and R. Žitko, Phys. Rev. B 104, 205101 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 863 3529 3898
Passcode: 054147

HONOURS: Medal to Academician Zvonko Marić awarded posthumously in Leskovac

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је medaljazm2-1024x698.jpg

Academician Zvonko Marić (1931-2006), a pioneer of quantum physics in Serbia and one of the ‘fathers’ of the Institute of Physics, Belgrade was posthumously honoured in Leskovac with the Medal for outstanding services. On the occasion of the Day of Liberation of Leskovac in the Second World War, at a celebration held on 11 October 2021, in the town where Marić completed primary school and gymnasium, our great quantum physicist was recognized for his ‘outstanding contribution to the affirmation of physics and promotion of the town of Leskovac in the country and abroad’.

Dr Aleksandar Bogojević, director of the Institute of Physics, Belgrade received the award in the Hall of the National Theatre, at a ceremonial assembly of the City Hall of Leskovac. Zvonko Marić has been the thread that binds the Institute of Physics and Leskovac, said Dr Bogojević, emphasizing that as a forefather of the Institute, Marić paved the way for domestic research in an important field of physics, while having the spirit of Leskovac town inside himself at the same time.

Expressing his gratitude to the people of Leskovac for cherishing the memory of their famous fellow citizen’s personality and work, the director of the Institute also expressed hope that in the Leskovac gymnasium, where a plaquette dedicated to Zvonko Maric is awarded, new young people will choose the path of physics and then come to the Institute of Physics, Belgrade.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је medaljazm3-1024x595.jpg
Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је medaljazm4-1024x665.jpg

Zvonko Marić is one of the foremost theoreticians in domestic physics of the second part of the 20th century. After the formation of the first research groups, in 1972, only ten years after its founding, Marić joined the then Institute of Physics in Belgrade and made a major impact on its accelerated development. Marić engaged in quantum mechanics thus giving the tone to the way of thinking about contemporary physics, present at the Institute to this day.

Marić finished primary school and gymnasium in Leskovac, while he studied physics at the then Faculty of Natural Sciences and Mathematics in Belgrade. He received his PhD in 1960 with the thesis ‘Light Dispersion in Atomic Nuclei’ earning one of the first domestic PhDs in physics. He cooperated with numerous researchers in Europe prompting the development of several generations of domestic physicists. He received the Nolit Prize for his book ‘An Experiment on Physical Reality’. He was a full member of the Serbian Academy of Sciences and Arts. He was laid to rest in the Alley of Meritorious Citizens at the New Cemetery in Belgrade.

The Medal of the Town of Leskovac will be on display in the Hall of the Institute bearing the name of Zvonko Marić.

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је medaljazm-1024x508.jpg

ИЗ МЕДИЈА: Нобелова награда за физику 2021.

Најпрестижније признање из физике додељено је ове године тројици научника за допринос разумевању комплексних система, а посебно климатских промена, утицаја људи на њих и предвиђања глобалног загревања, преноси Радио-телевизија Србије у тексту научне новинарке Марије Стевановић.

Половину Нобелове награду за физику добили су Сјукуро Манабе (Универзитет Принстон, САД) и Клаус Хаселман (Институт за метеорологију “Макс Планк”, Хамбург, Немачка) за физичко моделирање климе, квантитативан опис њених промена и поуздано предвиђање глобалног загревања. Други део награде додељен је Ђорђу Паризију (Универзитет Сапијенца у Риму), чији најзначајнији доприноси леже у разумевању односа између неуређености и флуктуација у разнородним физичким системима.

„Комплексни системи се састоје од великог броја разноврсних елемената који међусобно интерагују на различите начине. Иако се одликују хаотичним понашањем, случајним процесима и неуређеношћу, проучавање оваквих система из угла статистичке физике открива нове, неочекиване законитости, које нам омогућавају да разумемо њихово понашање и да их опишемо на квантитативан начин на макроскопским скалама”, рекао је за РТС др Антун Балаж, заменик директора Института за физику у Београду и руководилац Центра за изучавање комплексних система.

Др Балаж је у поменутом интервјуу објаснио да је Манабе током шездесетих година прошлог века развио први климатски модел и први започео проучавање везе између радијационог баланса (односа електромагнетног зрачења које Земља апсорбује и емитује) и вертикалног транспорта ваздуха у атмосфери. Поред тога, он је показао како повећан ниво угљен-диоксида у атмосфери води до повећања температуре на површини Земље. Хаселман је током 1970-их направио наредни корак у разумевању комплексних система и повезао моделе временске прогнозе и климатске моделе.

„На тај начин је разјаснио како се за климу може направити поуздано предвиђање, иако је временска прогноза описана изузетно хаотичним моделима. Његов велики допринос лежи и у томе што је помогао да се одвојено квантификују доприноси људске активности и природних феномена климатским променама. Тако је као кључни проблем за глобално загревање идентификована управо људска активност”, истиче др Балаж.

Проучавање климатских промена је само једна од бројних примена теорије комплексних система, а налазимо их у широком спектру дисциплина, од биологије до анализе друштвених мрежа.

„Различити комплексни системи нас окружују и бројни аспекти наших свакодневних живота су у вези са њима. Друга половина овогодишње Нобелове награде за физику додељена је Ђорђу Паризију, чији најзначајнији доприноси леже у разумевању односа између неуређености и флуктуација у разнородним физичким системима. На пример, ово се односи на фундаменталне моделе магнетизма, спинска стакла у којима се појава магнетних домена, феромагнетизма и антиферомагнетизма описује помоћу теорије комплексних система, али исти приступ може да се искористи и код бројних других система”, објашњава др Балаж.

Значај ових открића је немерљив, јер су нам већ пре више деценија дала јасан опис проблема и онога што нас чека.

„Захваљујући томе, и вредном раду хиљада научника који су од тада прикупљали податке на глобалном нивоу и развили много детаљније моделе и одговарајуће нумеричке симулације, данас имамо поуздан и прецизан опис климатских промена, као и последица наших активности. Сада можемо да израчунамо како ће се клима мењати, можемо чак и да проучавамо различите сценарије у зависности од мера које бисмо могли да преузмемо, парцијално или глобално. Наука нам је дала поуздане методе и средства да разумемо свет око нас, једино је питање шта смо спремни да предузмемо и како да што више држава покрене процесе за спречавање глобалног загревања”, додаје др Балаж.

Руководилац Центра за изучавање комплексних система је за РТС говорио и како је физика вековима утицала на различите аспекте нашег живота. „Не треба заборавити ствари које имају негативан утицај, али ни оне у којима уживамо, које нам олакшавају живот и због којих се осећамо као бољи људи. Од практичних примена, које увек могу да имају различит карактер, физика се често вине до апстрактних висина у којима запањујући тренуци инспирације пружају дубинско разумевање природе и обједињавање претходно стечених знања у јединствену слику. У овом смеру води и проучавање климатских промена, јер их ставља у научни систем савремене физике као интегрални део, а не као посебан, изолован правац. То уједно отвара простор за примену метода и знања из других области физичких наука у климатологији, што може да има велики позитиван ефекат на наше разумевање климатских промена и начина на који можемо да утичемо на њих”, каже др Балаж.

HONOURS: the 2020/2021 Annual Prizes of the Institute of Physics

Ова слика има празан alt атрибут; име њене датотеке је Godisnje-nagrade-1024x640.png
dr Igor Franović, dr Miljan Dašić, dr Nenad Lazarević, dr Jadranka Vasiljević

In a regular session of the Scientific Council of the Institute of Physics held on Tuesday, 31 August, the 2020 and 2021 annual prizes of the Institute were awarded. A jury that included Dr Marija Mitrović Dankulov, Dr Brainslav Cvetković and Dr Nenad Vranješ addressed the audience and announced the winners in a ceremonial part of the session. Dr Vraneš reminded the audience that the last year prize was postponed due to unique work conditions caused by the pandemic, therefore this year the prize was awarded for the previous year too. On behalf of the jury, he complimented all the proposed candidates.

The Annual Prize for 2020 was unanimously awarded to Dr Igor Franović for his significant contribution to the development of physics of complex systems, non-linear dynamics and statistical physics. The prize consists of a certificate of achievement, a diploma and a sum of money equivalent to three average salaries at the Institute (RSD 360,000).

The Student Prizes were also traditionally awarded, and out of three candidates, the jury decided to award Dr Miljan Dašić for his doctoral dissertation titled ’Modeling the Behaviour of Confined Dipolar and Ionic Systems’. The prize consists of a certificate of achievement, a diploma and a sum of money equivalent to one average salary at the Institute.

The jury awarded the Annual Prize for 2021 to Dr Nenad Lazarević for his significant contribution to the understanding of the complex interplay of phonon, electronic and magnetic degrees of freedom in iron-based superconductors. The prize consists of a certificate of achievement, a diploma and a sum of money equivalent to three average salaries at the Institute.

Dr Jadranka Vasiljević received the Student Prize for 2021 for her doctoral dissertation titled ’ Propagation, Localization and Control of Light in Mathieu Lattices’. The prize consists of a certificate of achievement, a diploma and a sum of money equivalent to one average salary at the Institute.

Further, at the ceremony, the laureates Dr Franović and Dr Lazarević held short presentations on their work and some of the recent significant research results.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Photonica 2021

Осма међународна школа и конференција о фотоници Photonica 2021 коју организују Српска академија наука и уметности, Институт за физику у Београду и Оптичко друштво Србије, свечано ће бити отворена у понедељак, 23. августа 2021. године у 8 и 30. Присуство у Свечаној сали САНУ ће у складу са епидемиолошком ситуацијом бити омогућено ограниченом броју лица.

Конференција ће трајати до петка, 27. августа, а на њој ће учествовати велики број истраживача из Србије и света, док ће велики број њих имати онлајн излагање. Паралелно са конференцијом одржава се и радионица HEMMAGINERO о снимању хемоглобина и еритроцита.

Програм конференције Photonica 2021

GARDEN OF PHYSICS: The Origin of Replicators

GARDEN OF PHYSICS Episode 31
The Origin of Replicators
Guest: dr Aleksandar Bogojević

‘Life succeeds in instrumentalizing complexity’, says Dr Aleksandar Bogojević of the Institute of Physics, Belgrade in the 31st episode of the popular science video series ‘The Garden of Physics’, dedicated to replicators.

‘Replicators are relatively simple molecules of living nature which are made in such a manner to replicate themselves, says Dr Bogojević, adding that this is how the process of evolution begins. ‘What is necessary for evolution is to have copies and that they are not perfect, and then the competition between more and less successful ones commences’, elaborates Dr Bogojević.

The view that life does not need to resemble us, Dr Bogojević supports by claiming that evolution does not necessarily depend on the nature of the substrate it is happening in. ‘In ourselves, it occurred in something we call biochemistry, so the information is transferred through DNA and RNA, while we are made of proteins’, says the guest of ‘The Garden of Physics’, purporting that virtual worlds exist without biochemistry whatsoever. 

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

GARDEN OF PHYSICS Episode 30: Quantum effects of photosynthesis

One of the most important renewable energy resources is solar energy that is converted into electrical energy in solar cells. However, there are efficiency limits of solar cells which originate from the fundamental laws of statistical mechanics and quantum physics, says Dr Veljko Janković of the Institute of Physics, Belgrade in the 30th volume of the popular science video series ‘The Garden of Physics’, in which he explains how imitation of natural processes can further the increase of energy efficiency.

Physicists have noticed amazing similarities between the conversion of solar into electrical energy, and primary processes of natural photosynthesis, states Dr Janković, adding that nature uses quantum effects to achieve efficiency in energy transfer, therefore for the last several years, quantum biology has been intensively developed.

Nowadays, quantum biology is a multidisciplinary science intertwining knowledge of physics, chemistry, and biology. ‘Just as philosopher Ludwig Wittgenstein said that his language limits were the limits of his world, each researcher introduces their language into this field and tries to interpret things from their own perspective’, says Dr Janković.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

GARDEN OF PHYSICS Episode 29: The Lord of Machines

GARDEN OF PHYSICS Episode 29
The Lord of Machines
Guest: dr Dušan Vudragović

Not just did both hypothetical and real Turing’s machines herald the renaissance of computation, but they also had a crucial role in the victory against Geman forces in the Second World War’, says Dr Dušan Vudragović of the Institute of Physics, Belgrade in the 29th episode of the popular science video series ‘The Garden of Physics’.

During his studies, Alan Turing, nowadays known as the founder of contemporary computation, was focused on the decision problem defined by David Hilbert, i.e. on solving the problem of whether we can automatically decide if a certain mathematical problem is correct. ‘Is there a problem that the most modern computer cannot solve? Yes, there is, and Turing mathematically proved it’, states Dr Vudragović, explicating that the famous Turing machine was created to this end.

Another Turing’s machine had an even more practical purpose and historians nowadays think that owing to it and the work of British teams for deciphering messages, the Second World War was shortened. ‘Turing is most famous for decoding Enigma, a machine that Germans used for encoding messages’, says Dr Vudragović in the episode detailing how this machine functioned and which skills were necessary to decode messages.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

GARDEN OF PHYSICS Episode 28: The Dawn of Physic in Serbia

GARDEN OF PHYSICS Episode 28
The Dawn of Physics in Serbia
Guest: Slobodan Bubnjević

Although nowadays it is one of the most prolific disciplines, with notable research institutions and world giants such as Mihajlo Pupin and Nikola Tesla, physics in Serbia started developing only after the Second World War.

Starting with Galileo Galilei and his experiments with an inclined plane in the 17th century, modern physics emerged in Europe as the first truly exact science. However, such development of modern physics almost completely skipped Serbia.

At the very beginning of the 19th century, in Austria-Hungary, Atanasije Stojkovic, a writer, physicist, and astronomer of Serbian origin, wrote the work ‘Fisika’ [Physics] in Slavonic-Serbian which did not have a lasting effect due to the language it was written in. This discipline was to be studied much later since the first physics textbook was printed in 1851, and it was written by a physician.

On the initial development of physics and why this discipline developed so late, and on becoming one of the most cutting-edge disciplines, Slobodan Bubnjević spoke in the 28th episode of the Garden of Physics.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

GARDEN OF PHYSICS Episode 27: Dark Question of Werner Heisenberg

GARDEN OF PHYSICS Episode 27
Dark Question of Werner Heisenberg
Guest: dr Antun Balaž

Heisenberg changed our understanding of nature at the micro-level, says Dr Antun Balaž of the Institute of Physics, Belgrade in the 27th volume of the popular science video series ‘The Garden of Physics’, devoted to this hero of science, one of the founders of modern quantum physics, a thinker who united mathematics and philosophy within physics, an unusual character who courageously stood up against the Nazis, but then, in the Second World War participated in German nuclear programme.

‘Things in nature don’t necessarily happen the way we imagine. Heisenberg realized that we have to use abstract mathematical objects when describing nature’, states Dr Balaž, explaining that only essential elements should be included when we describe nature. Due to this, numerous findings in quantum mechanics are alien to human intuition, therefore Heisenberg’s uncertainty principle reveals that there are fundamental limitations to what we can know about the microworld.

Since numerous physicists of Jewish origin were part of modern physics development, with growing Nazism, quantum physics was disputed before World War II. Despite the dangers, Heisenberg openly opposed this, and for this, he could not be elected a full professor in Germany, although he had been a Nobel Prize laureate. However, according to Dr Balaž, nowadays we see Heisenberg’s personality multidimensionally, having later had a controversial role in the German nuclear programme.

Despite having been an embodiment of a theoretical physicist, Heisenberg reminded us that physics is an experimental science and that if a theory gives a more detailed description than we can determine, it does not necessarily mean that such a description is accurate,” explains Dr Balaž.

The series ‘The Garden of Physics’ was launched by the Institue of Physics, Belgrade inspired by the concept of popular IPB forums which, before the pandemic broke out, had brought together a large audience at the big hall of the Students’ Cultural Centre. Realized in cooperation with the portal ’Science Through Stories’, each episode of ’The Garden of Physics’ is dedicated to one of the fundamental topics of modern science. Instead of being in front of an audience, we now talk with physicists and other researchers in the Garden of the Institute, on the banks of the Danube in Zemun.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

RESEARCH: Machine learning at the service of particle physics

A team of researchers from CERN, Google and the Institute of Physics, Belgrade published a paper in June 2021, in Nature Machine Intelligence Journal presenting a new technique of machine learning, which could improve the detection of particle collision at the Large Hadron Collider. One of the authors of the paper is Dr Vladimir Lončar of the Institute of Physics, Belgrade, who has worked at CERN for the last several years as an information technology specialist researching and developing advanced systems of machine learning.

Dr Lončar is a member of the CERN team which specifically deals with the application of machine learning on the systems for triggering the Large Hadron Collider. ’These systems consist of unique hardware called field-programmable gate arrays (FPGA) tasked with quickly choosing whether some event is for further processing or discarding, based on the detector data’, explains Dr Lončar, adding that more than 99% of events are discarded.

As stated on the official CERN website, machine learning has found multiple applications in particle physics, and the new technique, which was developed by the authors of the paper, will make it possible to apply deep neural networks on systems for early triggering in the process of selecting events for further analysis. The main challenge during the development of the ’Trigger’ system is the rate of proton-proton collisions, which is so great (up to 1 billion collisions per second) that it is necessary to recognize a potentially interesting event, and choose whether to save it or discard it in mere microseconds. In Dr Lončar’s words, the new method will enable us to replace the existing manually adjusted algorithms with optimized neural networks, thus improving the decision-making system. ’It will reduce the number of events of interest that we miss, which allow us new research and a better understanding of what the Universe is made of’, states Dr Lončar.

LHC тунел, фото: ЦЕРН

In the abstract of the paper, the authors state that in the search for better solutions, the research in the fields of machine and deep learning leans towards more complex models, but the model size and its computing complexity should be somehow limited if we are to apply these methods to the systems with limited computational capacity. One technique researchers studied to limit model size is quantization, i.e. using fewer bits to represent the data in the model. However, careless reduction of the number of bits usually results in a decline in the model performance, i.e. errors in the model’s choices. Therefore, the new method simplifies the development of quantized models with minimized loss in performance. ’The goal is to create the best quantization system for a given model through the automatized process, thus facilitating the work of the person developing it’, clarifies Dr Lončar.

The researchers from CERN want to develop efficient models which would most effectively use hardware uniqueness on which they are deployed, specifically on FPGA devices used in the trigger system. For these systems to make a decision in a limited period of time, it is necessary to reduce the amount of the model’s computational operations. ’We have developed a platform which allows efficient deploying of models on FPGA hardware, but since the models are developed on conventional computers, in the process of their translation to FPGA, they lose accuracy or require too many computational operations’, says Dr Lončar, adding that it was necessary to come up with a tool that would allow model development optimized in advance for this hardware. This was precisely the reason for teaming up with the Google team.

The method developed by the team of researchers, whose member is Dr Vladimir Lončar, could find its application beyond the solution of a particular problem of an experiment at CERN. It could find its use in experiments in high-energy physics, as well as in industry, therefore the researchers have already discussed the application of this technology with partners from the vehicle industry. Dr Lončar states ’We can apply the developed techniques and tools in all spheres where it is necessary to process data as soon as possible on hardware with limited computer capacities, such as cars or mobile phones. We can make these devices more autonomous or smarter while eliminating the need for a constant connection to the Internet.

*

GARDEN OF PHYSICS Episode 26: The Secret of Newtonian Revolution

GARDEN OF PHYSICS Episode 26
The Secret of Newtonian Revolution
Guest: dr Marko Vojinović

Newton’s contribution to unifying physics, celestial mechanics and classical mechanics is the first of its kind in modern physics. It represents a unique revolution in our understanding of the manner of conceiving natural phenomena’, explains Dr Marko Vojinović of the Institute of Physics, in the 26th episode of the popular science video series ‘The Garden of Physics’, in which he elaborates on what Newtonian revolution in science is and how the world would look like without his observations.

‘At Newton’s time, physics was not conceived as a science as it is nowadays, people pursued something called natural philosophy, states Dr Vojinović in the episode ‘The Secret of Newtonian Revolution’, describing the second half of the 17th century and the period of the Great Plague which took Europe by storm. During two years of the plague epidemic, Newton isolated himself in his native village and in complete solitude managed to produce his most significant insights in various fields of physics and mathematics.

The series ‘The Garden of Physics’ was launched by the Institue of Physics, Belgrade inspired by the concept of popular IPB forums which, before the pandemic broke out, had brought together a large audience at the big hall of the Students’ Cultural Centre. Realized in cooperation with the portal ’Science Through Stories’, each episode of ’The Garden of Physics’ is dedicated to one of the fundamental topics of modern science. Instead of being in front of an audience, we now talk with physicists and other researchers in the Garden of the Institute, on the banks of the Danube in Zemun.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

ПАРТНЕРСТВА: Дигитална трансформација европске науке[en:]PARTNERSHIPS: Digital transformation of European science

As part of the European Research and Innovation Days, an annual event of the European Commission bringing together policymakers, researchers and the public, a Memorandum of Understanding between the Commission and the EOSC Association, whose member is the Institute of Physics, Belgrade was signed on 23 June 2021. The signing of this document marks the beginning of the partnership on the implementation of the EOSC (European Open Science Cloud) initiative which strives to open science.

As Dr Dušan Vudragović, who was the delegate of the Institute of Physics, Belgrade at the EOSC Plenary Session, explains, the idea for the Association launch was shaped by the European Commission based on the vision of pan-European infrastructure directed to the development of open science and open innovations. ‘In order to convert this idea into reality, teams across Europe have been working on pooling together available and distributed research resources and data. It is expected that it will enable easier and more efficient access to the existing services and data. After a several-year-long preparatory period, the EOSC should become reality this year and offer researchers an innovative environment for data storage, managing and analysis.

When signing the Memorandum of Understanding, Mariya Gabriel, European Commissioner of Innovation, Research, Culture, Education and Youth said that the EOSC will enable researchers to locate, create, share and reuse all forms of digital knowledge – such as publications, data and software – which will lead to new insights and innovations, greater productivity of research and enhanced reproducibility in science. ‘To successfully support the digital transformation of science, this significant partnership has to include all participants – research communities, our universities and research institutions, service providers as well as our member states’, stated the Commissioner.

Photo: Depositphotos/alexraths

Garden of Physics Episode 25: How to predict pollution

GARDEN OF PHYSICS Episode 25
How to predict pollution
Guest: dr Mirjana Perišić

The atmosphere is difficult to simulate and create the conditions which are integral to this complex system’, says Dr Mirjana Perišić of the Institute of Physics, Belgrade in the 25th episode of the popular science video series ‘The Garden of Physics’, in which she explains how pollution can be predicted.

Two decades ago, pioneer research of the chemical composition of aerosol started at the Environmental Physics Laboratory to determine which particles have a detrimental effect on human health and the environment. ‘Air quality research starts at the basic level which includes measuring the concentration of pollutants’, elaborates Dr Perišić, noting that meteorological variables such as temperature and pressure are also measured in these situations.

Dr Mirjana Perišić is one of the researchers of the Institute of Physics who participates in the ATLAS project. Dr Perišić states that the idea of this project is to make use of the existing database on the pollution that was collected across the world in the last decade as well as advanced analytical methods to obtain information ‘that will help us in the global and fundamental understanding of the air pollution problem’.

The series ‘The Garden of Physics’ was launched by the Institue of Physics, Belgrade inspired by the concept of popular IPB forums which, before the pandemic broke out, had brought together a large audience at the big hall of the Students’ Cultural Centre. Realized in cooperation with the portal ’Science Through Stories’, each episode of ’The Garden of Physics’ is dedicated to one of the fundamental topics of modern science. Instead of being in front of an audience, we now talk with physicists and other researchers in the Garden of the Institute, on the banks of the Danube in Zemun.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

COOPERATION: Visiting Petnica Science Centre

The management team of the Institute of Physics, Belgrade paid a working visit to the Petnica Science Centre on Friday, 4 June. On this occasion, the director of the Institute Dr Aleksandar Bogojević and Dr Antun Balaž, deputy director of the Institute talked to the newly-elected director of the SC Petnica Nikola Božić as well as with the former director of the institution for extra academic education Vigor Majić who had taken up a position of an advisor on 1 June.

‘The Institute  wholeheartedly endorses the continuity of work of the Centre,’ said the Institute’s director Dr Aleksandar Bogojević, reminding that after 40 years of work and 50,000 students who passed through its programmes, Petnica has become one of the essential positive achievements of our society. The Institute has continuously collaborated with this institution, with many active researchers from the Institute, nowadays recognized in the world science, having started their scientific education at Petnica.

‘We would like to continue our several decades worth of quality cooperation with the Institute of Physics to improve our educational programmes, and to develop joint projects in the field of science education’, said the new director of the Centre Nikola Božić, adding that partnerships as well as amicable relationships with top-notch institutions of domestic science such as the one with the Institute of Physics, Belgrade have been very important for the work of the Centre.

The photograph features Dr Bogojević, Dr Balaž, Božić and Majić at the SC Petnica campus.

GARDEN OF PHYSICS 24: Unbearable coldness of superconductivity

https://www.youtube.com/watch?v=DZfIZCdlZkk

GARDEN OF PHYSICS Episode 24
Unbearable coldness of superconductivity

Guest: dr Darko Tanasković

‘From the viewpoint of fundamental physics, superconductivity is still a very active research topic, while the complete explanation of high-temperature superconductivity still does not exist’, says Dr Darko Tanasković of the Institute of Physics, Belgrade in the 24th volume of the popular science video series ‘The Garden of Physics’.

Talking about superconductors, Dr Tanasković elaborates that there is no resistance to the passage of electrical current when going through a superconducting material. ‘However, in order to provoke superconductivity we need very low temperatures, adds Dr Tanasković.

The phenomenon of superconductivity was discovered by the Dutch physicist Kamerlingh Onnes  in 1911. He was the first who managed to cool helium down to the temperature below 4K thus transferring it into the liquid state’, explains Dr Tanasković, detailing that this paved the way for experiments in low-temperature conditions, even for the discovery of superconductivity.

One of the most significant applications can be found in the MRI technique in medicine. These scanners, which are nowadays one of the indispensable diagnostic methods contain a large number of superconducting magnets which are cooled by liquid helium’, states Dr Tanasković continuing that the application of superconducting materials in the production of electricity and control of large energy systems could have a tremendous effect on humanity.

The series ‘The Garden of Physics’ was launched by the Institue of Physics, Belgrade inspired by the concept of popular IPB forums which, before the pandemic broke out, had brought together a large audience at the big hall of the Students’ Cultural Centre. Realized in cooperation with the portal ’Science Through Stories’, each episode of ’The Garden of Physics’ is dedicated to one of the fundamental topics of modern science. Instead of being in front of an audience, we now talk with physicists and other researchers in the Garden of the Institute, on the banks of the Danube in Zemun.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

THE GARDEN OF PHYSICS: Episode 23 – Einstein’s nightmare

https://www.youtube.com/watch?v=Cig9cOLbBBg

THE GARDEN OF PHYSICS Episode 23
Einstein’s nightmare
Guest: dr Duško Latas

Nowadays, we believe that the biggest mistake Einstein made is not acknowledging quantum mechanics. However, he did not share this opinion, explains Dr Duško Latas of the Faculty of Physics of the University of Belgrade in the new episode of ‘The Garden of Physics’. In this diamond jubilee of the Institue of Physics, Belgrade the second season of this popular science video series of interesting science stories which has garnered huge attention on social networks and in the community of popular science fans has started to be broadcast.

In the episode dedicated to Albert Einstein, Dr Latas reminds us that the famous physicist was one of the founding fathers of quantum mechanics and that he was present at almost all significant conferences of pioneers in this field, but that in a manner he did not accept or understood it.

In the episode titled ‘Einstein’s nightmare,’ Dr Latas talks about Einstein’s major achievements as well as about blunders he had made during life – how he perceived the Universe, gravitational waves and the theory of everything Einstein had long tried to develop.

The series ‘The Garden of Physics’ was launched by the Institue of Physics, Belgrade inspired by the concept of popular IPB forums which, before the pandemic broke out, had brought together a large audience at the big hall of the Students’ Cultural Centre. Realized in cooperation with the portal ’Science Through Stories’, each episode of ’The Garden of Physics’ is dedicated to one of the fundamental topics of modern science. Instead of being in front of an audience, we now talk with physicists and other researchers in the Garden of the Institute, on the banks of the Danube in Zemun.

—-

Authors: Marija Đurić and Slobodan Bubnjević
Scenario: ’Science Through Stories’
Camera/drone: Zoran Veljanoski, Bojan Živojinović (Twotech Solutions)
Production associate: Jovana Nikolić
Directing and editing: Bojan Živojinović

Produced by: Insitute of Physics, Belgrade, 2021

buz lazer kolaybet giriş izmir escort Denemebonusuz.com Wonmania8.com adana escort görükle escort halkalı escort mecidiyeköy escort