ДОГАЂАЈИ: Комеморација посвећена Антуну Балажу у САНУ

Комеморативни скуп посвећен нашем драгом колеги др Антуну Балажу биће одржан у среду, 17. септембра 2025. године, са почетком у 12.00 часова у Свечаној сали Српске академије наука и уметности (Кнеза Михаила 35/ИИ, Београд).

На скупу ће се обратити академик Миљко Сатарић, др Александар Богојевић и др Александар Белић.

Позивамо вас да присуствујете комеморацији.

Наш драги колега и пријатељ, др Антун Балаж, дописни члан САНУ, изненада је преминуо у петак, 4. јула 2025, у 52. години живота. 

СЕМИНАР: др Јакша Вучичевић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. септембра, 2025. године у 14 часова у сали „Звонко Марић“, др Јакша Вучичевић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Models and methods in the study of high-temperature superconductivity

САЖЕТАК:

We will cover several lines of ongoing work aimed at improving our understanding of the cuprate superconductors. We focus on the mechanisms that determine the normal-phase transport properties and the magnitude of the superconducting critical temperature. The main difficulty in the theoretical description of the cuprates is that it requires a many-body treatment of an effectively strong interaction between the electrons; in addition, the details of the crystal structure also play a role, and one cannot account for material-specific properties by solving the simplest models. We will discuss the possible low-energy models and the ways to extract the corresponding model-parameters from ab initio results [1,2]. Then, we will discuss recent advancements in methodology, in particular related to computing the dynamical response functions in interacting lattice models. Our results are pertinent to the hypothesis that the cuprate strange-metal regime is linked with quantum criticality [3,4].

[1] J. Vučičević and M. Ferrero, Phys. Rev. B 109, L081115 (2024)
[2] J. B. Profe, J. Vučičević, P. P. Stavropoulos, M. Rösner, R. Valentí, L. Klebl, arXiv:2507.16916 (2025)
[3] J. Vučičević, S. Predin and M. Ferrero, Phys. Rev. B 107, 155140 (2023)
[4] J. Kovačević, M. Ferrero, and J. Vučičević, Phys. Rev. Lett. 135, 016502 (2025)

СЕМИНАР: др Јенс Бос

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља у петак, 12. септембра 2025. године у 11 часова у сали 360 Института за физику у Београду, др Јенс Бос (Институт за технологију у Карлсруеу) одржаће предавање:

Translation invariant’ black hole: autoparallels and complete integrability

САЖЕТАК:

We consider the autoparallel motion of test bodies in static, spherically symmetric spacetimes with torsion. We prove complete integrability of such motion for a wide range of off-shell geometries via four commuting autoparallel Killing vectors. Since these vectors reduce to translation generators in a certain limit, we refer to these geometries as `translation invariant.’ Invoking the field equations of quadratic Poincaré gauge gravity we re-derive an exact Schwarzschild black hole solution endowed with a non trivial torsion field scaling as GM/r^2, where M denotes the ADM mass of the black hole. Studying the qualitative orbital dynamics via effective potentials we find notable discrepancies between autoparallels (straightest possible paths) and geodesics (shortest possible paths).

СЕМИНАР: др Томас Грисмајер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 15. септембра 2025. године у 14 часова у сали „Звонко Марић“ Института за физику у Београду, др Томас Грисмајер (Група за ласере и плазму, Институт за плазму и нуклеарну фузију, Виши технички институт, Универзитет у Лисабону) одржаће предавање:

Towards Laboratory Electron-Positron Plasma via Electromagnetic Showers

САЖЕТАК:

When a relativistic electron interacts with a strong field, the combination of photon emission and pair creation leads to an Electromagnetic Shower (EMS). New Petawatt laser facilities offer an opportunity to accelerate multi-GeV electrons using plasma technology, to generate strong laser electromagnetic fields, and are therefore ideal for probing EMS and pursuing the long-standing objective of generating a pair plasma in the laboratory [1]. Despite efforts in understanding the shower properties, a complete theory of showers in all regimes is yet to be found.

We use a generation-splitting method and derive expressions for the shower multiplicity and particle spectra at short and long times. We apply our approach to showers in the Coulomb field of neutral targets and strong external fields. The analytical results are compared with PIC codes, Geant4, and a Monte Carlo code. Our results are predictive for realistic future experiments: the collisions of electrons with a high-intensity laser [2]. Additionally, we consider the interaction of an electron beam with matter to provide a simple criterion for pair plasma production as a function of the incident beam properties [3].

Acknowledgments: FCT (Portugal) Grant No. CEECIND/04050/2021 and ANR (g4QED project, Grant No.. ANR-23-CE30-0011)

[1] G. Sarri et al., Nature Communications 10.1038/NCOMMS7747 (2015); C. D. Arrowsmith et al., Nature Communications 15, 10.1038/s41467-024-49346-2 (2024), H. Chen and F. Fiuza, Physics of Plasmas 30, 020601 (2023).
[2] M. Pouyez et al., Physical Review Letters 134.13, 135001 (2025)
[3] M. Pouyez et al., arXiv:2505.18843 (2025)

IN MEMORIAM: Мирјана Поповић Божић (1947-2025)

Наша колегиница, угледна физичарка др Мирјана Поповић Божић, преминула је 2. септембра 2025. у 79. години, у Бостону у Сједињеним Америчким Државама.

Опело др Мирјани Поповић Божић ће бити одржано у Српској православној катедрали Светог Саве у Бостону, у недељу, 7. септембра у 17 часова. Биће сахрањена на оближњем гробљу Mount Pleasant (70 Medford St, Arlington).

Др Поповић Божић је рођена у Шапцу 1947. године где је завршила основну школу и део гимназије, а матурирала је у Београду где затим уписује Електротехнички факултет. Након што је стекла титулу дипломираног инжењера-физичара, др Поповић Божић је магистрирала, а затим и докторирала на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1976. године. 

Током целог радног века била је запослена у Институту за физику у Београду и својим идејама, марљивошћу и отменошћу утицала на живот и рад бројних генерација физичарки и физичара.

Радила је у Центру за теоријску физику, где ће 1994. године стећи звање научног саветника. Као гостујући истраживач боравила је на угледним иностраним универзитетима – у Институту за теоријске науке Универзитета Орегона и на Одељењу хемије Б Универзитета Данске. 

Остварила је значајан научни допринос у областима теорије биекситона, интеракције измене у молекулима и магнетицима, теорији спина, квантној механици појединачних квантона, квантној интерферометрији, као и историји статистичке физике и квантне механике. 

Објавила је 46 радова у међународним часописима и десетине чланака у различитим зборницима. Била је ангажована на бројним домаћим и међународним пројектима и остварила је широку међународну сарадњу, између осталог на Универзитету у Орегону и Универзитету у Колораду, САД, у Институту за нуклеарне науке у Орсеју и Институту Хенри Поенкаре у Паризу, Француска, Институту за теоријске науке у Трсту, Италија, Међународном центру за физику и примењену математику у Едирне, Турска, Атомском институту Техничког универзитета у Бечу, Аустрија, као и Институту им. Лебедева у Москви. 

Др Поповић Божић је од самог почетка каријере била посвећени предавач и улагала је велики труд у рад са младима. Деценијама је предавала на последипломским студијама Физичког факултета Универзитета у Београду. Неколико година је предавала на Универзитету у Норфолку, Вирџинија. Током десет година је држала наставу на Електротехничком, Машинском и Саобраћајном факултету, а чак две деценије је предавала четворосеместрални предмет Физика на Филозофском факултету Универзитета у Београду. За потребе тог предмета превела је књигу Нилса Бора ”Атомска физика и људско знање” (Нолит, Београд, 1985). 

Богато предавачко искуство искористила је за објављивање радова о настави физике, као и бројна предавања и организацију догађаја посвећених овој области. Била је аутор, преводилац и уредник више публикација намењених студентима и наставницима физике, као и ученицима заинтересованим за физику и учествовала у мноштву едукационих акција и пројеката. Један од њих који и даље живи је Парк науке у родном Шапцу, који је 2013. године осмислила и заједно са још неколико аутора и уз подршку Института за физику и других институција спровела у дело. 

Др Поповић Божић је током каријере, али и након одласка у пензију, улагала велике напоре у ширење научних идеја и популаризацију физике, посебно међу млађим генерацијама. Неуморно се борила за јачање улоге науке у друштву, а била је и врло активна у афирмацији улоге жена у науци. Била је удата за нашег познатог физичара др Марка Поповића (1936-2011) и имала је ћерку и сина. 

ДОГАЂАЈИ: Конференција о биомониторингу загађења животне средине

Фото: Pixabay

У Београду се од 13. до 15. октобра 2025. године одржава конференија Међународног удружења за биомониторинг загађења животне средине (IABEP), а рок за слање апстракта је продужен до 15. септембра.

Конференција ће окупити стручњаке, истраживаче и професионалце у области биомониторинга загађења у свим копненим и слатководним станишитима, а неке од специфичних тема су: нове технике и методологије биомониторинга, нови загађивачи и њихов утицај на екосистеме, напредак у биоиндикаторима и биомаркерима, интеграција података биомониторинга у процесе процене ризика и доношења одлука.

Организациони одбор конференције позива учеснике и да се такмиче за награду за најбоље регуларно и кратко предавање. Награда се додељује младим истраживачима (до 10 година након доктората).

Локални организатор овогодишње конферецније је Институт за физику у Београду уз подршку Биолошког факултета и Хемијског факултета Универзитета у Београду.

Више о IABEP2025 конференцији

ПОЗИВ: Загонетни истраживачки задатак

Група физичара који долазе из Института за физику у Београду и са Физичког факултета Универзитета у Београду покренули су иницијативу ”Загонетни истраживачки задатак месеца”. Осмишљени као занимљиви задаци за ученике и студенте који су заинтересовани за физику, загонетни истраживачки задаци треба да заинтересују и мотивишу младе да се у даљем образовању посвете овој науци.

Сваког радног месеца на страници mpc.ipb.ac.rs поставља се нови задатак намењен ученицима средњих школа који гаје страст према физици, као и студентима физике и сродних наука старости до 20 година. 

Млади који реше задатак, своја читко написана и образложена решења шаљу на електронску адресу mpc@ipb.ac.rs и то у једном PDF документу, најкасније првог дана у месецу који следи (на пример, изазов за септембар може се решавати до 1. октобра). У електронској поруци ученик или студент обавезно треба да наведе пуно име и презиме, датум рођења, као и назив и седиште школе односно факултета/универзитета који похађа. Зависно од месеца и године, наслов електронске поруке треба да буде по обрасцу: IPB MPC 09 2025

Ученике и студенте који успешно реше задатак, чека изненађење!

Неки од циљева овог необичног и једноставног изазова су да се кроз дугорочну активност и повезивање Института и Факултета са ученицима, откривају посебни таленати за физику, стварају тесне везе са школама и наставницима физике, да се промовише физика и таленти у физици, затим да се повећа број будућих студената физике, као и да се допринесе у борби са „одливом мозгова“.

Загонетни истраживачки задатак месеца осмислила су четири физичара са Института за физику у Београду и Физичког факултета Универзитета у Београду, Ненад Вукмировић, Дејан М. Ђокић, Марко Опачић и Душан Ђорђевић. Сва четворица имају богато предавачко и истраживачко искуство, искуство у раду са средњошколцима и студентима, као и у припремама за национална и међународна такмичења из физике.

Преузмите задатак за септембар 2025. године.

Позивамо ученике, студенте и њихове наставнике да се укључе у изазов! Срећно!

СЕМИНАР: др Лука Антонић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 11. септембра 2025. године у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Лука Антонић (докторирао на Техниону, Израелском институту за технологију 2025. године) одржаће предавање:

The role of symmetry in measurement-induced currents

САЖЕТАК:

Quantum measurement alters a quantum state, and this can induce motion in the measured system [1, 2]. We study how these currents depend on the measured observable and identify the symmetries of the observable as the decisive factor [3]. Breaking inversion symmetry is sufficient to generate a current, but sizable currents require breaking time-reversal symmetry as well. Repeated measurements drive the system into an infinite-temperature steady state with no net current; however, persistent currents can survive in the steady state if the system is coupled to a cooling bath. The steady-state current depends non-monotonically on the measurement rate. Finally, while nondegenerate and infinitely fast local measurements suppress transport between different non-overlapping measurement regions, we show that they do not prevent loop currents confined within those regions.

[1] J. Ferreira, T. Jin, J. Mannhart, T. Giamarchi, and M. Filippone, Physical Review Letters 132, 136301 (2024).
[2] G. T. Landi, M. J. Kewming, M. T. Mitchison, and P. P. Potts, PRX Quantum 5, 020201 (2024).
[3] L. Antonić, Y. Kafri, D. Podolsky, and A. M. Turner, Physical Review B 111, 224305 (2025).

ДОГАЂАЈИ: Учесници из 30 земаља у Београду на конференцији Фотоника 2025.

У Свечаној сали Српске академије наука и уметности у понедељак, 25. августа 2025. године, отворена је међународна школа и конференција PHOTONICA 2025 коју организују САНУ, Институт за физику у Београду и Оптичко друштво Србије.

Десета по реду PHOTONICA траје до петка, 29. августа, а ове године окупља око 180 учесника из тридесет земаља. На ову чињеницу је на самом почетку указала др Марина Лекић из Института за физику у Београду, која је водила церемонију отварања и која се обратила у име организационог тима.

др Марина Лекић

„Међу учесницима конференције су нека од највећих имена основних и примењених истраживања у области фотонике“, нагласила је др Лекић . Ове године се у оквиру конференције одржавају и меморијалне сесије посвећене двојици недавно преминулих колега чије је учешће било значајно за претходне конференције, др Антуну Балажу из Института за физику у Београду и др Витомиру Милановићу са Електротехничког факултета Универзитета у Београду.

др Александар Богојевић

У име Инстута за физику у Београду, као једног од организатора догађаја, присутнима се обратио директор Института, др Александар Богојевић који се захвалио свима који су током 20 година учествовали у организацији конференције.

„Тешко је пронаћи грану науке која нема додира са фотоником“, закључио је др Богојевић и додао да у тој мултидисциплинарности лежи разлог што се из године у годину у овај догађај укључују и истраживачи Института који се баве другим истраживачким областима.

академик Бранислав Јеленковић

Присутнима се обратио академик Бранислав Јеленковић који је говорио о фотоници не само као о дисциплини која окупља истраживаче из различитих дисциплина, већ и која повезује науку и технологије. „Тренутно је фотоника веома важна дисциплина, а верујем да је и њена будућност добра“, рекао је академик Јеленковић.

академик Зоран В. Поповић

У име домаћина, Српске академије наука и уметности, госте је поздравио потпредсесник САНУ, академик Зоран В. Поповић. „Овај скуп је занимљив истовремено и као школа за образовање младих научника и као конференција која окупља највеће стручњаке“, рекао је академик Поповић нагласивши и значај учешћа партнера из високотехнолошке индустрије.

др Јована Петровић

На отварању је говорила и председница Оптичког друштва Србије, др Јована Петровић. „Наша заједница је мала и важно је да стојимо заједно“, рекла је др Петровић нагласивши да је PHOTONICA највећи догађај за фотонику у Србији.

Након свечаног отварања програм је почео сесијом посвећеној сећању на др Антуна Балажа који је претходних година био веома активан у научном одбору конференције, а ове године је уз његову помоћ организована сесија о хладним атомима и јако корелисаним системима. Након што је др Балаж преминуо, организатори су одлучили да управо ову сесију посвете сећању на њега.

У оквиру ове сесије предавања су држали проф. Еуген Демлер (Институт за теоријску физику, ETH, Цирих), проф.Стефано Ђорђини (Универзитет у Тренту, Италија), проф- Аксел Пелстер (Универзитет Кајзерслаутерн-Ландау, Немачка), проф. Боривоје Дакић (Универзитет у Бечу, Аустрија), др Ана Худомал (Институт за физику у Београду).

Фото: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Ива Бачић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. августа 2025. године у 14 часова у сали „Звонко Марић“ Института за физику, др Ива Бачић (Истраживачки центар Јилих) одржаће предавање:

Phase locking and multistability in the topological Kuramoto model on cell complexes

САЖЕТАК:

The topological Kuramoto model generalizes classical synchronization theory to higher-order interactions, with oscillator dynamics defined on cells of arbitrary dimension within simplicial or cell complexes. While
previous work has largely focused on simplicial complexes, many natural and engineered systems are better described by cell complexes. Wedevelop an algorithm that identifies all phase-locked states of the
topological Kuramoto model on arbitrary cell complexes. By applying this framework to rings, Platonic solids, and simplexes, as minimal representative motifs of larger networks, we derive explicit winding-number bounds that determine the number of coexisting stable states. We also demonstrate structural cascades of multistability, inherited from both lower and higher dimensions. Cell complexes can support richer multistability than simplicial complexes of the same dimension. Moreover, we show that multistability patterns are organized into universality classes, grouping distinct complexes that share certain structural features. Our framework can be extended to arbitrary cell complexes, as well as arbitrary higher-order oscillator networks. Applications include power-grid stability, optical and mechanical oscillator arrays, and neural ensembles, among others.