[:sr]

На Институту за физику у Београду 17. и 18. октобра боравио је доктор Јан Хрушак, квантни хемичар из Прага и потпредседник једног од најутицајнијих научних форума у Европској унији, ESFRI (European Strategy Forum on Research Infrastructures). На последњим изборима, Хрушак је изабран за новог председавајућег овог тела, а на дужност ће ступити 1. јануара следеће године.

У међувремену, Хрушак (на фотографији) посетио је Београд како би на Институту за физику разговарао о начинима да се унапреди присуство наших истраживача у такозваном Европском истраживачком простору, освоје нова финансијска средтства и развију нове инфраструктуре. Током посете, Хрушак је разговарао са директором Института, др Александром Богојевићем.

„Један од принципа у европској науци је отвореност истраживачког система“, рекао је за наш сајт др Јан Хрушак током разговора на Институту. „Доказано је током историје да су и у врло тешким треницуима за Европу, током светских ратова на пример, научници узајамно комуницирали и представљали ослонац за стабилност и континуитет. У данашње време чак препознајемо и својеврсну научну дипломатију што је достигло такве размере да представља инструмент унутар Европске уније“, сматра Хрушак, додајући да верује како је „наука једна од заједничких вредности Европе“.

Европски савет је управо основао ESFRI пре 16 година са циљем осмишљавања и усаглашавања политике инвестирања у инфраструктуру намењену за истраживање. У овом форуму свака земља, пуноправна или придружена, има по два представника. Један од представника Републике Србије у овом телу је др Слободан Првановић са Института за физику.

„Верујем да Институт за физику може одиграти значајну улогу у већем укључењу Србије“, сматра Хрушак. „Морам да кажем да сам, након само једног дана боравка овде, поптуно импресиониран јасном визијом коју има Институт за физику у Београду. Разумевање проблема је први корак у његовом решавању и овде сам био поптуно изненађен нивоом спремности да се ствари унапреде“, верује Хрушак, додајући да се то може објаснити и чињеницом да физика сама по себи данас има снажну међународну компоненту.

Како се Европска Комисија у великој мери ослања на мишљење ESFRI-ја, пројекти који добију етикету ESFRI пројекта тиме што су ушли у roadmap, консеквентно, у великој мери повећавају вероватноћу да ће бити финансирани од стране Комисије кроз неки позив.

„ESFRI се односи на инфраструктуре тако велике и скупе да ниједна земља не може сама да их приушти. То је посебно битно јер омогућује да научници из мањих земаља имају приступ европској научној инфраструктури“, објашњава Хрушак. „Кад говоримо о придуживању Европској унији, научници из Србије већ имају пун приступ европским фондовима, финансијским инструментима и целокупној научној инфраструктури“.[:]

[:sr]

Трибина
КО СУ ГОСПОДАРИ ВРЕМЕНА
Четвртак, 18. октобар, 19х
Велика сала СКЦ, Београд

На трибини у организацији Института за физику у оквиру иницијативе Наука кроз приче говоре:

• Др Александар Богојевић, физичар, директор Института за физику у Београду;
• Др Милош Арсенијевић, филозоф, Филозофски факултет Универзитета у Београду;
• Др Софија Стефановић, археолог, Биосенс институт у Новом Саду;
• Др Оливер Тошковић, психолог, Лабораторија за експерименталну психологију

Сазнајте више: Трибина КО СУ ГОСПОДАРИ ВРЕМЕНА

Видео пренос: Two Tech Solutions

[:]

[:sr]

Ана Вранић

Тијана Раденковић

Ана Вранић и Тијана Раденковић, истраживачи-приправници Института за физику у Београду овогодишње су добитнице награде Фонда „Проф. др Љубомир Ћирковић“ за најбољи мастер рад одбрањен на Физичком факултету Универзитета у Београду.

Оне су своје мастер радове урадиле на Институту, и то Ана Вранић под менторством др Дарка Танасковића, а Тијана Раденковић под менторством др Марка Војиновића. Након мастер студија, Ана и Тијана су уписале докторске студије физике и ангажоване су на Институту на пројектима основних истраживања.

Награда се додељује у част покојног професора Љубомира Ћирковића и њом се награђује  најбољи магистарски рад одбрањен на Физичком факултету у току протекле године. Додела награде одржана је у среду, 10. октобра 2018. године, на Дан Физичког факултета.

Честитамо Ана Вранић и Тијана Раденковић!

[:]

[:sr]

У посети Институту за физику у Београду, у уторак, 9. октобра, боравила је висока делегација физичара из Немачке – Ролф Дитер-Хојер, председник Немачког друштва физичара и бивши генерални директор ЦЕРН-а и Јоаким Мних, директор истраживања у највећој немачкој научној инсталацији DESY (на слици).

Колеге из Немачке су чланови Међународног савета (International Advisory Board) будућег Верокио центра, који ће се градити на Институту. Едукационо иновациони центар Верокио је пројекат који финансира Влада Републике Србије, а основа се уз подршку три водеће научне установе у Европи – ЦЕРН-а, италијанске мреже научних установа INFN и немачке лабораторије DESY.

Дитер-Хојер и Мних су на Институту боравили ради разговора о даљем развоју пројекта Верокио, о развоју програма, улози међународних партнера и о пилот пројектима који ће бити покренути. Гости института су се састали са директором Александром Богојевићем, али су разговарали и са др Петром Аџићем из Републичке комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом, као и са више истраживача са Института.

Током посете, Дитер-Хојер и Мних су посадили дрво у башти Института.

[:]

[:sr]

Наш колега Дејан Малетић одбранио је у понедељак, 8. октобра 2018. године на Физичком факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију под називом „Развој, дијагностика и примена атмосферског плазма млаза на узорке биолошког порекла“ под руководством др Невене Пуач.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Невена Пуач, др Гордана Маловић, проф. др Срђан Буквић, проф. др Милорад Кураица, проф. др Братислав Обрадовић.

Честитамо!

[:]