ВРТ ФИЗИКЕ: Како зауставити одлив мозгова?

Како решити проблем одласка младих научника који напуштају Србију? У новој, специјалној епизоди видео-серијала „Врт физике“ – кроз непосредна, лична искуства истраживача – представљамо очигледно решење до кога је дошао Институт за физику у Београду: да се обезбеде услови за истраживање и створи оаза изврсности како би се део младих истраживача вратио у њу.

Уз опадајуће трендове у демографији, „одлив мозова“ се сматра једним од највећих друштвених проблема у Републици Србији, због кога земља из године у годину остаје без најдрагоценијих људских ресурса иако претходно годинама улаже у њихово образовање. Различите процене говоре о десетинама, па и стотинама хиљада младих стручњака који напуштају земљу.

Институт за физику у Београду већ дуго ради на решавању овог проблема. „У Институт се већ 10 година враћа већи број људи него што одлази. Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају”, каже др Александар Богојевић, директор Института.

“На Институт за физику сам се вратио првенствено зато што сам желео да се вратим у своју земљу, да ту живим, а схватио сам да моја каријера овде неће трпети ни на који начин и да су услови за рад овде подједнако добри као у иностранству”, каже др Јакша Вучичевић, који се вратио из Института за теоријску физику у Саклеу код Париза, а потом освојио престижни ервопски ЕРЦ грант.

“Ја сам донела одлуку да се вратим у Србију зато што ми је овде срце на месту и било ми је доста девет година у иностранству. Проширила сам видике, стекла искуство и видела како функционише наука на развијенијим факултетима и мислила сам да је час да се вратим”, каже др Наташа Аџић, која се у Институт вратила са Факултета за физику Универзитета у Бечу.

“Радити на Институту за физику је привилегија. То је окружење у ком постоје сви услови за бављење научним радом и то је место које сматрам својом научном кућом”, каже др Саша Дујко, који се вратио са Универзитета Џејмс Кук у Аустралији.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, у својих 25 лабораторија запошљава више од 200 истраживача од којих је већина део образовања или каријере провела у иностранству. Њихов повратак је пресудан за врхунски квалитет истраживања и бројне међународне и домаће пројекте које истраживачи Института освајају.

“Увек је добро бити близу породице и пријатеља, то је била једна од првих ствари које су мени биле битне. Једина опција за повратак је био Институт за физику”, каже др Бојана Вишић, која се вратила са Института Вајцман у Израелу.

“Лепота Института за физику је што даје висок степен академске слободе, а оно што мени као теоретичару треба је административна подршка. На Институту за физику је боља административна подршка него што сам видео на западу”, каже др Игор Прлина који се вратио са Универзитета Браун у САД.

“Током свог боравка на постдокторским студијама у Лисабону видео сам да друге истраживачке институције по целом свету, бар у контексту теоријског истраживања којим се ја бавим, нису ништа боље од институција које ми имамо овде у Београду”, каже др Марко Војиновић, који се вратио са Универзитета у Лисабону у Португалу.

“Колико год сам се добро уклопила у немачко друштво, тамо сам се осећала као странац. Хтела сам да се вратим у своју кућу, а Институт је моја кућа”, каже др Соња Предин, која се вратила са Института за информатику у Хофу у Немачкој.

„Врт физике“, Еп. 33 – Специјал

Како зауставити одлив мозгова?

АУТОРИ: Слободан Бубњевић, Марија Ђурић, Јована Николић

СЦЕНАРИО: „Наука кроз приче“

ФОТО: Детаљ витража у Институту за физику, Бојан Џодан

КАМЕРА/ДРОН: Зоран Вељановски, Бојан Маројевић, Бојан Живојиновић

МОНТАЖА: Бојан Живојиновић (Two Tech Solutions)

ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2023.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о интеракцији јона и електромагнетских поља са микро, нано и биоматеријалима

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 15. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Анђелија Илић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Интеракција јона и електромагнетских поља са микро-, нано- и биоматеријалима са потенцијалом примене у развоју нових технологија

САЖЕТАК:

Предавање ће дати сажет преглед дела истраживања којима се у периоду од последњих неколико година баве истраживачи наше групе, а која су по својој природи мултидисциплинарна и у великој мери усмерена ка могућим применама у побољшању свакодневног живота људи. Jони и електромагнетска (ЕМ) поља се проучавају дуго и спадају у домен класичне физике; међутим, оптимизација њихових дејстава и развоја ефикасних уређаја који омогућавају њихову примену захтева систематичан и свеобухватан приступ решавању отворених истраживачких питања. Биће речи о интеракцији јона и ЕМ поља са микроорганизмима, загађујућим честицама у ваздуху, ткивима, те могућностима развоја сензора, уређаја за комуникацију, али и уређаја за модификацију биолошких узорака. Опис физичких принципа на којима се заснива рад уређаја које развијамо биће праћен описом метода које користимо да бисмо се приближили решењу проблема.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о револуцији 2Д материјала

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 08. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Јелена Пешић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Револуција 2Д материјала: Потенцијал полупроводничких наномрежа

САЖЕТАК


Дводимензионални (2Д) материјали, попут графена и молибден дисулфида (MoS₂), привлаче огромну пажњу због својих изузетних физичких, хемијских, електронских, оптичких и механичких својстава. Атомски танки слојеви и прилагодљива структура омогућавају развој уређаја нове генерација у области наноелектронике, сензора и енергетских уређаја. Такође, њихов потенцијал у енергетски ефикасним рачунарима и неуроморфним уређајима чини их кључним за будући развој вештачке интелигенције и квантног рачунарства. Посебно су значајне наномреже 2Д материјала, јер олакшавају фабрикацију сложених уређаја, чиме отварају врата за и нискобуџетне и скалабилне
технологије. Наномреже MoS₂, састављене од међусобно повезаних нано-љуспица, представљају идеалну основу за истраживање транзистора нове генерације, сензора и флексибилне електронике. Ово предавање ће након увода у свет 2д материјала, представити како наномреже 2Д полупроводника, попут MoS₂, могу обликовати будућност наноелектронике и које изазове је потребно превазићи како би се оне примениле у реалним уређајима.

ПРЕДАВАЊА: О примени неравнотежне плазме у САНУ

Др Невена Пуач из Института за физику у Београду одржаће у четвртак, 17. априла 2025. године у 12 часова у Свечаној сали Српске акадамије наука и уметности предавање под називом „Ремедијација воде и њена активација третманима неравнотежним плазмама на атмосферском притиску“.

Предавање је део циклуса „Стање и перспективе природних ресурса Србије у условима климатских промена, енергетске транзиције и нових праваца привредног развоја“ који организује САНУ.

Како се наводи у апстракту предавања, чиста вода је незамењива за одржавање здравих екосистема и живота и омогућавање друштвеног и економског развоја. Међутим, са растућом популацијом, људске активности све више утичу на животну средину. Тренутно, отпадне воде које производе индустрија, пољопривреда, домаћинства и други извори садрже значајне количине органских микрозагађивача (ОМЗ), што доводи до различитих еколошких и здравствених проблема. Истраживања показују да се бројни ОМЗ, укључујући фармацеутске производе, пестициде и органске боје, често налазе у отпадним водама, површинским водама, па чак и води за пиће. Као последица тога, водени екосистеми и јавно здравље су угрожени.

На предавању ће бити дат преглед примене плазма система који се користе у деградацији ОМЗ, њихове главне карактеристике, ефикасност у деградацији ОМЗ, потрошњу енергије и главне изазове у вези с скалирањем ових система.

Пратите директан пренос предавања

ПРИЗНАЊА: Награда за LHC експерименте

Фото: Церн

Колаборација четири велика експеримента на Великом хардонском сударачу (LHC) у Церну – ATLAS, CMS, ALICE, LHCb – добила је Награду за пробој у фундаменталној физици за 2025. годину (2025 Breakthrough Prize in Fundamental Physics). Истраживачи Церна награђени су за резултате добијене Run-2 скупова података.

На Институту за физику у Београду група сарадника из Лабораторије за физику високих енергија која ради на експерименту АТЛАС на испитивању особина Стандрадног модела, мерењу параметара Хигсовог бозона и топ кварка, као и у потрази за физиком ван стандрадног модела допринела је освајању ове награде. Наши истраживачи имали су водећу улогу у мерењу масе бозона W, мерењу Јукавиног спрезања између топ кварка и Хигсовог бозона и испитивању суперсиметрије. Такође имају улогу у развоју тригера за прикупљање података у идентификацији џетова који потичу од b-кварка и у  мерењу укупне луминозности на  експерименту.

Награда за пробој у фундаменталној физици се додељује од 2012. године истраживачима из области теоријске, математичке и експерименталне физике који су дали трансформативни допринос фундаменталној физици, а посебно у својим недавним открићима. Како се у саопштењу Церна наводи, награда је ове године додељена за „детаљна мерења својстава Хигсовог бозона која потврђују механизам генерисања масе који нарушава симетрију, откриће нових честица које су у јакој интеракцији, проучавање ретких процеса и материја-антиметрија асиметрије, и истраживање природе на најкраћим удаљеностима и најекстремнијим условима на Церновом Великом хадронском сударачу“.

Новачана награда износи три милиона долара, од којих ће експеримент АТЛАС добити један милион. Средства ће бити искоришћена за стипендирање одабраних докторанада који ће провести по две године у Церну радећи на својим докторским тезама.

ИСТРАЖИВАЊА: Истраживачи Института о ДНК бактерија

Физичарке из Института за физику, др Магдалена Ђорђевић и др Лидија Живковић, објавиле су рад у престижном часопису за фундаменталну молекуларну биологију, Nucleic Acids Research, који повезује теоријску физику са молекуларном биологијом.

Рад “Nonlinear regulatory dynamics of bacterial restriction-modification systems modulates horizontal gene transfer susceptibility” се бави динамиком трансфера ДНК између различитих бактерија, укључујући и детерминанте патогености, попут гена за резистенцију на антибиотике.

Уз др Ђорђевић и др Живковић, рад потписују и др Хонг-Ју Оу са Универзитерта Шангај (State Key Laboratory of Microbial Metabolism) и др Марко Ђорђевић из Групе за квантитативну биологију Биолошког факултета Универзитета у Београду. Рад је настао је у оквиру пројекта q-bioBDS који је финансиран од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру позива Идеје.

Како је навела др Магдалена Ђорђевић, која је први аутор, овај рад аналитички и нумерички испитује бифуркације (бистабилност) у експресији рестрикционо-модификационих система бактерија, моделованих помоћу статистичке механике.

”Ови системи модулишу трансфер ДНK између различитих бактерија, укључујући и трансфер детерминанти патогености, као што су гени за резистенцију на антибиотике. Детерминистички и стохастички модели коришћени у раду омогућили су теоријски оквир за разумевање и интеграцију широког спектра експерименталних података”, каже др Ђорђевић.

Она наводи како основни резултат рада показује да механизми ћелијске регулације промовишу хетерогеност у пропустљивости баријере за хоризонтални трансфер гена, на пример кроз постојање субпопулације ћелија које лакше интегришу патогене гене.

Рад у часопису Nucleic Acids Research

ДОКТОРАТИ: Михајло Радмиловић

Наш колега Михајло Радмиловић одбранио је у среду, 2. априла 2025. године у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ своју докторску дисертацију под називом „Инетаркација ултракратких ласерских импулса са молекулом хемоглобина и примена савремених техника нелинеарне микроскопије у осликавању еритроцита“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Весна Илић, научни саветник, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду, др Михаило Рабасовић, виши научни сарадник, Институт за физику у Београду, др Дренка Тривановић, виши научни сарадник, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду.

Ментори су др Александар Крмпот, научни саветник, Институт за физику у Београду, и др Ивана Дрвеница, виши научни сарадник, Институт за медицинска истраживања, Универзитет у Београду.

Честитамо!

СЕМИНАР: др Дејан Симић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у петак, 4. априла 2025. године у 11:15 у сали 360 Института за физику у Београду, др Дејан Симић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Black holes in four-dimensional Chamseddine’s gravity

САЖЕТАК:

Topic that we will review is construction of solutions in four-dimensional topological gravity. After a short introduction to Chamseddine’s topological gravity in four-dimensional spacetime we will construct various static black hole solutions, with and without torsion, as well as solutions that describe naked singularities. In the end we will describe conserved charges of this solutions.

НОВИ МАТЕРИЈАЛИ: Предавање о наноскалским скривеним фазама у квантним материјалима

У оквиру серије предавања о новим материјалима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у уторак, 01. априла 2025. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Емил Божин (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Детекција наноскалских скривених фаза у квантним материјалима на великим истраживачким постројењима

САЖЕТАК:

Ово предавање ће илустровати коришћење најсавременијих експерименталних поставки на великим синхротронским, неутронским и ласерским постројењима са слободним електронима за истраживачке сврхе, како би се испитали односи између структуре и својстава материјала у физици и хемији чврстог стања. Фокус ће бити на скривеним, настајућим и прекурсорским стањима
електронских фазних транзиција и њиховој улози у омогућавању и контроли технолошки релевантних својстава квантних материјала, од таласа густине наелектрисања до високоефикасне термоелектричности. Метод који ће бити истакнут је тотално расејање засновано на функцији расподеле парова атома, који је кључан за проучавање оваквих тешко уочљивих стања материје.