ДОГАЂАЈИ: Фотоника 2025

Десета међународна школа и конференција PHOTONICA 2025 одржава се од 25. д0 29. августа 2025. године у Српској академији наука и уметности.

Ова међународна школа и конференција се од 2007. године одржава сваке друге године у Београду и окупља истраживаче како би разменили сазнања и идеје из области фотонике и подстакли младе истраживаче да се усаврше у овој области. С обзиром да је фотоника једна од изузетно атрактивних наука у модерној физици, као и да многа истраживања имају мултидисциплинарну компоненту, конференција ове врсте привлачи физичаре из више области.

Један од организатора конференције је Институт за физику у Београду.

Током пет дана биће одржан већи број предавања, туторијала, презентација постера, радионица и тренинга. Један од пратећих догађаја „Light and biological surface interaction for sensing aplications“ организује се у оквиру Cost акције CA21159 – PhoBioS, а у оквиру конференције биће одржана и радионица „Advanced Nanosystems for Photoconversion“ коју организују истраживачки пројекти Aerosol4solar и NIMPHA, финансирани од стране Фонда за науку Републике Србије.

Програм конференције Фотоника 2025

ДОГАЂАЈИ: Скуп посвећен разумевању интеракција између Земље и Сунца

Фото: Наса

Нискофонска лабораторија за нуклеарну физику Института за физику у Београду у сарадњи са Научним друштвом „Исак Њутн“ организује од 29. септембра до 3. октобра 2025. године међународни састанак о оперативним и истраживачким могућностима за боље разумевање интеракција између Земље и Сунца.

Догађај под називом Meeting on Operational and Research Capabilities for Better Understanding Solar- Terrestrial Interactions биће одржан у Институту за физику у Београду, а учесници ће имати прилику да представе своје научне резултате, присуствују пленарним предавањима и учествују у дискусијама.

Ова међународа конференција окупља истраживаче и друге стручњаке са циљем сагледавања утицаја космичких временских прилика (Space Weather) на Земљу и земаљске системе, укључујући рад сателита, електроенергетских мрежа, комуникација, навигација, авијације и здравља људи.

Неке од тема о којима ће се говорити су Сунчево зрачење, Сунчев ветар, варијације соларног магнетног поља и њихов утицај на Земљину магнетосферу, јоносферу, атмосферу и климу. Један од циљева скупа је унапређење прогностичких модела и система раног упозорења како би се постигла боља превенција потенцијално негативних утицаја на земаљске системе.

Рок за слање апстракта и регистрацију је 1. септембар 2025. године.

Више о догађају

ДОГАЂАЈИ: Представљање пројекта 2D-FETPD

Тим окупљен око пројекта 2D material Field Effect Transistor based PhotoDetectors, 2D-FETPD, у уторак, 22. јула 2025. у 13 часова у Читаоници библиотеке ”Др Драган Поповић” Института за физику у Београду организује представљање овог пројекта.

Пројекат 2D-FETPD је финансиран у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором: Подршка за истраживачке посете научника из дијаспоре Фонда за науку Републике Србије.

ДОГАЂАЈИ: Радионица о теорији струна

Мини радионица о теорији струна и сродним темама биће одржана у Институту за физику у Београду, у сали ”Звонко Марић” 29. и 30. јула 2025. од 11 до 17 часова. 

Радионица је организована у сарадњи Истраживаче станице Петница и Института за физику у Београду и неформалног је карактера.

ПРОГРАМ РАДИОНИЦЕ

УТОРАК, 29. ЈУЛ

11:00 – 12:00 Рубен Монтен (ЦЕРН): T-Tbar deformed boundary gravitons and an S-matrix path integral

12:00 – 14:00 Ручак и дискусија

14:00 – 15:00 Марија Томашевић (Универзитет у Амстердаму): Recent developments on the Horowitz-Polchinski transition

15:00 – 16:00 Пауза за кафу

16:00 – 17:00 Студенстка предавања (15 минута свако)

СРЕДА, 30. ЈУЛ


11:00 – 12:00 Метју Робертс (Универзитет Исланда): Spindles and the RG Flows Betwixt

12:00 – 14:00 Ручак и дискусија

14:00 – 15:00 Маурицио Фирота (Универзитет Крита): Highly excited strings and black holes

15:00 – 16:00 Пауза за кафу

16:00 – 17:00 Борна Салехиан (Међународни центар за теоријску физику, Трст, Италија): Positivity bounds and electromagnetic properties of media

ГОСТИ: Ученици Британске интернационалне школе на пракси у Институту

Током јуна 2025. године у Институту за физику су на пракси били ученици Британске интернационалне школе из Београда, Алан Кашкенов и Прокхор Нетелев. Праксу су обавили у Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме под менторством др Драгане Марић, која им предаје физику у школи, и др Јелене Марјановић.

Мада још увек нису одлучили у ком правцу желе да наставе своје школовање и каријеру, Кашкенов и Нетелев се слажу да је физика један од предмета који их највише интересују и да је њихов циљ посете Институту био да се упознају са тим како изгледа посао истраживача.

„Неке ствари сам могао да претпоставим, али ипак је другачије када то видите својим очима“, каже Кашкенов који је такође заинтересован и за роботику. „Можда ће ова пракса утицати да упишем и докторске студије“, каже овај средњошколац и признаје да је наука ипак доста компликованија од онога што се учи на часовима.

Прокхор Нетелев каже да још увек није сигран за коју грану физике је заинтересован па је по препоруци своје професорке, др Драгане Марић, дошао на праксу да види како изгледа рад у лабораторији. „Овде сам учио о експериментима, како се одвијају и методологији истраживања. Све су то практична питања, а у правом животу је много тога другачије него у уџбеницима“, каже Нетелев.

„Наше менторке су биле веома љубазне и гостољубиве и захвални смо им на овој прилици. Осим тога, и други људи које смо овде упознали су веома образовани и допада ми се атмосфера“, каже Кашкенов који на крају праксе закључује да може да замисли себе у будућности како ради у неком научном институту.

ДОКТОРАТИ: Андријана Шолајић

Наша колегиница Андријана Шолајић одбранила је у понедељак, 14. јула 2025. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Испитивање утицаја напрезања на особине хетероструктура дводимензионалних монохалекогенида IIIа групе AB-initio методама“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Божидар Николић, проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Славица Малетић, др Жељко Шљиванчанин, др Владимир Дамљановић. Ментор је др Јелена Пешић.

Честитамо!

НАЈАВЕ: Последњи испраћај Антуна Балажа

Последњи испраћај нашег драгог колеге, др Антуна Балажа, биће одржан у уторак, 15. јула, на Новом гробљу у Београду. Окупљање у капели за кремације заказано је у 11.15 часова, а последњи испраћај у 11.45.

Антун Балаж је изненада преминуо 4. јула током путовања у иностранство.

Kомеморација ће бити организована у септембру, о чему ће Институт благовремено обавестити јавност.

СЕМИНАР: проф. др Мајк Правица

У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у петак, 11. јула 2025. године у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф. др Мајк Правица (Департман за физику и астрономију, Универзитет у Невади, Лас Вегас) одржаће предавање:

Development of a sensor for extreme conditions using hard x-ray photochemistry

САЖЕТАК:

By irradiating oxalate salts with hard x-rays (>7keV), we have created a novel  material which we term doped polymeric CO.  This novel material is very stable, similar to beer bottle glass, unlike polymeric CO which has been produced by pressurizing CO to more than 5 GPa and decomposes rapidly in a matter of days into graphite and CO2. This novel material still stores CO2 inside it even at high temperature of 500 C over a period of three hours.  It has a wide bandgap of 2.5 eVs and is able to produce nonlinear second harmonic generation.  Given this information, we propose to create a sensor for extreme conditions of pressure and temperature (e.g. conditions that might exist within a gun barrel or nuclear power plant)) which is already radiation hardened as it was created via irradiation

IN MEMORIAM: Антун Балаж (1973-2025)

Наш драги колега и пријатељ, др Антун Балаж, дописни члан САНУ, изненада је преминуо у петак, 4. јула 2025, у 53. години живота. 

Страствено посвећен физици и развоју науке, вољен и поштован од свих генерација колега, др Балаж је био стуб заједнице физичара у Србији, а његов неочекивани одлазак представља ненадокнадив губитак за Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију. Смрт Антуна Балажа је велика трагедија за српску науку. 

Др Балаж је био заменик директора Института за физику. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а у чланство је изабран у новембру 2024. Поред тога, обављао је низ функција и био председник Матичног одбора за физику. Као истраживач, др Балаж је оставио неизбрисив траг у светској и домаћој науци. Био је руководилац Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, као и Лабораторије за примену рачунара у науци. 

Др Балаж је рођен 1973. године у Зрењанину. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Физичком факултету Универзитета у Београду, а на Институту за физику у Београду запослен је од 2000. године. 

Међу истраживачким интересовањима др Балажа између осталог су били ултрахладни квантни гасови и Бозе-Ајнштајнова кондензација, као и нумеричке симулације сложених система, монте Карло метод, рачунарство високих перформанси, функционални формализам у квантној теорији и друге области.

Водио је велики број националних и међународних научних пројеката, објавио је десетине високоцитираних радова у угледним међународним часописима и написао мноштво уџбеника и монографија. 

Др Балаж је био посвећен међународној сарадњи. Био је на студијским боравцима на Слободном универзитету у Берлину, Техничком универзитету Кајзерслаутерн-Ландау, Универзитету у Потсдаму, Универзитету Дуизбург-Есен, Институту за напредне студије Делменхорст у Немачкој, Универзитету у Инсбруку у Аустрији, а сарађивао је са великим бројем истраживачких институција, углавном из Европе и Сједињених Америчких Држава.

Био је члан Оптичког друштва Србије, Европског друштва физичара, као и Немачког друштва физичара. Био је члан (од 2010) и председник (2014−2018) Управног одбора Астрономске опсерваторије у Београду, затим члан Управног одбора European Open Science Cloud (EOSC), а у Српској академији наука и уметности био је од 2023. године члан Радне групе за реформу докторских студија.

Добитник је бројних признања, међу којима су две награде „Проф. др Љубомир Ћирковић“, за најбољи дипломски рад (1997) и за најбољи магистарски рад (2004), као и три годишње награде Института за физику у Београду – за занајбољи магистарски рад, Годишње награде за научни рад (2014) и Годишње награде за финансијски допринос остварен обезбеђивањем средстава међународних пројеката (2012. и 2013. године).

Др Балаж је био посвећен раду са младима свих узраста, а деценијама је тесно сарађивао са Истраживачком станицом Петница, чији је био потпредседник Управног одбора. 

Као врхунски интелектуалац, препун идеја и енергије, др Балаж се неуморно борио за бољи положај науке у друштву, једнако као и за боље друштво.

Неочекивани одлазак др Антуна Балажа страшно је потресао све његове пријатеље и сараднике, као и Институт за физику у Београду. Међутим, његове идеје, одважност и тековине остају са нама и водиће нас даљим путем, онако како је он то чинио током живота.

Детаљи о сахрани и комеморацији биће накнадно објављени.

ДОГАЂАЈИ: Конференција о космичким временским приликама

Међународна конференција посвећена космичким временским приликама, под називом Meeting on Operational and Research Capabilities for Better Understanding Solar-Terrestrial Interactions биће одржана  од  29. септембра до 3. октобра 2025.  године у Институту за физику у Београду.

Ова међународна конференција окупиће истраживаче и стручњаке са циљем сагледавања утицаји космичких временских прилика (Space Weather) на Земљу и земаљске системе, укључујући рад сателита, електроенергетских мрежа, комуникација, навигације, авијације и здравља људи. 

Неке од тема конференције биће истраживање Сунчевог зрачења, Сунчевог ветра, варијација соларног магнетног поља и њихових утицаја на Земљину магнетосферу, јоносферу, атмосферу и климу. Упркос напретку оствареном у последњим деценијама, поузданост предикција догађаја изазваних соларном активношћу и даље је ограничена.   

Meeting on Operational and Research Capabilities for Better Understanding Solar-Terrestrial Interactions је први скуп ове врсте који се организује са циљем да повеже опсервационе, теоријске и оперативне приступе проучавању наведених феномена, као и да подстакне развој интегрисаних решења за унапређење прогностичких модела и система раног упозорења, који би могли да допринесу бољој превенцији потенцијално негативних утицаја на земаљске системе.

Циљеви конференције укључују разумевање утицаја космичког времена на инфраструктуру и технологију, подстицање интердисциплинарне сарадње, унапређење алата за праћење и прогнозу у реалном времену, примену вештачке интелигенције и савремених теоријских модела, као и јачање међународне сарадње.

Учесници ће имати прилику да презентују научне резултате, присуствују пленарим предавањима и учествују у дискусијама о проблематици космичког времена и изналажењу практичних решења за актуелне изазове у овој области. Рок за слање апстраката и регистрацију је 1. септембар 2025.   

Више информација:  https://www.cosmic.ipb.ac.rs/workshop-2025/