У августу 2025. године објављено је специјално издање часописа Fractal and Fractional чија је једина уредница била др Анђелија Илић, научни саветник из Института за физику у Београду.

У издању под називом Fractal and Fractional Analysis in Biomedical Sciences and Engineering објављено је око 10 радова који се ослањају на фракталну и фракциону анализу, које имају велике примене у изучавању различитих проблема у природи. У овим радовима фокус је на примени у анализи и моделирању биолошких ентитета.

Специјално издање је објављено онлајн и у форми књиге (ISBN 978-3-7258-4847-8 за штампано и ISBN 978-3-7258-4848-5 за PDF издање), а у опису се наводи да може бити користан истраживачима из области здравља, природних наука и примењене математике, али и за читаоце са различитим академским или практичним искуством.

„Задовољна сам процесом уређивања овог специјалног издања часописа“, каже др Анђелија Илић која истиче да јој је у раду доста значила помоћ уредника секција који су били веома предусретљиви.

Уређивању је, како објашњава др Илић, претходило објављивање радова са колегама из области биомедицинских наука у којима је испитивана употреба компјутерских метода и алата за решавање конкретних проблема са којима се они сусрећу у пракси.

„Радећи на овом специјалном издању тежила сам да се привуку радови који су засновани на мултидисциплинарним истраживањима и са јасним потенцијалом примене“, наглашава др Илић додајући да су објављени радови веома квалитетни.

Др Анђелија Илић ради у Лабораторији за истраживања у области електронских материјала Института за физику у Београду где се, између осталог, бави и примењеном физиком, моделовањем и прорачунима и интентзивно сарађује са колегама из биомедицинских наука. „Велики део те сарадње се односи на налажење квантитативних статистичких и текстуалних параметара, дескриптора којима се могу описати и препознати објекти или делови биомедицинске слике“, каже др Илић и додаје да је у тој области често од користи фрактална и мултифрактална анализа.

Издавач часописа Fractal and Fractional је Мултидисциплинарни институт за дигитално издаваштво (Multidisciplinary Digital Publishing Institute (MDPI)) из Швајцарске.

Након успеха специјалног издања чија је уредница др Анђелија Илић и објављених квалитетних радова, сарадња се наставља у виду припреме другог издања на исту тему у ком ће поред др Илић, гостујућа уредница бити и чланица уредничког одбора самог часописа, др Корина С. Драпака са Државног универзитета Пенсилваније.

Домаћин овогодишњег Семинара Балканске мреже научних новинара (Balkan Science Journalism Seminar) био је Институт за физику у Београду, у чијем су се простору под називом Таван окупили научни новинари из Србије и региона како би дискутовали о најновијим изазовима и добрим праксама из своје професије.

Семинар је одржан у петак, 19. септембра 2025. године, а учествовали су новинари из Бугарске, Румуније, Хрватске, Словеније и Северне Македоније, као и Брајан Лин из Сједињених Америчких Држава, директор стратегије уредничког садржаја сервиса EurekAlert, који је на почетку говорио о научним вестима у свету који се мења, и Финтан Берк из Европске уније удружења научних новинара.

Међу учесницима су били: Зорница Спасова, ауторка сајта Климатека из Бугарске, др Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета Универзитета у Београду, др Марија Митровић Данкулов из Института за физику у Београду; Александра Нистороју, новинарка из Румуније; Тихана Дауенхауер, новинарка из Хрватске; Јадранка Језершек, оснивачица Института за научну комуникацију Контекст у Љубљани; Рената Дацингер, водитељка емисије Угризнимо знанонст на РТВ Словенија; Горан Лефков, новинар из Северне Македоније; Милица Момчиловић, новинарка Радио телевизије Србије; и Маја Ратеј, новинарка Радио Словенија.

Програм су водили Марија Ђурић и Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института за физику у Београду и покретачи иницијативе Наука кроз приче.

У оквиру семинара одржано је неколико панела и округих столова чије су теме биле: комуникација климатских промена и тема из области здравља; грађанска наука и новинарство, коме је потребно научно новинарство данас; разноликост, равноправност и инклузија; нови медијски трендови.

Традиција Семинара Балканске мреже научних новинара је и представљање локалних пракси па су презентације о свом раду одржали научни новинари и комуникатори из Србије. У овом делу програма говорили су: Марија Стевановић, уредница редакције научно-образовног програма Радио телевизије Србије; Бојан Џодан, аутор портала и књиге Паралакса; Јована Анђелковић из Центра за промоцију науке; др Тијана Продановић, ауторка Тик Ток канала Dr Cosmic Ray; Јована Николић Живковић, ауторка радио емисије Еурека и портала Откриће; Никола Здравковић, уредник сајта Клима 101.

Након богатог програма, гости су имали прилику да обиђу Палату науке.

Фото: Бојан Џодан

У уторак, 16. септембра, преминуо је наш колега, др Бранислав Јованић, научни саветник у пензији. Током дуге и запажене каријере, др Јованић се бавио луминесцентним процесима у кондензованом стању и понашањем материјала под високим притиском, водио је бројне пројекте и оставио траг у историји Института за физику у Београду.

Др Бранислав Јованић је рођен 2. маја 1949. године у Руми, а основну школу и гимназију завршио је у Земуну. Дипломирао је на Природно математичком факултету у Београду, где је и магистрирао. Докторску дисертацију је одбранио 1990. године на Физичком факултету у Београду.

Учествовао је у бројним научним пројектима, боравио је на стручном усавршавању у Атини, а на почетку каријере радио је у Лабораторији за биофизику у Институту за кукуруз у Земун-Пољу. Био је професор физике у Земунској и Првој београдској гимназији, а касније је држао и курс на последипломским студијама Физичког факултета.

Од 1982. године био је запослен у Институту за физику у Београду где је напредовао кроз научна звања и бавио се истраживањима до краја каријере. Његова успомена неће бити заборављена у Институту за физику.

Од 15. до 19. септембра 2025. године у Институту за физику се одржава Међународна конференција о најновијим истраживањима и применама у области геонауке (International Conference on Recent Trends in Geoscience Research and Applications 2025).

Истраживања геонаука имају примену у многим областима живота, а ова конференција има за циљ да окупи стручњаке из различитих научних дисциплина како би разменили своја сазнања и идеје. Конференцију организују Грађевински факултет Универзитета у Београду и Институт за физику у Београду, а једна од њених улога јесте и повезивање стручњака како би заједнички радили на истраживањима.

Ове године конференција окупља више од 60 учесника из различитих делова света, а неке од тема које се на њој обрађују су атмосферска истраживања, свемирски временски услови, истраживања литосфере, геодезија, хидролошка истраживања, истраживања животне средине, природни ризици, геоинформационе технологије.

Више о конференцији

Фото: Бојан Џодан