Поводом седамдесете годишњице оснивања Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), др Александар Белић из Института за физику у Београду гостовао је у Јутарњем дневнику РТС код Лазара Јановића.

„Далеке 1954. године Југославија је била једна од дванаест потписница оснивача ЦЕРН-а“, рекао је др Белић и подсетио да се Србија 2019. године вратила пуноправном чланству.

„ЦЕРН је велика инфраструктура коју користи више група научника из Србије, из Института за физику у Београду, Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу“, додао је др Белић.

У оквиру твининг пројекта BioQantSense истраживачи Института за физику у Београду развијају нову мултидисциплинарну област, квантну биофотонику. Пројекат се реализује у сарадњи са две водеће европске истраживачке установе, Универзитетом Фридрих Шилер у Јени и италијанским Националним истраживачким саветом. Партнер на пројекту је Биолошки факултет Универзитета у Београду. Развијајући научну изврсност, један од циљева пројекта је и оснивање савременог центра за квантну биофотонику у Институту за физику у Београду. О досадашњим резултатима, сарадњи и даљим плановима разговарали смо са др Кристијаном Хелгертом, директором и научним менаџером Abbe Центра за фотонику Фридрих Шилер универзитета у Јени.

Какви су ваши утисци и искуства у раду са Институтом за физику у Београду?

ДР КРИСТИЈАН ХЕЛГЕРТ: Моја веза са Институтом датира од 2008. године када сам био докторанд. Сарађивали смо у оквиру европског конзорцијума који је истраживао наноструктуриране оптичке површине са изванредним својствима које је омогућио графен. Тада је то била иновативна и веома релевантна тема. Имао сам привилегију да водим јенску страну конзорцијума. Од тада су многе истраживачке групе нашег Abbe Центра за фотонику биле укључене у заједничка истраживања и размене са Институтом за физику у Београду. Моје колеге и ја смо често посећивале овај институт, али смо били и домаћини вашим истраживачима. То је довело до заједничких публикација и пројеката. Наше партнерство је дакле дуготрајно и веома продуктивно. Најновија сарадња у оквиру BioQantSense пројекта представља узбудљиво ново поглавље у том нашем заједничком научном путовању.

Како видите улогу Фридрих Шилер универзитета и Abbe Центра за фотонику у спровођењу BioQantSense пројекта?

Кроз пројекат сам имао прилику да упознам много посвећених докторанада из Београда. Они су често покретачка снага истраживачких пројеката јер су дубоко укључени у практичан рад у лабораторији. Институт за физику са својим јаким основама и најсавременијом опремом, посебно у области нелинеарне оптике, сада прави кораке ка новој територији изграњом сопстевеног окружења за квантну микроскопију. Драго нам је што смо партнери у овом пројекту и што доприносимо својом стручношћу и увидима које смо стекли бавећи се истраживањима у овој области. Верујем да ћемо уз залагање Института и његових изванредних докторанда остварити циљеве и демонстрирати шта је квантна микроскопија биолошких узорака први пут у Србији.

Који ће по вашем мишљењу бити главни утицај пројеката на организациону структуру, управљачке и административне капацитете Института за физику?

С обзиром да сам посматрао многе научне институције широм Европе и шире, верујем да је проширење перспективе и отвореност за учење из других научних култура непроцењиво. То важи и за управљачке и организационе аспекте наших институција. Пројекат BioQantSense нуди одличну прилику за међусобно учење. Било би значајно да као исход пројекта Институт успостави и подржи нов Центар за квантну биофотонику у оквиру својих постојећих структура. То би позиционирало Институт као конкурентног играча у наредним европским позивима за напредна истраживања у области квантне фотонике и технологије.

Зашто је оснивање Центра за кватну биофотонику важно за конкурентност Института? Које могућности ће отворити?

Налазимо се усред друге квантне револуције, са новим применама које се брзо појављују, користећи квантне феномене као што су суперпозиција и преплитање. Квантни рачунари већ извршавају основне задатке, а економски потенцијал у овој области је огорман, што покреће глобалну конкуренцију међу технолошким платформама. Како би се одржао корак, постоји потреба за динамичним напретком не само у научним истраживањима већ и индустријским секторима. Кључно је да све заинтересоване стране препознају значај квантних технологија за њихову будућност. Оснивање Центра за квантну биофотонику омогућило би Институту да значајно допринесе овој области и на националном и на европском нивоу.

Шта мислите о сарадњи са пројектним тимом и колегама из Института?

Искрено уживам у нашој сарадњи. Посебно се надам да истраживачи који су на почетку каријере и учествују у овом пројекту као и докторанди могу да изграде трајне научне и личне везе које ће им користити током њихове каријере.

На основу Вашег искуства и сарадње са Институтом како замишљате будућу сарадњу у реализацији ЕУ пројеката?

У Abbe центру за фотонику у Јени посвећени смо унапређењу истраживања у области квантног снимања, квантне комуникације и квантног рачунарства. Такође развијамо нове истраживачке инфраструктуре и недавно смо покренули мастер програм за обуку следећих генерација истраживача у овим областима. Наша јака основа у биофотоници и њеној примени чини нас идеалним партнером. Уколико би у Београду био основан Центар за квантну биофотонику, то би било савршено за нашу будућу сарадњу.