КЊИГЕ: Хајгенсов ”Космотеорос” у издању Института и Хеликса

Институт за физику у Београду и издавачка кућа Хеликс објавили су ново, репрезентативно издање за љубитеље науке, историје и свемира – „Космотеорос“ холандског астронома Кристијана Хајгенса у преводу др Александра Богојевића.

Епоха у којој настаје ово дело, између Галилеја и Њутна, обележена је новим погледом на истраживање природе. „Космотеорос“ је Хајгенсов покушај да у то време применом научног метода одгонетне каква бића настањују друге планете Сунчевог система.

Писан јасним, оштроумним језиком, са разматрањима која пружају далеко више од основне теме, „Космотеорос“ је последње дело великана физике који представља везу између средњевековног знања и новог доба. 

Књигу ”Космотеорос” превео је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Књига је богато опремљена – садржи обиље коментара као и низ пратећих есеја о Кристијану Хајгенсу и његовом добу, а које су написали др Александар Богојевић, Слободан Бубњевић, Марија Ђурић и др Вилем-Виктор ван Хервен.

„Космотеорос“ је прва књига у серији издања од значаја за културу науке, коју у јавно-приватном партнерству објављују Хеликс и Институт за физику у Београду.

ДОГАЂАЈИ: Необичан гост у башти Института

У четвртак, 17. октобра, обезбеђење и запослени у Институту за физику уочили су необичан призор у башти Института. Један путник намерник подигао је шатор на дну баште, недалеко од старог семинара и обале Дунава.

Реч је о авантуристи из Париза у Француској који пешке путује кроз Европу путем од Тиране до Хелсинкија. Овај необични пешак, који је већ имао сличне руте кроз Европу, тренутно пролази кроз Србију. Током боравка у Београду, одлучио је да преноћи управо у башти Института, где је разапео свој шатор.

Наш колега Иван Петковић срдачно је дочекао несвакидашњег госта. Послужио га је топлим напицима и са њим провео време у разговору, током кога је сазнао више детаља о његовим необичним путовањима.

Гост претходно није био свестан да је свој камп подигао у кампусу једне научноистраживачке институције, мислећи да се сместио у шумарку надомак престонице, али су му се допале отвореност и радозналост које се иначе у Институту негују као важне вредности.

КОМПЛЕКСНИ СИСТЕМИ: Предавање о соларним ћелијама

У оквиру серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у понедељак, 21. октобра 2024. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Ненад Вукмировић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Од атома кроз комплексност до бесплатне струје

САЖЕТАК:

Соларне ћелије су направе које омогућавају претварање Сунчеве светлости у електричну струју. Унутар њих се одигравају процеси апсорпције светлости и транспорта енергије и наелектрисања. У оквиру овог предавања видећемо како ти комплексни процеси настају услед интеракција између честица које чине материјале. Видећемо најпре како везе између атома утичу на својства електрона у материјалима. Описаћемо како та својства одређују електричне и оптичке карактеристике материјала, као и како осцилације атома у материјалу утичу на кретање електрона кроз материјал. Показаћемо на крају како сва та својства треба подешавати да се добију ефикасне соларне ћелије.

СЕМИНАР: проф. др Михаел Генш

У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у петак, 18. октобра 2024. године у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, проф. др Михаел Генш (Институт за оптику и атомску физику (IOAP), Технички унивезитет у Берлину и Немачки ваздухопловни центар (DLR), Институт за оптичке сензорне системе) одржаће предавање:

Femtosecond Time-Domain Detection: a new Avenue for compact sensors

ВРТ ФИЗИКЕ: Физика црних рупа у Петници

У Истраживачкој станици Петница током лета 2024. године одржано је неколико међународних школа посвећених фундаменталним темама из савремене науке.

Школа теорије високих енергија и Школа космологије се одвијају унутар Петничког летњег института и имају вишегодишњу традицију, а и ове године подржао их је Институт за физику у Београду.

У оквиру ових школа студенти из разних делова света дошли су у Истраживачку станицу Петница да сазнају информације које су на фронту савремене науке и да истовремено дискутују са менторима са водећих светских универзитета и повежу се са својим колегама.

—-

Аутори: Слободан Бубњевић, Марија Ђурић, Јована Николић Живковић

Камера и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2024.

КОМПЛЕКСНИ СИСТЕМИ: Предавање о динамици друштвених система

У оквиру серије предавања о комплексним системима коју организују Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца, у понедељак, 14. октобра 2024. године у 18 часова у малој сали Коларчеве задужбине, др Марија Митровић Данкулов (Институт за физику у Београду) одржаће предавање

Физика комплексности и скривене силе иза наших друштвених живота

САЖЕТАК:

Физика комплексности и скривене силе иза наших друштвених живота
Човек је комплексан систем. Његове ћелије, ткива и органи су комплексни системи. Друштво у коме живимо је комплексан систем. Физика комплексних система комбинује методе физике, вештачке интелигенције, биологије, социологије и осталих наука да разуме структуру и динамику ових система, као и везу између њих. Пружа нам одговоре на питања како долази до епидемија и како се шире информације. Откривана нам како и зашто једна емотивна порука може да изазове лавину емоција на друштвеним мрежама, као и зашто странцима на овим мрежама верујемо више него комшијама. Нобелова награда за физику за 2024. годину је додељена за допринос физике комплексности у разумевању како и под којим условима неурони у нашем мозгу и вештачке неуронске мреже могу да испоље колективне рачунске способности. У овом предавању ћемо представити најзначајније резулатате физике комплексности и демонстрирати њену способност да нам открије силе које руководе нашим друштвеним и технолошким животима.

ПРЕДАВАЊА: Узбудљива серија предавања о комплексним системима на Коларцу

Институт за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 14. октобра до 25. новембра 2024. године серију предавања о комплексним системима.

Из године у годину, из сезоне у сезону, сарадња две институције кроз нове циклусе предавања широј публици представља различите физичке науке, као и многе теме којима се савремени физичари баве.

Ове јесени, публика ће бити у прилици да упозна комплексност, што само по себи значи да ће се слушати предавања из различитих грана физике пошто се системи које одликује комплексност јављају у свим дисциплинама, од астрофизике и космологије, преко социјалне физике, до физике кондензованог стања.

Предавања ће понедељком од 18 часова у Малој сали Коларчеве задужбине држати истраживачи Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, што је посебан центар у Институту где физичари решавају читав спектар проблема коришћењем нумеричких симулација и уз помоћ напредне супер-компјутерске инфраструктуре.

Серијал у Коларцу почиње у понедељак, 14. октобра, предавањем др Марије Митровић Данкулов о физици комплексности која се крије иза живота на друштвеним мрежама. Недељу дана касније, 21. октобра, др Ненад Вукмировић говори како се од атома кроз комплексност може доћи до бесплатне струје. Предавање о комплексним удаљеним световима, планетама и астероидима око других звезда, држи 28. октобра др Марија Јанковић.

У понедељак, 4. новембра, руководилац Центра и заменик директора Института, др Антун Балаж говори о комплексним пејзажима ултрахладних атома. Добитник ЕРЦ гранта, др Јакша Вучичевић 18. новембра држи предавање о комплексности у физици високотемпературних суперпроводника. Серијал се завршава 25. новембра предавањем директора Института, др Александра Богојевића о израњањима из комплексности.

РАСПОРЕД ПРЕДАВАЊА

14. октобар – др Марија Митровић Данкулов „Физика комплексности и скривене силе иза наших друштвених живота“

21. октобар – др Ненад Вукмировић „Од атома кроз комплексност до бесплатне струје“

28. октобар – др Марија Јанковић „Комплексни удаљени светови: планете и астероиди око других звезда“

4. новембар – др Антун Балаж „Комплексни пејзажи ултрахладних атома“

18. новембар – др Јакша Вучичевић „Битка са комплексношћу у физици високотемпературних суперпроводника“

25. новембар – др Александар Богојевић „Израњања из комплексности: сарадња из сукоба“

СЕМИНАР: Банашри Баишја

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 9. октобра 2024. године у 12 часова путем Zoom платформе, Банашри Баишја (Индијски институт за технологију Гувахати) одржаће предавање:

An equivalence of three butterflies in Lifshitz background

САЖЕТАК:

In this talk I will talk about two salient chaotic features, namely Lyapunov exponent and butterfly velocity, in the context of an asymptotically Lifshitz black hole background with an arbitrary critical exponent. These features are computed using three methods: entanglement wedge method, out-of-time-ordered correlator computation and pole-skipping. I will present a comparative study of the features mentioned above where all of these methods yield similar results for the butterfly velocity and the Lyapunov exponent. This establishes an equivalence between all three methods for probing chaos in the chosen gravity background. Furthermore, I will talk about chaos at the classical level by computing the eikonal phase and Lyapunov exponent from the bulk gravity. These quantities emerge as nontrivial functions of the anisotropy index.

Приступите предавању
Meeting ID: 928 5915 6063
Passcode: 387489

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Белић у Дневнику РТС-а о ЦЕРН-у

Поводом седамдесете годишњице оснивања Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), др Александар Белић из Института за физику у Београду гостовао је у Јутарњем дневнику РТС код Лазара Јановића.

„Далеке 1954. године Југославија је била једна од дванаест потписница оснивача ЦЕРН-а“, рекао је др Белић и подсетио да се Србија 2019. године вратила пуноправном чланству.

„ЦЕРН је велика инфраструктура коју користи више група научника из Србије, из Института за физику у Београду, Универзитета у Београду, Природно-математичког факултета у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу“, додао је др Белић.