Један од водећих светских физичара  др Емил Божин, вратио се из Сједињених Америчких Држава у Србију где ће каријеру наставити у Институту за физику у Београду. Тим поводом је у среду, 20. новембра у Институту одржан догађај на коме су говорили министарка наукe, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић, директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић и руководилац Центра за чврсто стање и нове материјале, др Ненад Лазаревић. Присутним истраживачима и новинарима обратио се и др Божин, чији је повратак из Америке омогућен захваљујући освајању пројекта Европске комисије из престижног програма ERA Chair. 

„Са буџетом од 2,5 милиона евра, овај пројекат не само да ће значајно ојачати капацитете Института, већ и поставити Србију на мапу водећих истраживања у области квантних материјала. Посебно бих истакла значај тога што ће се кроз овај пројекат у Србију вратити један од водећих светских стручњака у области чврстог стања – др Емил Божин са својом супругом Александром Томић“, рекла је министарка др Јелена Беговић. Она је додала да импресивно научно искуство др Божина представља непроцењив допринос како за Институт, тако и за читаву српску науку.

”Резултати пројекта неће се ограничити само на научна сазнања. Он ће подстаћи трансфер знања, мобилност истраживача, обуку младих талената, али и успостављање сарадње са партнерима из привреде. Веома је значајно да ће кроз овај пројекат бити обезбеђена обука истраживача из Србије, региона Западног Балкана и Југоисточне Европе, што ће додатно учврстити позицију Института за физику као центра изврсности у европском истраживачком простору“, рекла је министарка Беговић.

Вишеструко награђиван и цитиран, др Божин је завршио Физички факултет Универзитета у Београду, докторирао на Универзитету у Мичигену, потом је био истраживач на Колумбија универзитету, а од 2010. године ради у престижној америчкој Националној лабораторији Брукхејвен. Током изузетно запажене каријере у Америци развио је нове напредне методе у карактеризацији материјала што ће наставити да ради и у Институту за физику, преносећи искуства на нове генерације физичара у Србији. 

”Кључна улога Института за физику у Београду је повратак талената из иностранства, откривање и неговање талената међу младима, као и запошљавање тих талената за добробит наше науке, привреде и ширег друштва”, рекао је директор Института др Александар Богојевић који је подсетио да су значајни међународни пројекти попут ERC грантова, твининг пројеката, као и ERA Chair  који су освојили истраживачи Института, допринели да се последњих година у Институт врати значајан број млађих истраживача из иностранства. Сада се у Београд вратила ”научна породица”, навео је Богојевић, подсећајући да је супруга др Божина, др Александра Томић, такође физичарка.

”Драго ми је да имам прилику да својим искуством и експертизом вратим средини из које сам потекао. Били смо мотивисани да се вратимо у земљу јер постоји велики број младих људи који су изузетно ентузијастични и имају велики елан да померају фронтове науке у складу са европским и светским трендовима”, рекао је др Емил Божин, који је изразио уверење да ће пројекат допринети бољем умрежавању са европском и светском науком и сарадњу са водећим истраживачким центрима у области физике чврстог стања. 

”Један део пројекта се односи на оснивање лабораторије за карактеризацију материјала и тај ће центар служити за обуку младих кадрова сто ће отворити нове перспективе и помоћи да задржимо најбоље младе људе у земљи. То би, уз гигантске напоре других колега у Србији, могао бити још један позитиван пример да се и у Србији може развијати компетитивна и  колаборативна наука”, рекао је др Божин, изражавајући наду да би то могло послати поруку да се и други истраживачи врате и задрже у земљи.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, има 25 лабораторија и четири центра изузетних вредности. У једном од њих се спроводи ERA Chair пројекат Hidden phases in 2D quantum materials који је подстакнут проблемом карактеризације скривених фаза у кагоме кристалима, што су материјали који се тренутно налазе у глобалном фокусу.

”ERA Chair пројекат има за циљ да попуни празнину и капацитете који нам недостају. Пројекат ће обезбедити нову технику али и приступ научној методологији”, рекао је др Ненад Лазаревић из Центра за чврсто стање и нове материјале који руководи овим пројектом. Он додаје да би се тако могао постићи циљ да се привуче већи број младих људи, уз напомену да је фокус свих ових напора на младим кадровима.

На свечаном скупу поводом обележавања Дана Српске академије наукa и уметности, у уторак, 19. новембра, два истраживача Института за физику у Београду, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж представљени су као новоизабрани дописни чланови САНУ. Академик Бранислав Јеленковић, такође истраживач Института, који је изабран за редовног члана, по традицији САНУ биће промовисан након своје приступне беседе.

„Не само да је Академија оснажена знатно већим бројем нових чланова него што је то био случај у неколико претходних изборних циклуса, већ је и број новоизабраних чланова премашио број оних наших истакнутих истраживача и уметника који су нас заувек напустили између две изборне године, а што ће, уверен сам, довести до заустављања тренда смањења наше, већ пропорционално ’мале’ Академије, освежити овај високи дом новим полетом и дати му нову енергију за још успешније остваривање његове научне, уметничке, културне и опште друштвене улоге у нашој средини“, рекао је у поздравном говору председник САНУ, академик Зоран Кнежевић.

На редовним изборима за нове чланове САНУ, три истраживача Института за физику изабрани су за академике. Др Бранислав Јеленковић који је претходно био у статусу дописног члана сада је изабран за редовног члана САНУ. Поред тога, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж изабрани су за дописне чланове САНУ.

Директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић честитао је академику Јеленковићу, као и дописним члановима др Ђорђевић и др Балажу на изузетном успеху. Др Богојевић је додао како очекује да ће њихова нова улога оснажити рад САНУ и допринети развоју физике у тој институцији.

Aмерички иноватор и футуриста Реј Kурцвејл у запаженој књизи Singularity is near пре две деценије анализирао је законитости по којима се експоненцијалном брзином развија технологија. Курцвејл је дао неколико предикција, међу којима је и процена да ће до 2045. доћи до појаве сингуларитета, што је тренутак кад ће човек уз помоћ генералне вештачке интелигенције превазићи своје физичке и интелектуалне оквире.

Сингуларитет је био тема првог скупа у оквиру новог програма „Разговори о будућности“ који је одржан на Институту за физику у Београду у уторак, 12. новембра. Програм „Разговори о будућности“ настао је по идеји др Александра Белића који је, уз подршку Одељење комуникација Инстита, био организатор скупа.

Kолико је добра Kурцвејлова процена и којим се темпом до сада развијала вештачка интелигенција? Да ли је сингуларитет стварно близу? Шта су последице, шта очекивања, а шта реалне могућности? Уводничари на скупу који су о овим питањима дискутовали долазе из више области: др Вид Штимац, економиста и програмски менаџер у Програму за развој Уједињених нација (UNDP), др Тања Вуков, биолошкиња са Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић”, проф. др Слободан Перовић са Филозофског факултета Универзитета у Београду и Мирослав Стевановић, доктор политичких наука и ванредни професор на Универзитету Унион. 

Скупу су присуствовали домаћи истраживачи, мислиоци и аналитичари из већег броја институција, од факултета и института Универзитета у Београду и Природно-математичког факултета у Новом Саду до представника СФ друштва „Лазар Комарчић“ и других организација.

У пријатној и конструктивној атмосфери, дијалог на скупу био је необично жив. Подстакнути излагањима др Белића и уводничара, разговору су се придружили и други учесници из публике који су проширили инспиративну и узбудљиву дискусију о будућем напретку вештачке интелигенције и њеним последицама.

Програм ”Разговори о будућности” посвећен атрактивним, мултидисциплинарним темама организује се у простору у Институту за физику под називом Таван који је замишљен као место сусрета истраживача и мислилаца из разних делова академске заједнице.

Фотографије: Бојан Џодан

На редовним изборима за нове чланове Српске академије наука и уметности (САНУ), три истраживача Института за физику изабрани су за академике. Др Бранислав Јеленковић који је претходно био у статусу дописног члана сада је изабран за редовног члана САНУ. Поред тога, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж изабрани су за дописне чланове САНУ.

Изборна скупштина САНУ одржана је у четвртак, 7. новембра, у Свечаној сали САНУ. Гласало се за укупно 55 кандидата који су претходно у кандидатури прешли дуг пут кроз комисије и одељења САНУ. На крају тог процеса, тајним гласањем присутних академика изабрано је 17 редовних чланова, 22 дописна члана и 5 иностраних. 

Током историје Института за физику значајан број наших истраживача стекао је угледно звање академика, а многи међу њима су оставили велики траг својим радом у САНУ и њеним телима. Сви овогодишњи кандидати из Института предложени су испред Одељења за математику, физику и геонауке САНУ.

Академик Бранислав Јеленковић који је изабран за редовног члана САНУ истакнути је истраживач у области квантне и нелинеарне оптике. У Институту за физику је радио од 1995. године, где је основао и годинама руководио Центром за фотонику.  Као пионир ове нове истраживачке области, која се бави светлошћу, окупио је генерације истраживача и покренуо низ експеримената, пројеката, конференција и других иницијатива. 

Образовање је започео на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, где је завршио основне студије 1974. године. Докторирао је на Природно-математичком факултету 1983. године. Академско усавршавање наставио је као постдокторанд у престижном JILA институту у Боулдеру, Колорадо, САД, у периоду од 1993. до 1995. Године. Током каријере објавио је велики број радова, а посебно је посвећен раду са младим истраживачима.

Др Магдалена Ђорђевић која је изабрана ѕа дописног члана САНУ истражује у области физике високих енергија и теоријске нуклеарне физике. За проучавање кварк-глуонске плазме, која је испуњавала Универзум пре него што је настала материја коју познајемо, а која је у фокусу њеног истраживања освојила је 2016. године престижни грант Европског истраживачког савета (ERC грант). Др Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету Универзитета у Београду, да би студије наставила на Универзитету Колумбија у САД где је одбранила докторат, а последокторске студије на Одсеку за физику Државног универзитета Охаја. 

Др Антун Балаж који је изабран за дописног члана САНУ заменик је директора Институту за физику у Београду. Поред тога, у Институту руководи Центром за изучавање комплексних система чија је основна истраживачка инфраструктура суперкомпјутер Paradox. Бави се функционалним формализмом у квантној теорији и његовим применама за изучавање ултрахладних квантних гасова, укључујући и Бозе-Ајнштајнове кондензате. Др Балаж је стекао диплому основних, магистарских и докторских студија на Физичком факултету Универзитета у Београду.