Наш драги колега, др Александар Драгић, преминуо је после краће и тешке болести у 58. години.
Др Драгић је у Институту за физику у Београду радио од почетка каријере, пуних 30 година. Руководио је Нискофонском лабораторијом за нуклеарну физику.
Рођен је 1968. године у Београду где је 1995. године дипломирао на Физичком факултету, а затим под менторством академика Звонка Марића израдио магистарстку и докторску тезу. Докторат под насловом „Анализа дискретног спектра позитрона у интеракцијама тешких јона“ одбранио је 2007. године.
Др Драгић је по доласку у Институт релативно брзо добио позицију управо у Нискофонској лабораторији, где је радио на мноштву националних и међународних пројеката нуклеарне физике.
Учествовао је у покретању истраживања физике космичког зрачења, као и у реализацији и каснијим надоградњама експерименталне поставке за континуирано мониторисање мионске компоненте космичког зрачења у Нискофонској лабораторији.
У области нискоенергетске нуклеарне физике бавио се претежно нуклеарним реакцијама индукованим неутронима. Главни циљеви ових истраживања били су изучавање нуклеарне фисије и нуклеарне структуре појединих изотопа.
Део његових истраживања био је везан за нискофонску гама спектроскопију и ретке нуклеарне процесе, где је изучавао компоненте фона у нискофонској гама спектрометрији изазване космичким зрачењем.
Такође је радио на пројектима мерења радона.
Др Драгић је период од 2013. до 2016. године провео у Заједничком истраживачком центру Европске комисије у Гелу, Белгија (European Commission’s Joint Research Centre, JRC Geel). Као стручног саветника, Министартво за иновације и технолошки развој ангажовало је др Драгића на пројекту изградње Центра за мирнодопску примену нуклеарне енергије од јануара 2020. до октобра 2022. године. Учествовао је и у великом броју међународних пројеката, био је ментор у изради једне докторске дисертације и објавио је неколико десетина научних радова.
Бавио се популаризацијом науке и радио са младима. На почетку каријере предавао је у Математичког гимназији, с којом је и касније наставио сарадњу. Сарађивао је и са Центром за таленте из Земуна и писао текстове за часопис ”Млади физичар”.
Иза њега су остали супруга Јасмина, ћерка Теодора и син Бранислав.
Сахрана Александра Драгића биће у четвртак, 30. јула 2026. године на Бежанијском гробљу, са почетком у 10:45 часова.