Академик Федор Хербут, један од наших најистакнутијих стручњака у области теоријске физике, међународно признат по својим научним достигнућима из области квантне теорије информација и квантне механике, преминуо је 25. септембра 2023. године у 91. години.
Рођен је у Новом Врбасу 2. маја 1932. године. Физику је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду 1957. године, а након завршетка основних студија запослио се као асистент у Институту „Борис Кидрич“ у Винчи. Као стипендиста овог института стручно се усавршавао од 1960. до 1963. године на Универзитету у Бирмингему (Енглеска), на Одељењу за теоријску физику под менторством чувеног физичара Рудолфа Е. Пајерлса, где је и докторирао 1964. године.
По повратку у земљу наставља да ради у Институту „Борис Кидрич“, а 1976. прелази на Природно-математички факултет (ПМФ) Универзитета у Београду. За дописног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ изабран је 1988, а за редовног 2003. године.
Поље научног рада академика Хербута обухватало је основе квантне теорије информације, извођење закона вероватноће у квантној механици, идентичне честице, репрезентације вектора стања двочестичних система антилинеарним Хилберт-Шмитовим операторима, теорију мерења, квантну логику, интерпретацију релативних стања, као и примењену математику и математичку физику.
Његова богата научна библиографија садржи преко 100 научних радова објављених у стручним домаћим и међународним часописима, велики број научних студија и неколико уџбеника, међу којима се издвајају Квантна механика за истраживаче I и II, који су својим визионарским садржајем и обухватношћу постали једна од најзначајнијих научних публикација на нашем језику, ударивши темељ Београдске школе квантне механике.
Био је стални члан Међународног удружења математичких физичара (International Association of Mathematical Physicists), као и Издавачког савета домаћег научног часописа Свеске физичких наука СФИН
Добитник је награде Института „Борис Кидрич“ за најбољи научни рад (1968).
Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју теоријске физике