Почетна

Вести

ЦЕРН: Нова сезона физике високих енергија

07/06/2022

Сасвим симболично, 5. јула поподне, на десетогодишњицу открића Хигсовог бозона, детектори Великог хадронског сударача (ЛХЦ) укључили су све подсистеме и почели да снимају високоенергетске сударе при до сад највишој досегнутој енергији од 13,6 TeV. Започела је нова сезона физике.

Kако је најављено из ЦЕРН-а, уз мноштво скупова, прослава и догађаја, после више од три године рада на надоградњи и одржавању, ЛХЦ је по трећи пут покренут и сада ће радити скоро четири године са рекордном енергијом од 13,6 трилиона електронволти (TeV), пружајући већу прецизност и потенцијал за откривање. “Повећане стопе колизије, већа енергија судара, унапређени системи за очитавање и селекцију података, нови системи детектора и рачунарска инфраструктура: сви ови фактори указују на обећавајућу сезону физике која ће додатно проширити већ веома разнолик ЛХЦ програм физике”, најављују из ЦЕРН-а.

О узбудљивим дешавањима која се очекују у највећем европском научном експерименту сведочиће и тим истраживача са Института за физику у Београду који ће и у наредним годинама наставити да тесно сарађују са ЦЕРН-ом, као и други српски физичари који су део ЦЕРН-ових колаборација.

Фото: ЦЕРН

Вести, Новости

ЦЕРН: Хигсов бозон, десет година од открића

07/04/2022

Пре тачно десет година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцелератору у ЦЕРН-у, ATLAS и CMS, истовремено су објавиле откриће нове честице са својствима која указују да је у питању Хигсов бозон, честица предвиђена Стандардним моделом физике елементарних честица и која је у медијима позната као Божја честица. Како је ЦЕРН сада саопштио, на десету годишњицу, ово откриће представља прекретницу у историји науке. Годину дана касније, због тога су Франсоа Англер и Питер Хигс добили Нобелову награду за физику. Наиме, они су деценијама раније заједно са покојним Робертом Браутом предвидели такозвано Хигсово поље, које прожима универзум, манифестује се као Хигсов бозон и даје масу елементарним честицама.

„Откриће Хигсовог бозона била је монументална прекретница у физици елементарних честица. Означило је истовремено и крај вишедеценијског истраживања и почетак нове ере проучавања ове веома специфичне честице“, каже Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а и портпарол експеримента ATLAS у време када је до открића дошло. „Сећам се са емоцијама тог дана када је откриће објављено, дана неизмерне радости за заједницу физичара који се баве елементарним честицама у читавом свету и за све људе који су неуморно радили деценијама како би ово откриће било могуће“.

Током десет година након овог открића, физичари су направили даље кораке ка разумевању универзума – не само што су потврдили да је честица која је откривена 2012. године заиста Хигсов бозон, већ су почели и да граде слику о томе како је присуство Хигсовог бозона које прожима читав универзум, започето у десетини милијардитог дела секунде након Великог праска.

ATLAS и CMSсу са импресивном прецизношћу измерили да је маса Хигсовог бозона 125 милиона електронволти (GeV). Потоњи eксперименти на LHC су показали да нова честица нема унутрашњи угаони момент, који физичари називају спин, баш као што је Стандардни модел предвиђао за Хигсов бозон. Са друге стране, све остале познате елементарне честице имају спин: како чеситце које граде материју, као што су up и down кваркови који формирају протоне и неутроне, тако и такозвани преносиоци интеракције, као што су W и Z бозони. Уз то, анализом Хигосвих бозона који се распадају на парове W или Z бозона, ATLAS и CMS су потврдили да ови преносиоци интеракције добијају своју масу кроз интеракције са Хигсовим пољем онако како предвиђа Стандардни модел. Експерименти су такође показали да кваркови up и down, као и тау лептон – који су најтежи фермиони – стичу масу из интеракције са Хигсовим пољем што такође предвиђа Стандардни модел.

У међувремену, у ЦЕРН-у је откривено више од 60 нових, сложених, односно композитних честица. Неке од њих су егзотични „тетракваркови“ и „пентакваркови“. Експерименти су такође открили серију интригантних наговештаја одступања од Стандардног модела који захтевају даље истраживање и изучавали су детаљно кварк-глуонску плазму која је испуњавала универзум у раној фази. Такође су посматрали многе ретке честичне процесе и отворили могућност потраге за честицама изван Стандардног модела, укључујући и честице које могу да чине тамну материју.

Шта је остало да се научи о Хигсовом бозону и Хигсовом пољу десет година касније? Како кажу у ЦЕРН-у: много тога. Да ли Хигсово поље даје масу и лакшим фермионима или ту неки други механизми имају улогу? Да ли је Хигсов бозон елементарна или сложена честица? Може ли да комуницира са тамном материјом и открије њену природу? Шта генерише масу Хигсовог бозона и самоинтеракцију? Да ли има „близанце“?

Проналажење одговора на ова и друга интригантна питања неће само допринети нашем разумевању универзума на најмањим скалама, већ ће нам такође помоћи и да одгонетнемо неке од највећих мистерија универзума у целини. Како је, на пример, универзум постао то што јесте и каква би могла бити његова коначна судбина? Управо Хигсов бозон би могао да крије кључ бољег разумевања неравнотеже између материје и антиматерије, као и стабилности вакуума у универзуму.

Док би одговори на нека од ових питања могли да се добију помоћу података из предстојећег трећег покретања LHC или планираном надоградњом акцелератора, одговори на друге енигме су изван домашаја LHC и захтевају будућу „Хигсову фабрику“. Зато ЦЕРН и међународни партнери истражују техничку и финансијску изводљивост много веће и моћније машине, акцелератора FCC, ца пречником од чак 100 километара. Такав акцелератор је планиран у новој Европској стратегији за физику елементарних честица и могао би да задржи водећу улогу Европе у овој области науке.

Десет година од открића Хигсовог бозона ЦЕРН је обележио низом манифестација од којих је централни научни симпозијум чији се пренос пратио у више земаља. Сателитски догађај је организован и на Институту за физику у Београду.

Република Србија је пуноправна чланица ЦЕРН-а од 2019. године. Но, и пре тога, физичари и институције из Србије су учествовали у раду различитих колаборација у ЦЕРН-у. Игром случаја, наши истраживачи су активно учествовали и на експерименту CMS и на експерименту ATLAS, односно у раду обе колаборације које су 2012. доказале постојање Хигсовог бозона. Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, стратешки је партнер ЦЕРН-а.

Фото: ЦЕРН

Најаве, Новости

НАЈАВА: Пренос симпозијума из ЦЕРН-а поводом 10 година од открића Хигсовог бозона

07/01/2022

У понедељак, 4. јула, навршава се тачно десет година од открића Хигсовог бозона. Наиме, на овај дан 2012. године у ЦЕРН-у је организован семинар на коме су представници две колаборације, ATLAS и CMS (на слици горе), истовремено објавили јасне индикације да је при сударима на акцелератору LHC уочен нову честицу чије особине одговарају онима које Стандардни модел предвиђа за Хигсов бозон. Потоња истраживања су само додатно потврдила откриће због кога су 2013. године Питер Хигс и Франсоа Англер добили Нобелову награду, а које се иначе сматра једним од најзначајних научних догађаја у 21. веку.

Тим поводом, ЦЕРН са партнерима 4. јула организује серију догађаја којим ће широм Европе свечано обележити годишњицу Хигса, а Република Србија је као пуноправна чланица позвана да се у сваки од њих укључи.

У оквиру обележавања годишњице, Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја за Републику Србију и стратешки партнер ЦЕРН-а, 4. јула од 9 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ организује пренос симпозијума на коме ће се говорити о открићу Хигсовог бозона, о томе шта је до њега довело и какви изазови очекују даља истраживања. На симпозијуму говоре Фабиола Ђанотти, Ролф Хојер, Лин Еванс, Питер Џени, Мајкл Дела Негра, Сели Досон, Керстин Такман, Андре Давид и низ других истраживача из физике високих енергија.

Придружите се!

Програм Симпозијума (Indico)
Постер Симпозијума
ЦЕРН материјал посвећен открићу Хигсовог бозона

Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: Плиниус медаља др Слободану Ничковићу

06/30/2022

Наш угледни истраживач и сарадник Института за физику, др Слободан Ничковић, добио је престижну Плиниус медаљу за 2022. годину. Ова награда Европске унија за геонауке ((EGU), како се у образложењу наводи, др Ничковићу се додељује за “пионирски рад не моделирању пешчаних олуја, као и за значајан допринос развоју глобалног система за саветовање и упозорења о честицама песка”.

Као један од водећих истраживача процеса песка у атмосфери, др Ничковић интензивно сарађује са Институтом за физику у Београду, како кроз формалне пројекте, тако и у блиској сарадњи са мрежом истраживача окупљених око Лабораторије за физику животне средине. Током каријере је сарађивао са Републичким хидрометеоролошким заводом Србије, али је радио и у бројним научним и образовним установама у Србији, Грчкој, Малти и Тунису. У Светској метеоролошкој организацији (WMO), где је у периоду од 2025. до 2013. године радио као научни сарадник.

Др Ничковић је радећи на моделирању честица песка развио нову прогностичку једначину за концентрацију ових аеросола коју је уградио у модел за нумеричку прогнозу времена. Ово откриће у потпуности мења ток каријере др Ничковића током деведесетих година прошлог века, а главни резултат је његов модел DREAM (the Dust Regional Atmospheric Model).

DREAM као први оперативни прогностички регионални атмосферски модел настао је уграђивањем концентрације пустињског аеросола, односно песка, као прогностичке варијабле у један од често примењиваних модела за нумеричку прогнозу времена. “Овај такозвани онлајн концепт је омогућио да се прогноза времена и песка истовремено остварују у оквиру једног софтверског система”, објашњава др Ничковић и додаје да је у међународним оквирима то била прва успешно реализована оперативна дневна прогноза песка. Данас овај концепт има примену у бројним системима, а праћење и прогноза песка значајни су у спречавању лоших последица које овај аеросол може имати на саобраћај, здравље људи, животну средину и пољопривреду.

Након вишегодишњег рада у Светској метеоролошкој организацији и ангажовању на дизајнирању и примени глобалног система за рана упозорења и прогнозу пустињског аеросола, др Ничковић се враћа у Београд и окупља групу истраживача из неколико институција, међу којима је и Институт за физику. Ова група ради на даљем развоју моделирања и осматрању песка, као и анализи његових ефеката на животну средину, климу и време.

“С обзиром на амбициозну научну агенду посвећену песку као и увећаном интересу научне и опште јавности за ову тему, у наредном периоду биће неопходно даље увећање истраживачких капацитета Института за физику и других ангажованих организација”, каже др Ничковић осврћући се на садашње стање у Србији по питању људских капацитета у истраживањима песка.

Плиниус медаљу, која је за 2022. годину додељена др Ничковићу, установио је Одсек за природне опасности Европске уније за геонауке, а име је добила по римском природњаку и писцу Плинију Старијем који је живео у првом веку нове ере. Награда се додељује активним истакнутим научницима који испуњавају одређене критеријуме, као што су изузтетна истраживачка достигнућа у областима везаним за природне опасности, интердисциплинарне активности и истраживања која се могу применити у ублажавању ризика од природних опасности.

Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: Плиниус медаља др Слободану Ничковићу

06/30/2022

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Кристијан Стигорст

06/27/2022

У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у среду, 29. јуна 2022. године у 13 часова у читаоници „др Драган Поповић“, др Кристијан Стигорст (Технички универзитет у Минхену, Research Neutron Source Heinz Maier-Leibnitz (FRM II)), одржаће предавање:

Scientific use at the Heinz Maier-Leibnitz Zentrum / FRM II – An overview with a focus on elemental analysis

САЖЕТАК:

At the Heinz Maier-Leibnitz Center (MLZ) in Garching, currently about 30 scientific instruments are available for scientific projects – neutron diffractometers, spectrometers, tomography, elemental analysis, and a positron source with various setups. The FRM II neutron source provides neutrons for science and industry with a very high flux up to the range of 1015 cm-2s-1. We will give an overview of the reactor characteristics, the instrumentation at the MLZ, and the procedure for requesting beam time. The possibilities of elemental analysis with neutrons will be discussed in detail. Prompt gamma activation analysis (PGAA) enables panoramic analysis of the sample bulk in a cold neutron beam. Even larger objects can be handled and analyzed at representative locations without the need for sampling. This makes the method interesting for non-destructive analysis of valuable archaeological objects like figurines, swords or
amphorae. Other typical applications include materials science, geology, environmental research, medicine, and fundamental physical and chemical research. With specialized setups, the instrument is also capable of obtaining information on the elemental distribution in near-surface layers of B, Li, and some other elements, which has recently found frequent application in battery research. Another option is spatially resolved analysis combined with neutron imaging. The second instrument, neutron activation analysis (NAA), is complementary to PGAA for several instruments. One of its advantages is very low detection limits for certain trace elements down to the ppqw range. Finally, we will present some recent instrument developments and future plans.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Јанез Бонча

06/24/2022

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 27. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници „др Драган Поповић“, др Јанез Бонча (Факултет за математику и физику, Универзитет у Љубљани; Институт „Јожеф Стефан“, Љубљана), одржаће предавање:

Dynamical properties of a polaron coupled to dispersive optical phonons

САЖЕТАК:

In the first part we will present the study of static and dynamic properties of an electron coupled to dispersive quantum optical phonons in the framework of the Holstein model defined on a one–dimensional lattice [1]. Calculations are performed using the Lanczos algorithm based on a highly efficient construction of the variational Hilbert space. Even small phonon dispersion has a profound effect on the low energy optical response. While the upward phonon dispersion broadens the optical spectra due to single phonon excitations, the downward dispersion has the opposite effect. With increasing dispersion a multi–phonon excitation (MPE) state becomes the lowest excited state of the system at zero momentum and determines the low–frequency response of the optical conductivity where the threshold for optical absorption moves below the single–phonon frequency. Low–energy MPEs should be
observable in systems with strong optical phonon dispersion in optical as well as angle resolved photoemission experiments.

In the second part we will discuss Holstein polaron spectral function using the finite–temperature (T) Lanczos method [2]. With increasing T additional features in the spectral function emerge even at temperatures below the phonon frequency. We observe a substantial spread of the spectral weight towards lower frequencies and the broadening of
the quasiparticle (QP) peak. In the weak coupling regime the QP peak merges with the continuum in the high-T limit. In the strong coupling regime the main features of the low–T spectral function remain detectable up to the highest T used in our calculations. We will also present results of the electron removal spectral function as relevant for angle resolved photo emission experiments.

If time permits, we will also discuss some relaxation properties of the electron coupled to various bosonic excitations [3].

References:
[1] J. Bonča, S. A. Trugman, Phys. Rev. B 103, 054304 (2021)
[2] J. Bonča, S. A. Trugman, and M. Berçiu, Phys. Rev. B 100, 094307
(2019).
[3] J. Kogoj, M. Mierzejewski and J. Bonča, Phys. Rev. Lett., 117,
227002 (2016).

Вести

ИНТЕРВЈУ: др Јакша Вучичевић

06/17/2022

Један од две стотине истраживача Института за физику, припадник млађе талентоване генерације, др Јакша Вучичевић на обали Дунава у Београду покушава да одгонетне врло сложене проблеме савремене физике користећи домишљате поступке. Мотивисан глобалном тежњом физичара чврстог стања да открију нове високотемпературне суперпроводнике, др Вучичевић на Институту за физику истражује купрате о којима је објавио серију изузетно запажених радова.

„Услови рада овде се суштински не разликују од оних у врхунским европским институцијама. У неким аспектима овде је чак и боље”, примећује др Вучичевић поредећи Институт са француском Комисијом за алтернативну и атомску енергију и College de France где је претходно боравио. Након постдокторских студија у Француској, др Вучичевић се вратио на Институт за физику у Београду, у Лабораторију за примену рачунара у науци. Од 2020. године руководилац је пројекта Key2SM који се финансира у оквиру Промис програма Фонда за науку Републике Србије.

Др Вучичевић је овогодишњи лауреат Годишње награде Института за физику у Београду, која му је додељена, како се у образложењу наводи, “за значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности”.

Израчунавања др Вучичевића ослањају се на такозвани Хабардов модел. Реч је о апроксимативном моделу који се користи за описивање прелаза између проводних система и изолатора. Овај једноставан модел, чест у физици чврстог стања, описује честице у периодичном потенцијалу тако што су занемарене све интеракције на већим растојањима. Модел описује ситуацију на ниским температурама и подразумева да Хамилтонијан има само два члана па се показује изузетно захвалним за израчунавања.

“У нашем новом приступу за прорачун динамичких одзива на коначној температури кључно је аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима који су веома распрострањена алатка у теоријској физици. Решење које налазимо је веома опште, али за сада се примена очекује првенствено у оквирима физике кондензованог стања”, објашњава др Вучичевић говорећи о резултатима до којих је дошао у претходне две календарске године. Управо овај период се узима у обзир приликом традиционалне Годишње награде, признања које истраживачи Института добијају поводом годишњице оснивања ове установе.

“Можемо да задржимо комплетну структуру кристалне решетке и све информације о атомима који је чине, али тада морамо и у великој мери да занемаримо и међусобне интеракције електрона. Други приступ је да посматрамо врло поједностављену решетку са далеко мањим бројем електрона по чвору решетке тако да се њихове интеракције у највећој мери задржавају”, објашњава др Вучичевић и додаје да Хабардов модел припада управо другом приступу. Код купрата, слојевитих материјала који су високотемпературни суперпроводници, интеракције играју важну улогу, па самим тим овај приступ даје боље резултате.

“Хабардов модел је вероватно минимални модел за опис механизама који су есенцијални за понашање купрата. Међутим, и поред његове једноставности, прецизна решења у најинтересантнијим случајевима још увек нису доступна”, каже др Вучичевић напомињући да је задатак за будућност размотрити сложеније моделе који ће детаљније и боље описати купрате.

Овај модел је пригодан за проучавање проводности јер код купрата и других материјала где се електрони крећу корелисано поједностављен опис није могућ. Према речима др Вучичевића, чак и када би био могућ важно је имати опис у ком време живота није параметар модела већ излази из прорачуна. Управо на нивоу Хабардовог модела се урачунавају интеракције и може се формално рачунати проводност без додатних претпоставки.

“Хабардов модел је могуће симулирати у експериментима са хладним атомима у оптичким решеткама, а постоји и нова врста симулатора јако-корелисаних система. То су двослоји хексагонских решетки, као што је графен и хекса бор нитрид”, каже др Вучичевић и додаје да недавни резултати његовог тима управо објашњавају опажања у оваквим двослојевима.

Иначе, у овкаквим израчунавањима није могуће истовремено третирати велику решетку и јаке вредности интеракције, а други проблем је прорачун динамичких одзива на коначној температури. “Тај проблем је вишедеценијски и тек 2019. године је откривено да је могуће заобићи га, а ми смо први који су то разумевање применили у оквиру методе дијагараматског Монте Карла”, каже др Вучичевић и изражава наду да ће овај метод у будућности омогућити одређивање тачне вредности проводности у Хабардовом моделу.

Физика иза вредности критичних температура за суперпроводност у купратима је, према речима др Вучичевића, дубока, а сама вредност критичне температуре се мења од материјала до материјала. “Да бисмо описали зависност критичне температуре од хемијског састава и кристалне структутре материјала, свакако се морамо помаћи од најједноставнијег Хабардовог модела”, објашњава др Вучичевић.

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Стефан Мијин

06/17/2022

У оквиру семинара Центра за неравнотежне процесе Института за физику у Београду, у четвртак, 23. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници „др Драган Поповић“ путем Zoom платформе, др Стефан Мијин (Tokamak Science, Управа за атомску енергију Уједињеног Краљевства, Кулам научни центар), одржаће предавање:

Fluid and kinetic modelling of transport in the tokamak Scrape-Off Layer

САЖЕТАК:

As the JET tokamak nears the end of its lifetime and machines like JT-60SA and ITER slowly step onto the stage, we enter into the last planned generation of experimental machines before demonstration fusion plants, such as the EU’s DEMO and UK’s STEP. On that road there are still many unanswered physics questions, with a significant number of
them being part of the so-called exhaust problem. This problem stems from the transport of plasma out of the core and towards various material surfaces, where it interacts with neutral particles and impurities. The hot plasma carries immense amounts of heat to the surfaces, and these heat loads must be mitigated. To that end, the understanding of plasma and impurity transport in the boundary region of tokamaks is important for future reactor design and operations.

In this talk I will endeavour to give a broad overview of the exhaust problem, including theoretical and computational approaches to tackling various aspects of the problem. In that context I will present work done at UKAEA and Imperial College London on 1D fluid and kinetic modelling of electron transport in the tokamak Scrape-Off Layer (i.e. boundary region). I will show where kinetic effects can come into play and compare kinetic to fluid simulations both in steady state and during transient heating pulses. Finally, I will put the presented work into the broader context of ongoing and planned exhaust code development at UKAEA and discuss some important aspects of boundary plasma physics on
our minds.

Приступите предавању
Meeting ID: 952 8120 0484
Passcode: 927407

Вести, Новости

ДОГАЂАЈИ: Радионица о јако корелисаним електронским системима

06/13/2022

На Институту за физику у Београду је у организацији Центра за физику чврстог стања и нове материјале 9. и 10. јуна 2022. године одржана Радионица о јако корелисаним електронским системима посвећена раду академика Зорана Поповића. Дугогодишњи угледни истраживач Института за физику, данас у пензији, академик Поповић један је од пионира физике чврстог стања у нашој земљи и оснивач центра за истраживања у овој области на Институту за физику.

Радионицу посвећену академику Поповићу организовао је др Ненад Лазаревић, а овај догађај је окупио бројне говорнике и госте из земље и иностранства који су говорили и пратили излагања уживо и онлајн. На отварању присутне је поздравио директор Института др Александар Богојевић који је у свом говору подсетио на доприносе академика Поповића у развоју Центра за физику чврстог стања и нове материјале, али и изградњи инфраструктуре читаве установе. „Прослава јубилеја је добра прилика да организујемо радионицу и окупимо колеге и пријатеље како бисмо разговарали о актуелним истраживањима“, рекао је др Богојевић.

Један од учесника радионице, др Ефтимос Лиарокапис са Департмана за физику Националног техничког универзитета у Атини, сматра да би ова радионица могла да постане традиција. „За конференцију је најважније привући истакнуте научнике, а мислим да академик Поповић и други чланови тима познају многе од њих“, каже др Лиарокапис и изражава наду да ће наставити сарадњу са академиком Поповићем с обзриом да у истраживањима користе сличне технике.

На дводневној радионици је одржано 22 предавања у којима су излагачи представили своје експерименталне резултате, али и разноврсне теоријске моделе. Учествовали су др Ненад Лазаревић, др Руди Хакл, др Ефтимос Лиарокапис, др Божидар Николић, др Борислав Васић, др Рајдип Адикари, др Јелена Пешић, др Ненад Вукмировић, др Дарко Танасковић, др Јелена Митрић, др Чедомир Петровић, др Квингминг Жанг, др Алберто Помар, др Милош Радоњић, др Снежана Лазић, др Јонас Бекерт, др Валентин Ивановски, др Бојана Вишић, др Лука Пиркер, др Марко Опачић, др Новица Пауновић и др Емил Бозин.

„Презентације истраживача Института су импресионирале мене и остале учеснике и подстакле нас на даљу сарадњу“, каже др Руди Хакл са Института за истраживање чврстог стања и материјала у Дрездену. Такође, истиче да је за њега сарадња са академиком Поповићем веома важна, плодоносна и продуктивна, а да ова радионица побољшава видљивост Института за физику у Београду и омогућава размену и дисеминацију научних резултата.

Једна од организатора радионице, др Јелена Пешић из Центра за физику чврстог стања и нове материјале подсећа колики је утицај рада академика Поповића на младе истраживаче. „Центар који је основао отворио је многим истраживачима на самом почетку каријере могућност да тезе израде у својој земљи на темама које су актуелне и у другим европским и светским истраживачким центрима“, каже др Пешић. Посебно је задовољна што је тим пројекта StrainedFeSC чији је она члан и који се финансира у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије, успео да организују радионице с обзриом да су њихове активности у великој мери биле ограничене условима пандемије.

Фото: Бојана Џодан/ИПБ