IPB

Десет година од Сретењског ордена

15. фебруара 2022.

Пре тачно десет година, Институт за физику у Београду постао је носилац Сретењског ордена трећег степена, једног од најважнијих одликовања које појединци и институције могу добити у Републици Србији (на слици). На свечаности у Дому народне скупштине на Дан државности, 15. фебруара 2012. године, заједно са још 24 друга носиоца, тадашњи председник Републике Србије доделио је орден Институту за заслуге у научноистраживачком раду. Деценију касније, промениле су се околности како у друштву, тако и на самом Институту, али је, судећи по бројним показатељима, Институт задржао кључну улогу у сектору науке и иновација у Србији.

„Наша визија је следећа – као институт од националног значаја, Институт је водећа научна институција која је израсла довољно да може да развија ширу друштвену релевантност“, каже др Александар Богојевић, директор Института, објашњавајући да је 2022. година посебно значајна за даље унапређење институције која већ 60 година негује изврсност у физици и сродним наукама. Наиме, у осврту на десетогодишњицу Сретењског ордена, директор подсећа како су на Институту у току два узајамно преплетена процеса – почетак изградње и опремања Верокио центра као приоритетног пројекта Владе Србије и реализација Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE), који партнерски финансирају Република Србија, Светска банке и Европска унија.

Шест година након пријема државног одликовања, 2018. године, Институт је постао први инститит од националног значаја за Републику Србију. У складу са новим Законом о науци и иновацијама који је усвојен у међувремену, Институт је ове године успешно потврдио и обновио овај престижни национални статус – поступак ре-акредитације Института као института од националног значаја окончан је одлуком Владе 10. фебруара и у складу са садашњом регулативом, Институт ће у овом статусу остати наредних десет година.

Поред измене поменутог Закона, научноистраживачки сектор у Србији је иначе током претходних десет година доживео значајне промене – усвојена је Стратегија развоја науке „Моћ знања“, основан је Фонд за науку и измењен је начин финансирања истраживања. Институт се са успехом прилагодио овим променама – показатељ виталности институције јесте да истраживачи Института из позива у позив Фонда за науку освајају рекордан број пројеката (седам у програму ИДЕЈЕ, четири у програму ПРОМИС и по један КОВИД и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА). Захваљујући раду Иновационог центра Института, освојен је и низ грантова Иновационог фонда, као и других пројеката који подстичу развој иновација.

Уз домаће, истраживачи Института са успехом освајају и европске пројекте и грантове, а на Институту се реализује и један од два ERC гранта која су стигла у Србију – током последњих четири године, на Институту је реализовано чак 24 пројекта финансираних из европских фондова. Захваљујући залагању истраживача повезаних са Институтом, Република Србија је 24. марта 2019. године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, који је данас један од стратешких партнера Института. Импресивна мрежа европских партнера Института обухвата и италијански INFN и лабораторију DESY у Немачкој.

Како би ојачао везе и ка домаћим институцијама, Институт је однедавно покренуо процес успостављања стратешких партнерстава и са водећим научним институцијама у Србији – први стратешки партнер са којим је потписан споразум је Машински факултет Универзитета у Београду. Поред ових веза, Институт улаже велике напоре у комуникацији науке према грађанима – поред континуираног рада са медијима, све до избијања епидемије, Институт је одржавао изузетно посећене популарне трибине у Великој сали Студентског културног центра, а уз друге програме, Институт је развио и врло запажен видео серијал „Врт физике“ који на друштвеним мрежама прате десетине хиљада гледалаца.

„Дошло је до поступне смене генерација“, каже директор Богојевић, објашњавајући да је одлазак старијих, искусних истраживача у пензију био праћен непрекидним подмлађивањем истраживачког кадра. Данас на ИПБ ради више од 230 истраживача од којих су две трећине доктори наука, а посебно је занимљиво да је 58 одсто истраживача млађе од 45 година, као и да је 42 одсто истраживача женског пола.

Фото: ИПБ – Бојан Џодан