Како изгледају истраживања у Институту за физику у Београду? Истраживачи се у 25 лабораторија Института баве различитим областима модерне физике – од испитивања нових материјала до алтернативних теорија гравитације, а лабораторије су опремљене конкурентном истраживачком инфраструктуром. Око 75 одсто истраживача организовано је у такозване Центре изврсности – то су веће истраживачке јединице којима припадају групе лабораторија и које представљају већину приоритетних области истраживања које се спроводе на Институту.
Као и свуда у физици, неке групе истраживача у Институту се баве само теоријском физиком – они развијају теоријске моделе, а све чешће за истраживања користе и симулације на суперачунарима, затим постоје групе које раде искључиво експерименте које користе расположиву опрему за нова мерења, али постоје и мешовите лабораторије где раде и теоретичари и експерименталци. Нека истраживања су мултидисциплинарна, настају на споју биологије и физике, али и других области, па тако Институт не запошљава искључиво физичаре него и научнике из других области.
Поред мерења и рачунања, живот Института чине семинари и конференције и континуирана сарадња са истраживачима широм света. Сам Институт има стратешко партнерство са неким од највећих светских лабораторија као што је ЦЕРН. Но, као институт од националног значаја за Републику Србију, Институт поред науке има још два основна стуба активности – образовање и иновације. Како би остварио ове задатке, уз лабораторије и центре изврсности Институт има свој Иновациони центар, али и Канцеларију за индустријску везу ЦЕРН-а у Србији (ИЛО), радионице, спин-оф компаније, као и Одељење за комуникације и друге службе института.
Горња фотографија приказује разговор два физичара, др Ненада Лазаревића који руководи Центром за физику чврстог стања и нове материјале и др Емила Божина, истраживача који се недавно вратио из Брукхејвен лабораторије у САД, испред опреме која је део експеримента са Раман спектроскопијом. Фотографије у галерији у наставку доносе мали део шарене истраживачке атмосфере Института за физику.
Фото: Бојан Џодан
