IPB

Новембарска научнопопуларна трибина Института у СКЦ

09. септембра 2018.

Научнопопуларна трибина Института за физику у Београду прошлог је месеца обновљена и оживела у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“. Након импресивно велике посете трибини у октобру, поново се окупљамо у четвртак, 15. новембра у 19 часова, на трибини „Где су сви“ како бисмо разговарали о научној потрази за животом изван Земље. Улаз је слободан.

На трибини говоре:
др Милан М. Ћирковић, астрофизичар/астробиолог, Астрономска опсерваторија у Београду
др Бранислав Цветковић, физичар, Група за гравитацију, Институт за физику у Београду
Марија Гајић, биолог – еколошки активиста, Ботаничка башта “Јевремовац”
Горан Скробоња, писац, издавач и преводилац научне фантастике

Модератор је Слободан Бубњевић, уредник “Науке кроз приче”

Наши ће гости разговарати о још једном општем и нерешеном питању модерне науке које се тиче сваког од нас. Питање о томе да ли смо заиста сами у свемиру, познато као Фермијев парадокс, наиме, представља централни изазов модерне потраге за животом изван Земље. Она укључује истраживање Марса, других светова у Сунчевом систему, али и потрагу за ванземаљском интелигенцијом (SETI) у дубоком свемиру. Обновљено кроз иницијативу Breakthrough коју је својевремено подржао Стивен Хокинг, питање је и медијски актуелно, а недавно је изазвало буру са тумачењима кретања вансоларног објекта ‘Оумуамуа.

Све је почело на једном ручку у лабораторији Лос Аламос 1950. године, у доба кад је НЛО еуфорија била захватила светске медије. И док су физичари збијали шале на рачун летећих тањира, славни амерички физичар Енрико Ферми изненада је својим колега поставио сасвим озбиљно питање „Где су сви?“ Ферми је мислио на то како је број звезда у нашој галаксији толико велики да, када би и сасвим незнатан део имао планете погодне за живот, а на изузетно малом броју од њих се развила интелигенција, и даље би постојао огроман број цивилизација изван Земље. Зашто ниједну нисмо видели до сада?

Испоставиће се да ће то питање подстаћи лавину истраживања, анализа и затим, нових питања о природи свемира, цивилизација и људског постојања. Фермијево питање је постало део опште културе, преломно место СФ жанра и повод за читав низ разноврсних студија у астрономији, физици и биологији. Једну од њих, у издању Оxфорд Университy Пресс поптисује и учесник наше трибине, др Милан Ћирковић. О томе и непрегледном броју тема које се крију иза Фермијевог питања, разговарамо у Великој сали СКЦ. Добро дошли!