Наш истакнути физичар из области теорије атомских система и процеса, научни саветник Института за физику у Београду у пензији, др Војислав Радојевић преминуо је 27. децембра 2020. године. Др Радојевић је дао велики научни допринос у областима теорије фотојонизације, угаоних расподела фотоелектрона, Beutler-Fano аутојонизационих резонанци, корелације електрона у околини прага и релативистичке апроксимације локалне густине.
Рођен је у Београду где је похађао основну школу и гимназију. Дипломирао је физику 1956. године на Универзитету у Београду где је и докторирао 1965. године. Научну каријеру је остварио у Институту Борис Кидрич (1956. – 1958., 1970. – 1985.) где је био и директор Лабораторије за теоријску физику (1971. – 1973.), такође на Физичком факултету (1959. – 1969.), University of Virginia, USA (1985. – 1990.), Marmara University, Turkey (1990. – 1992.) и Институту за физику (1992. – 1998.). Наставио је да се бави научним истраживањем и после одласка у пензију. Имао је веома богату међународну сарадњу и гостовао као истраживач или професор у следећим институцијама: Institute for Nuclear research Warsaw, Poland (1960. – 1962.), McMaster University, Canada (1965. – 1966.), LURE Orsay, France (1978. – 1979.), University of Notre Dame, USA (1981. – 1985.) и Indian Institute of Technology, India (2008 .– 2011.).
Др Војислав Радојевић је један од оснивача последипломских студија физике на Београдском универзитету организованих у сарадњи Физичког факултета, Института Винча и Института за физику. Такође је предавао на додипломским и последипломским студијама физике на нашим универзитетима у Новом Саду и Крагујевцу као и у иностранству на горе поменутим универзитетима у САД, Турској и Индији. Објавио је 51 рад у реномираним међународним часописима и према бази података Scopus има 962 цитата и h-индекс 16.