Центар за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду освојио је средства за финансирање два твининг пројекта на последњем позиву Европске комисије у оквиру програма „Хоризонт Европа”.
Пројектом TWIN-QLAB (Twinning for a Quantum Materials Digital Laboratory at IPB: Standardising Experiment-Theory Workflows and Strengthening Excellence in Environmental Protection) руководиће др Јелена Пешић из Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду. Партнери на овом пројекту су Институт за хемију кондензоване материје и енергетске технологије (CNR-ICMATE, Италија) и Универзитет у Кантабрији (Шпанија). Овај пројекат успоставиће у Институту за физику у Београду Европску дигиталну лабораторију за квантне материјале – структурисани оперативни модел који омогућава да радни токови експеримента и теорије у области квантних материјала буду репродуктивнији, упоредивији и поново употребљиви.
Пројектом ANCHOR-QM (Anchoring a Structurally Embedded Regional User-Facility and ERA-Governance Hub for Quantum Materials) руководиће др Ненад Лазаревић из Центра за физику чврстог стања и нове материјале, док су партнери на пројекту Технолошки универзитет у Дрездену (Немачка), Лајбницов институт за истраживање чврстог стања и материјала (Немачка) и Универзитет у Антверпену (Белгија). ANCHOR-QM ће у Институту за физику у Београду успоставити конкурентно истраживачко окружење и регионални приступни центар ка великим истраживачким инфраструктурама (LSRF) за југоисточну Европу.
На последњи позив Европске комисије, истраживачи широм Европе послали су чак 1905 пројектних предлога, а за финансирање је одобрено 179 пројеката, од чега су два додељена Институту. Просечна вредност једног твининг пројекта износи око 1,5 милиона евра.
За разлику од уобичајених истраживачких пројеката у оквиру позива „Хоризонт Европа”, циљ твининг (Twinning) пројеката је да повезују истраживачке институције у земљама са слабијим резултатима са најмање две врхунске институције из Европске уније или придружених земаља. Ове трогодишње координационе акције усмерене су на умрежавање, размену особља и унапређење управљања истраживањем. Због тога су твининг пројекти вишеструко корисни за истраживачке институције, јер равномерно подижу не само научне, већ и административне и менаџерске капацитете.