ТРИБИНА: Велико интересовање за „Економију ваздуха“

(ФОТО/ВИДЕО) Мада је квалитет ваздуха у Београду био значајно бољег квалитета него претходних месеци, а тема загађења је престала да буде интересантна конвенционалним медијима, у четвртак, 27. фебруара 2020. године публика је напунила Велику салу Студентског културног центра како би присуствовали првој овогодишњој ИПБ трибини у оквиру иницијативе Наука кроз приче под називом „Економија ваздуха“.

О теми загађења, његових последица по човека, живи свет и планету, као и о могућим решењима говорили су др Мира Аничић Урошевић, из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду, др Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета у Универзитета у Београду, Александар Мацура из РЕС Фондације, експерт за енергетски систем и др Слободан Вукосавић, професор на Електротехничком факултет у Београду и дописни члан САНУ. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић.

Учесници трибине су покушали да из угла струке расветле проблем загађења ваздуха и представе могућа решења, али нагласивши да је овај феномен веома сложен и да је пут до промена у индустрији, електроснабдевању и навикама грађана дуг и тежак. У једном су били сложни – мишљење и подаци стручњака требало би да играју кључну улогу.

Др Мира Аничић Урошевић на самом почетку је објаснила шта су суспендоване честице о којима се у претходном периоду доста говорило, а затим је рекла да је ваздух у урбаним срединама увек загађен – само је питање у којој мери. Говорећи о могућим решењима проблема загађења, др Аничић Урошевић се осврнула на пошумљавање подсетивши публику да је некада знатно већа површина Србије била прекирвена шумом. Међутим, упозорила је да се пошумљавање у градским срединама мора одвијати строго по плану како не би донело више штете него користи.

Др Владимир Ђурђевић је говорио о угљен-диоксиду као о „најгорем“ гасу илуструјући колико су људске активности подигле његов ниво у атмосфери што дугорочно угрожава читаву планету. Др Ђурђевић је навао примере земаља које успешно пролазе кроз процес декарбонизације објашњавајући да коришћење природног гаса емитује мање угљен-диоксида него сагоревање угља, што би могло да буде прелазно решење. Једино решење, по његовом мишљењу, је да већи део фосилних горива које познајемо остане испод земље.

Александар Мацура је говорио о економији угља Републике Србије обашњавајући на које се све начине она променила од шездесетих година прошлог века, када су са радом почеле велике термоелектране. Мацура је нагласио да је наша друштвена динамика јако спора, али да је важно развијати решење прилагођено нашој средини имајући визију преточену у јавну политику. Објаснио је да би загађење било смањено када би сви сагоревали стандадизовано гориво у стандардизованом уређају, а да је главно питање како доћи дотле и ко ће платити такву енергетску транзицију.

О енергетској слици Србије говорио је и др Слободан Вукосавић који је навео да припада генерацији која није много размишљала о енергији и да ли ће је имати довољно, али да залихе лигнита у Србији могу да потрају још две деценије. Међутим, и прелазак на обновљиве изворе енергије се суочава са различитим изазовима па је, према речима др Вукосавића, најважније послушати струку и сагледати околности које су карактеристичне за Србију.

Фотографије: Бојан Џодан

Видео: Two Tech Solutions