ГОСТ ИНСТИТУТА: Јан Занен са Универзитета у Лајдену

Светски познати теоријски физичар са Универзитета у Лајдену, Јан Занен (Jan Zaanen) гостовао је протекле недеље на Институту за физику у Београду. Он је био гост домаћих истраживача са којима интензивно сарађује. Један од њих је др Михаило Чубровић који је постигао изузетне резултате на светским универзитетима, али каријеру наставља као један од бројних “повратника” на Институту за физику у Београду.

“Институт за физику игра у Премијер лиги светске науке. Важно је да све нације имају такве институте јер су они инспирација за остале”, рекао је др Јан Занен током боравка на Институту.

У оквиру традиционалног Колоквијума који се на Институту организује више од пола века, проф. Занен је одржао предавање о необичној вези једне од најапстрактнијих теорија у физици, теорије струна, са врло применљивом физиком кондензованог стања. Занен је притом подсетио београдску публику на кључни значај открића високотемпературне суперпроводности која данас има несагледиве позитивне ефекте на модерну науку, али и индустрију.

“Ајнштајн је, на пример, мој херој”, рекао је др Занен наводећи у шали да успех и допринос појединих научника мери у “Ајнштајнима”. Његова порука београдским физичарима је да постоје везе у проучавању суперпроводности и теорије струна и да су оне могу видети на фундаменталном нивоу.

“Суперпроводност је један од монументалних делова од којих је изграђена физика”, каже проф. Занен. С друге стране, он подсећа како је теорија струна некада била изузетно популарна међу физичарима као “теорија која је обећавала да ће описати бога и небеса”, али да је данас постала готово математичка теорија, па чак подстиче нове продоре у математици.

Др Занен је дао допринос разним областима физике, а његов углед је толики да је био гостујући професор на најпознатијим светским универзитетима и члан је Краљевске холандске академије. Предавао је и на Универзитету Стенфорд у Калифорнији где је у непосредној близини Силицијумске долине стекао искуства о огромним могућностима примене физике.

“Веома сам повезан са Стенфордом, а то је место где је рођена Силицијумска долина. Ту имате људе попут мене, на врху, који су у пракси бескорисни за ту заједницу. А око њих су инжењери захваљујући којима све то функционише. Али да би Силицијумска долина напредовала, сви они морају да буду инспирисани људима са врха. То утиче на све нивое пословања”, објашњава др Занен.

“Слично је и на Институту за физику у Београду. Важно је да све нације имају такве институције јер су оне инспирација за остале”, истиче проф. Занен. “Треба да будете поносни на Институт за физику. То је веома добро организовано место са историјским везама, и узор за Србију. Било би добро да политичари у Србији више искористе овакве институције“.