IN MEMORIAM: Др Љиљана Добросављевић-Грујић

КОМЕМОРАЦИЈА

Комеморативни скуп посвећен др Љиљани Добросављевић-Грујић биће одржан у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду у петак, 20. априла 2018. године, са почетком у 10 часова. Испраћај је заказан за суботу, 21. априла, у 13 часова, на Новом гробљу у Београду.

Истакнута теоријска физичарка Института за физику у Београду, др Љиљана Добросављевић-Грујић (83), преминула је у суботу, 14. априла, око 16 часова. Као научни саветник у пензији, др Добросављевић-Грујић је дала изузетан допринос истраживањима у области физике суперпроводности и чврстог стања, а својим идејама, резултатима и подстицајима трајно је задужила како Институт за физику, тако и целокупну заједницу физичара у Србији.

Физику је дипломирала 1959. године на Универзитету у Београду, а већ од следеће године је почела да ради на Физичком факултету (ПМФ-у). Последипломске студије је завршила 1964. године. Од 1966. до 1968. Боравила је као стипендиста владе Француске у Лабораторији за физику чврстог стања, Универзитет Париз-југ, у Орсеју, Француска, где је 1971. године одбранила докторску дисертацију под насловом „Теорија нехомогених суперпроводника“ под руководством нобеловца Проф. П. Ж. де Жена.

Године 1972. запослила се на Институту за физику у Београду где ће провести наредне четири деценије и учествовати у водећим истраживањима у области физике чврстог стања. Добила је бројна признања за свој рад, између осталог и престижну домаћу награду „Марко Јарић“. Објавила је више од 60 радова у водећим међународним часописима који су цитирани више од 1250 пута. Под њеним руководством, израђено је 8 докторских теза. Руководила је бројним домаћим и међународним пројектима, а истраживањима је наставила да се бави и након пензионисања.

Др Добросављевић-Грујић је дала посебан допринос међународној сарадњи Института за физику и јачању веза домаћих физичара са светском науком. У више наврата је боравила као професор по позиву у Лабораторији за магнетизам , ЦНРС, у Греноблу, односно у Лабораторији за физику чврстог стања на Универзитету Париз-југ у Орсеју.

Руководила је америчко-југословенским пројектима „Магнетне и транспортне особине суперпроводника типа II“ и „Магнетне и транспортне особине високо-температурних суперпроводника“, као и пројектом „Високотемпературна суперпроводљивост“, у оквиру научно техничке сарадње са Руском федерацијом, те пројектом „Теорија нехомогених високо-температурних суперпроводника“, у оквиру научне сарадње са Лабораторијом за физику чврстог стања Универзитета Париз-југ.

Живела је непрекидно окружена физичарима, како на Институту, тако и у породици.