IN MEMORIAM: Ђура Крмпотић (1930 – 2020)

Ђура Крмпотић, професор Физичког факултета у Београду у пензији, преминуо је у марту 2020. године у деведесетој години живота. Остао је упамћен као један од пионира послератне физике у Србији и изузетан предавач који је остављао утисак на студенте својом појавом, непосредношћу и ентузијазмом.

Рођен је у Београду 1930. године, где је дипломирао на Физичкој групи Природно-математичког факултета 1955. године. Магистрирао је 1963, а докторску тезу одбранио 1967. године.

На Институту за нуклеарне науке „Винче“ био је ангажован од 1953. до 1958. године, а од тада па до одласка у пензији, непрекидно био запослен на Природно-математичком, односно Физичком факултету. Школску 1963/64 провео је као сарадник Универзитета у Упсали, а 1968. и 1969. годину провео је на Универзитету Вандербилт у Нешвилу.

Његова истраживања везана су за нуклеарну спектрометрију. Објавио је више десетина радова у домаћим часописима, а у међународним часописима има 11 публикованих радова. Наследивши Милана Млађеновића, Ђура Крмпотић је од 1970. до 1996. године држао курс Нуклеарне физике. На Природно-математичком, односно Физичком факултету у Београду, био је дугогодишњи шеф Катедре за нуклеарну физику и елементарне честице. Држао је и Атомску и нуклеарну физику студентима физике у Крагујевцу и Општу физику на Електронском факултету у Нишу.

Како се наводи у тексту на страници Физичког факултета, „студенти којима је предавао раних осамдесетих година, када на Катедри није било асистента, живо се сећају дугих дискусија са професором Крмпотићем у току експерименталних вежби, о грешкама мерења, анализи података, детаљима детектора и апаратуре. Професор Крмпотић је био у стању да са толико заноса прича, да и он и студенти изгубе појам о времену. Отад потиче и једна студентска шала: – Шта ради студент физике у 11 увече у градском превозу? – Враћа се са вежби из Нуклеарне“.

Прочитајте текст на сајту Физичког факултета у Београду