[:sr]
Обележавајући Светски дан здравља животне средине који се широм планете прославља 26. септембра, а који је посвећен указивању на негативни утицај животне средине на здравље људи, медијска иницијатива “Науке кроз приче” организовала је у уторак, 25. септембра трибину „Како смањити штету“.
На овој трибини, која је организована у оквиру пројекта “Harm reduction иницијатива” чији је носилац Институт за физику у Београду, научници и представници компанија говорили су о примерима позитивних пракси које за циљ имају смањење штете по окружење и по људе (Harm reduction приступ).
Др Марија Митровић Данкулов
Др Марија Митровић Данкулов, руководилац Иновационог центра Института за физику у Београду подсетила је на историјски пример парне машине чији је настанак подстакао индустријску револуцију али је истовремено изазвао несагледиве негативне последице по животну средину с којима морамо да се суочимо. „Иновације су начин на који се суочавамо са изазовима, али морамо размишљати о балансу њихових позитивних и негативних ефеката иновација“, навела је др Митровић Данкулов.
Објашњавајући како у Београду тек један одсто људи свакодневно користи бицикл као превозно средство, др Митровић Данкулов је представила један научни пројекат – проналажењем најоптималнијих локација за конструкцију бициклистичких стаза – који за циљ има повећање броја бициклиста у Београду, а који би могао водити ка смањењу загађења у престоници.
„Били смо и јесмо део проблема када су јавно здравље и заштита животне средине у питању. Сада дајемо све од себе да будемо и део решења“, рекла је Тамара Станковић, директорка корпоративних послова за југоисточну Европу компаније Philip Morris International. Говорећи о визији ове компаније „будућност без дуванског дима“, говорила је о истраживањима која су довела до њихових алтернативних дуванских производа који, како је навела, имају мање негативних последица на људско здравље и животну средину.
О томе колико корисници потрошачке електронике, као што су паметни телефони, приликом куповине производа воде рачуна о томе да ли се у производњи водило рачуна о утицају на животну средину, говорио је шеф развоја домаћег бренда Тесла, Жељко Ђурић. Он је навео да се са сваком новом генерацијом уређаја ради на смањењу потрошње електричне енергије, као и да се поштују строги прописи Европске уније о ограничењу употребе штетних материјала.
Специјалиста одрживог развоја у компанији Delhaize Србија, Урош Радојевић указао је на проблем рециклаже органског отпада из великих трговинских ланаца, наводећи да је једно од могућих решења донирање производа који више нису „прва класа“ Банци хране. Он је додао да је кампања за избацивање кеса смањила њихову употребу за 70 одсто у њиховим трговинама.
“Људу су неретко склони штетном понашању по себе, своје ближње и животну средину. Уз то, од таквог понашања неће ни лако одустати”, рекла је др Невена Буђевац, психолог са Учитељског факултета у Београду, објашњавајући шта заправо подразумева такозвани „Harm reduction“ приступ решавању еколошких и здравствених изазова. „Раније је тражена нулта толеранција, а сва активност у смањењу штета сводила се само на контролу“, рекла је др Буђевац додајући да нови приступ подразумева поступни и партнерски однос који води постепеном смањену штетног понашања.
[:]