ФОТО-ГАЛЕРИЈА: Пролеће на Институту

Прошло је више од месец дана откако, због пандемије изазване новим коронавирусом, више од 200 истраживача Института за физику у Београду не долази у зграду у Прегревици 118, на обали Дунава у Земуну. Због тешке епидемиолошке ситуације и ванредног стања, Институт је, као и многе установе у Републици Србији, али и огромна већина научних институција у свету, благовремено организовао рад од куће за научнике и друге запослене. У просторијама Института раде само службе које се старају о одржавању инфрастуктуре.

У међувремену, пролеће је увелико стигло у башту Института. По први пут у периоду дугом скоро три деценије, откако се Институт на ову локацију преселио из центра града, двориште је опустело. Башту обилазе само радници Службе за одржавање који се и старају о њој, орезују стабла и косе травнате површине. Међутим, башта је једнако зелена као и претходних година. Неком би се на фотографијама чак могла учинити зеленијом него иначе.

„Сада је све добијало већи значај“, пише француски писац Албер Ками о доживљају природе током епидемије у славном роману „Куга“, који прати мрачну хронологију заразе у граду Орану и који је протеклих недеља много пута изнова читан и цитиран. „Први пут су сви осетили боје неба и мирисе земље који су означавали промене годишњих доба“.

Запослени Института за физику, као и бројни физичари широм света, не могу својом експертизом значајно допринети борби против заразе, будући да је то у јеку епидемије искључиво питање медицине и сродних дисциплина, на којима су ових дана и највећи терет и највеће жртве. Но, физичари нису неактивни ни током заразе. Мада се слична ситуација још није догодила у 59 година дугој историји Института, историја физике ипак бележи да се наука не зауставља у кризним околностима.

У славној биографији „Исак Њутн и научна револуција“, Гејл Кристијансон бележи анегдоту која је ових дана постала изузетно популарна међу физичарима. Наиме, пре 355 година, у пролеће 1665. Њутн се, као студент Тринити колеџа, склонио од разорне куге шездесет километара јужно од Кембриџа, на имање у Вултсхорпу. Овде ће, током годину дана карантина, Њутн открити универзални закон гравитације, природу светлости и развити диференцијални рачун, постављајући тако, усред заразе која је преполовила становништво Лондона, темеље модерне физике.