ИСТРАЖИВАЊА: Живот под светлошћу ласера

Како би успели да опишу карактеристике маленог пећинског инсекта који живи искључиво на Балкану, истраживачи са Института за зоологију Биолошког факултета у Београду обратили су се – физичарима.

За испитивање новооткривеног инсекта латинског имена Pheggomisetes Ninae, који се нашао на листи строго заштићених дивљих врста Србије било је нужно детаљно проучавање његових морфолошких карактеристика. Овај малени пећински тврдокрилац дужине је око 6,5 мм. Но, микроскоп који обично користе биолози овога пута им није био од помоћи да опишу разлике између врста, као и полова у оквиру исте врсте. Физичари са Института за физику направили су снимке инсекта које објављујемо уз овај текст користећи сасвим другачију методу од биолога – ласерску микроскопију.

Наиме, специфичност Pheggomisetes Ninae, као и многих других инсеката јесте што су им тела “обложена” хитином. Овај полисахарид је састојак кутикуле, омотача зглавкара, али и бактерија, гљива, лишајева… Он им даје чврстину и зато их штити. Но, специфичност хитина је и да има аутофлуоресцентно својство – када се осветлли, односно побуди светлошћу одређене боје, нпр. плавим ласером, хитин упија ту светлост и онда почиње да емитује светлост друге боје, зелене у овом случају.

При прављењу снимака у Центру за фотонику Института за физику коришћена је ласерска микроскопија којом се инсект осветљава ласерским зраком. Она је омогућила да се не само прецизно визуализује спољашњост пећинског инсекта, него и да се направи врло уверљив 3Д приказ његових морфолошких структура, а резлтати истраживања су добили и међународну потврду објављивањем у часопису Zoological Journal of the Linnean Society.

“За разлику од конфокалног микроскопа, за који би се могло рећи да је данас најнапреднија стандардна техника коришћена у биомедицниским истраживањима, где се употребљавају континуални ласери (налик показивачима), у систему који смо ми развили користи се тзв. фемтоскундни ласер”, објашњава др Александар Крмпот, који на Институту за физику у Београду води Лабораторију за биофизику. “Тај ласер испаљује милионе импулса у секунди чије је трајање свега 150 фемтосекунди, односно 150 милионитих делова милијардитог дела секунде. Поређења ради то је као једна скунда у односу на целокупно трајање људске цивилизације, па и још мало више. Тако кратки импулси омогућавају суштински другачију интеракцију ласерског снопа са материјалом биолошког узорка што даје додатне и комплементарне информације у односу на остале технике попут конфокалног микроскопа”, додаје др Крмпот.

Он је са својим тимом развио бројне примене ове технологије, углавном у области медицине.

М.Ђ.

(Наука кроз приче)