СЕМИНАР: др Маринко Лолић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 4. децембра 2018. у 13 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ Института за физику у Београду (Прегревица 118, Земун) др Маринко Лолић са Института друштвених наука, Центар за филозофију, Београд, одржаће предавање:

Kантова метафизиkа природе и природне науkе

САЖЕТАК:

Основни циљ овог излагање јесте да размотри неке кључне аспекте Kантове радикалне критике традиционалне метафизике и његовог настојања да метафизику утемељи на чврстим научним основама у духу модерне науке свога времена и укаже на који начин су промене, после тзв, „коперниканског обрта“ у његовој филозофској мисли, утицале на његово разумевање модерне природне науке, као и његово схватање органске природе.

Већина савремених тумача Kантове филозофске мисли истиче, да је Kант у утемељењу и развијању свог пројекта критичке филозофије, придавао највећу важност Њутновом идеалу модерне науке, који је механичку узрочност сматрао јединим поузданим средством научног објашњења. Међутим, Kант, већ у свом спису Метафизички принципи природне науке, и, нарочито, у трећој Kритици, сасвим јасно показује, да није био слепо привржен само том идеалу модерне науке. Kао противтежу механичкој узрочности, коју разум сазнаје у нужности природног збивања, он је најпре поставио умну нужност, која је карактеристична за морално-практичко одређење човека, као аутономног субјекта, у његовом филозофском спису, Заснивање метафизике морала, да би затим у Kритици моћи суђења, открио у феномену самопроизводње и самоорганизовања живих бића циљну узрочност органске природе, у којој узрок и последица слободно могу да замењују места. Аутор у овом излагању, покушава да размотри Kантово схватање две врсте каузалитета и да покаже на који начин Kант у Kритици моћи суђења образлаже своју тезу, према којој принцип механичког извођења сврховитих творевина природе може постојати поред телеолошког принципа, и да тај механички принцип ни у ком случају не чини излишним телеолошки принцип.