Комеморација поводом смрти др Петра Грујића биће одржана у петак, 07. септембра 2018. године, са почетком у 13 часова, на Институту за физику у Београду, у сали „др Драган Поповић“.
Полагање урне биће одржано у петак, 14. септембра 2018. године у 10 часова, на Новом бежанијском гробљу.
Истакнути теоријски физичар и научни саветник Института за физику у Београду у пензији др Петар Грујић (77) преминуо је у уторак, 7. августа 2018. године. Др Грујић је дао велики допринос истраживањима у области физике атома и молекула, пре свега електрон-атом сударних процеса и семикласичне теорије расејања, затим нелинеарне динамике, система са малим бројем конституената, космологије, те историје и епистемологије природних наука.
Рођен је у Овсишту код Тополе, а основну школу и гимназију је завршио у Крагујевцу. Дипломирао је физику на Универзитету у Београду 1963. године, а након тога и магистрирао 1966. године. Као стипендиста British Council-а боравио је у Лондону од 1967. до 1969. године. Докторирао је на University College-у у Лондону 1972. године. У два наврата је провео по 5 месеци на студијским боравцима у Француској (Гренобл 1974. и Орсеј 1997. године).
У Институту за физику у Београду је почео да ради 1964. године, у првим годинама од његовог оснивања и ту је провео цео радни век. Добио је награде Института за научна достигнућа 1980. и 1982. Објавио је преко 50 научних радова у водећим међународним часописима, међу којима је и неколико прегледних радова. Под његовим руководством урађено је 6 магистарских и 4 докторске тезе. Изабран је за редовног професора на постдипломским студијама Физичког факултета Универзитету у Београду у области теоријске физике атома и молекула, а руководио је и пројектом Министарства науке који се односио на ту област. Истраживачким активностима је наставио да се бави и након пензионисања.
Поред научног доприноса у области физике, др Петар Грујић је био врстан познавалац историје физике, те историје и филозофије науке уопште. Посебно се интересовао за процес сазнања и научног открића. Оснивач је семинара „Историја и епистемологија природних наука“, којим је и руководио дуги низ година на Институту за физику у Београду.