На редовним изборима за нове чланове Српске академије наука и уметности (САНУ), три истраживача Института за физику изабрани су за академике. Др Бранислав Јеленковић који је претходно био у статусу дописног члана сада је изабран за редовног члана САНУ. Поред тога, др Магдалена Ђорђевић и др Антун Балаж изабрани су за дописне чланове САНУ.
Изборна скупштина САНУ одржана је у четвртак, 7. новембра, у Свечаној сали САНУ. Гласало се за укупно 55 кандидата који су претходно у кандидатури прешли дуг пут кроз комисије и одељења САНУ. На крају тог процеса, тајним гласањем присутних академика изабрано је 17 редовних чланова, 22 дописна члана и 5 иностраних.
Током историје Института за физику значајан број наших истраживача стекао је угледно звање академика, а многи међу њима су оставили велики траг својим радом у САНУ и њеним телима. Сви овогодишњи кандидати из Института предложени су испред Одељења за математику, физику и геонауке САНУ.
Академик Бранислав Јеленковић који је изабран за редовног члана САНУ истакнути је истраживач у области квантне и нелинеарне оптике. У Институту за физику је радио од 1995. године, где је основао и годинама руководио Центром за фотонику. Као пионир ове нове истраживачке области, која се бави светлошћу, окупио је генерације истраживача и покренуо низ експеримената, пројеката, конференција и других иницијатива.
Образовање је започео на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, где је завршио основне студије 1974. године. Докторирао је на Природно-математичком факултету 1983. године. Академско усавршавање наставио је као постдокторанд у престижном JILA институту у Боулдеру, Колорадо, САД, у периоду од 1993. до 1995. Године. Током каријере објавио је велики број радова, а посебно је посвећен раду са младим истраживачима.
Др Магдалена Ђорђевић која је изабрана ѕа дописног члана САНУ истражује у области физике високих енергија и теоријске нуклеарне физике. За проучавање кварк-глуонске плазме, која је испуњавала Универзум пре него што је настала материја коју познајемо, а која је у фокусу њеног истраживања освојила је 2016. године престижни грант Европског истраживачког савета (ERC грант). Др Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету Универзитета у Београду, да би студије наставила на Универзитету Колумбија у САД где је одбранила докторат, а последокторске студије на Одсеку за физику Државног универзитета Охаја.
Др Антун Балаж који је изабран за дописног члана САНУ заменик је директора Институту за физику у Београду. Поред тога, у Институту руководи Центром за изучавање комплексних система чија је основна истраживачка инфраструктура суперкомпјутер Paradox. Бави се функционалним формализмом у квантној теорији и његовим применама за изучавање ултрахладних квантних гасова, укључујући и Бозе-Ајнштајнове кондензате. Др Балаж је стекао диплому основних, магистарских и докторских студија на Физичком факултету Универзитета у Београду.