Женева, 24. марта 2019. Европска организација за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, примила је данас Србију као своју 23. државу чланицу након што је примила формалну потврду UNESCO да је Србија приступила ЦЕРН-овој конвенцији.
„Улагање у научна истраживања је важно за развој наше економије, а ЦЕРН је једна од најважнијих научних институција данас. Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и земљама чланицама ЦЕРН-а“, рекла је председница владе Републике Србије Ана Брнабић.
„Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано укључени у ЦЕРН-ове највеће експерименте. Веома сам срећна што је захтев Србије за чланством у ЦЕРН-у довео до тога да сада можемо да пожелимо добродошлицу Србији као држави чланици“, рекла је Урсула Баслер, председница савета ЦЕРН-а.
„Велико ми је задовољатво да пожелим добродошлицу Србији као нашој 23. држави чланици. Српска научна заједница је током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима. Чланство ће оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за повећање сарадње у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања“, изјавила је Фабиола Ђијаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.
„Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука“, изјавио је Младен Шарчевић, српски министар просвете, науке и технолошког развоја.
Док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља чланица које су основале ЦЕРН, српски физичари и инжењери учествовали су у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката, на синхроциклотронском, протон-циклотронском и супер-протон-синхротон акцелераторима. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на DELPHI експериментима на ЦЕРН-овом LEP сударачу. Током 2001. године ЦЕРН и Србија закључили су Уговор о међународној сарадњи који је омогућио учешће Србије у ATLAS и CMS експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској LHC комјутерској мрежи као и на ACE и NA61 експериментима. Највеће учешће Србије данас у ЦЕРН-у је у ATLAS и CMS експериментима, у постројењу ISOLDE, који изводи истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и на изради студија будућег сударача честица – FCC и CLIC – који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.
Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија ће имати право гласања у Савету, ЦЕРН-овом телу које доноси најважније одлуке, и доприносиће буџету установе. Чланирана ће допринети могућностима за запошљавање у ЦЕРН-у, као и учешћу српске индустријие на ЦЕРН-овим тендерима.