Истраживачи из Института за физику у Београду покушавају да допринесу борби против пандемије COVID-19. Мада физика и сродне области не могу суштински помоћи лечењу пацијената, поједина истраживања могу бити од користи у обуздавању заразе. Тако се група истраживача окупила око идеје да примени јонизацију за уништавање вируса у затвореном простору и покренула пројекат Continuous inactivation and removal of SARS-CoV-2 in indoor air by ionization.
Коронавирус се преноси кроз ваздух, путем капљица и аеросола, што је главни разлог за избегавање великих окупљања, држање дистанце и ношење маски. „Приступ нашег пројекта је да се путем интензивне јонизације ваздуха, која није штетна за људе, изврши инактивација вируса и њихово електростатичко уклањање из зоне дисања“, каже руководилац пројекта, др Предраг Коларж из Института за физику и наглашава да би то могло довести до ублажавања и укидања многих мера које су везане за затворен простор, али и учинити безбеднијим транспорт.
Пројекат примене јонизације за уништавање вируса изабран је и на недавном конкурсу Фонда за науку Републике Србије. Наиме, како би се бројне сличне идеје у нашој научној заједници усмериле ка спречавању ширења коронавируса, Фонд за науку је отворио Специјални програм истраживања COVID-19, на коме је између осталих, подржан и пројекат Института за физику. Партнер на овом пројекту је Медицински факултет Универзитета у Београду, а у реализацији ће учествовати и Институт за вирусологију, серуме и вакцине „Торлак“ и Клинички центар Србије.
Руководилац пројекта је др Предраг Коларж из Института за физику у Београду, а из ове установе чланови тима су и др Мира Аничић Урошевић, др Саша Ћирковић, др Анђелија Илић, др Јасна Илић Ђуровић и др Небојша Ромчевић. Истраживачи Института ће, према речима др Коларжа, бити задужени за израду комора за експерименте, као и постизање и контролу физичких параметара, постизање жељене концентрације јона и симулацију, односно моделирање јонизације.
У оквиру овог пројекта, ефикасност инактивације и уклањања вируса биће одређивана у специјалним коморама, а експеримент ће бити вршен на више различитих вируса. Планирано је да се сви подаци добијени у експериментима користе као параметри у компјутерским симулацијама јонизације ваздуха за различите просторе, попут школа, болница, позоришта, аутобуса.
Раније студије су, како др Коларж објашњава, показале да јони у ваздуху могу да инактивирају поједине врсте вируса. „Осим инактивације, јонизација доводи и до наелектрисавања и укрупњавања честица што доводи до њихове физичке депозиције на околним непроводним површинама као и до таложења путем гравитације“, каже др Коларж и додаје да би резултат овог пројекта био сет параметара јонизације ваздуха ради што ефикаснијег скраћења транспорта вируса између људи у затвореном простору.
Специјални програм истраживања COVID – 19, како се наводи на званичном сајту Фонда за науку, „има за циљ финансирање пројеката који ће допринети ефикасном научном одговору на COVID-19 пандемију изазвану SARS-CoV-2 вирусом и омогућити бољу спремност и реаговање друштва на ову пандемију“. Финансирање у оквиру програма је добило 14 пројеката којима руководе истраживачи из Београда, Новог Сада и Крагујевца.
Илустрација: Pixabay