Европска организација за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, обележава 70. годишњицу оснивања у оквиру које је 1. октобра организована посебна свечаност на високом нивоу којој присуствује 38 националних делегација. Међу гостима ЦЕРН-а је председник Републике Србије, као и шефови држава и влада из Италије, Словачке, Бугарске, Летоније и Швајцарске.
Прослави присуствује и председница Европске комисије, а ту су и многи научни, политички и економски лидери. Како је саопштено из ЦЕРН-а, присуство угледних гостију високог нивоа показује снажну подршку мисији и амбицијама ЦЕРН-а, водеће светске лабораторије за физику високих енергија.
„Велика ми је част да на овај посебан дан пожелим добродошлицу представницима наших држава чланица и придружених чланица, нашим посматрачима и нашим партнерима из целог света“, рекла је Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а. „ЦЕРН је велики успех за Европу и њене глобалне партнере, а наши оснивачи би били веома поносни да виде шта је ЦЕРН постигао током седам деценија свог живота. Тежње и вредности које су мотивисале те осниваче и данас су чврсто усидрене у нашој организацији: жеља за научним сазнањима и технолошким развојем за добробит човечанства; обука и образовање; прекогранична сарадња, разноликост и инклузија; знање, технологија и образовање доступни друштву без икаквих трошкова; и велику дозу смелости и одлучности да се крене путевима који се граниче са немогућим.”
ЦЕРН је настао након Другог светског рата из визије неколицине угледних научника и политичких лидера са мисијом да врате изврсност у научним истраживањима у Европу и негују сарадњу међу земљама. Међу 12 држава-оснивача била је и ондашња Југославија.
Како су се градили снажнији акцелератори и експерименти, дошло је до многих кључних научнихоткрића: између осталог, 1973. године у ЦЕРН-у су откривене такозване неутралне струје, у пресудном експерименту 1983. детектовани су преносиоци слабе интеракције, W и Z бозони, а 1990-их извршена су изузетно прецизна мерења Z бозона и других параметара Стандардног модела.
Највећи акцелератор данашњице, Велики сударач хадрона (LHC) покренут је 2009. и Хигсов бозон је тамо откривен 2012. године. ЦЕРН је такође генерисао иновације као што је пропорционална комора за детекцију честица која је изумљена 1968. године. Он је и место на ком се родио World Wide Web. Бројне технологије из ЦЕРН-а се данас користе у другим областима, укључујући медицинску дијагностику и терапију, ваздухопловство и многе друге.
Данас ЦЕРН има 24 државе чланице, 10 придружених чланица, 4 посматрача, многе друге партнере из целог света и активну заједницу више од 17.000 људи, који представљају 110 националности.Република Србија се у ЦЕРН вратила 2012. године као придружена, а 2019. је постала пуноправна чланица. Наши истраживачи из бројних институција – као што су Институт за физику у Београду, Физички факултет Универзитета у Београду, Институт за нуклеарне науке ”Винча” и других – тесно сарађују са ЦЕРН-ом и доприносе новим сазнањима.
„ЦЕРН је живи доказ да људска генијалност не познаје границе када је постављена на заједнички циљ који превазилази границе“, рекао је Елизер Рабиновићи, председник Савета ЦЕРН-а. „Прослављајући 70 година ЦЕРН-а, славимо одважну визију оснивача. Одајемо признање за рад генерација особља ЦЕРН-а и њиховом значајном научном и технолошком доприносу који је довео до откривања тајни природе и довео Европу на прву линију људских подухвата.”
Како је поручено из ове организације, заједница ЦЕРН-а наставља неуморно да ради на откривању многих мистерија Универзума. Има још много тога да се научи о Хигсовом бозону, а остају многе друге загонетке о томе како и зашто је материја у Универзуму таква каква јесте. Чак 95 одсто Универзума је за нас мрачно, сачињено од облика енергије и материје које не можемо видети или разумети. Открића, запажања и мерења направљена у ЦЕРН-у током деценија, кључни су за разумевање света у коме живимо.
Инжењери, физичари и техничари у ЦЕРН-у већ неколико година раде на унапређењу постојећег акцелератора који ће прерасти у Велики сударач хадрона високе луминозности (High-Luminosity LHC). Ова машина има за циљ да десетоструко повећа количину података прикупљених у експериментима и значајно унапреди шансу за нова открића у физици након 2030. године. Гледајући у још даљу будућност, ЦЕРН тренутно спроводи студије изводљивости за будуће постројење, нови кружни колајдер (Future Circular Collider).
Током јубиларне ЦЕРН-ове године, организовано је више од 100 догађаја у 63 града у 28 земаља и у ЦЕРН-у, који су окупили хиљаде људи. Уз прославу 70 година ЦЕРН-а, повод су и разговори о отвореним питањима у физици и будућности поља, о интеракцији између фундаменталних истраживања и најсавременијих технологија, о улози ЦЕРН-а као модела за међународну сарадњу, али и како обука, образовање и приступачност могу промовисати инклузивност у свету науке.
