Лабораторија за нискофонску нуклеарну физику Института за физику у Београду постала је део колаборације gLOWCOST (Global Low-Cost network for Space and Terrestrial Weather Observation) чији је циљ стварање светске мреже детектора космичког зрачења. Једина нуклеарна лабораторија на Институту се тако, на иницијативу тима са Државног универзитета Џорџија, САД (Georgia State University) придружила мрежи институција које се баве детекцијом миона – честица које настају при интеракцији космичког зрачења са атмосфером. Циљ је и да ова Лабораторија постане чвориште таквих детектора у овом делу света.
Тренутак када је Нискофонска лабораторија приступила колаборацији посебно је важан јер се сунчана активност приближава свом једанаестогодишњем максимуму. Наиме, Земљу константно запљускују честице космичког зрачења, а њиховом детекцијом можемо много да сазнамо не само о свемиру, већ и о самој Земљиној атмосфери кроз коју пролазе. Познато је да екстремни догађаји на Сунцу могу имати последице по системе на Земљи – на пример на електродистибутивне мреже или ваздушни саобраћај.
Мионе су иначе још 1936. године открила два америчка физичара, Сет Недермајер и Карл Андерсон. Сасвим збуњени непознатим честицама које пристижу из свемира и понашају се као електрони, али имају значајно већу масу, они су их најпре прозвали мезонима, да би, у каснијим изучавањима, били преименовани у мионе.
Када се честице из свемира сударе са честицама у вишим слојевима атмосфере, на висини од око 15 километара настају миони. Готово брзином светлости, они путују ка нама стижићи и до стотина метара испод земље, да би се након свог брзог и кратког живота распали на електрон и два неутрина.
Информације које се добијају на детекторима миона омогућавају да стварамо слику сунчеве активности. Али, не само то. Детектовање миона нам помаже у истраживању геомагнетног поља или, на пример, локалних атмосферских параметара пошто на одброј миона утиче и стање атмосфере кроз који они пролазе, а то је корисно за проучавање климе и модела глобалног загревања.
Лабораторија за нискофонску нуклеарну физику, из изучавање разноврсних ретких нуклеарних процеса, већ дуги низ година учествује у детекцији миона. Лабораторија има дугу традицију на Институту и велики значај – основали су је некадашњи директор Института, др Радован Антанасијевић и професор Иван Аничин са Физичког факултета Универзитета у Београду. Лабораторија има и подземни објекат смештен испод 12 метара лесног земљишта, зидан армираним бетоном и обложен алуминијумом.
Циљ пројекта gLOWCOST ком се ова Лабораторија сада придружила сасвим је практичан: за потребе истраживања појава везаних са космичким зрачењем, намера им је да креирају густу светску мрежу малих, портабилних и јефтиних детектора миона који захтевају само напајање и везу са интернетом.
