Међународни пројекти

Међународна сарадња један је од кључних сегмената рада Института за физику у Београду. Од његовог настанка негују се различити облици ове сарадње, а већ дужи низ година Институт је једна од најактивнијих и најуспешнијих научно-истраживачких установа у Србији по броју међународних пројеката. У периоду од 2011. године до данас Институт за физику у Београду је учествовао у више од 130 међународних научних пројеката и колаборација. У овом периоду завршено је 56 билателарних пројеката, 19 ФП6/ФП7/Х2020 пројеката, 3 пројекта Швајцарске националне фондације за науку (SCOPES), 8 пројеката са академијама наука, 2 пројекта Хумболтове фондације, 1 пројекат НАТО – партнерство за мир, 1 пројекат у сарадњи са истраживачком фондацијом Катара (QNRF), 3 комерцијална пројекта и 44 COST акције. Са великим искуством у међународној сарадњи и повезан са бројним научно-истраживачким и образовним установама широм света, Институт за физику у Београду континуирано гаји овај вид сарадње кроз међународне пројекте.

Активни пројекти

COST АКЦИЈЕ

COST је европски програм за сарадњу у домену науке и технологије који омогућава координацију на европском нивоу истраживањима која се финансирају на националном нивоу. Финансијска подршка је првенствено усмерена на организацију конференција, семинара, састанака, кратких научних посета.

CA17136

Indoor Air Pollution Network

2018-2023

Члан са Института за физику је др Мирјана Перишић.

Циљ пројекта је побољшање разумевања узрока високих концентрација загађивача ваздуха у затвореном простору. Мрежа окупља стручњаке из различитих области како би се унапредила ова област науке.

CA18212

Molecular Dynamics in the GAS phase

2019-2023

Члан са Института за физику је др Јелена Маљковић.

Акција има за циљ развијање и коришћење потенцијала горњег опсега алата за откривање везе између почетног преноса енергије у интеракцијама између изолованих молекула или кластера фотона, електрона или тешких честица и молекуларне динамике у неистраженим временским доменима.

CA18210

Oxygen sensing a novel mean for biology and technology of fruit quality

2019-2023

Члан са Института за физику је др Маја Рабасовић.

Окупљањем истраживача из различитих области акција има за циљ да допринесе разумевању физиологије воћа што треба да доведе боље контроле квалитета и дужег рока трајања након бербе. Истраживање имплементира напредне методологије и концепте и промовише обуку у коришћењу најсавременијих технологија у раним фазама истраживања.

CA18112

Mechanochemistry for Sustainable Industry

2018-2022

Члан са Института за физику је др Јелена Трајић.

Акција је фокусирана на потенцијал механохемије у контексту хемијске, фармацеутске индустрије и инжењерства. Циљ је усклађивање фундаменталних и примењених истраживања са технолошким иновацијама и индустријским потребама.

CA19131

Europe Through Textiles: Network for an integrated and interdisciplinary Humanities

2020-2024

Чланови са Института за физику су др Бранислав Цветковић и др Јасмина Ћирић.

Идеја пројекта је разумевање прошлости кроз призму коришћења текстила, односно кроз истраживање технологије, економије и културе Европе. Пројекат треба да омогући да се формулишу и визуализују нови погледи на то како се технологија развијала и како је текстил постао израз идентитета.

CA17106

Mobilising Data, Policies and Experts in Scientific Collections

2018-2022

Чланови са Института за физику су др Владимир Срећковић и др Јелена Петровић.

Европска збирка природних наука садржи око 1,5 милијарде биолошких и геолошких објеката који представљају биодиверзитет Земље. Циљ акције је да негује кооперативну мрежу Европе како би се подржале истраживачке активности и олакшао трансфер знања и технологија везаних за природњачке колекције.

CA17120

Chemobrionics

2018-2022

Члан са Института за физику је др Игор Франовић.

Циљ акције је повезивање истраживачких група широм Европе како би се стимулисала нова, иновативна и интердисциплинарна истраживања из области хемобрионике. То се постиже изградњом мостова између различитих заједница како би се постигло разумевање физичких, хемијских и биолошких својстава самоорганизованих процеса падавина. 

CA16223

LEukaemia GENe Discovery by data sharing, mining and collaboration

2017-2022

Члан са Института за физику је др Јелена Ћирић.

Лимфобластна леукемија и лимфом представљају око 40 одсто свих дечјих карцинома, али су узроци још увек непознати. Проучавање основних биолошких механизама код пацијената са генетским предиспозицијама би требало да побољша разумевање. Неопходна је међународна сарадња, а ова акција је фокусирана на биологију, епидемиологију, лечење, саветовање, психолошки утицај и етички-правно-социјалне импликације.

CA18235

PROfiling the atmospheric Boundary layer at European scale

2019-2023

Члан са Института за физику је др Маја Кузманоски.

Атмосферски гранични слој је слој најближи Земљиној површини и у њему се одвија највећи део људских активности. Мада је значајан његов утицај на временске прилике, квалитет ваздуха и климу, мреже површинских сензора и сателитска посматрања не пружају довољно информација о њему. Јаз настаје углавном због недостатка умрежавања инструмената који се налазе на различитим локацијама у Европи. Ова акција има за циљ да попуни ту празнину премостивши потребе корисника и стручњака. 

CA16218

Nanoscale coherent hybrid devices for superconducting quantum technologies

2017-2022

Члан са Института за физику је др Јелена Пешић.

Суперпроводне технологије су главни кандидати за претварање квантних ефеката у уређаје и апликације. Акумулирано знање добијено вишедеценијским радом на разумевању суперпроводности омогућује истраживачима да експериментишу са дизајном конторлишући релевантне параметре у уређајима. Нова област је у успону а крајњи циљ је побољшање уређаја који користе предности квантних ефеката.

CA16215

European network for the promotion of portable, affordable and simple analytical platform

2017-2022

Члан са Института за физику је др Горан Исић.

Циљ пројекта је повезивање истраживача који изучавају сепрационе процесе, баве се хемометриком, инжењера и других научника са крајњим корисницима који немају знања из аналитичке хемије и са произвођачима инструмената. Акција треба да обезбеди платофрму где се аналитичке потребе у примењеним областима сусрећу са експертизом. На тај начин се промовише и свест о потенцијалним јефтинијим аналитичким техникама.

CA16214

PHAROS: The multi-messenger physics and astrophysics of neutron stars

2017-2022

Чланови са Института за физику су др Владимир Срећковић и др Љубинко Игњатовић.

Недавно откриће гравитационих таласа омогућиће у наредним годинама увид у раније невидљиве делове универзума. То ће разоткрити физику неутронских звезда које су јединствене лабораторије у којима се могу испитати различити феномени. Проучавање ових објеката захтева мултидисциплинарни приступ па акција има за циљ да окупи истраживаче из различитих области.

CA18222

Attosecond Chemistry

2019-2023

Члан са Института за физику је др Сања Тошић.

Мрежа координише експерименталним и теоријским напорима да се искористи велики потенцијал атосекундних техника у хемији са циљем дизнајирања нових стратегија за контролу миграција наелектрисања у молекулима. Ова способност ће се користити за селективно разбијање и формирање хемијских веза отварајући нове путеве за контролу хемијских реакција.

CA18120

Reliable roadmap for certification of bonded primary structures

2019-2023

Члан са Института за физику је др Наташа Томић.

Како расте притисак да задовољи еколошку ефикасност, авионска индустрија тежи суперлаким структурама и да композитни материјали замене алуминијум. Слично се дешава и у другим областима индустрије, али употреба ових материјала још увек доноси и одређене изазове, првенствено у њиховом спајању. Акција је усмерена на научне изазове које доносе ове структруре, а акценат је стављен на конструисање авиона.

CA18109 

Accelerating Global science In Tsunami HAzard and Risk analysis

2019-2023

Члан са Института за физику је др Александра Нина.

Велики цунами удари из 2004. и 2011. године су довели до катастрофа које су далеко превазишле очекивања. Један од разлога за потцењен потенцијал ризика је недостатак метода анализе ризик и повезаних неизвесности. У прошлости је предложен велики број метода, али је потребно укључити стручњаке из различитих области у анализу опасности и ризика од цунамија, што је циљ ове акције.

CA17126

Towards understanding and modelling intense electronic excitation

2018-2022

Члан са Института за физику је др Андреј Буњац.

Акција тежи да идентификује и предложи експерименте за валидацију симулација у области интензивне електронске ексцитације. Поред тога, треба да идентификује специфичну улогу различитих извора зрачења и стратегије за повезивање рачунарских метода у различитим временским оквирима.

CA17107

European Network to connect research and innovation efforts on advanced Smart Textiles

2018-2022

Члан са Института за физику је др Невена Пуач.

Пројекат окупља европске истраживаче, произвођаче и заинтересоване стране како би развили заједничке идеје које се односе на паметне текстилне производе. У питању је функционални текстилни материјал који активно ступа у интеракцију са околином и прилагођава се променама у окружењу.

CA18130

European Network for Chemical Elemental Analysis by Total Reflection X-Ray Fluorescence

2019-2023

Члан са Института за физику је др Мира Аничић Урошевић.

Циљ акције је координисање истраживања и изградња капацитета у области елементарне анализе како би се развили нови алати и методологије за тачно одређивање потенцијално отровних али и корисних елемената. Резултат акције ће бити нов технолошки портфолио за TXRF апликације које ће користити науци, економији и друштву.

CA19110

Plasma applications for smart and sustainable agriculture

2020-2024

Члан са Института за физику је др Никола Шкоро.

Континуирано повећање потрошње за храном представља озбиљан изазов за човечанство. Побољшање одрживости пољопривреде и смањење њених штетних утицаја захтевају ефикасне технологије. Ова акција има за циљ да истражи потенцијал нискотемпературне плазме као зелене алтернативе хемикалијама у пољопривреди. 

ЕУ ХОРИЗОНТ 2020

Хоризонт 2020

Хоризонт 2020 (https://horizont2020.co.rs/horizont-2020.html) је оквирни програм Европске уније за финансирање истраживања и иновације коме се Србија прикључила 2014. године. Циљ је осигуравање европске глобалне конкурентности.

QGP tomography

QGP tomography

2017-2023

Руководилац пројекта је др Магдалена Ђорђевић са Института за физику.

Кварк-глуонска плазма је примордијално стање материје које се састоји од кваркова и глуона у интеракцији. Како би разумели својства кварк-глуонске плазме, истраживачи окупљени око пројекта развијају нов прецизан томографски алат. Користећи овај алат тестирају своју хипотезу о медијуму (односно да ли се маса понаша као готово савршена течност близу критичних температура, а као слабо упарен систем на вишим температурама), мапирају “soft-to-hard” границе за кварк-глуонску плазму и тестирају у каквим се системима она формира.

NI4OS

National Initiatives for Open Science in Europe

2019-2023

Руководилац за Институт за физику је др Антун Балаж.

Националне иницијативе за отворену науку у Европи имају за циљ да буду кључни доприносиоци изградњи сервисног портфолија EOSC. Пројекат ангажује снажну људску мрежу која покрива широк спектар заинтересованих страна. Тежи да олакша приступ инфраструктури, подацима, ресурсима и услугама за кориснике како би дошло до размене знања и стварања могућности за повећање иновативних капацитета регионалне науке.

Noewlties

Noewlties

2019-2023

Руководилац за Институт за физику је др Невена Пуач.

Примарни циљ пројекта је организовање платформе која ће пружити врхунске могућности обуке за образовање будућих стручњака за третман воде. Истраживачки програм чини 14 различитих пројеката који имају за циљ развој инвентивних технологија за пречишћавање воде. Ове технологије треба да омогуће контролисање контаминације органским микрозгађивачима и побољшају опоравак воде.

Delta

Direct Experimental probe of the Lorenz invariance violation in the Top-quark physics at the ATLAS experiment

2021-2023

Руководилац је др Јелена Јовићевић.

Стандардни модел физике честица описује три од четири фундаменталне интеракције: јаку, слабу и електромагнетну. Међутим, моделу недостаје опис гравитације на квантном нивоу. Ефекти квантне гравитације се могу манифестовати као кршење Лоренцове инваријанте (LIV), основне просторно-временске симетрије. Уз подршку програма “Марија Склодовска-Кири”, циљ пројекта је да идентификује потписе Лоренцове инваријанте и развије оквир за њихово детектовање помоћу експеримената на постојећим сударачима честица високих енергија.

ОСТАЛЕ САРАДЊЕ

ATLAS колаборација – Сарадња са колаборацијом ЦЕРН од 2005. године – координатор др Ђорђе Шијачки

LHC GRID колаборација – Сарадња са колаборацијом ЦЕРН од 2012. године – координатор: др Александар Белић

“Истраживања кохерентно популисаних атомских тамних стања са циљем реализације минијатурних фотоничних сензора” – Пројекат сарадње са Бугарском академијом наука – координатор: др Брана Јеленковић

“Наноструктурисани танкослојни полупроводници погодни за сензорске и меморијске апликације” – Пројекат сарадње са Бугарском академијом наука – координатори: др Зоран Поповић и др Маја Шћепановић

“Динамички оптогалвански сигнали у пражњењима са шупљом катодом као техника за дијагностику плазме” – Пројекат сарадње са Бугарском академијом наука – координатор: др Зоран Петровић

“Хибридни модели разлагања гаса и формирање плазме” – Пројекат сарадње са Мађарском академијом наука – коориднатор: др Зоран Петровић

“Елементарне екситације код полумагнетних кристала и структура” – Пројекат сарадње са Пољском академијом наука – координатор: др Небојша Ромчевић

“Истраживање основа квантне теорије информација и квантног рачунања са аспекта примене у квантним технологијама” – Пројекат сарадње са Руском академијом наука – координатори: др Мирјана Поповић Божић и др Душан Арсеновић

“Најновија изучавања ласерске плазме: спектроскопске дијагностике и примене за депозицију танких филмова и њихова карактеризација” – Пројекат сарадње са Румунском академијом наука – координатор: др Никола Коњевић

“Sr, Mgдопирани LaGaO3 системи перовскитне структуре као јонски проводници у чврстим горивним ћелијама” – Пројекат сарадње са Румунском академијом наука – координатори: др Зорана Дохчевић Митровић и др Зоран Поповић