ТРИБИНА: Дан науке 2019. (Видео)

У среду, 10. јула, у Великој сали Студентског културног центра окупила се публика на специјалној трибини којом је Институт за физику у Београду обележио овогодишњи Дан науке. Одзив је показао да су љубитељи науке у Београду верни научнопопуларним трибинама чак и у летњим месецима. 

У спомен на дан рођења Николе Тесле, 10. јул је одлуком Владе Србије посвећен науци још од 2010. године, а током претходних година то је била прилика за читав низ манифестација посвећених како лику и делу Николе Тесле, тако и науци у Србији.

Трибина Инститита за физику у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ која је одржана на Дан науке разликовала се од иначе изузетно посећених научнопопуларних трибина које се организују током године. Гости трибине су уместо разговора држали занимљиве презентације да би представили како садашњост, тако и будућност домаће науке, одговарајући на питање из назива трибине: „Може ли наука да промени Србију“.

“Реално је очекивати да у наредном периоду имамо већа издвајања за науку”, рекао је током свог излагања проф. др Владимир Поповић, државни секретар задужен за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, додајући да је „један од начина и оснивање Фонда за науку.” Државни секретар је подсетио на недавно усвајање новог Закона о науци и истраживању, као и на улагања у иновације.

Уз административни оквир и промене у сектору науке, на трибини се говорило и о новим образовним парадигмама. “У ренесансној Италији Верокијева радионица је била фабрика генија”, у инспритаивном кратком предавању о креативности истакао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију, где ће се ускоро градити нови едукационо-иновациони центар назван управо по рененсансном учитељу Верокију. “Пример ове радионице показује да у сваком граду од 50.000 становника има места за 10 генија ако се креативност шири. То је циљ изградње Верокио центра на Институту за физику.”

“У данашњем свету, када се технологија веома брзо развија, циљ је да што пре видимо шта тржишту треба”, рекла је Гордана Даниловић Грковић, в.д. директорка Научно-технолошког парка Београд, која је подсетила на развој такозваног иновационог екосистема и на оснаживање нових технолошких комапнија. Њихов број, посебно у домену ИТ, значајно се повећао.

“Темељи светске роботике постављени су у Србији”, подсетио је др Kоста Јовановић, роботичар са Електротехничког факултета Универзитета у Београду. “Највећи утицај на живот очекујемо од кућне роботике, а да би роботи који нас замењују у кућним пословима били функционални у нашем окружењу, морају да изводе покрете сличне нашим”, објаснио је Јовановић додајући да је тим који впди његов ментор имао прилику да ради на томе. Он је истакао да оваква истраживања могу да се покрећу у Србији, као и да почињу да привлаче пажњу привреде.

“У Иновационом центру Института за физику развили смо технологију коју смо назвали по Николи Тесли”, рекла је др Марија Митровић Данкулов, руководилац Иновационог центра Института за физику у Београду која је током презентације покушала да одговори на питање како једна идеја може да утиче на тржиште, али и на саме истраживаче и њихове институције. „Теслаграм штити од фалсификата помоћу љуспица са лептирових крила које су практично јединствене. Верујем да ће ова технологија утицати на друштво.”

Трибину су модерисали Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, уредници „Науке кроз приче“. Публика је током трибине имала прилику да види серију занимљивих одломака из домаћих и страних филмова посвећених Николи Тесли, које су емитоване између излагања гостију. У наставку програма, публика се питањима укључила у дискусију о науци у Србији.

Фотографије: Бојан Џодан – ИПБ