МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА: Споразум са Дубном

Делегација из Србије у којој су били истраживачи из Института за физику у Београду, али пре свега, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, државни секретар проф. др Владимир Поповић и помоћник министра проф. др Виктор Недовић, као и представници Института за нуклеарне науке Винча, посетила је средином октобра Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни, у Русији. Приликом посете потписана је Мапа пута сарадње између Министарства и института у Дубни, као и трилатерални Меморандум о разумевању чија је трећа страна Привредна комора Србије.

Ови документи ће омогућити да се наставе и додатно ојачају заједничка истраживања у институцији са којом Институт за физику већ више година успешно сарађује. Како се наводи и на званичној страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на петој седници Заједничког координационог комитета Министарства и Обједињеног института  су „прецизиране обавезе које дефинишу даље кораке сарадње“. Делегација из Србије је на овом састанку показала велико интересовање за учешће младих научника у програмима Обједињеног института у изградњи људских капацитета.

Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни једна је од великих европских истраживачких установа са којима, упоредо са ЦЕРН-ом, DESY и INFN, Институт за физику у Београду сарађује. Институт се налази око 100 километара северно од Москве, у месту Дубна које је управо због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Развој овог насеља је неодвојив од одлуке совјетских власти да на довољној удаљености од Mоскве направе истраживачки акцелератор.

Градња научне и друге инфраструктуре је започела одмах по окончању Другог светског рата, а Институт је основан 1956. године са циљем да обједини напоре, научне и материјалне потенцијале за истраживање фундаменталних особина материје. Истовремено, у близини Института, спајањем ободних села на обалама Волге, подигнута је Дубна која је извесно време имала статус „затвореног града“, резервисаног за научнике.

Данас Институт запошљава више хиљада истраживача, техничког особља и докторанада и отворен је за међународну заједницу. Мада већину истраживача чине руски научници, ресурсе Института заиста користе истраживачи из других земаља. Наиме, међу оснивачима налази се 18 држава (укључујући и некадашње совјетске републике), а Србија је једна од шест придружених чланица.

Тренутно истраживачи из Института за физику у Београду раде на два пројекта која се финансирају у оквиру сарадње: Neutron activation analysis of environmental samples and new materials, чије су координаторке др Мира Аничић Урошевић и др Марина Фронтасјева, и Physics research at the NICA/MPD detector, чији су координатори др Димитрије Малетић и др В. Головатјук.

Фотографије: Обједињени институт за нукеларна истраживања у Дубни