АКТУЕЛНО: Шездесети рођендан ласера

Пре тачно шездесет година, физичари су остварили један од историјских продора у развоју науке и технологије. Наиме, 16. маја 1960. направљен је први ласер који је емитовао сноп светлости, што је посебно важан догађај за Институт за физику у Београду, који је пратио развој ласера од овог постигнућа до данашњице. Тим поводом се, иначе, широм света обележава Дан светлости који ће током овог месеца бити праћен и манфестацијама у Србији. Како је дошло до развоја ласера и како су ови инструменти постали тако важни у наше доба?

У једном чланку из 1917. године Алберт Ајнштајн је споменуо могућност манипулисања светлошћу тако да се створи чврст и фокусиран сноп. Међутим, деценијама се ова идеја није развијала нити је у научној заједници постојало интересовање за тако нечим. Још увек се није претпостављало какве су могуће употребе те идеје и да ће светлост променити свет, а ласери бити коришћени у бројним областима од медицине, до комуникације. 

Након Другог светског рата, Сједињене Америчке Државе почињу да улажу све више средстава у истраживање ласера и даље не схватајући њихов потпуни потенцијал, али са надом да ће побољшати тачност радара. На Колумбија Универзитету 1953. године Чарлс Товенс са својим колегама развија и патентира уређај који је назвао масер (микроталасна амплификација стимулисаном емисијом радијације), а пет година касније објављује идеју за гасни ласер. Међутим, он није први који је успео и да направи ласер.

Товенсов рад је инспирисао многе истраживаче који су покушавали да спроведу његову идеју у дело па су зато у својим експериментима углавом усредсређени на гасове као медијум. Али у трци побеђује играч који је светлости приступио на другачији начин. 

У америчкој компанији Hughes која се бавила производњом летелица и у чијем фокусу су за време Хладног рата били летови за свемир, радио је инжењер и физичар Теодор Мајман. Мада је био ангажован да ради на уговорима за свемирска путовања и његови супервизори нису имали поверења у његове експерименте са светлошћу, успео је да их убеди да уложе известан износ у изградњу скромног уређаја који ће сноп светлости емитовати кроз рубински кристал.

Мајманове идеје су 16. маја 1960. године достигле циљ којем је велики број његових колега тежио, а његов уређај га је учинио оцем електро-оптичке индустрије. Ласери су за веома кратко време привукли пажњу и стручне јавности и лаика. Многима је постало јасно да ће се свачији живот променити. Могуће је да је најважнији корак ка тој спознаји била прва употреба ласера у медицинске сврхе која се одиграла већ крајем 1961. године када је помоћу још увек новог проналаска у САД извршена операција ока. 

Са историјом ласера тесно је повезана и историја Инситута за физику у Београду. У ову тек основану научну установу први ласери стижу само две године након Мајмановог проналаска. Те 1962. године прва два уређаја (један рубински, а други хелијум-неонски) из Румуније је донео тадашњи директор Александар Милојевић. Била су то прва искуства са ласерима на подручју тадашње Југославије. 

Професор Милојевић је са својим сарадницима исте године успео да покрене ласер, а 1965. године објавује рад о импулсивном рубинском ласеру у совјетском часопису Наука и жизњ. Шездесетих година, када су ласери били велика медијска тема широм света, на Институту за физику у Београду их поред професора Милојевића истражују Миодраг Петровић и Стипе Хајдуковић.

У наредној деценији истраживачи са Института за физику у Београду објављују велики број радова о ласерима у међународно признатим часописима, а један од најистакнутијих истраживача тог доба је академик Никола Коњевић. Традиција изучавања ласера на Институту за физику у Београду траје до данас, када су истраживања на њима углавном везана за Центар за фотонику, један од центара изузетних вредности.

Као подсећање на значај који ласери, али и светлост уопште, имају у нашој свакодневици и науци 21. века, на дан када је успешно конструисан први ласер, обележава се Међународни дан светлости. Ову манифестацију у Србији трећу годину за редом организује Национални координациони комитет Србије, а један од партнера је Институт за физику у Београду, установа која је на овим просторима пионир у истраживању ласера.