ЦЕРН: Србија постала 23. земља чланица

Женева, 24. марта 2019. Европска организација за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, примила је данас Србију као своју 23. државу чланицу након што је примила формалну потврду UNESCO да је Србија приступила ЦЕРН-овој конвенцији.

„Улагање у научна истраживања је важно за развој наше економије, а ЦЕРН је једна од најважнијих научних институција данас. Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и земљама чланицама ЦЕРН-а“, рекла је председница владе Републике Србије Ана Брнабић.

„Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано укључени у ЦЕРН-ове највеће експерименте. Веома сам срећна што је захтев Србије за чланством у ЦЕРН-у довео до тога да сада можемо да пожелимо добродошлицу Србији као држави чланици“, рекла је Урсула Баслер, председница савета ЦЕРН-а.

„Велико ми је задовољатво да пожелим добродошлицу Србији као нашој 23. држави чланици. Српска научна заједница је током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима. Чланство ће оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за повећање сарадње у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања“, изјавила је Фабиола Ђијаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.

„Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука“, изјавио је Младен Шарчевић, српски министар просвете, науке и технолошког развоја.

Док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља чланица које су основале ЦЕРН, српски физичари и инжењери учествовали су у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката, на синхроциклотронском, протон-циклотронском и супер-протон-синхротон акцелераторима. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на DELPHI експериментима на ЦЕРН-овом LEP сударачу. Током 2001. године ЦЕРН и Србија закључили су Уговор о међународној сарадњи који је омогућио учешће Србије у ATLAS и CMS експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској LHC комјутерској мрежи као и на ACE и NA61 експериментима. Највеће учешће Србије данас у ЦЕРН-у је у ATLAS и CMS експериментима, у постројењу ISOLDE, који изводи истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и на изради студија будућег сударача честица – FCC и CLIC – који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.

Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија ће имати право гласања у Савету, ЦЕРН-овом телу које доноси најважније одлуке, и доприносиће буџету установе. Чланирана ће допринети могућностима за запошљавање у ЦЕРН-у, као и учешћу српске индустријие на ЦЕРН-овим тендерима.