Институт за физику у Београду постао је први институт од националног значаја за Републику Србију. Тиме је Србија, по угледу на најразвијеније државе које одавно препознају концепт националног инстутута, добила нову врсту истраживачке установе где се обављају приоритетна, врхунска истраживања и концентришу истраживачки напори који могу да одговоре на кључне друштвене изазове.
Наиме, Закон о научностраживачкој делатности већ дуго предвиђа да у Србији постоје три врсте института: научни, истраживачко-развојни и институти од националног значаја. Међутим, све до сада, Србија је имала само научне и истраживачко-развојне институте.
Ниједна установа у Србији до сада није одговорила на сложене, законом дефинисане услове да би била акредитована као институт од националног значаја. Но, бројни међународно признати резултати, развијена инфраструктура и повратак врхунских истраживача из света, створили су последњих година уверење на Институту за физику да би се могао кандидовати за овај статус и транформисати се у националну установу.
У току редовне акредитације, Комисија за акредитацију научноистраживачких организација, којом председава академик Љубомир Максимовић, у децембру 2017. године установила је да Институт за физику испуњава свих 11 законом дефинисаних услова (по члану 46, Закон о НИД) да буде институт од националног значаја.
Решење Комисије потом је добило сагласност надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја, али и позитивно мишљење од других министарстава. Након тога је Влада Републике Србије на седници 23. јануара донела одлуку да је Инстутут за физику стекао статус института од националног значаја за Републику Србију.
„Ово ће оснажити нашу науку“, рекао је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја на конференцији за новинаре која је организована 12. фебруара 2018. на Институту за физику у Београду, у сали „Звонко Марић“. „Научна заједница, која често није тако јединствена ову вест очигледно прихвата са великим одобравањем“, истакао је министар коментаришући чињеницу да су конференцији присуствовали и представници САНУ, Националног савета за научни и технолошки развој, Савета Универзитета, Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом, Истраживачке станице Петница и бројни други угледни научници.
Основан 1961. године, Институт за физику је настао као плод интензивног развоја физике у послератној Југославији. Мада данас једна од водећих области науке, физика у Србији почиње да се развија касно, након Другог светског рата, и то тек са покретањем нуклеарних истраживања, али је њен развој изузетно убрзан. Убрзо постаје све очигледнија потреба да се она истраживања у физици која нису нуклеарна уједине у једној институцији, тако да се на иницијативу угледног професора Александра Милојевића оснива Институт за физику при Универзитету чији ће део институт остати и до данас.
Захваљујући свом јединственом духу, данас на Институту ради око 200 истраживача од којих је чак 36 одсто у А1 звању, а посебно је значајно што се више десетина наших врхунских истраживача из света вратило у Србију како би каријеру наставили на Институту за физику. У текућем пројектном циклусу, истраживачи Института учествују у 32 национална пројекта, а од 2013. године до данас, на Институту је било активно чак 103 међународна пројекта и колаборација.
„Институт за физику чини 10 одсто научне продукције Србије, иако има далеко мање истраживача“, рекао је проф. др Владимир Поповић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. „Највећа снага Института за физику је кадровски потенцијал који је добро распоређен у научној заједници“.
Научноистраживачки рад се обавља у 25 лабораторија које су опремљене за врхунска истраживања у физици и сродним областима. На Институту постоје четири европска центра изврсности, који су у Србији акредитовани као центри изузетних вредности. Поред тога, у оквиру установе су и два спин-оф предузећа, као и Иновациони центар.
Институт негује тесне везе са сродним установама широм Европе и света. Посебно је интензивна сарадња са Европском лабораторијом за нуклеарна истраживања, ЦЕРН. Поред ЦЕРН-а, важни стратешки партнери Института су и Мрежа националних института Италије, INFN и највеће научно постројење у Немачкој, DESY.
Сарадња са ЦЕРН-ом недавно је довела да покретања нове инфраструктуре коју Република Србија препознаје као један од приоритетних пројеката – иновационо-едукациони центар Верокио, који се отвара на Институту за физику.
„Ово признање је значајно и за Универзитет у Београду пошто је Институт наша чланица“, рекао је академик Владимир Бумбаширевић, ректор Универзитета у Београду, који је подсетио да се од 1905. године Универзитет профилисао као истраживачки, и данас има 11 института.
Као институт од националног значаја за Републику Србију, у складу са законом, Институт сада има задатак „да развија и унапређује општи фонд знања, подиже техничко-технолошки ниво, доприноси валоризацији истраживања, али и шири научна сазнања и учествује у оспособљавању кадрова“.
„Национални институт између осталог значи бити катализатор процеса јачања и повезивања појединаца и институција који унапређују друштво“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику и додао да таквих појединаца и институција има много више него што се претпоставља.
