IPB

Колико не знамо?

29. новембра 2019.

(ФОТО/ВИДЕО) Мада нисмо покушавали да објаснимо нова научна достигнућа или феномене, већ сасвим супротно – да покажемо једно другачије лице науке која није свемогућа и свезнајућа и коју муче и копкају бројна отворена питања – више стотина посетилаца готово три сата пажљиво је слушало излагање учесника. Под насловом „Kолико не знамо“ трибина Института за физику у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ одржана је у Великој сали Студентског културног центра у Београду, у четвртак, 28. новембра. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић, уредник „Науке кроз приче“.

Један од четворо учесника, др Антун Балаж, руководилац Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду на почетку трибине је говорио о стварима за које „знамо да не можемо да их знамо“ посебно се осврнувши на такозвани Хајзенбергов принцип. У наставку је говорио о бројним питањима на која физика није још увек одговорила, и објаснио како истраживачи бирају којим од њих ће се бавити.

Др Милана Стојановића из Астрономске опсерваторије у Београду највише интересује да ли ће истраживачи успети да пронађу некакав облик живота ван Земље. Осим тога, говорио је и о сазнањима до којих су истраживачи у области астрофизике дошли у скорије време и међу њима издвојио детекцију гравитационих таласа која је награђена Нобеловом наградом 2017. године.

Еволуциони биолог. др Алексеј Тарасјев са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ говорио је да је једно од најважнијих питања на које још увек није одговорено – питање настанка живота. Објаснио је да постоји читав низ могућих сценарија, али да се ни за један не може до краја са сигурношћу потврдити да је тачан. Мада се др Тарасјев осврнуо на мноштво проблема на које биологија није пронашла одговор, нагласио је да постоји и оно што биологија не доводи у сумњу.

Др Миљана Милојевић са Филозофског факултета у Београду осврнула се на поједине епизоде из историје трагања за вештачким животом и интелигенцијом и подсетила на не тако ново филозофско питање „Kада за машину можемо да кажемо да мисли?“. Она је на крају истакла да релативност знања, као и чињеница да много тога не знамо не треба да нас обесхрабри и да сазнање треба прагматички одредити, додајући да људи, као биолошка бића, сазнају оно што им користи као врсти.

Ако желите да будете на време обавештени о наредним трибинама и другим догађајима у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, пријавите се за <а хреф=“хттп://наукакрозприце.рс/пријава/“ рел=“ноопенер“ таргет=“_бланк“>НKП пошту</а>. Више о претходним трибинама можете сазнати на страници <а хреф=“хттп://наукакрозприце.рс/таг/трибине/“ рел=“ноопенер“ таргет=“_бланк“>програма трибина „Науке кроз приче“</а>.

ГАЛЕРИЈА

Фотографије: Бојан Џодан/ИПБ

ВИДЕО СНИМАK

Видео: Two Tech Solutions