KOMEMORACIJA
Komemorativni skup posvećen dr Ljiljani Dobrosavljević-Grujić biće održan u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu u petak, 20. aprila 2018. godine, sa početkom u 10 časova. Ispraćaj je zakazan za subotu, 21. aprila, u 13 časova, na Novom groblju u Beogradu.
Istaknuta teorijska fizičarka Instituta za fiziku u Beogradu, dr Ljiljana Dobrosavljević-Grujić (83), preminula je u subotu, 14. aprila, oko 16 časova. Kao naučni savetnik u penziji, dr Dobrosavljević-Grujić je dala izuzetan doprinos istraživanjima u oblasti fizike superprovodnosti i čvrstog stanja, a svojim idejama, rezultatima i podsticajima trajno je zadužila kako Institut za fiziku, tako i celokupnu zajednicu fizičara u Srbiji.
Fiziku je diplomirala 1959. godine na Univerzitetu u Beogradu, a već od sledeće godine je počela da radi na Fizičkom fakultetu (PMF-u). Poslediplomske studije je završila 1964. godine. Od 1966. do 1968. Boravila je kao stipendista vlade Francuske u Laboratoriji za fiziku čvrstog stanja, Univerzitet Pariz-jug, u Orseju, Francuska, gde je 1971. godine odbranila doktorsku disertaciju pod naslovom „Teorija nehomogenih superprovodnika“ pod rukovodstvom nobelovca Prof. P. Ž. de Žena.
Godine 1972. zaposlila se na Institutu za fiziku u Beogradu gde će provesti naredne četiri decenije i učestvovati u vodećim istraživanjima u oblasti fizike čvrstog stanja. Dobila je brojna priznanja za svoj rad, između ostalog i prestižnu domaću nagradu „Marko Jarić“. Objavila je više od 60 radova u vodećim međunarodnim časopisima koji su citirani više od 750 puta. Pod njenim rukovodstvom, izrađeno je 8 doktorskih teza. Rukovodila je brojnim domaćim i međunarodnim projektima, a istraživanjima je nastavila da se bavi i nakon penzionisanja.
Dr Dobrosavljević-Grujić je dala poseban doprinos međunarodnoj saradnji Instituta za fiziku i jačanju veza domaćih fizičara sa svetskom naukom. U više navrata je boravila kao profesor po pozivu u Laboratoriji za magnetizam , CNRS, u Grenoblu, odnosno u Laboratoriji za fiziku čvrstog stanja na Univerzitetu Pariz-jug u Orseju.
Rukovodila je američko-jugoslovenskim projektima „Magnetne i transportne osobine superprovodnika tipa II“ i „Magnetne i transportne osobine visoko-temperaturnih superprovodnika“, kao i projektom „Visokotemperaturna superprovodljivost“, u okviru naučno tehničke saradnje sa Ruskom federacijom, te projektom „Teorija nehomogenih visoko-temperaturnih superprovodnika“, u okviru naučne saradnje sa Laboratorijom za fiziku čvrstog stanja Univerziteta Pariz-jug.
Živela je neprekidno okružena fizičarima, kako na Institutu, tako i u porodici.