IPB

Лов на сахарски песак у Београду

01. новембра 2017.


Мада је највећа земаљска пустиња од нас удаљена хиљадама километара, можда нисте знали, али свуда у околном ваздуху има песка који је потекао из Сахаре.Наиме, током само једне године из Сахаре се у атмосферу подигне од 20 до 600 милиона тона песка и ова је пустиња највећи извор минералне прашине на Земљи.

Ове недеље у Београду, на Институту за физику, одржава се скуп учесника Европског пројекта криптично названог Vi-SEEM који омогућује научницима из југоисточне Европе и источног Медитерана да, између осталог, проучавају и сахарски песак на начин на који то није било могуће пре развоја суперкомпјутера.

Климатолозима и физичарима је познато да се сахарски песак изнад топлих делова пустиње, услед конвекције, подиже на огромне висине, да би потом ветровима био расејан у врло удаљене делове света. За нас најзначајније је да преко Медитерана стиже у наш регион и пада на Европу. Понекад се спусти са кишом, па видно испрља аутомобиле и кровове.

Но, сахарски песак се спушта и на Карибе, Централну Америку, а стиже и до Амазона. Заправо, он игра врло важну улогу у дотоку хранљивих материја у прашуме Амазона, а утврђено је да поједине врсте гљива и микроорганизама живе у њему и путују с краја на крај света. Током протеклих година истраживања су потврдила да постоји значајан утицај овог типа аеросола на формирање облака и падавина, па и да сахарски песак утиче на појаву урагана који су ове сезоне били посебно разорни на Карибима.

Због тога изучавање путовања сахарског песка доноси велике користи климатологији и прогностици. Тим научника из Србије, са Института за физику у Београду, као и из Републичког хидрометеоролошког завода, у оквиру GEO-CRADLE пројекта баве се између осталог и проучавањем путовања сахарског песка кроз атмосферу. За потребе комплексних нумеричких прорачуна физичких процеса који се дешавају у облацима, као и за прогнозу транспорта аеросола користе се суперкомпјутери у овим институцијама чији је један од задатака и моделовање ове појаве. Подаци за ове симулације добијају се између осталог и уз помоћ ласера на фотографији.

У овом моменту научници из Србије једини у свету имају могућност да на дневном нивоу прогнозирају начин формирања такозваних хладних облака који се налазе на великим висинама. Истраживања су показала да језгра ледених кристала у хладним облацима у две трећине случајева чине управо пешчани аеросоли. Због тога би резултати истраживања могли значајно да помогну формирању стратегија у области водопривреде, пољопривреде и здравља у читавом овом региону.

Током скупа Vi-SEEM пројекта који се ове недеље одржава на Институту за физику, партнери из југоисточне Европе и источног Медитерана расправљали су не само о коришћењу суперкомјутерске инфраструктуре у региону за изучавање сахарског песка, него читавог низа проблема у области климатологије, биомедицине и дигиталног културног наслеђа. Пројекат је иначе посвећен примени виртуалне инфраструктуре у свакој од ове три области које нас без сумње снажно регионално повезују.

—–

ФОТО: Драгос Ене, INOE, Букурешт, Румунија

(Наука кроз приче)