IPB

РАСПАД ХИГСОВОГ БОЗОНА

28. августа 2018.

28. август, Женева, ЦЕРН

Шест година након што је Хигсов бозон откривен, коначно је уочено на који се начин распада на фундаменталне честице које су познате као bottom кваркови. Ово откриће су данас, 28. августа, у ЦЕРН-у представиле колаборације АТЛАС и ЦМС, две највеће међународне истраживачке групе које користе ЦЕРН-ов акцелератор, Велики сударач хадрона (LHC). Оба тима су данас предала и своје резултате за објављивање, а откриће је у складу са хипотезом да све-прожимајуће квантно поље Хигсовог бозона даје масу и поменутом ботом кварку.

Заправо, према Стандардном моделу физике елементарних честица, чак 60% времена Хигсов бозон се распада управо на пар ботом кваркова. Ови кваркови су други по маси међу шест врста, односно арома кваркова које – мада имају духовита имена (уп, даун, шарм, стрејнџ, топ, ботом) – граде сву познату материју. Провера претпоставке да се Хигс распада на два ботом кварка је од кључног значаја за модерну физику јер резултати могу или да сасвим уздрмају садашње теорије и укажу на нову физику или да потврде Стандардни модел, који је заснован на идеји да Хигсово поље „даје“ масу кварковима и другим елементарним честицама.

Међутим, уочавање овог стандардног канала на који се Хигсов бозон распада уопште није лако, као што се показало током шест година истраживања након открића Хигса. Разлог за такве потешкоће је технички – Хигсови бозони који ће се распасти на ботом кваркове настају при снажним сударима убрзаних снопова протона у акцелератору, али при овим сударима дешава се и много других догађаја и има много других начина на који могу настати ботом кваркови. Због тога је тешко, услед таквог позадинског „шума“, изоловати сигнал овог распада Хигсовог бозона, мада се, насупрот томе, показало да је сасвим лако детектовати много ређе канале, као што је распад Хигса на два фотона.

Како би се издвојио сигнал, колаборације АТЛАС и ЦМС су укрштале податке из прве и друге фазе рада акцелератора ЛХЦ, што је укључивало сударе при енергијама од 7, 8 и 13 тераелектрон-волти (TeV). Након тога је примењена изузетно сложена статистичка анализа, да би на крају оба тима измерила брзину распада Хигса са великим статистичким нивоом поверења (већим од „5 сигма“). Добијени резултати су у сагласју са предвиђањем Стандардног модела.

„Ово мерење је прекретница у истраживању Хигсовог бозона“, рекао је портпарол АТЛАС колаборације, Карл Јакобс, додајући да је оно показало како су и АТЛАС и ЦМС достигли ниво дубоког разумевања својих података и контроле позадинских процеса. „Изврсне перфомансе акцелератора ЛХЦ уз модерне технике машинског учења омогућиле су нам да постигнемо овај резултат раније него што смо очекивали“, рекао је Џоел Батлер, портпарол ЦМС колаборације, додајући да су обе колаборације већ успеле да виде спрезање Хигса са тау честицама, топ кварком, а сада и са кварком ботом.

Са новим подацима, колаборације ће моћи да побољшају прецизност ових и других мерења и да крену и у потрагу за распадом Хигса на честице које се називају миони. „Ови дивни и неочекивано рано добијени резултати дају додатну мотивацију за наше планове да унапредимо ЛХЦ како бисмо суштински повећали статистику у истраживањима“, рекао је Ерхард Елсен, ЦЕРН-ов директор за истраживање и рачунарство.

***
Додатна информација**
НАУЧНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ У ПОТРАЗИ ЗА ОСОБИНАМА ХИГСОВОГ БОЗОНА

„Ово значајно откриће којим се потврђује предвиђање интеракције Хигс бозона са b кварком, а које су недавно остварили физичари две највећа експримента данас: ATLAS и CMS у Европској организацији за нуклеарна истраживања ЦЕРН, представља изузетно достинуће и још један важан корак у разумевању понашања Хигс бозона на основу предвиђања Стандардног модела, владајуће теорије у свету елементарних чрестица. Резултати ова два експеримента званично су објављени данас када су и послати на публиковање у један од водећих научних часописа Physical Review Letters. Два тима српских истраживача који чине физичари из Института за физику (ATLAS) и физичари, инжењери и специјалисти из ИНН ВИНЧА и Физичког факултета (CMS), који активно учествују са својим колегама у истраживањима у оквиру ова два међународна експеримента, својим досадашњим радом дали су такође одговарајући допринос овом открићу“.

**Из текста објашњења др Петра Аџића, председника Комисије Републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом. Остатак његовог текста погледајте у приложеном документу