ИНТЕРВЈУ: Потпредседник ESFRI на Институту

На Институту за физику у Београду 17. и 18. октобра боравио је доктор Јан Хрушак, квантни хемичар из Прага и потпредседник једног од најутицајнијих научних форума у Европској унији, ESFRI (European Strategy Forum on Research Infrastructures). На последњим изборима, Хрушак је изабран за новог председавајућег овог тела, а на дужност ће ступити 1. јануара следеће године.

У међувремену, Хрушак (на фотографији) посетио је Београд како би на Институту за физику разговарао о начинима да се унапреди присуство наших истраживача у такозваном Европском истраживачком простору, освоје нова финансијска средтства и развију нове инфраструктуре. Током посете, Хрушак је разговарао са директором Института, др Александром Богојевићем.

„Један од принципа у европској науци је отвореност истраживачког система“, рекао је за наш сајт др Јан Хрушак током разговора на Институту. „Доказано је током историје да су и у врло тешким треницуима за Европу, током светских ратова на пример, научници узајамно комуницирали и представљали ослонац за стабилност и континуитет. У данашње време чак препознајемо и својеврсну научну дипломатију што је достигло такве размере да представља инструмент унутар Европске уније“, сматра Хрушак, додајући да верује како је „наука једна од заједничких вредности Европе“.

Европски савет је управо основао ESFRI пре 16 година са циљем осмишљавања и усаглашавања политике инвестирања у инфраструктуру намењену за истраживање. У овом форуму свака земља, пуноправна или придружена, има по два представника. Један од представника Републике Србије у овом телу је др Слободан Првановић са Института за физику.

„Верујем да Институт за физику може одиграти значајну улогу у већем укључењу Србије“, сматра Хрушак. „Морам да кажем да сам, након само једног дана боравка овде, поптуно импресиониран јасном визијом коју има Институт за физику у Београду. Разумевање проблема је први корак у његовом решавању и овде сам био поптуно изненађен нивоом спремности да се ствари унапреде“, верује Хрушак, додајући да се то може објаснити и чињеницом да физика сама по себи данас има снажну међународну компоненту.

Како се Европска Комисија у великој мери ослања на мишљење ESFRI-ја, пројекти који добију етикету ESFRI пројекта тиме што су ушли у roadmap, консеквентно, у великој мери повећавају вероватноћу да ће бити финансирани од стране Комисије кроз неки позив.

ESFRI се односи на инфраструктуре тако велике и скупе да ниједна земља не може сама да их приушти. То је посебно битно јер омогућује да научници из мањих земаља имају приступ европској научној инфраструктури“, објашњава Хрушак. „Кад говоримо о придуживању Европској унији, научници из Србије већ имају пун приступ европским фондовима, финансијским инструментима и целокупној научној инфраструктури“.