IPB

Горан Станишић (1952-2020)

28. јануара 2020.

Горан Станишић, научни саветник Института за физику у пензији, преминуо је 25. јануара 2020. године у 67. години живота.

Рођен је 23. 04. 1952. године у Београду, где је завршио осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирао је 1977. на Технолушко-металуршком факултету Униврзитета у Београду, магистрирао 1979. из области науке о материјалима у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета, а 1985. докторирао у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета из области науке о материјалима.

Био је запослен у Институту за физику у Београду од 1978. до 1980. и од 1986. до пензионисања 2017. године. У периоду од 1980. до 1986. године био је запослен у Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду.  У звање научни саветник изабран је 2003, а 2001. године изабран је за редовног професора из предмета-области “Технологија материјала” на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду.

Др Горан Станишић објавио је преко 100 научних радова у еминентним међународним и домаћим часописима који су цитирани више од 300 пута. За научна постигнућа награђен је наградом „Никола Тесла“ 1989. године за научно остварење: “Синтеза и карактеризација високотемпературских суперпроводних материјала”.

Научно-истраживачка активност др Горана Станишића везана је за истраживања у области фундаменталних наука, а посебно у области физике материјала, при чему се током свог рада бавио изучавањем проблема синтеровања нестехиометријских оксида, синтезе и структурне анализе интеркаларних једињења, физике порозних стакала и нових сол-гел технологоја (органска стакла).

Др Горан Станишић био је пионир у развоју високотемпературних суперпроводних материјала и метода за њихову карактеризацију код нас. Његовим одласком наука о материјалима у Србији остала је без једног од својих највреднијих чланова.

(Према тексту академика Зорана Пoповића)